Govorimo o amandmanu na član 2. koji smo podneli kao poslanička grupa Napred Srbijo. Želim da obrazložim ono zbog čega je i nastao osnovni nesporazum.
Na isti ovakav način je kolega iz druge poslaničke grupe dobacivao dok sam ja govorila i ja sam zastala, misleći da će on dobiti pravo na repliku koju ja prethodno nisam, iako sam po imenu bila prozvana. Strpljivo sam sačekala svoje vreme i evo, obrazlažem primedbu koju mi je kolega Ranđelović dao na podnošenje amandmana, iako smo i mi, kao i ostali, rekli da ovaj zakon ne valja.
Prosto dugujem građanima Srbije objašnjenje zašto na jedan zakon za koji mnogi misle da je neodrživ, da je fiskalno ne neutralan nego da remeti sve one odrednice koje su utvrđene memorandumom o fiskalnoj politici i koje su u jednom važnom zakonu koji ću pomenuti navedene, zasluživao, iako tako loš, da na deset članova tog predloga zakona podnesemo osam amandmana.
Jedan razlog je bio prilično restriktivan Poslovnik i zakon koji je proizveo, s pravom i razlogom, mnogo rasprave i zaslužuje puno vremena da se obrazloži zašto je on politički popularan ali će ceh za ovaj zakon tek morati da se plati ustanovljavanjem nekih novih izvora, da bi se to više novca nekome dodelilo, ili novim zaduživanjem ili novim poreskim obavezama ili, što bi bilo najbolje, velikim poreskim uštedama.
Kako sam razumela u jednom trenutku predlagača, kada je rekao da tih 40 milijardi postoje, a lepo sam pitala na kojoj se poziciji nalaze. Hajde neka nam kaže gde to ima tih 40 milijardi, odnosno 10 po trenutno važećem predlogu, koliko nedostaje ako se usvoji sa važenjem od 1. septembra i za iduću godinu blizu 50 milijardi nedostajućih dinara.
Znači, ozbiljnost teme, ali i naznake da bi DS kao stožer koalicije mogla da da podršku ovom zakonu nas je kao poslaničku grupu navelo da podnesemo amandmane ukazujući na to kako bi eventualno moglo da se podstakne veće zarađivanje na teritoriji lokalnih samouprava, odnosno slivanje u lokalne budžete većih prihoda od porez na zarade. Znači, zapošljavanje kao osnovni izvor prihoda, zdrav i održiv, se upravo amandmanom na član 2. podstiče time što se firmarina određuje na nivo maksimalne vrednosti do 1%, ne onako kako je pokušano da se predstavi 1%, nego maksimalnih 1% od prihoda na godišnjem nivou i primedba koja je neosnovano izneta da li se odnosi na bruto ili neto iznos je ista primedba koju dao i sam predlagač predlažući apsolutni iznos prosečne zarade, ne govoreći da li je ona izneta u neto ili bruto iznosu.
Šta je ključ i suština nesporazuma koji se dešava? Da li svako od nas ima pravo na sopstveni pristup kada želi da uradi u ovoj skupštini nešto dobro kada zakon kritikuje ili kad želi da ga poboljša? Da, mislim da ima.
Na Zakon o privrednim društvima podneli smo 49 amandmana. Zaista žalim što mnogi od tih amandmana nisu usvojeni, jer mnoge prevarne radnje koje se dešavaju u postupcima kretanja tokova robe i novca, registracije u Agenciji za privredne registre, predstečajnim, stečajnim postupcima, stvaranju fantom firmi, bile bi onemogućene da ste usvojili amandmane poslaničke grupe Napred Srbijo.
Zašto je sada ovaj zakon loš i zašto upravo govorim o članu 2. koji je suština zakona? Ostavite ljude da zarade, pa će moći da se razvijaju. Šta vi radite? Dovodite u pitanje zakon koji ćemo na sledećoj sednici dnevnog reda imati kao zakon o zaduživanju od Međunarodne banke za obnovu i razvoj, programski zajam za razvoj javnih finansija. Direktno pitanje postavljam javnosti i predlagaču, čitam zakon koji je stigao 13. juna, govorim o potpisu premijera Mirka Cvetkovića, koji se obavezao da povuče 100 miliona dolara kredita za razvoj javnih finansija, ali pod uslovom da poštuje Memorandum o budžetu koji nije podrazumevao ovaj projekat koji otvara ovoliku rupu – deficit u budžetu, gde kaže u tački 3: "Zajmoprimac je usvojio Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu i projekcijama za 2012. i 2013. godinu " i navodi precizno, Službeni glasnik u kojem je to objavljeno i pod tačkom a) kaže: "koji uključuje sve prihode i izdatke opšteg nivoa vlasti".
Podsećam, 420 milijardi dinara treba za penzije godišnje. Od poreza i doprinosa na zarade slije se samo 150. Nedostajućih 270 milijardi za isplatu penzija ljudima koji žive i u tim gradovima koje mi ovde tretiramo kao lokalne samouprave, treba negde naći. A vi još otvarate problem nalaženja još 40 u ovoj godini 10 milijardi, u idućoj 43. Očekujem da nam saopštite da li je cena opstanka ove vlasti veća od cene formiranja ove vlasti, kada je otvoren deficit od 144, sećate se, milijarde nedostajućih para za finansiranje penzija, a sada ih ostavljate bez izvora za redovnu isplatu ili ćemo ići na neko novo zaduženje ili ćemo povećati PDV sa 18, na 25 ili, izvolite, saopštite vest kojoj ću se obradovati, da znate gde stoje uštede, gde se odliva ili leži mrtav, neupotrebljen novac kojim država raspolaže, a neće da ga upotrebi onako kako bi svi mi želeli u razvoj lokalnih samouprava. Od vremena ovlašćene predstavnice. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je sedam minuta i 10 sekundi od vremena zamenice predsednika poslaničke grupe.
Reč ima predstavnik predlagača, narodni poslanik Mlađan Dinkić.

Vrlo mi je zanimljivo ovo što ste govorili, s obzirom da ste kontradiktorni. U jednom trenutku kažete – Srbija ne treba da se zadužuje, a sada dovodite u pitanje zajam Svetske banke od sto miliona dolara, odnosno navodno ste zabrinuti da li će Srbija moći ga podigne.
Konzistentno bi bilo reći – ako Srbija ne treba da se zadužuje, ne treba da uzima zajam od Svetske banke. Ako treba da se zadužuje, onda ste opravdano zabrinuti da li će moći da podigne ovaj zajam od Svetske banke.
Mogu da vam kažem ono što jeste činjenica. Svetska banka ili bilo koji drugi kreditor, njega ne zanima ako traži da se poštuju fiskalna pravila i budžetski deficit, njega uopšte ne zanima da li će Republika Srbija više dati lokalnim samoupravama ili više imati u republičkom budžetu. Preraspodela unutar konsolidovanog bilansa javnih finansija je naše interno pitanje. Da li ćemo mi više graditi puteve ili ćemo davati više za ekologiju ili ćemo davati više gradovima i opštinama, o tome odlučuje parlament u Zakonu o budžetu, bitno je da ukupan bilans bude takav da je održiv.
U tom smislu, moj direktan odgovor na vaše direktno pitanje – ne, izglasavanje ovog zakona neće uticati na mogućnost povlačenja ovog kredita Svetske banke. Znam da vi kao opozicija verovatno mislite da ako ste dramaturški istakli neko pitanje, da ćete imati veću pozornost javnosti. Video sam tu vašu izjavu danas, koju ste sada ponovili u Skupštini, da navodno se dovodi u pitanje kredit Svetske banke itd, penzije, sve ostalo. Želite da uplašite narod, a mislite – evo, sada izglasavamo nešto što će njima dovesti u pitanje prinadležnosti koje su uobičajene.
Ono što jeste činjenica je da penzije jesu svetinja u svakoj zemlji. Plate u javnom sektoru su vrlo bitne u svakom budžetu. Kada se nešto smanjuje na rashodima, uvek se prvo smanjuje nešto što nisu primanja građana. Ovde, imajući u vidu da je budžet Republike 800 milijardi dinara, pričamo o tome da treba smanjiti 40 milijardi dinara republičkih rashoda.
Ovo sam već govorio LDP jutros, ali ću odgovoriti i vama, pošto ne znam da li ste slušali, da li ste bili u sali, ali zaista imate pravo da znate kako mi planiramo da smanjimo ove rashode u Republici.
Ako već zakonom predlažemo, a predlažemo da 40 milijardi dinara se prebaci gradovima i opštinama, normalno je da očekujemo da Republika smanji za isti iznos rashode, kako bi to bilo fiskalno neutralno.
Prvo, u ovom trenutku Republika ima oko 15 milijardi dinara rashoda na republičkim ministarstvima koje može da ukine. To su republički rashodi lokalnog karaktera, o njima sam više puta pričao, ponavljam radi javnosti još jednom, tih 15 milijardi danas Republika raspoređuje određenom broju opština, ne svima i nije tajna da uglavnom to dobijaju opštine gde su ljudi na vlasti isti oni koji su u Republici. To je tako u poslednjih 20 godina. Lično mislim da je to katastrofa, da je to pogrešno i da to treba promeniti. Te rashode treba ukinuti, a opštinama dati pare od poreza na zarade, da mogu same da odlučuju šta će graditi na teritoriji svojih opština.
Dakle, 15 milijardi se štedi po tom osnovu. Dodatnih 10 milijardi se štedi tako što javno preduzeće Putevi Srbije treba da prestane da održava i gradi lokalne puteve i seoske puteve, nego da se usmeri isključivo na nacionalne i regionalne puteve, i u tom smislu mislim da treba promeniti i Zakon o putevima koji podrazumeva bolju i precizniju klasifikaciju puteva.
Oni koji su stručnjaci za to kažu da zaista danas pod firmom ili terminom "regionalni put" se klasifikuju i oni putevi koji su suštinski lokalnog karaktera, glavne ulice u nekim gradovima se smatraju regionalnim putevima i to sigurno nije dobra klasifikacija, pošto će gradovi sada imati mnogo više novca, nema potreba da im javno preduzeće Putevi Srbije rade lokalne projekte, nego treba da se usmere na republičke i regionalne. Deset milijardi dinara može da se uštedi po tom osnovu u konsolidovanom bilansu.
Takođe, treća stavka koja se može umanjiti i svi ovi rashodi koje je Republika imala po osnovu tzv. antikriznih mera, to može da se ukine. Na primer, subvencionisani krediti za likvidnost su bili važni tokom krize, ali oni su već sada ukinuti, pre mesec dana i neće biti planirani u narednom budžetu, a bili su u ovogodišnjem.
Takođe, recimo, pomoć građevinskoj industriji. To je bila antikrizna mera. Ta mera nema potrebe da ostane u narednom budžetu, s obzirom da će lokalne samouprave moći da rade one poslove za koje su one zadužene, a Republika ne treba time da se bavi. To je bila ideja samo da se podstakne stanogradnja u momentu dok kriza traje, jer je najteže pogođena i nema potrebe da se izdvajaju pare za to u narednom periodu.
Samo na razdeo Ministarstva ekonomije može se 11 milijardi dinara ukloniti, skinuti, smanjiti rashodi i još plus četiri u drugim ministarstvima i tu se dolazi do dodatnih 15 milijardi.
Dakle, 15 milijardi ukidanjem necelishodnih rashoda lokalnog karaktera, 10 milijardi ukidanjem rashoda "Puteva Srbije", koji su lokalnog karaktera i ušteda zbog ukidanja antikriznih mera, dodatnih 15 milijardi i dolazimo do 40 milijardi dinara uštede na rashodnoj strani budžeta zbog toga što se 40 milijardi dinara prihoda ustupljuje lokalnim samoupravama. Imamo fiskalno neutralni budžet. Sve ovo treba da se ukalkuliše prilikom izrade Zakona o budžetu za 2012. godinu.
Ministarstvo finansija ima zadatak da ovo sve ubaci u taj zakon jer predmet ovih ušteda nije u Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava nego u Zakonu o budžetu, tako da nema razloga da se bilo ko brine da, time što jačamo srpske gradove i opštine, uskraćujemo neka prava građana na drugom nivou. Naprotiv, ovo će tražiti restruktuiranje republičkih rashoda, ali republički budžet je toliko velik i toliko ne uvek celishodan da ima dosta prostora gde se mogu napraviti uštede. Treba suštinski smanjiti troškove republičke administracije i birokratije i na taj način pomoći da naši gradovi i opštine dobiju više novca i da rade u korist građana koji tamo žive.

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Zahvaljujem.
Divim se vašoj neverovatnoj lakoći kako ste sada napravili spisak tih mogućih ušteda. Zaista bih volela da ste u pravu da i da imate mogućnost da napravite te uštede. Međutim, nemate potrebe da me tumačite, nije nikakva kontradiktornost reći da se rupa stvorena ovim predlogom zakona ne može isfinansirati sem iz tri izvora – povećanjem poreza, kreditom ili uštedama, ali kažem da je ovaj ugovor o kreditu već potpisan.
Znači, ne možete da diskreditujete Vladu Republike Srbije koja je već potpisala ugovor za ovaj kredit, a uslov za korišćenje ovog novca koji je potreban za funkcionisanje javnih službi i organa je da se ne menja fiskalna politika, napisan memorandum, budžet za ovu godinu. Problem je onih koji će za ovo glasati, nije moj. Moj posao je da na to upozorim. Da li to činim ovako ili onakvim glasom, to zaista nije predmet vaše ocene.
Vi izvolite, fokusirajte se na razloge ili odgovore ili ne morate, to je vaš izbor. Moj posao je da vas upozorim da nije napravljen rebalans ni prilikom rekonstrukcije Vlade i da se nezakonito troši novac, bez obzira na budžetsku mogućnost preusmeravanja prihoda do 5% što smo usvojili budžetom u nekim izuzetnim uslovima. Zaista imam osnovan strah nije važno što ću moći da uperim prstom i da kažem – vi ste odgovorni, jer će moje komšije, moji prijatelji živeti gore zato što neće moći da se isplati ova ili ona prinadležnost i ne samo penzije. Vi znate šta se sve iz budžeta finansira. Volela bih da zaista postoje uštede i volela ih da ih pronađete, ali ako u to niko ne veruje, samo oni kojima stalo da ostanu na vlasti, imam pravo da to pitanje postavim.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača, Mlađan Dinkić.

Ne sporim pravo da potpitanje postavite, ima jedna stvar gde se potpuno u pravu. Rekli ste da se ovo može rešiti povećanjem poreza, uštedama na rashodima ili povećanjem deficita odnosno njegovim finansiranjem kroz kredite. Tu se sa vama apsolutno slažem. Ono što URS predlažu je da se činjenica da 40 milijardi prebacujemo gradovima i opštinama, nadomesti isključivo kroz smanjenje rashoda.
Protiv smo povećanja poreza i protiv smo povećanja deficita odnosno protiv povećanja zaduživanja.
Da se prebacimo na ovo pitanje kredita Svetske banke. I vama je potpuno jasno, s obzirom na datum kada je ovaj predlog Vlade stigao, da je taj kredit Svetske banke potpisan da bi se finansirao ovogodišnji tekući deficit. Dakle, nije namenjen da bi se odnosio na posledice ovog zakona.
Ono što ste s pravom konstatovali, normalno da finansijske organizacije koje daju kredit ne žele da finansiraju neko uvećanje deficita. Protiv sam uvećanja deficita i predlažem da se ne dozvoli uvećanje deficita tako što će se smanjiti rashodi Republike.
Dakle, to je ono što jeste naš predlog, sve ostalo su interpretacije. Inače, ne sumnjam u to da volite našu zemlju, volim je i ja. Takođe ću, kao i vi, ići po gradovima, selima, po opštinama nakon usvajanja ovog zakona. Za razliku od vas, koji imate strah, srećan sam što će konačno gradovi i opštine da prodišu, jer nisu zaista imali do sada ne samo dovoljno transfera, o tome sam govorio kada sam debatovao poslanicima druge poslaničke grupe, nego od 80%, koliko im ostane od poreza na zarade, suštinski imaće mnogo veću samostalnost.
Mislim da je došlo krajnje vreme da Srbija veću pažnju posveti gradovima i opštinama, njih je 170, u odnosu na republičku administraciju. Republička administracija uvek kuka da nema dovoljno para da nešto postigne. Zašto uvek kuka? Pa, zato što radi neke stvari koje ne treba da radi. O tome pričamo. Republika ne treba da radi mnoge stvari koje danas radi. Kada bi manje radila bila bi efikasnija, a kada bi se skoncentrisala samo na prave stvari, kada bi radila samo nacionalne projekte sigurno bi ti veliki nacionalni projekti bili završeni.
Mogu da kažem da sedim ovde sa vama koji ste 20 godina zajedno sa mnom u raznim koalicijama na vlasti, nismo za ovih 20 godina videli da je završen i jedan veliki krupan infrastrukturni projekat u Srbiji. Ni jedna hidrocentrala nije izgrađena, ni jedan veliki auto – put nije napravljen ne u poslednjih pet godina, u poslednje četiri, u poslednjih 20 godina. Od doba Tita, zapravo, nije ni jedan veliki auto – put napravljen. Zašto? Zato što je Republika gubila snagu, energiju na raznim lokalnim projektima koji nisu nevažni, ali koje ne treba ona da radi nego trebaju opštine i gradovi. Nisu radili jer nisu imali para. Mi sad hoćemo da tim istim gradovima damo novac, ovaj zakon to omogućava, a da Republici oduzmemo mogućnost da to više radi i da se skoncentriše da radi krupne kapitalne projekte, a da smanji one rashode koji su nepotrebni i koji samo znače gubljenje novca i gubljenje energije i dobre organizacije.
Ovim zakonom vršimo jednu bolju organizaciju države, da Republika radi nacionalne projekte, regioni regionalne, a opštine lokalne projekte. Do sada nisu mogli jer nisu imali para, nisu imali imovinu. Evo sada im se prvo vraćaju pare, a nadamo se da će uskoro biti vraćena i imovina, jer taj zakon smo takođe podneli, a i Vlada, koliko sam shvatio, na njemu radi i onda će opštine biti u daleko boljoj poziciji nego danas i neće moći više da krive, kao što su do danas opravdano krivili centralne vlasti da guše i sprečavaju njihov razvoj jer kada u jednoj opštini dobijete povećanje lokalnih prihoda za 70 do 100% to onda više nije ista priča kao što je sada, kada su svi opravdano nezadovoljni. Ovaj zakon daje mogućnost svima da krenu da se razvijaju i da zavise sami od sebe, a Republika treba da vodi računa o onome što su nacionalni poslovi.

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, dva minuta i ovo je poslednji krug u pojašnjavanju.

Neću ni dva minuta iskoristiti. Imam samo jedno pitanje, mada je to više pitanje za građane nego što je za vas.
Od 2001. godine vi ste vlasnik ključa svih trezora gde su stajali krediti, republički budžet, posredna Agencija za privatizaciju, Agencija za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, onda Osiguranje depozita, ogromnog novca koji je pristizao sa ove ili one strane, najznačajnijih odluka vezanih za privredu ili kao ministar finansija ili kao ministar privrede, odnosno ekonomije i regionalnog razvoja i prosto se pitam da li zaista niste imali razumevanja od svojih koalicionih partnera, a svi znamo da ste bili alfa i omega svih vlada od 2001. godine do danas.
Zaista ne znam da li ste došli sa nekog puta, ili ste doživeli prosvetljenje, ili čime možemo da opravdamo ovakvu naglu promenu vašeg odnosa prema novcu, prema republičkoj Vladi, jer se vi meni obraćate kao da sam ja u Vladi, a vi opozicija. Zaista to ne razumem i zato smo iskoristili ovaj zakon i ove amandmane, da o svemu tome porazgovaramo i da građanima kažemo svoje mišljenje o tome. Oni se uvek opredeljuju kome veruju na reč, kome na obećanje, kome na dobra dela, kome na iskustvo. Neću se više javljati.

Predstavnik predlagača Mlađan Dinkić.