Narodni poslanik Ivan Andrić, dva minuta.

Slažem se da novac poreskih obveznika ove zemlje mora biti trošen na pravi način i razlika između nas i vas je što vi, kao deo vladajuće koalicije, kršite zakon po kome je i danas to moguće, a mi vas upozoravamo na to od 2008. godine. To je jedina razlika. Sve drugo je politička zavrzlama i demagogija koja nije tačna.
Dakle, vi ste deo vladajuće koalicije. Da ste hteli da novac ide u Leskovac, u Zaječar, u Valjevo, u Prokuplje, sve što je trebalo da uradite to je da dopustite transfere lokalnim samoupravama. Vi ste umesto toga glasali za to da se ti transferi ukinu i sa druge strane sačekali Vladu tri meseca pre dobijanja statusa kandidata i ucenili je da usvoji vaš predlog zakona koji je loš. On je loš zato što dodeljuje nekakva sredstva koja su u većini zemalja na svetu centralizovana, zato što kompromituje pojam decentralizacije jer se ne radi ni o kakvom prenosu prava i nadležnosti i zato što ostavlja rupu u budžetu Republike Srbije koju nameravate da popunite tako što ćete ovu zemlju dodatno zadužiti.
Nema razloga da se vi i ja ubeđujemo, zato što i vi i ja znamo šta je ovde slučaj i kakva je politička igra u pitanju. Mi se ne možemo ubediti na ovoj raspravi. Ono što je naš jedini cilj a to je da vam ne dopustimo da koristite javni resurs kakav je Skupština Srbija da obmanjujete, između ostalog, i tih 500 hiljada građana koje vam je ukazalo poverenje za nešto što vi ne radite. Vi ste ovaj problem mogli da otklonite vrlo lako i vrlo jeftino. Umesto što ste Vladu ucenili ovom sednicom, davajući joj većinu, mogli ste isto tako da je ucenite da pusti lokalne transfere lokalnim samoupravama. Ali, to ne bi niko znao i vi ste se odlučili na put politike demagogije i početka izbornog ciklusa za koji ja smatram da je počeo onog trenutka kad vam je vladajuća koalicija popustila a danas nema nikoga od njih da vas ovde brani. Vodite o tome računa šta ste uradili.

Da li neko od narodnih poslanika želi reč povodom amandmana na član koji su podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Nemanja Šarović, Dragan Stevanović, gordana Pop-Lazić i Nataša Jovanović?
Narodni poslanik Mirko Čikiriz, pa posle njega narodni poslanik Milan Lapečvić.

Dobro, da se vratimo na temu dnevnog reda. Ja bih predsedavajuće zamolio da ubuduće zaista više vodimo računa o onome što je naša obaveza. Verujem, i da predsednici opština, i ljudi iz lokalne samouprave i svi ljudi koji su potpisali ovu peticiju očekuju od nas, da ipak više pričamo o temi dnevnog reda. Ako zaista želimo nešto što je ozbiljna tema za Srbiju danas da razvodimo sa ovakvim diskusijama. Mislim da to nije odgovorno ponašanje prema građanima koji gledaju ovaj prenos.
Naime, rasprava je o tome da li lokalne komunalne takse, kao jedan od izvornih prihoda lokalnih samouprava, treba da budu limitirane, na koji iznos treba da budu limitirane i koje je rešenje najbolje. Predlagač je rekao da to budu dve prosečne zarade.
Dobru nameru predlagača prepoznajemo u tome što je, naravno, uvažavajući ekonomsku situaciju u našoj zemlji, to bila namera da si ionako preopterećena privreda dodatno odlukama lokalnih samouprava previše ne optereti. Lokalne komunalne takse, evo čuli smo neke podatke, mogu biti u značajno velikim iznosima i ako se u tom smislu ne ograniče lokalne samouprave onda može naravno da trpi privreda.
Prihvaćen je amandman kolege iz DS po kome je taj iznos maksimalan na tri i po prosečne zarade. Mislim da je to umesno rešenje upravo zbog sledećih razloga. Naravno, da lokalne samouprave i svi mi koji smo nekada radili u lokalnim samoupravama, i imali velike glavobolje oko malih budžeta lokalnih samouprava, sigurno da znamo, ali ovo je zarad javnosti potrebno reći jer su se čule i danas zaista neumesne procene da ti iznosi mogu biti nekoliko miliona dinara, da mogu maltene firme da odu pod stečaj, da trpi njihovo privredno poslovanje itd, to jednostavno nije tačno.
Sve lokalne samouprave, razrezuju lokalne komunalne takse prema delatnostima i prema zonama. Pa, recimo, ako u centrima gradova, kao što je najčešće slučaj, postoje i tu su smeštene bankarske, finansijske organizacije, osiguravajuće kompanije ili predstavništva za promet i trgovinu naftom i naftnim derivatima, sigurno je da takve firme ostvaruju visoke prihode i sigurno je da maksimalan iznos ako bi za njih bio razrezan od tri i po prosečne plate, koje se ostvaruju u jedinicama lokalne samouprave, nije nešto što opterećuje njihovo poslovanje.
Imali smo i predlog SNS da to bude iznos od 1% godišnjeg prihoda pravnog lica. Taj bi iznos, kod kompanija koje ostvaruju veliki profit, zaista bio višestruko viši od iznosa koji je predložio kolega iz DS, a prihvatila Vlada.
Ono što bih ja zaista istakao u političkom smislu, danas je pomenuti SPO koji ne prisvaja pravo na decentralizaciju, mislim da je zarad javnosti potrebno reći da smo mi još osnivanjem naše političke organizacije u najkraćem rekli da se SPO zalaže za punu vlast opština i gradova. Puna vlast opštine i gradova podrazumeva ono o čemu se i danas ovde pričalo. To je veće nadležnosti opština i gradova, ali i veći izvori finansija za ostvarivanje funkcije lokalne samouprave.
Mislim da je dan kad je konačno u Narodnoj skupštini Republike Srbije započeta rasprava o decentralizaciji jedan značajan datum i za Republiku Srbiju i za ovu Narodnu skupštinu. Čini nam se da i mi iz SPO i u ovom mandatu nismo
propustili priliku da, kada pričamo o važnim zakonskim predlozima, ne pomenemo problem decentralizacije Srbije i činjenicu da smo mi danas najcentralizovanija zemlja sa najvećim disbalansom u Evropi, između razvijenih i manje razvijenih opština i gradova.
Ono što je dodatno poražavajuće za sve vlade posle 2000. godine to je da je taj disbalans povećan posle 5. oktobra u odnosu na prethodan period. Da li su to posledice sistemskih grešaka? Naravno. To su posledice jednog komunističkog nasleđa jednog shvatanja da u Beogradu ili u republici postoji vrhovni um koji treba da određuje lokalnim samoupravama, gde ne postoje takvi umovi, šta treba da rade, kako da se razvijaju, šta su njihovi prioriteti itd.
Ako je temeljni princip EU, kojoj težimo svi, ujednačen razvoj svih zemalja, članica EU i ujednačen razvoj unutar jedne zemlje članice EU onda sve političke stranke koje zaista raspolažu političkom voljom za suštinskom decentralizacijom Srbije su na istom poslu. Na tom poslu je SPO 21 godinu i zbog toga smo bez trunke ljubomore, bez obzira što smo prvi napisali naše viđenje decentralizacije Srbije, potpisali peticiju Ujedinjenih regiona Srbije. Potpisali bi je da je to i predlog i SRS, LDP ili bilo koje druge političke stranke jer je to po našoj proceni interes Srbije.
Zbog toga ću predsedavajući i vas zamoliti da u daljem toku rasprave o ovoj tački dnevnog reda zaista zbog važnosti teme, zbog činjenice da obavljamo jedan važan posao, zaista pričamo, što bi latini rekli, o stvarima " ad rem" , a ne o ličnostima "ad personam".

Nemate pravo na repliku. Reč ima narodni poslanik gospodin Lapčević.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo su čudne okolnosti pod kojima se odvija ova rasprava i Predlog zakona. Dakle, mom poimanju političkog života normalno je da u jednoj normalnoj državi Vlada koju sačinjavaju vladajuće stranke izlazeći odnosno odgovarajući na probleme i izazove koji se javljaju u državi predlažu odgovarajuća zakonska rešenja kako bi te probleme rešila i dovela u jedan normalan okvir.
Ovde imamo situaciju da je očigledno ogroman problem finansiranja lokalne samouprave, a da taj problem ne sagledava Vlada već je sagledava jedna vladajuća stranka i to ne kroz inicijativu koja je podnela kao vladajuća stranka na Vladi pa Vlada donela taj zakon i predložila ga Narodnoj skupštini već kroz inicijativu političke strnake koja je u vlasti a predlaže zakonsko rešenje kroz, uz podršku ili peticiju građana Republike Srbije kao da je opoziciona stranka.
Jedna potpuno nenormalna okolnost koja ne može drugačije da se tumači, nego kao želja da se politički poentira ili profitira iz ovog problema. Malo pre se čulo u raspravi da su bačene lokalne samouprave u vodu pre tri godine i da niko nije vodio računa o njima i da se niko nije zapitao kako će one uspeti da reše svoje probleme sa umanjenim transferima koji dolaze od strane države. To su izrečene od čoveka koji je podpredsednik Vlade bio do juče i čija je stranka danas u vlasti, koja je praktično deo vladajuće koalicije. Podsećanja radi, samo da napomenemo neke činjenice.
Dakle, Zakon o finansiranju lokalne samouprave donete je 2005. godine počeo sa primenom 2006. godine. Po tom Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, član 37 kaže da 1,7% društvenog bruto proizvoda iz budžeta Republike Srbije se namenski opredeljuje za transfere lokalnim samoupravama, po modelu koji je razrađen i koji je više uvažavao ne razvijene opštine, da dobiju procentualno više sredstava nego što im inače pripada, kako bi se smanjivale razlike u razvijenosti i kako bi te lokalne samouprave mogle da finansiraju deo svojih troškova koje imaju na lokalu, a da ne zavise i da ne trče svaki dan u neko ministarstvo kako bi rešili neki problem.
Po tom zakonu, koji se poštovao 2006. godine, na dalje nisam čuo, razgovarajući sa više desetina predsednika opštine ili predstavnika lokalnih samouprava, da je iko imao primedbe u smislu veličine sredstava za funkcionisanje lokalnih samouprava u 2006, 2007. i 2008. godini. Problem nastaje od kada je formirana sadašnja vladajuća koalicija, od 2009. godine, sa početkom svetske ekonomske krize koja se prenela, naravno, i na Srbiju, kada je vladajuća koalicija, reagujući na očigledno manje prihode u budžetu u 2009. godini, odlučila da smanji transfere lokalnim samoupravama, pravdajući to prosto pošto je teret ekonomske krize takav da moraju da podnesu ravnopravno svi. To se konkretno odrazilo na smanjenje transfera lokalnim samoupravama aprila 2009. godine u rebalansu budžeta, sa predviđenih 42 milijarde na 25 milijardi dinara.
Meni se čini, a ako grešim vi ćete me ispraviti, da su lokalne samouprave jedine direktno bile odgovorne, da su jedino direktno njima smanjeni izdaci iz budžeta, da ni jedna druga institucija koja se finansira direktno ili indirektno iz republičkog budžeta nije podnela teret ekonomske krize ili nije podnela bar toliki teret koliki su lokalne samouprave podnele. Dakle, to je odluka vladajuće koalicije u kojoj i dan danas sede predstavnici predlagača zakona. Sada prosto ne mogu da razumem jednog od diskutanata u prethodnoj raspravi, koji kaže da su oni svesni da će naići na otpor jer menjaju zatečeno stanje. Koje zatečeno stanje? To zatečeno stanje nije zatečeno, nego je stanje koje su upravo ljudi koji su sedeli u toj Vladi, i dan danas sede u Vladi, oni proizveli. Dakle, odluka ljudi koji predlažu zakon, koji su sedeli u tadašnjoj Vladi i prethodne tri godine, a i dan danas sede, je da se smanje transferi lokalnim samoupravama i da je ne poštuje Zakon o finansiranju lokalne samouprave, po kojem bi transfer trebao da bude 42 milijarde i nadalje još veći narednih godina, a bio je 25.
Prosto je neverovatno da neko ko je proizveo problem sada predlaže rešenje tog problema i prikazuje se građanima kao spasilac ili kao veliki dušebrižnik ili dobrotvor prema lokalnim samoupravama. Čak nastupa sa pozicije kritike prema drugima, kako sad oni brinu o lokalnim samoupravama, a niko se nije brinuo u prethodnom periodu. To prosto nije tačno. Kad se usvajao Zakon o rebalansu budžeta, 2009. godine aprila meseca, poslanička grupa DSS i ja lično smo podneli niz amandmana kojim se ta nepravda prema lokalnim samoupravama ispravlja. Tražili smo i imali argumente da se ne smanjuje lokalnim samoupravama toliko i da se taj teret krize, ako ima već manje prihoda u budžetu, prenese ravnopravno i ravnomerno na sve korisnike budžeta, a ne samo na lokalne samouprave. Upozoravali smo da će razvoj u opštinama stati, da će opštine ući u velika dugovanja da bi mogle da finansiraju osnovne funkcije. Osnovne funkcije su i prema osnovnom obrazovanju, prema predškolskom obrazovanju, prema infrastrukturi itd. Upozoravali smo da se to ne čini i da ne može donošenjem Zakona o budžetu da se krši drugi zakon, Zakon o finansiranju lokalnih samouprava.
Niko to tada nije apsolutno hteo da čuje, niti su naši amandmani prihvatani, niti su naši argumenti bili tada verodostojni za predstavnike vladajuće koalicije. Danas ti isti argumenti koje smo pričali pre tri godine, konstantno u te tri godine pričamo o tim argumentima, danas su to argumenti koji se prikazuju ovde pri obrazlaganju predloga zakona. To znači da vam je posle tri godine došlo u glavu ono što smo mi pričali. To je dobro, to nije ništa loše. Treba vremena da se neki argumenti prihvate, da se shvate kao pravi, i dobro je da su ti argumenti danas ovde izneti. Ali, prosto se pitamo kolika je šteta napravljena u prethodne tri godine? Zašto to nije tada prihvatano kao validan argument, nego je to sada argument kojim Ujedinjeni regioni predlažu novi zakon?
Prosto ne možemo da verujemo, čuli smo ovde i u raspravi o zakonu u načelu i sada u pojedinostima more nekih cifri koje su potpuno kontradiktorne. Prvo smo čuli da se povećanjem izdvajanja, odnosno povećanjem sa 40 na 80% poreza na zarade koje ostaju lokalnoj samoupravi, neće napraviti jaz u budžetu Republike Srbije i da će svi biti zadovoljni. Dakle, opštine će dobiti više para, a sa druge strane budžet neće biti oštećen. Tada su izneti kontra argumenti da je to prosto nemoguće, da ne postoji perpetumobile kada nešto povećate na jednoj strani sa jedne gomile, a da na toj gomili nema manjka. Onda su bili i kontra argumenti da će se uštedeti na transferima, jer imaju drugi mehanizmi koji će pokriti taj manjak u budžetu, pa nema potrebe da transferi budu, koliko treba da budu, 57 milijardi, koliko iznosi, 1,7% BDP.
Kada smo mi izneli argumente da je to prosto nemoguće, jer vi Predlogom zakona predlažete, odnosno ostavljate da 1,7% BDP će biti osnov za nenamenske transfere, i da to iznosi 57 milijardi, a rečeno je prethodno da će biti nadalje od sledeće godine poštovan Zakon o finansiranju lokalne samouprave, onda je bilo – naći ćemo uštede tako što se neće finansirati lokalni projekti iz republičkog budžeta koji iznose, jednom rečeno, 15 milijardi, pa drugi put rečeno 20 milijardi, pa treći put rečeno 14 milijardi, pa je onda dodato – biće 11 milijardi od antikriznih mera, pa 10 milijardi od Puteva Srbije. Pa, Putevi Srbije se ne finansiraju iz budžeta, nisu deo budžeta, oni imaju svoj poseban račun i finansiraju se na neki drugi način.
Prosto ima mnogo kontradiktornosti i mnogo stvari koje jednostavno ne idu jedna sa drugom, nemate ni jednu cifru koja se poklapa. Svaka nova rasprava, izbacuju se neke nove cifre. Prosto je neverovatno da je samo pre nekoliko meseci bio skoro dvomesečni štrajk prosvetnih radnika, koji su tražili da im se u skladu sa ranije potpisanim sporazumima povećaju zarade i taj ukupni trošak bi za državu, odnosno za budžet bio oko pet milijardi dinara. Škole nisu radile, deca nisu išla u školu, oštećeni su, a prosvetari su štrajkovali i tražili da im se to nešto malo poveća. U budžetu nije imalo pet milijardi i rečeno je – ne može da padne čitav fiskalni monetarni sistem zemlje zato što treba da se poveća prosvetnim radnicima, ne znam za koliko, za 10% ili za 6% zarada. Sada odjednom imamo 40 milijardi i možemo da uštedimo da bismo nadoknadili ono što smo im uzeli u prethodne tri godine. Kako to sad? Nemoguće da pre dva meseca nije moglo, a sad odjednom može. Šta se to toliko drastično promenilo u ova prethodna dva meseca? Ja mislim da se ništa nije promenilo, ali prosto kada je politički interes, onda nalazimo načina kako ćemo nešto da rešimo.
Sećate se pregovora sa MMF u 2009. godini, kada je počela kriza? Tada je rečeno, odnosno od strane MMF je bio uslov da se moraju smanjiti troškovi u budžetu Republike Srbije, a oni su se uglavnom odnosili na smanjenje izdvajanja za državnu administraciju. U skladu sa time je donet Zakon o limitiranju, odnosno o smanjenju broja zaposlenih u lokalnim samoupravama. Lokalne samouprave su morale krajem 2009. godine, odnosno početkom 2010. godine da nađu sredstava i da smanje broj zaposlenih, ali se pri tom povećao broj zaposlenih u državnoj upravi, pa sada iznosi preko 30.000. Krajem ove godine, prethodne, dakle 2010. godine, Vlada je odobrila zapošljavanje novih 730 činovnika.
Dakle, s jedne strane stalno povećavate troškove državne administracije, zapošljavanje novih ljudi u državnoj upravi i naravno pravite nove troškove, a ovamo pričate da nema para za lokalne samouprave, pa njima ćemo smanjiti predviđene transfere na 25, pa na 27, pa na 32 zadnji put, a evo argumenta u junu 2011. godine mogu se napraviti uštede u Republičkom budžetu. To znači da nema političke volje. Ako se ima politička volja, onda su se te uštede mogle napraviti 2009. godine i nisu morale da budu lokalne samouprave oštećene, a oštećene su za preko 50 milijardi dinara. Niš konkretno je oštećen za preko dve milijarde dinara, a za te dve milijarde dinara su mogla da budu izgrađena verovatno 20 obdaništa, sigurno 10 ili 15 škola ili da budu rešeni svi problemi sa kanalizacijom i otpadnim vodama na čitavoj teritoriji grada i prigradskih naselja.
Toliko je država zaustavila razvoj mog grada na primer, ali je zaustavila razvoj i mnogih drugih lokalnih samouprava. Sada ne može neko ko je direktno učestvovao u tadašnjoj vladi, otkidao lokalnim samoupravama, da kaže niko nije vodio računa o tim lokalnim samoupravama, a sada, evo, predlagač vodi računa o lokalnim samoupravama pošto ih je doveo do ivice održivosti, napravio ogromna dugovanja tim lokalnim samoupravama. Deficiti lokalnih samouprava su astronomski. Da vas obavestim, Niš je morao da uzme 800 miliona dinara kredita da bi mogao da pokrije neke osnovne stvari.
To je rezultat onoga što se zove nesavesno ili racionalno raspolaganje budžetom Republike Srbije gde ćete da zakinete lokalnim samoupravama, ali država, tamo gde su ministri, gde su potpredsednici Vlade, tamo gde su drugi korisnici budžeta, oni će se komotno ponašati, ali ćemo zakinuti na lokalnim samoupravama i to zovete briga za lokalne samouprave, a ne nešto drugo. Mislim da takav način apsolutno je neodrživ.

Izvinjavam se, ako govorite kao ovlašćeni predstavnik onda ste iskoristili vreme. Zahvaljujem.
Reč ima predlagač narodni poslanik gospodin Mlađan Dinkić.

Dakle, zaista to sam više puta ponovio, preuzimam odgovornost za javne finansije Srbije za vreme mandata dok sam bio ministar finansija, 2004.-2006. godine. Tada je Srbija imala, u 2005. i 2006. godini, budžetski suficit, odnosno višak. On je završio 2006. godine sa dve milijarde evra. Kažete - kako ja imam pravo da predlažem nešto, a bio sam u Vladi koja je zakinula transfere lokalnim samoupravama za 50 milijardi? Nisam bio u toj vladi ministar finansija i da sam bio zadovoljan kompletno radom te vlade, sigurno bih i dalje bio u toj vladi. Ima valjda neki razlog što više nisam u toj vladi. Znači, taj razlog postoji. Nisam slučajno van Vlade. To se nije desilo kao neka vrsta incidenta, nego postoji ozbiljan razlog zašto ja više nisam član te vlade.
Međutim, činjenica jeste da je važno za Srbiju da dobije status kandidata do kraja ove godine i zbog toga su moji ministri nastavili da rade u toj istoj vladi, ali ne na poziciji ministra finansija. To mi, dakle, ne uskraćuje pravo da kao poslanik, kao šef poslaničke grupe URS predložim nešto što sa aspekta iskustava u sprovođenju prethodnog zakona koji sam ja predložio kao ministar bi donelo poboljšanje i samo to smo učinili. Mi smatramo, naime, da stav vaše stranke za vraćanje transfera gradovima i opštinama je legitiman, ali da nije dovoljan da bi se napravila samostalnost gradova i opština u budućnosti.
Naime, tačno je da kada bi se poštovao doslovce sadašnji zakon, koji sam suštinski kao ministar finansija tada doneo kao predlog stalne konferencije gradova i opština, da bi sledeće godine gradovi i opštine Srbije dobili 20 milijardi dinara veće transfere nego što je to danas slučaj. Dakle, striktno poštovanje sadašnjih zakona, bez ikakvih izmena, donelo bi dodatnih 20 milijardi gradovima i opštinama. Međutim, ovim zakonom gradovi i opštine dobijaju 43. Dodatni efekat zakona je u kvantitativnom smislu dodatne 23 milijarde u odnosu na ono što bi bilo da se zakon ne menja. To je taj neto efekat ovog zakona.
Međutim, ovaj zakon ima jedno kvalitativno poboljšanje, što suštinski sada tih 23 milijardi ne zavisi od transfera Republike, jer ako zemlje finansiraju svoje lokalne samouprave iz transfera pre svega to samo govori da su one uglavnom centralističke. Što više izvornih prihoda lokalnih samouprava znači da su zemlje decentralizovane. Ovo je prvi korak ka tome da porez na zarade u ovom delu od 80% postane izvorni prihod lokalnih samouprava. To je jedan od osnovnih razloga, ako ste videli da stalna konferencija gradova i opština je sada podržala ovaj zakon, jer kada se odbace svi ti politički elementi ko od ovoga ima političku korist, ko ima političku štetu, ostaje suština da ovim dobijaju svi gradovi i opštine u Srbiji i da suštinski postaju manje zavisni od Republike.
Ko ostaje zavisan od Republike? Male i siromašne opštine. Upravo ovaj zakon njima nudi rešenje da one pomoću transfera dobiju i više nego što im sadašnji zakon omogućava, jer osim ne promenjenog iznosa nenamenskog transfera dobijaju i dodatni transfer solidarnosti, jer se Beogradu taj transfer ukida.
Ovaj zakon je izbalansirao i omogućio da mali gradovi, siromašne opštine dobiju više transfera nego danas i plus duplo više od poreza na zarade, a oni koji su razvijeni dobiće manje transfera i biće više na tržištu, ali će zato imati duplo više od poreza na zarade. Tamo međutim ima i više zaposlenih, pa će i oni imati značajnu korist i biće motivisani i jedni i drugi da što više ljudi se zaposli na teritoriji njihove opštine kako bi 80% poreza na zarade ostalo u tim opštinama.
Tako da, ne slažem se sa tezom da bi samo puko vraćanje oduzetih transfernih sredstava pomoglo da se problem reši. To bi sigurno bilo bolje nego sadašnja situacija, tu niko nema dileme, taj novac bi značio, tih 20 milijardi nisu male pare, ali bolje 43 milijardi dobiti i plus kvalitativno biti nezavistan od Republike i da sutra ne bude tako važno. Svi mi znamo, rekao sam to i prošli put, ovde sede partije koje su poslednjih 20 godina činile neke vladajuće koalicije u našoj zemlji. Svi mi znamo koliko puno znači da imate iste političke stranke na vlasti u opštinama kao što imate i u Republičkoj vladi. Mislim da to nije dobro i da treba ljudima pustiti izbor da u gradovima i opštinama biraju one koji su najbolji, nezavisno od toga da li su oni trenutno u Republici na vlasti ili nisu i da znaju da ne može Republika da ih ucenjuje time što ako ne preslikaju političku strukturu Republike oni neće dobiti neka transferna sredstva ili neće dobiti neke projekte. Zato ovaj zakon daje mnogo veću fleksibilnost građanima da kada se izjašnjavaju vode računa isključivo o konkretnim ljudima u svojoj opštini i gradu, da ih ne zanima kakvi su njihovi predstavnici u Republici.
Ovo suštinski omogućava da gradovi i opštine budu više finansijski samostalni i 80% od poreza na zarade jeste nešto što je značajno. Činjenica je da je jedan broj zemalja u Evropi već imalo rešenje, mi ga nismo izmislili i nikada nećemo da polažemo autorsko pravo na to. Već sam rekao kada smo razgovarali o zakonu u načelu da ovo rešenje su u još drastičnijem obliku, time što kompletan prihod od poreza na zarade pripada opštinama, već odavno sprovele skandinavske zemlje. Mi možemo reći da mi nismo uporedivi sa skandinavksim zemljama s obzirom da su one bogatije, imaju mnogo veći stepen socijalne pravde, ali jesu i neke zemlje u tranziciji pored Slovačke, čak Hrvatske i Rumunije. Kod njih je mnogo veći udeo poreza na zaradu ukupnim lokalnim prihodima nego što će biti nakon primene ovog novog zakona kod nas u Srbiji.
Mislimo da je to dobro rešenje. Kada sam radio ovaj zakon konsultovao sam ministra finansija Slovačke, neću da krijem. Oni su uveli pravilo da 90% od poreza na zaradu Slovačke pripada opštinama i regionima koji postoje u Slovačkoj. Kod nas nema regiona, osim Vojvodine koja je formalni i suštinski region i imamo KiM koja je samo formalni region, jer suštinski nema neke posebne izvore finansiranja kao što ih ima pokrajina. U tom smislu smo se opredelili za ovaj iznos od 80%, jer i u Slovačkoj najveći deo tog novca ostaje opštinama, a nešto manji ide regionima.
Slažem se sa činjenicom da je loše, tu nema nikakve dileme, što su opštine bile uskraćene za 50 milijardi, ali mislim da ne bi bilo dovoljno da im se samo taj novac radi, nego treba ići korak dalje, to je suština ovog zakona, da se smanji zavisnost gradova i opština transfera, nego da suštinski dobiju mnogo više od poreza na zarade koji će u mnogim gradovima i opštinama postati ključni poreski prihod lokalnih samouprava sa velikom motivacijom da gradovi i opštine nastoje da u njihovom gradu ostanu mladi ljudi sa VSS i da imaju veće plate, jer onda opet više ostane lokalnom budžetu i da naravno više preduzetnici ljudi zaposle, što će indirektno dovoditi do toga da će pre ili kasnije gradonačelnici shvatiti da je bolje da smanje firamrine i da što više ljudi zaposle na svojoj teritoriji.
Zaista sam u najboljoj nameri ovo predložio, kao neko ko se razume u javne finansije, jer to sam pokazao dok sam radio kao ministar finansija i sa željom da posle pet godina, prvo delimična primene zakona, jer je primenjivan do 2008. godine, kada je pokazao dobre efekte i ne primenjivanja u potpunosti ovog zakona u poslednje tri, kad je pokazao loše, napravimo neko rešenje koje će smanjiti zavisnost lokala od republičkih vlasti, ma ko sutra bude bio nosilac republičke vlasti.
Drugo, da se ispravi, kad vi pogledate strukturu sadašnjeg zakona, mnogi gradovi kada 40% od poreza na zarade ostane kod njih, a 60% transferišu Republici, kasnije dobiju kod transferna sredstva mnogo manje što su dali Republici. Za neke gradove to je verovatno i logično, ali za većinu nije i zato povećanje učešća u porezu na zarade je bilo logično rešenje koje su neke druge zemlje pre nas primenile i koje mi sada predlažemo da se primene.

Hvala.
(Milan Lapčević, sa mesta: Replika.)
Replika, po kom osnovu? Niti je uvredljivo. On je objasnio stav predlagača, vi ste objasnili stav vaše poslaničke grupe.
(Milan Lapčević, sa mesta: Da razjasnimo neke stvari.)
Izvolite. Može.

Dakle, razumem ovo što ste vi rekli i to je legitimno, prosto ima samo jedno ali, a to je da je to relativno neodrživo, odnosno neodrživ sa aspekta sadašnjeg deficita u Republičkom budžetu. Da biste negde dali više morate da nekima smanjite,  a ako ostanu isti troškovi na republičkom nivou moraće da se poveća deficita bi se taj manjak nadomestio, odnosno moraće da se uzimaju novi krediti, kao što su se uzimali i prethodnih godina.
Vi ste, recimo, imali u jednoj od prethodnih kampanja slogan "Stručnost ispred politike". Mislim da Fiskalni savet okuplja neke stručnjake oko sebe i da predstavlja jedno stručno nezavisno telo.
Fiskalni savet je, na primer, rekao da predlog od 80% prihoda od poreza ide lokalnim samoupravama. Nije utemeljeno u modernoj fiskalnoj praksi, kojom se preporučuje da porez na zarade dominantno pripada centralnom nivou vlasti, recimo. Citiram Fiskalni savet šta kaže. Kaže da će u suprotnom doći do grubog kršenja fiskalnih pravila. Dozvoljeni deficit u 2012. godini bi bio premašen za trećinu, što bi narušilo fiskalnu održivost i makro ekonomsku stabilnost, kaže Fiskalni savet.
MMF, na koji se takođe često pozivate kada vam odgovara, stalni predstavnik MMF upozorava da bi usvajanje predloga uz decentralizaciju zemlje uvećalo deficit državnog budžeta itd. Kaže da je taj predlog loš i da uvećanje deficita državnog budžeta za 1,1% bruto društvenog proizvoda, odnosno za 40 milijardi u 2012. godini, dakle, ono što upravo mi pričamo.
Dakle, slažem se da opštinama i lokalnim samoupravama treba nadomestiti ono što im je oduzeto.
Niste mi odgovorili koji su razlozi zašto se niste setili da ovaj predlog zakona predložite, recimo, sredinom prošle godine, krajem prošle godine. Kada se usvajao budžet 2011. godinu isti su razlozi bili i mogli ste da ih predložite tada, dok ste bili u Vladi i mnogo bi legitimnije bilo da o njemu raspravljamo kao o predlogu Vlade nego sada kao predlogu jedne poslaničke jedinice.