TREĆE VANREDNO ZASEDANJE, 21.06.2011.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANJE

2. dan rada

21.06.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:50

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Nemate pravo na repliku. Reč ima narodni poslanik gospodin Lapčević.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Milan Lapčević

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo su čudne okolnosti pod kojima se odvija ova rasprava i Predlog zakona. Dakle, mom poimanju političkog života normalno je da u jednoj normalnoj državi Vlada koju sačinjavaju vladajuće stranke izlazeći odnosno odgovarajući na probleme i izazove koji se javljaju u državi predlažu odgovarajuća zakonska rešenja kako bi te probleme rešila i dovela u jedan normalan okvir.
Ovde imamo situaciju da je očigledno ogroman problem finansiranja lokalne samouprave, a da taj problem ne sagledava Vlada već je sagledava jedna vladajuća stranka i to ne kroz inicijativu koja je podnela kao vladajuća stranka na Vladi pa Vlada donela taj zakon i predložila ga Narodnoj skupštini već kroz inicijativu političke strnake koja je u vlasti a predlaže zakonsko rešenje kroz, uz podršku ili peticiju građana Republike Srbije kao da je opoziciona stranka.
Jedna potpuno nenormalna okolnost koja ne može drugačije da se tumači, nego kao želja da se politički poentira ili profitira iz ovog problema. Malo pre se čulo u raspravi da su bačene lokalne samouprave u vodu pre tri godine i da niko nije vodio računa o njima i da se niko nije zapitao kako će one uspeti da reše svoje probleme sa umanjenim transferima koji dolaze od strane države. To su izrečene od čoveka koji je podpredsednik Vlade bio do juče i čija je stranka danas u vlasti, koja je praktično deo vladajuće koalicije. Podsećanja radi, samo da napomenemo neke činjenice.
Dakle, Zakon o finansiranju lokalne samouprave donete je 2005. godine počeo sa primenom 2006. godine. Po tom Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, član 37 kaže da 1,7% društvenog bruto proizvoda iz budžeta Republike Srbije se namenski opredeljuje za transfere lokalnim samoupravama, po modelu koji je razrađen i koji je više uvažavao ne razvijene opštine, da dobiju procentualno više sredstava nego što im inače pripada, kako bi se smanjivale razlike u razvijenosti i kako bi te lokalne samouprave mogle da finansiraju deo svojih troškova koje imaju na lokalu, a da ne zavise i da ne trče svaki dan u neko ministarstvo kako bi rešili neki problem.
Po tom zakonu, koji se poštovao 2006. godine, na dalje nisam čuo, razgovarajući sa više desetina predsednika opštine ili predstavnika lokalnih samouprava, da je iko imao primedbe u smislu veličine sredstava za funkcionisanje lokalnih samouprava u 2006, 2007. i 2008. godini. Problem nastaje od kada je formirana sadašnja vladajuća koalicija, od 2009. godine, sa početkom svetske ekonomske krize koja se prenela, naravno, i na Srbiju, kada je vladajuća koalicija, reagujući na očigledno manje prihode u budžetu u 2009. godini, odlučila da smanji transfere lokalnim samoupravama, pravdajući to prosto pošto je teret ekonomske krize takav da moraju da podnesu ravnopravno svi. To se konkretno odrazilo na smanjenje transfera lokalnim samoupravama aprila 2009. godine u rebalansu budžeta, sa predviđenih 42 milijarde na 25 milijardi dinara.
Meni se čini, a ako grešim vi ćete me ispraviti, da su lokalne samouprave jedine direktno bile odgovorne, da su jedino direktno njima smanjeni izdaci iz budžeta, da ni jedna druga institucija koja se finansira direktno ili indirektno iz republičkog budžeta nije podnela teret ekonomske krize ili nije podnela bar toliki teret koliki su lokalne samouprave podnele. Dakle, to je odluka vladajuće koalicije u kojoj i dan danas sede predstavnici predlagača zakona. Sada prosto ne mogu da razumem jednog od diskutanata u prethodnoj raspravi, koji kaže da su oni svesni da će naići na otpor jer menjaju zatečeno stanje. Koje zatečeno stanje? To zatečeno stanje nije zatečeno, nego je stanje koje su upravo ljudi koji su sedeli u toj Vladi, i dan danas sede u Vladi, oni proizveli. Dakle, odluka ljudi koji predlažu zakon, koji su sedeli u tadašnjoj Vladi i prethodne tri godine, a i dan danas sede, je da se smanje transferi lokalnim samoupravama i da je ne poštuje Zakon o finansiranju lokalne samouprave, po kojem bi transfer trebao da bude 42 milijarde i nadalje još veći narednih godina, a bio je 25.
Prosto je neverovatno da neko ko je proizveo problem sada predlaže rešenje tog problema i prikazuje se građanima kao spasilac ili kao veliki dušebrižnik ili dobrotvor prema lokalnim samoupravama. Čak nastupa sa pozicije kritike prema drugima, kako sad oni brinu o lokalnim samoupravama, a niko se nije brinuo u prethodnom periodu. To prosto nije tačno. Kad se usvajao Zakon o rebalansu budžeta, 2009. godine aprila meseca, poslanička grupa DSS i ja lično smo podneli niz amandmana kojim se ta nepravda prema lokalnim samoupravama ispravlja. Tražili smo i imali argumente da se ne smanjuje lokalnim samoupravama toliko i da se taj teret krize, ako ima već manje prihoda u budžetu, prenese ravnopravno i ravnomerno na sve korisnike budžeta, a ne samo na lokalne samouprave. Upozoravali smo da će razvoj u opštinama stati, da će opštine ući u velika dugovanja da bi mogle da finansiraju osnovne funkcije. Osnovne funkcije su i prema osnovnom obrazovanju, prema predškolskom obrazovanju, prema infrastrukturi itd. Upozoravali smo da se to ne čini i da ne može donošenjem Zakona o budžetu da se krši drugi zakon, Zakon o finansiranju lokalnih samouprava.
Niko to tada nije apsolutno hteo da čuje, niti su naši amandmani prihvatani, niti su naši argumenti bili tada verodostojni za predstavnike vladajuće koalicije. Danas ti isti argumenti koje smo pričali pre tri godine, konstantno u te tri godine pričamo o tim argumentima, danas su to argumenti koji se prikazuju ovde pri obrazlaganju predloga zakona. To znači da vam je posle tri godine došlo u glavu ono što smo mi pričali. To je dobro, to nije ništa loše. Treba vremena da se neki argumenti prihvate, da se shvate kao pravi, i dobro je da su ti argumenti danas ovde izneti. Ali, prosto se pitamo kolika je šteta napravljena u prethodne tri godine? Zašto to nije tada prihvatano kao validan argument, nego je to sada argument kojim Ujedinjeni regioni predlažu novi zakon?
Prosto ne možemo da verujemo, čuli smo ovde i u raspravi o zakonu u načelu i sada u pojedinostima more nekih cifri koje su potpuno kontradiktorne. Prvo smo čuli da se povećanjem izdvajanja, odnosno povećanjem sa 40 na 80% poreza na zarade koje ostaju lokalnoj samoupravi, neće napraviti jaz u budžetu Republike Srbije i da će svi biti zadovoljni. Dakle, opštine će dobiti više para, a sa druge strane budžet neće biti oštećen. Tada su izneti kontra argumenti da je to prosto nemoguće, da ne postoji perpetumobile kada nešto povećate na jednoj strani sa jedne gomile, a da na toj gomili nema manjka. Onda su bili i kontra argumenti da će se uštedeti na transferima, jer imaju drugi mehanizmi koji će pokriti taj manjak u budžetu, pa nema potrebe da transferi budu, koliko treba da budu, 57 milijardi, koliko iznosi, 1,7% BDP.
Kada smo mi izneli argumente da je to prosto nemoguće, jer vi Predlogom zakona predlažete, odnosno ostavljate da 1,7% BDP će biti osnov za nenamenske transfere, i da to iznosi 57 milijardi, a rečeno je prethodno da će biti nadalje od sledeće godine poštovan Zakon o finansiranju lokalne samouprave, onda je bilo – naći ćemo uštede tako što se neće finansirati lokalni projekti iz republičkog budžeta koji iznose, jednom rečeno, 15 milijardi, pa drugi put rečeno 20 milijardi, pa treći put rečeno 14 milijardi, pa je onda dodato – biće 11 milijardi od antikriznih mera, pa 10 milijardi od Puteva Srbije. Pa, Putevi Srbije se ne finansiraju iz budžeta, nisu deo budžeta, oni imaju svoj poseban račun i finansiraju se na neki drugi način.
Prosto ima mnogo kontradiktornosti i mnogo stvari koje jednostavno ne idu jedna sa drugom, nemate ni jednu cifru koja se poklapa. Svaka nova rasprava, izbacuju se neke nove cifre. Prosto je neverovatno da je samo pre nekoliko meseci bio skoro dvomesečni štrajk prosvetnih radnika, koji su tražili da im se u skladu sa ranije potpisanim sporazumima povećaju zarade i taj ukupni trošak bi za državu, odnosno za budžet bio oko pet milijardi dinara. Škole nisu radile, deca nisu išla u školu, oštećeni su, a prosvetari su štrajkovali i tražili da im se to nešto malo poveća. U budžetu nije imalo pet milijardi i rečeno je – ne može da padne čitav fiskalni monetarni sistem zemlje zato što treba da se poveća prosvetnim radnicima, ne znam za koliko, za 10% ili za 6% zarada. Sada odjednom imamo 40 milijardi i možemo da uštedimo da bismo nadoknadili ono što smo im uzeli u prethodne tri godine. Kako to sad? Nemoguće da pre dva meseca nije moglo, a sad odjednom može. Šta se to toliko drastično promenilo u ova prethodna dva meseca? Ja mislim da se ništa nije promenilo, ali prosto kada je politički interes, onda nalazimo načina kako ćemo nešto da rešimo.
Sećate se pregovora sa MMF u 2009. godini, kada je počela kriza? Tada je rečeno, odnosno od strane MMF je bio uslov da se moraju smanjiti troškovi u budžetu Republike Srbije, a oni su se uglavnom odnosili na smanjenje izdvajanja za državnu administraciju. U skladu sa time je donet Zakon o limitiranju, odnosno o smanjenju broja zaposlenih u lokalnim samoupravama. Lokalne samouprave su morale krajem 2009. godine, odnosno početkom 2010. godine da nađu sredstava i da smanje broj zaposlenih, ali se pri tom povećao broj zaposlenih u državnoj upravi, pa sada iznosi preko 30.000. Krajem ove godine, prethodne, dakle 2010. godine, Vlada je odobrila zapošljavanje novih 730 činovnika.
Dakle, s jedne strane stalno povećavate troškove državne administracije, zapošljavanje novih ljudi u državnoj upravi i naravno pravite nove troškove, a ovamo pričate da nema para za lokalne samouprave, pa njima ćemo smanjiti predviđene transfere na 25, pa na 27, pa na 32 zadnji put, a evo argumenta u junu 2011. godine mogu se napraviti uštede u Republičkom budžetu. To znači da nema političke volje. Ako se ima politička volja, onda su se te uštede mogle napraviti 2009. godine i nisu morale da budu lokalne samouprave oštećene, a oštećene su za preko 50 milijardi dinara. Niš konkretno je oštećen za preko dve milijarde dinara, a za te dve milijarde dinara su mogla da budu izgrađena verovatno 20 obdaništa, sigurno 10 ili 15 škola ili da budu rešeni svi problemi sa kanalizacijom i otpadnim vodama na čitavoj teritoriji grada i prigradskih naselja.
Toliko je država zaustavila razvoj mog grada na primer, ali je zaustavila razvoj i mnogih drugih lokalnih samouprava. Sada ne može neko ko je direktno učestvovao u tadašnjoj vladi, otkidao lokalnim samoupravama, da kaže niko nije vodio računa o tim lokalnim samoupravama, a sada, evo, predlagač vodi računa o lokalnim samoupravama pošto ih je doveo do ivice održivosti, napravio ogromna dugovanja tim lokalnim samoupravama. Deficiti lokalnih samouprava su astronomski. Da vas obavestim, Niš je morao da uzme 800 miliona dinara kredita da bi mogao da pokrije neke osnovne stvari.
To je rezultat onoga što se zove nesavesno ili racionalno raspolaganje budžetom Republike Srbije gde ćete da zakinete lokalnim samoupravama, ali država, tamo gde su ministri, gde su potpredsednici Vlade, tamo gde su drugi korisnici budžeta, oni će se komotno ponašati, ali ćemo zakinuti na lokalnim samoupravama i to zovete briga za lokalne samouprave, a ne nešto drugo. Mislim da takav način apsolutno je neodrživ.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Izvinjavam se, ako govorite kao ovlašćeni predstavnik onda ste iskoristili vreme. Zahvaljujem.
Reč ima predlagač narodni poslanik gospodin Mlađan Dinkić.

Mlađan Dinkić

Ujedinjeni regioni Srbije
Dakle, zaista to sam više puta ponovio, preuzimam odgovornost za javne finansije Srbije za vreme mandata dok sam bio ministar finansija, 2004.-2006. godine. Tada je Srbija imala, u 2005. i 2006. godini, budžetski suficit, odnosno višak. On je završio 2006. godine sa dve milijarde evra. Kažete - kako ja imam pravo da predlažem nešto, a bio sam u Vladi koja je zakinula transfere lokalnim samoupravama za 50 milijardi? Nisam bio u toj vladi ministar finansija i da sam bio zadovoljan kompletno radom te vlade, sigurno bih i dalje bio u toj vladi. Ima valjda neki razlog što više nisam u toj vladi. Znači, taj razlog postoji. Nisam slučajno van Vlade. To se nije desilo kao neka vrsta incidenta, nego postoji ozbiljan razlog zašto ja više nisam član te vlade.
Međutim, činjenica jeste da je važno za Srbiju da dobije status kandidata do kraja ove godine i zbog toga su moji ministri nastavili da rade u toj istoj vladi, ali ne na poziciji ministra finansija. To mi, dakle, ne uskraćuje pravo da kao poslanik, kao šef poslaničke grupe URS predložim nešto što sa aspekta iskustava u sprovođenju prethodnog zakona koji sam ja predložio kao ministar bi donelo poboljšanje i samo to smo učinili. Mi smatramo, naime, da stav vaše stranke za vraćanje transfera gradovima i opštinama je legitiman, ali da nije dovoljan da bi se napravila samostalnost gradova i opština u budućnosti.
Naime, tačno je da kada bi se poštovao doslovce sadašnji zakon, koji sam suštinski kao ministar finansija tada doneo kao predlog stalne konferencije gradova i opština, da bi sledeće godine gradovi i opštine Srbije dobili 20 milijardi dinara veće transfere nego što je to danas slučaj. Dakle, striktno poštovanje sadašnjih zakona, bez ikakvih izmena, donelo bi dodatnih 20 milijardi gradovima i opštinama. Međutim, ovim zakonom gradovi i opštine dobijaju 43. Dodatni efekat zakona je u kvantitativnom smislu dodatne 23 milijarde u odnosu na ono što bi bilo da se zakon ne menja. To je taj neto efekat ovog zakona.
Međutim, ovaj zakon ima jedno kvalitativno poboljšanje, što suštinski sada tih 23 milijardi ne zavisi od transfera Republike, jer ako zemlje finansiraju svoje lokalne samouprave iz transfera pre svega to samo govori da su one uglavnom centralističke. Što više izvornih prihoda lokalnih samouprava znači da su zemlje decentralizovane. Ovo je prvi korak ka tome da porez na zarade u ovom delu od 80% postane izvorni prihod lokalnih samouprava. To je jedan od osnovnih razloga, ako ste videli da stalna konferencija gradova i opština je sada podržala ovaj zakon, jer kada se odbace svi ti politički elementi ko od ovoga ima političku korist, ko ima političku štetu, ostaje suština da ovim dobijaju svi gradovi i opštine u Srbiji i da suštinski postaju manje zavisni od Republike.
Ko ostaje zavisan od Republike? Male i siromašne opštine. Upravo ovaj zakon njima nudi rešenje da one pomoću transfera dobiju i više nego što im sadašnji zakon omogućava, jer osim ne promenjenog iznosa nenamenskog transfera dobijaju i dodatni transfer solidarnosti, jer se Beogradu taj transfer ukida.
Ovaj zakon je izbalansirao i omogućio da mali gradovi, siromašne opštine dobiju više transfera nego danas i plus duplo više od poreza na zarade, a oni koji su razvijeni dobiće manje transfera i biće više na tržištu, ali će zato imati duplo više od poreza na zarade. Tamo međutim ima i više zaposlenih, pa će i oni imati značajnu korist i biće motivisani i jedni i drugi da što više ljudi se zaposli na teritoriji njihove opštine kako bi 80% poreza na zarade ostalo u tim opštinama.
Tako da, ne slažem se sa tezom da bi samo puko vraćanje oduzetih transfernih sredstava pomoglo da se problem reši. To bi sigurno bilo bolje nego sadašnja situacija, tu niko nema dileme, taj novac bi značio, tih 20 milijardi nisu male pare, ali bolje 43 milijardi dobiti i plus kvalitativno biti nezavistan od Republike i da sutra ne bude tako važno. Svi mi znamo, rekao sam to i prošli put, ovde sede partije koje su poslednjih 20 godina činile neke vladajuće koalicije u našoj zemlji. Svi mi znamo koliko puno znači da imate iste političke stranke na vlasti u opštinama kao što imate i u Republičkoj vladi. Mislim da to nije dobro i da treba ljudima pustiti izbor da u gradovima i opštinama biraju one koji su najbolji, nezavisno od toga da li su oni trenutno u Republici na vlasti ili nisu i da znaju da ne može Republika da ih ucenjuje time što ako ne preslikaju političku strukturu Republike oni neće dobiti neka transferna sredstva ili neće dobiti neke projekte. Zato ovaj zakon daje mnogo veću fleksibilnost građanima da kada se izjašnjavaju vode računa isključivo o konkretnim ljudima u svojoj opštini i gradu, da ih ne zanima kakvi su njihovi predstavnici u Republici.
Ovo suštinski omogućava da gradovi i opštine budu više finansijski samostalni i 80% od poreza na zarade jeste nešto što je značajno. Činjenica je da je jedan broj zemalja u Evropi već imalo rešenje, mi ga nismo izmislili i nikada nećemo da polažemo autorsko pravo na to. Već sam rekao kada smo razgovarali o zakonu u načelu da ovo rešenje su u još drastičnijem obliku, time što kompletan prihod od poreza na zarade pripada opštinama, već odavno sprovele skandinavske zemlje. Mi možemo reći da mi nismo uporedivi sa skandinavksim zemljama s obzirom da su one bogatije, imaju mnogo veći stepen socijalne pravde, ali jesu i neke zemlje u tranziciji pored Slovačke, čak Hrvatske i Rumunije. Kod njih je mnogo veći udeo poreza na zaradu ukupnim lokalnim prihodima nego što će biti nakon primene ovog novog zakona kod nas u Srbiji.
Mislimo da je to dobro rešenje. Kada sam radio ovaj zakon konsultovao sam ministra finansija Slovačke, neću da krijem. Oni su uveli pravilo da 90% od poreza na zaradu Slovačke pripada opštinama i regionima koji postoje u Slovačkoj. Kod nas nema regiona, osim Vojvodine koja je formalni i suštinski region i imamo KiM koja je samo formalni region, jer suštinski nema neke posebne izvore finansiranja kao što ih ima pokrajina. U tom smislu smo se opredelili za ovaj iznos od 80%, jer i u Slovačkoj najveći deo tog novca ostaje opštinama, a nešto manji ide regionima.
Slažem se sa činjenicom da je loše, tu nema nikakve dileme, što su opštine bile uskraćene za 50 milijardi, ali mislim da ne bi bilo dovoljno da im se samo taj novac radi, nego treba ići korak dalje, to je suština ovog zakona, da se smanji zavisnost gradova i opština transfera, nego da suštinski dobiju mnogo više od poreza na zarade koji će u mnogim gradovima i opštinama postati ključni poreski prihod lokalnih samouprava sa velikom motivacijom da gradovi i opštine nastoje da u njihovom gradu ostanu mladi ljudi sa VSS i da imaju veće plate, jer onda opet više ostane lokalnom budžetu i da naravno više preduzetnici ljudi zaposle, što će indirektno dovoditi do toga da će pre ili kasnije gradonačelnici shvatiti da je bolje da smanje firamrine i da što više ljudi zaposle na svojoj teritoriji.
Zaista sam u najboljoj nameri ovo predložio, kao neko ko se razume u javne finansije, jer to sam pokazao dok sam radio kao ministar finansija i sa željom da posle pet godina, prvo delimična primene zakona, jer je primenjivan do 2008. godine, kada je pokazao dobre efekte i ne primenjivanja u potpunosti ovog zakona u poslednje tri, kad je pokazao loše, napravimo neko rešenje koje će smanjiti zavisnost lokala od republičkih vlasti, ma ko sutra bude bio nosilac republičke vlasti.
Drugo, da se ispravi, kad vi pogledate strukturu sadašnjeg zakona, mnogi gradovi kada 40% od poreza na zarade ostane kod njih, a 60% transferišu Republici, kasnije dobiju kod transferna sredstva mnogo manje što su dali Republici. Za neke gradove to je verovatno i logično, ali za većinu nije i zato povećanje učešća u porezu na zarade je bilo logično rešenje koje su neke druge zemlje pre nas primenile i koje mi sada predlažemo da se primene.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
(Milan Lapčević, sa mesta: Replika.)
Replika, po kom osnovu? Niti je uvredljivo. On je objasnio stav predlagača, vi ste objasnili stav vaše poslaničke grupe.
(Milan Lapčević, sa mesta: Da razjasnimo neke stvari.)
Izvolite. Može.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Milan Lapčević

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Dakle, razumem ovo što ste vi rekli i to je legitimno, prosto ima samo jedno ali, a to je da je to relativno neodrživo, odnosno neodrživ sa aspekta sadašnjeg deficita u Republičkom budžetu. Da biste negde dali više morate da nekima smanjite,  a ako ostanu isti troškovi na republičkom nivou moraće da se poveća deficita bi se taj manjak nadomestio, odnosno moraće da se uzimaju novi krediti, kao što su se uzimali i prethodnih godina.
Vi ste, recimo, imali u jednoj od prethodnih kampanja slogan "Stručnost ispred politike". Mislim da Fiskalni savet okuplja neke stručnjake oko sebe i da predstavlja jedno stručno nezavisno telo.
Fiskalni savet je, na primer, rekao da predlog od 80% prihoda od poreza ide lokalnim samoupravama. Nije utemeljeno u modernoj fiskalnoj praksi, kojom se preporučuje da porez na zarade dominantno pripada centralnom nivou vlasti, recimo. Citiram Fiskalni savet šta kaže. Kaže da će u suprotnom doći do grubog kršenja fiskalnih pravila. Dozvoljeni deficit u 2012. godini bi bio premašen za trećinu, što bi narušilo fiskalnu održivost i makro ekonomsku stabilnost, kaže Fiskalni savet.
MMF, na koji se takođe često pozivate kada vam odgovara, stalni predstavnik MMF upozorava da bi usvajanje predloga uz decentralizaciju zemlje uvećalo deficit državnog budžeta itd. Kaže da je taj predlog loš i da uvećanje deficita državnog budžeta za 1,1% bruto društvenog proizvoda, odnosno za 40 milijardi u 2012. godini, dakle, ono što upravo mi pričamo.
Dakle, slažem se da opštinama i lokalnim samoupravama treba nadomestiti ono što im je oduzeto.
Niste mi odgovorili koji su razlozi zašto se niste setili da ovaj predlog zakona predložite, recimo, sredinom prošle godine, krajem prošle godine. Kada se usvajao budžet 2011. godinu isti su razlozi bili i mogli ste da ih predložite tada, dok ste bili u Vladi i mnogo bi legitimnije bilo da o njemu raspravljamo kao o predlogu Vlade nego sada kao predlogu jedne poslaničke jedinice.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
(Zoran Krasić, sa mesta: Po Poslovniku.)
Gospodine Krasiću, po Poslovniku svi dobijaju reč u sali, pa naravno da možete i vi dobiti reč kad dođete na red. Daću vam vrlo rado reč. Znate da tu nikad nismo imali problem.
Gospodin Mlađan Dinkić.

Mlađan Dinkić

Ujedinjeni regioni Srbije
Na ovo poslednje pitanje - zašto se nisam setio ranije, pa, odjednom, setili smo se.
Ako pogledate skupštinsku arhivu, recimo, za Zakon o vraćanju imovine lokalnim samoupravama, o kome se sad mnogo priča, mi smo ga predali u proceduru u januaru prošle godine. Prošlo je godinu i po dana da skupština taj zakon, koji je takođe radila Stalna konferencija gradova i opština, mi smo ga samo malo modifikovali, potpuno to otvoreno priznajem, niko nije želeo da to stavi na dnevni red.
Imali smo razgovore unutar vladajuće koalicije, vi za to niste odgovorni jer vi ste u opoziciji, tražili smo da se stavi na dnevni red tek sada, kad Evropska komisija traži da se vrati imovina lokalnim samoupravama i pokrajini. Tek sad će to doći na dnevni red. Isto tako i za finansiranje, kad smo o tome razgovarali nije postojala neka vrsta konsenzusa da se to stavi na dnevni red kada se predlagalo. Morali smo da pokrenemo onda peticiju i da idemo i da skupljamo potpise građana. Sada, kada smo skupili 515.000 potpisa građana, to je došlo na dnevni red.
Dakle, ne stoji primedba da se o ovome tek sada razmišlja. Sami znate, čak i za vreme vlade u kojoj ste vi učestvovali, da je postojao zahtev Stalne konferencije gradova i opština da se vrati imovina lokalnoj samoupravi. Tada je odgovor bio pravnika da to ne može, postojeći ustav to tada nije dozvoljavao. Promenjen je kasnije ustav, i ovaj sadašnji to dozvoljava, ali to nije učinjeno nakon promene Ustava, dok Evropska komisija to nije tražila od Srbije.
Dolazimo stalno u situaciju da kada neko sa strane, da li je to Evropska komisija ili MMF od nas, mi to usvajamo, a kada predloži neka poslanička grupa, mogao je ovo neko drugi predložiti, da se onda javlja polemika – e, pa nećemo sad zato što su oni to predložili. Nećemo valjda da dođemo sutra u situaciju da nam Evropska komisija traži – uradite decentralizaciju, uradite nešto da pomognete gradovima i opštinama, pa tek onda o tome da raspravljamo.
Tu postoji jedna hipokrizija i moram to ovde otvoreno da iznesem.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
(Milan Lapčević, sa mesta: Replika.)
Postoji redosled, gospodin Krasić smatra da sam povredio Poslovnik i ima pravo na osnovu član 103. stav 1.
Izvolite, gospodine Krasiću.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
To je član 27. Poslovnika, gospodine Novakoviću. Mislim da još uvek nije promenjen Poslovnik. Valjda preko noći niste promenili. Vidim da je zastava još uvek ista ispred Skupštine, znači ništa nije promenjeno.
U kom delu ovog vašeg staranja o primeni Poslovnika ste napravili grubu povredu? Da vam objasnim. Već sat, sat i po vremena traje rasprava u Skupštini povodom amandmana koji je podneo Zoran Krasić. Da ostavimo na stranu to što predstavnik predlagača zakona na svojevrstan način skrnavi moj amandman. Da ostavimo po strani i ovu dogovorenu repliku između G17 plus i LDP, da sve ovo drugo stavimo po strani, prosto ne mogu da shvatim da vi ne osećate puls ove diskusije i potrebu da neko od predstavnika SRS bilo kroz povredu Poslovnika, bilo kroz repliku, dobije mogućnost da objasni javnosti elementarne stvari, da se ovde i ne zna koje termine treba da upotrebljavaju ljudi.
Ovde se priča – centralizacija, decentralizacija, finansijska decentralizacija itd. Vi jednostavno gušite ovu raspravu koja treba da bude izuzetno produktivna. Nažalost, u našem Poslovniku nemamo odredbu koja daje za pravo poslaniku da predloži da se promeni trenutno predsedavajući. Da postoji takva odredba, tražio bih da vas uklone sa tog mesta, jer vi jednostavno sada morate da čuvate stranačke interese G17 plus, i po vašoj proceni ko vam odgovara, vi njemu dajete repliku, ko vam ne odgovara, nema replike.
Neću biti zadovoljan sa vašim odgovorom, zato što malo dalje vidim od svega ovoga što se dešava, pa bih vas zamolio u danu za glasanje, kada budete glasali, da vam presedne i još jedno glasanje o tome da li ste danas izvršili povredu Poslovnika.