S pravom je gospodin Vladan Jeremić izvršio korekciju i smanjenje republičkih administrativnih taksi u članu 38. tarifni broj 79. Suština proizilazi iz vašeg obrazloženja koje ste dali u obrazloženju ovog predloga zakona, gde kažete da su republičke administrativne takse javni prihod koji Republika naplaćuje kao naknadu za konkretnu uslugu koju njeni organi pružaju fizičkim licima i privrednim subjektima na njihov zahtev.
Ako malo analiziramo ovu vašu definiciju republičke admiistrativne takse i sve ono što ste naveli obrazlažući suštinu i pravnu bit republičke administrativne takse, onda vidimo vašu nedoslednost, necelishodnost u svim odredbama koje ste ovde predložili. Zašto? Ako se radi o konkretnom radu, onda moramo imati kalkulaciju tog rada, moramo znati šta u konkretnom slučaju znači sprovođenje upravnog postupka, jer se ovde radi o upravnom postupku, da li se tu radi o većem broju minuta, sati, o složenosti posla, o drugim uslovima, o karakteru upravnog postupka, vrsti upravnog postupka koji se vodi itd. Da li mi imamo te kalkulacije? Nemamo.
Ovde ste ugradili predlog koji ste dobili od ministarstava u odredbe zakona, pa kažete: "na zahtev". Šta je zahtev? Zahtev je želja, interes zainteresovane osobe, fizičkog ili pravnog lica, za sprovođenje određenog upravnog postupka i određenog pravnog akta koji sledi nakon sprovedenog upravnog postupka, pa se tako upravni postupak završava rešenjem, zaključkom, potvrdom itd.
Vi kažete da se ovde plaća na zahtev. Da li je zahtev pravni akt? On predstavlja jedan pravni akt, ali na temelju zahteva se tek sprovodi upravni postupak. Mi ne znamo šta će na kraju upravnog postupka biti, da li rešenje ili zaključak o obustavi, odbacivanju postupka itd. na zahtev se ne plaća, nema konkretnog rada. Sam zahtev na pisarnici mora da se primi i pusti dalje u upravni postupak. Tog trenutka kreće upravni postupak.
Šta je suština? Suština je da vi u jednom istom tarifnom broju kažete – na zahtev, pa onda za izdavanje rešenja, za izdavanje uverenja, za izdavanje potvrde itd. Faktički, vi dva puta naplaćujete republičku administrativnu taksu.
U konkretnom slučaju ste rekli sledeće: "Za zahtev za izdavanje obavezne licence 15.000 dinara". "Za zahtev za produžetak trajanja obavezne licenca 18.000 dinara". Kada ste sproveli upravni postupak, doneli rešenje ili pravni akt kojim ste utvrdili određeno pravo ili obavezu, u ovom slučaju je to obavezna licenca, sve ste to završili jednim pravnim aktom i naplatili ste administrativnu taksu 15.000 dinara, ali pored toga ste naplatili i na zahtev. Znači, u ovom slučaju je konkretan rad bio u određenom broju minuta, sati, ili nekom vremenskom periodu rada administrativnog radnika, izdali ste upravni akt i naplatili.
U drugom slučaju, odmah sledeći stav je: "za zahtev za produžetak trajanja obavezne licence 18.000 dinara". U konkretnom slučaju, sproveden je postupak, obavezna licenca je uvedena u neku evidenciju, sada već njega imate, dobijate novi zahtev i ponovo naplaćujete taksu na tu obaveznu licencu. Faktički, imate u evidenciji, samo izvadite, to je daleko manji rad. Ako kažete u definiciji da je to konkretan rad državnog organa, onda u ovom slučaju ima manje rada, ne može biti više. To samo govori o jednoj neozbiljnosti. Predlagač je prihvatio bespogovorno sve ono što je napisalo nadležno ministarstvo, a obzirom da ima više ministarstava, onda vidimo šarenilo, u jednom slučaju na zahtev, a zahtev znači – pisarnica, pečat i tu se završava postupak i ekspedicija ide do nadležnog referenta. To je rad.
U konkretnim primerima ste vi, kod jednog zahteva je to 150, kod drugog 240, negde 3.000, negde 6.000 itd. za isti rad. To govori o nedoslednosti. Republičke administrativne takse i sami iznosi moraju odgovarati konkretnom radu. Obzirom da vi nemate procenu, nemate analizu konkretnog rada, ovo je sve proizvoljno. Odgovorno vam tvrdim da svaka lokalna samouprava daleko ozbiljnije pristupa ovom pitanju, da ima daleko bolje i usklađenije administrativne takse, jer vode računa da ne opterećuju građane. Ako mi znamo da su prihodi po osnovu administrativnih taksi pet, šest milijardi ove godine, a ukupni troškovi državne administracije su 220-230 milijardi, onda znamo da tu nema konkretnog rada. Znači, administrativna taksa treba da bude simbolična, ona mora biti mala, ona mora omogućiti svakom građaninu pravo da zatraži ono što je njegov interes, a tako isto i kod pravnih lica.
Vi kršite Ustav. Vi ste za istu radnju državnog organa za fizička lica utvrdili iznos od 1.070 dinara, za pravna lica 10.000 dinara, i to za tumačenja. To je, pre svega, nestručno, neodgovorno i neozbiljno. Hvala.