Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 112 narodnih poslanika, a radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, a potrebnih za rad sednice Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Molim narodne poslanike koji su napustili salu nakon glasanja, da se vrate i ubacivanjem svoje kartice za glasanje u poslanički sistem, omoguće da utvrdimo kvorum.
Molim narodne poslanike koji ne žele da svoje poslaničke kartice ubace u elektronski sistem, da ne ometaju rad i dolazak poslanika koji žele da poštuju Poslovnik i svojim karticama utvrde prisutnost u sali.
Konstatujem da imamo kvorum potreban za rad. U elektronskom sistemu je 95 narodnih poslanika i određen broj od nekoliko desetina narodnih poslanika, bez elektronskog sistema, ali vizuelno sasvim jasno da su prisutni u sali.
Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, pre prelaska na dalju raspravu, Narodna skupština radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, po kome narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje na osnovu stava 2. ovog člana, koji u svom prvom stavu kaže – da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera iz nadležnosti organa, na čijem se čelu nalaze, koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika na sednici Narodne skupštine.
Izuzetno, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ima pravo iz stava 1. ovog člana ostvari i na sednici Narodne skupštine, usmeno u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika, koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.
Pre nego što pitam da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč, na osnovu člana 90. i člana 87. obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i posle 18,00 časova, a da će pauza biti određena u uobičajeno vreme u 14,00 časova.
Da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da iskoristi svoje pravo? (Da. )
Narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega hteo bih da postavim Vladi pitanje - kakve ima namere i koje će korake preduzeti da se olakša jedna od najtežih ekonomskih situacija u kojima se nalaze mala i srednja preduzeća? Da to ne budu priče, da ne budu obmane, onoga tipa da će nam kriza pomoći, da ćemo na osnovu krize moći čak i da se razvijamo, a sada pričaju da je kriza prošla, ja upozoravam građane Srbije, upozoravam Vladu da je ovo više neizdržljivo, kada su u pitanju mala i srednja preduzeća.

Podsetio bih vas samo na neke činjenice vezane za mala i srednja preduzeća. U ukupnom broju preduzeća učestvuju sa 99,8%, što se tiče zaposlenih 66,7% i 67,8% u prometu, a 33% u bruto domaćem proizvodu i sa 57,4 bruto dodate vrednosti.

Zar ovi podaci ne pokazuju koliko je značajno da u ovom periodu Srbija, bukvalno, ne dođe do kolapsa, gde ogroman broj malih i srednjih preduzeća ne bude primoran da zatvori svoja vrata i da nove desetine hiljada radnika se nađu na ulici. Ne zbog toga što su oni nesposobni i neće da rade, nego zato što rade u uslovima koji su apsolutno neprimereni.

Da vas podsetim da je, na osnovu nekih anketiranja utvrđeno, da za redovno izmirenje PDV-a državi mala i srednja preduzeća uzimaju kredite i to u procentu od 32,3%, za održanje tekućeg poslovanja 18,35%, za plaćanje drugih zaostalih obaveza, doprinosa, dozvole, takse itd. 12,9%. Ukupno 63%. Pa kako može neko da posluje, ako treba da uzima 63% da daje od svojih zarada, da daje za samo golo održavanje?

Podsetio bih vas za neprimerenu situaciju kada je u pitanju PDV. Vi znate da svako ko izda fakturu, istog momenta mora državi da plati PDV. A fakturu, posebno neki privredni subjekti, kako se to kaže, to plaćaju za 60, 90, neki za 120 dana. Dobro, kako vi mislite da je to moguće izdržati? Oni koji su uzeli kredite pod zelenaškim uslovima da bi poslovali, kako mogu da posluj, ako država sedi skrštenih ruku i čeka da banke aktiviraju menice ili zaloge i da nam pogase ono najvrednije što imamo u Srbiji, kada je u pitanju posao, odnosno privreda, a to su mala i srednja preduzeća?

Vi ovde stranim bankama niste otvorili tržište, nego lovište. Na mesečnom nivou kamate su 2,4%, na godišnjem 29%. Gde to u svetu ima? Oni taj novac uzimaju od 2,5% do 4%, a plasiraju ga ovde za 29%. I vi 10, odnosno 11 godina puštate da nas pljačkaju nemilice. Da svakog prvog samo stižu opomene za neplaćene rate, i ukoliko se ne plate, da će aktivirati menice. Dokle mislite vi da može da se izdrži? A vi pričate kriza je prošla?

Postavljam još jedno pitanje. Između ostalog, to pitanje sam postavio i ranije, ali nisam dobio odgovor. Postoje neki koji su nedodirljivi u ovoj državi i koji ovu državu uništavaju. Prvo su je opljačkali u privatizaciji, sada je pljačkaju tako što ne plaćaju uopšte svoje obaveze.

Samo 170 milijardi duguju Mišković, Beko i Drakulić za doprinose, neisplaćene doprinose. Za sva dugovanja duguju oko 500 milijardi državi. To je pet milijardi evra, ljudi.

Koliki vam je kredit kod MMF-a? Hvalite se kada dobijete nekih pet, šest, deset miliona, a ovde oni koji su pokrali ovu državu, duguju pet milijardi. Tražim od države, od Vlade da nam dostavi spisak onih koji duguju državi i po kom osnovu - porezi, doprinosi, i neplaćene fakture onima koji su im isporučili robu. Jedanputa da stanemo lopovima na kraj.

 

Pet minuta. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Pastor Balint.

Gospođo predsedavajuća, Dame i gospodo narodni poslanici, imao bih nekoliko pitanja premijeru gospodinu Mirku Cvetkoviću u vezi nacrta medijske strategije.
Prvo pitanje je – da li će Narodna skupština biti uključena u proces donošenja medijske strategije? Mi naravno znamo da je to u nadležnosti Vlade Republike Srbije ali smatramo da bi bilo celishodno da se i Narodna skupština izjasni o jednom dokumentu koja je od strateškog značaja za republiku.
Drugo pitanje je – da li on lično kao premijer i Vlada, da li su saglasni sa osnovnim konceptom nacrta medijske strategije prema kojem država, lokalna samouprava i Nacionalni savet nacionalne manjine ne bi mogli biti osnivači medija u budućnosti. Mi smatramo da je ovaj Nacrt medijske strategije veoma opasan i nismo saglasni sa osnovnim konceptom te medijske strategije. Mi smatramo da lokalne samouprave i nacionalni saveti nacionalnih manjina treba da budu osnivači, odnosno da im treba omogućiti da budu osnivači medija i u budućnosti.
Znamo kakve slučajeve medijske privatizacije smo imali proteklih godina. Ova država nema ni jedan primer privatizovanog medija koji emituje na jeziku nacionalne manjine, a da ti mediji još uvek emituju program i na jezicima nacionalnih manjina u obimu, kako je to bio slučaj pre privatizacije. Treba samo pogledati da li postoji i pod kakvim uslovima postoji i posluje pod znacima navoda Radio Sombor, na primer.
Sa druge strane, prema Ustavu Republike Srbije dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava se ne može smanjivati. Zakonom o nacionalnim savetima je omogućeno da nacionalni saveti budu osnivači medija, sa druge strane Zakonom o lokalnoj samoupravi je regulisano da lokalna samouprava može biti osnivač medija na više jezika.
Mi smo juče pokrenuli jednu inicijativu. Danas u 13,00 ćemo poslati zaključke narodnih poslanika gospodinu premijeru, ministru Predragu Markoviću i članovima Radne grupe za izradu nacrta medijske strategije. Smatramo da se evropske integracije ne smeju zloupotrebiti, da se ne sme tvrditi da postoji evropski standard koji bi značio da sve medije treba privatizovati, jer takav standard EU ne postoji. Ne postoji ni jedan propis koji bi obavezao države članice EU ili države koje žele postati članice EU da privatizuju svoje medije. Ne postoji ni jedan standard EU koji bi zabranio državi, lokalnim samoupravama ili nacionalnim savetima nacionalnih manjina da budu osnivači medija. Znači, radi se o zloupotrebi evropskih integracija od strane Radne grupe za izradu nacrta medijske strategije i tome se protivimo.
Želeo bi da kažem na kraju ovog obraćanja da pored poslanika iz poslaničke grupe manjina ovu inicijativu do sada podržali narodni poslanici Vitomir Mihalović, Saša Milenić, Veroljub Stevanović, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Aleksandra Jerkov, Nenad Čanak, Petar Kuntić i Dragan Marković-Palma. U ime poslaničke grupe manjina se zahvaljujem javno a od premijera gospodina Cvetkovića očekujem odgovore na ova pitanja i očekujem raspravu o Nacrtu medijske strategije i u Narodnoj skupštini. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Bojan Đurić ima reč.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije Mirka Cvetkovića jer vidim da se vratio u politički život makar i jučerašnjom posetom gradilištu Olivera Dulića, na lokaciji bivše kasarne 4. juli.

Dakle, moja pitanja, posle svega što se dešavalo prethodnih dana i posle gromoglasnih najava uvođenja principa profesionalizacije i departizacije u javnim preduzećima, kada očekuje premijer prve efekte te svoje oštre preporuke koju je uputio organima rukovođenja u javnim preduzećima, pre svega upravnim odborima i koliko će direktora po toj odluci, po toj preporuci biti imenovano do kraja ove godine, a s obzirom na mandate koji su u toku. Koliko sam uspeo da shvatim iz medija, reč je samo o dva direktorska mesta, odnosno, zamene onih ljudi koji su u statusu VD. Paralelno se pojavila informacija da će kadrovska komisija Vlade i dalje davati poslednju reč u tim imenovanjima.

Želeo bih samo da podsetim premijera i na taj skandalozan slučaj koji se desio protekle nedelje ili pre desetak dana, dakle, imenovani su novi Upravni i Nadzorni odbor, javnog preduzeća odnosno, državnog preduzeća aerodrom "Nikola Tesla" u kome država ima nešto oko 83,1% akcija, čini mi se po poslednjim podacima iz centralnog registra hartija od vrednosti u kojoj su praktično ponovo imenovani svi oni ljudi koji su i do sada bili u Upravnom i Nadzornom odboru, a reč je isključivo o partijskim kadrovima.

Sada to više i nije problem da se u upravne odbore javnih preduzeća ili državnih preduzeća imenuju visoko pozicionirani partijski kadrovi, s obzirom da je, mesečna naknada ograničena na 32 ili 33 hiljade dinara, čini mi se, mislim da je opalo interesovanje za te funkcije, što nas dovodi u novu opasnost, ranije su bar na tim pozicijama bili ljudi koji su zainteresovaniji za ono što se u firmi dešava ili makar imaju veću količinu znanja. Samo da vas podsetim da je u nadzorni odbor preduzeća aerodrom "Nikola Tesla" imenovan i jedan od kadrova, jedne od vladajućih partija, mislim da je SPS u pitanju.

Dakle, čovek je trgovac po zanimanju u svo poštovanje prema tom, hajde da kažem plemenitom pozivu. Nisam siguran da je taj čovek u stanju na profesionalan i odgovoran način da kontroliše poslovanje firme koja je prošle godine imala, ukupan godišnji prihod od preko 60 miliona evra. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje za premijera, koliko iznose dugovi države odnosno, javnih i državnih preduzeća prema privredi a ne samo prema malim i srednjim preduzećima o kojima je govorio gospodin Todorović, nego generalno prema privredi, dakle od početka ove godine do 1. jula i koliki je prosečan rok plaćanja obaveza. Gospodin Todorović je delimično o tome govorio, mislim da mi imamo mnogo veći problem prema trenutno raspoloživim podacima, ukupna dugovanja su veća od jedne milijarde evra.

Pitanje za Vladu je zapravo kada će konačno doneti dugo najavljivanu odluku da sve svoje obaveze prema svojim dobavljačima ili prema svojim klijentima izmiruju u primerenom roku koji je bio najavljivan kao 60 dana. LDP predlaže da to bude 45 dana i mislim da bi to bio vrlo važan korak u tom konačnom uvođenju reda u privrednom životu i povećanju stepena likvidnosti.

Konačno treće pitanje, takođe za predsednika Vlade i za Ministra spoljnih poslova i predsednika Unije profesionalnih tenisera Srbije, Vuka Jeremića. Dakle, mi smo to juče, predsednik poslaničke grupe LDP zatražili i u posebnom pismu gospodinu Mićunoviću, predsedniku Odbora za inostrane poslove ovog parlamenta.

Dakle, da Ministarstvo spoljnih poslova dostavi ovom parlamentu, Odboru za inostrane poslove sve protesne note koje je primila od 1. januara 2007. godine do danas. Dakle, praktično u ova dva mandata koja pokriva ministar Jeremić

kako bismo mogli da vidimo u kojoj meri ministar zloupotrebljava svoju funkciju i služi praktično kao megafon između određenog kruga zemalja koje iz svojih razloga pokušavaju da upute primedbe nezadovoljne onim što se u ovom parlamentu govori a ministar to očigledno koristi za svoje političke obračune sa LDP a u ovom najnovijem slučaju očigledno i sa gospodinom Mićunovićem nakon onog incidenta koji se desio na sednici Odbora, čini mi se pre dva ili tri meseca.

Mislim da je to važna informacija koju moramo da imamo. Mislim samo na zvanične diplomatske, odnosno protestne note. Ovi protesti koji dolaze zbog ponašanja ministra Jeremića koji javno izražava svoje navijačke strasti ili čak pokušava da određuje ko će biti prvak ove zemlje u fudbalu. Te vrste protesta koje dolaze iz drugih klubova prosto ne moraju da budu dostavljene ovom parlamentu. Mislim da smo tu vrstu odgovora videli vrlo jasno u javnosti. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Isto bih nešto u vezi nedoslednosti spoljne politike ove države. Imam malo drugačije viđenje ove stvari i naravno pitanje za Mirka Cvetkovića i Vuka Jeremića. Naime, kada je reč o doslednosti spoljne politike, moram da kažem sledeće – zemlja koja se nalazi u problemu u kakvom se nalazi Srbija, sa svojim teritorijalnim integritetom koji pokušava, valjda pokušava, da zaštiti, ne može sebi dozvoliti u tom polju bilo kakvu vrstu nedoslednosti.
Prva nedoslednost koja se vidi, koja se uočava u našoj spoljnoj politici je ovakva. Stalno se izgovara floskula od strane državnih zvaničnika, ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, predsednika Borisa Tadića, koja glasi: "Nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova". Onda faktički potezi bilo jednog koji preuzima prerogative vođenja spoljnih poslova iako na po Ustavu nema pravo, mislim na Borisa Tadića, a i ovog drugog koji na to po Ustavu ima obavezu, mislim na Vuka Jeremića. Njihovi faktički potezi se razlikuju potpuno od ove rečenice koja je proklamovana. Što je najgore, prilikom tih poteza vređaju se one države s kojima mi u međunarodnom prometu imamo dobre odnose, koje iz svojih razloga stoje na stanovištu očuvanja integriteta Srbije. Ne zbog toga što su tamo Srbi, ne zbog toga što oni imaju neki emotivni odnos prema nama, nego imaju određeni interes. Taj interese se obično očitava što kroz poštovanje međunarodnog prava se dolazi do toga da treba zaštiti integritet države, a ne narušavati ga.
Dolazimo sada do druge nedoslednosti. To je nedoslednost u spoljnopolitičkom postupanju između različitih organa ove države. Imamo sa jedne strane ministra spoljnih poslova, koji oličava politiku koju mi inače veoma negativno cenimo zbog ove prve nedoslednosti, a zatim imamo nekonzistentne i nedoslednu politiku kada je reč o pojedinim odnosima prema određenim državama sa nivoa ministra spoljnih poslova i nivoa spoljnopolitičkog odbora ove skupštine. Ono što je moj prethodnik maločas govorio kada je reč o jednom od Odbora za inostrane poslove, kada je došlo do sukoba između ministra spoljnih poslova i predsednika Odbora za inostrane poslove to rečito govori.
Dakle, tamo je bio sukob po pitanju da li Srbija treba ili ne treba da uspostavlja tešnje odnose sa tzv. zemljama nesvrstanog bloka. Ministar spoljnih poslova ima jednu u odnosu na floskulu da nikad nećemo priznati nezavisno Kosovo, ima jednu doslednu konstataciju, a to je da treba okupiti one države koje su protiv priznanja nezavisnosti Kosova i održati dobre odnose sa njima, dok predsednik Odbora za inostrane poslove, u ovoj Skupštini, to potpuno ignoriše i to javno. Poslednji tzv incident koji je bio, a to je na osnovu mog pitanja koji sam postavio u Parlamentu prekjuče. Onda se tu velika buka nadigla oko toga što sam ja rekao da je meni rekao predsednik Odbora za inostrane poslove ovog Parlamenta Dragoljub Mićunović da neće da razvije grupu prijateljstva sa Iranom, da to nije pametno, zato što tamo ne postoji demokratski kapacitet.
Onda je ispalo da ja denunciram mog kolegu, poslanika, iz Odbora za inostrane poslove, jer mi je rekao navodno to privatno. Znate, da mi pričamo u kafani,
da mi pričamo negde kod kuće ili na nekom odmoru, na plaži, pa da ta izjava odudara od onog za šta se taj isti gospodin zalaže i javno i privatno, onda to ne bi bilo denunciranja, nego velika sramota da bilo koji poslanik tako svog kolegu olajava. Ovde se, međutim, radilo o nečemu sasvim drugom. O razgovoru na radnom mestu, o poslu i temi koja je sadržaj našeg posla, a to je formiranje ove grupe prijateljstva.
Prema tome, tu ne može biti ni o kakvoj denuncijaciji reč, ni o kakvoj zloj nameri. U politici postoje spinovi, jeste, praktično jutros sam upotrebio jedan spin da dokažem kako izgleda ovoj zemlji prijatelj svako ko prizna nezavisno Kosovo. Ako to nije slučaj, svi gafovi i greške su mogući. Da, jeste, spin je, ali nije daleko od istine o načinu na koji se vodi spoljna politika.
Pitanje za ministra spoljnih poslova – kako objašnjava ove dve nedoslednosti, prvu i drugu.