Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, koji je danas na dnevnom redu, je u stvari drugi deo priče o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika od pre nekih skoro dva meseca, nastavak te priče, tema ista, dileme iste. Prema tome, gospodine ministre, da ste tada bili, kada je bila rasprava o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, mogao bih da vam kažem, a ponoviću sve ono što sam rekao prošli put, samo sada adekvatnije u odnosu na zakon, odnosno da tretira odbornike u jedinicama lokalne samouprave. Pošto niste bili, ipak ću da u nekoliko reči iznesem stav poslaničke grupe SPS-JS i oko nekih pitanja stav SPS.
Počeo bih sa onim sa čim ste vi završili. Potreba i nastojanje Srbije da svoj pravni i politički sistem uskladi sa evropskim kriterijumima, sa principima i vrednostima je nesporna. Uostalom, opredelili smo se za ulazak u EU, a zbog toga i zbog potrebe Srbije treba nastaviti na tom putu. Potpuno se slažem sa jednom rečenicom – ovo je samo jedan korak ka tome. Ne treba da mislimo da smo ovim zakonom izvršili neku reformu izbornog sistema, to nije reforma, ni predlagač ne kaže da je reforma. Ovo je odgovor na zahtev stručne javnosti, evropskog tela i Ustavnog suda, pre svega kada su dva pitanja u pitanju, a to su blanko ostavke i previše proizvoljno određivanje mandata od strane stranaka.
Gospodine ministre, ako se ne varam, Ustavni sud je prvo poništio član 43. i član 37. Zakona o lokalnim izborima. Tu nemamo šta mnogo da pričamo nego moramo da to ispravimo. Ispravlja se na ovaj način koji ste kao Vlada predložili.
Ovaj zakon ima faktički tri dela. Ne bih se zadržavao na onom koji govori o usklađivanju sa Ustavom i sa zakonom jer je nestvarno. Drugi deo je važan korak napred, ali sa velikim mogućim problemima koji će da proisteknu, a to je način raspodele mandata. Kada kažem način raspodele mandata mislim i po završenim izborima, a i posle prestanka mandata odborniku u skupštini jedinice lokalne samouprave. Treći deo se odnosi na ostavke.
Želim kratko da se zadržim na svakom od tih pitanja. Ponegde ću da imam i neko pitanje, a negde samo da obrazložim zašto ćemo ovaj predlog podržati, ali samo kao nužno privremeno prelazno rešenje.
Pre toga, ovde u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona usklađivanjem sa Zakonom o političkim strankama se definiše ko može da bude predlagač liste kandidata. To su tri subjekta: političke stranke, koalicije političkih stranaka i grupe građana. To je čisto usklađivanje sa Zakonom o političkim strankama. Ostalo je rešenje da lista mora da ima najmanje jednu trećinu kandidata u odnosu na ukupan broj i ostalo je rešenje da lista mora da ima 30 potpisa za svakog kandidata koji se nalazi na listi. Znači, broj kandidata na listi puta trideset potpisa.
Ovde treba imati u vidu još jedan član, član 23. koji se ne menja, koji govori da ti potpisi moraju biti overeni. U ovoj zemlji ništa više ne možemo da radimo a da se ne overi. Čak i kada je u pitanju ostavka, ona mora da se overi. Naravno, naknada i za to se plaća.
Moje pitanje je koji su razlozi da je Vlada odustala od nečega o čemu je bilo govora kada je bio Zakon o političkim strankama. Da podsetim, da bi s epolitičke stranke registrovale morale su da imaju 10.000 overenih potpisa. Tada je bilo govora da takve političke stranke koje se registruju, koje već imaju 10.000 overenih potpisa, neće morati da prikupljaju overene potpise za izbore itd.
Iz ove formulacije u zakonu proizilazi da i te političke stranke i koalicije političkih stranaka, kao i grupe građana, za koje to jeste logično, prikupljaju te potpise. Nije to mala stvar. Mislim da treba da se da korektan odgovor na ovo pitanje. Znate, ako imate 8.000 mandata po 30 potpisa, to je 240.000 potpisa puta koliko ima listi, to je oko milion potpisa. Da ne dužim, mislim da tu treba dati neko objašnjenje u vezi sa tim.
Kada je u pitanju da svaki treći na listi bude manje zastupljeni pol, nema spora, podržavamo to.
Zadržao bih se na onom pitanju raspodele mandata. Suština je da je to usklađivanje sa evropskim vrednostima, da to omogućava da birač slobodno izrazi svoju volju, neposredno utiče odnosno neposredno bira i da se smanji posrednost u biranju itd, jeste jedan korak napred, ali korak koji će izazvati dosta problema i istovremeno otvoriti prostor da imamo mnogo mogućnosti kako možemo da idemo dalje u izgradnji izbornog sistema.
Naime, ovde više neće političke stranke, odnosno podnosioci izbornih lista dodeljivati mandate, nego će to činiti izborna komisija, i to po redosledu kandidata sa liste. Naravno, ovog puta političke stranke, odnosno podnosioci izbornih lista će biti ti koji će te i odrediti, ali pre izbora.
Jeste to, mogu da kažem, korak napred u smislu da birač zna kakav je redosled i ko je taj koji ima najviše šansi da bude. Ali, šta je problem, čak mnogo veći od dobiti? Što će znati i ko ne može da bude. Znate, onaj koji je pred kraj liste, ne može da bude. Problem je u tome što će birač i to znati.
Problem kod ovakvog sistema je u tome što će demotivisati i kandidate i birače itd. U tom smislu, napraviće problem. S jedne strane, napredan je i daje odgovore na zahtev Ustavnog suda itd, a sa druge strane, otvara jedan veliki problem sa kojim ćemo se suočiti prilikom izbora.
Zato mislim i zato sam rekao da ovo može biti samo prolazno i privremeno rešenje, a da prelazno rešenje, a da se mora ući u, ko god da bude na vlasti, i potpuno se sa vama slažem, treba zagristi i ući u kompletnu izmenu reforme izbornog sistema. To je bila priča i kada je bila izmena Zakona o narodnim poslanicima i tražiti i tragati za najboljim rešenjem za Srbiju, imajući u vidu i njenu strukturu stanovništva, i teritoriju Srbiju, i mogućnost da političke stranke na najbolji mogući način dođu do izražaja kao ustavna kategorija koja oblikuje političku volju građana, i građani da mogu da utiču na izbor itd.
Ima sijaset mogućnosti, od toga, da li je otvoren proporcionalni ili da li je zatvoreni, da li je zatvoren blokiran, da li je zatvoren neblokiran, da li je personalizovan proporcionalni, da li je mešoviti itd.
Slažem se sa vašom opakom, za tako nešto treba postići najveći mogući konsenzus i da se jednom ustali, neka ta Vlada koja bude, da ima neke druge predloge i druge sisteme. Samo u tom slučaju mislimo da ovo može da bude prihvaćeno. Jer, još veći će problem da bude nego kod izbora narodnih poslanika. Cela republika je jedna izborna jedinica. Na nivou opštine je opština jedna izborna jedinica.
Znate kako je u selima? U selima se tačno zna ko je kandidat. Tačno se zna koji je na listi i tačno se zna da li će moći da uđe na listu. To je jedan od razloga da se mora nastaviti sa traganjem za najboljim mogućim izbornim sistemom. Ovakav, u ovom trenutku, daje odgovore, ali nije dobar.
Potpuno je ista priča i kada je u pitanju raspodela mandata posle ostavke, odnosno prestanka mandata odborniku. Potpuno je prenesena ista priča kada je bio Zakon o izboru narodnih poslanika. Tu je uvažen onaj, i jedan i drugi amandman, oni su sada preneti ovde i o tome ne treba puno pričati.
Ono što treba svakako još reći, to je deo koji se odnosi na podnošenje ostavke od strane odbornika. To je bila prva odredba koju je Ustavni sud osporio. Ovde je data formulacija nešto slična, malo preciznija, nego što je bila. Moram da kažem da je šteta što ovako nije bilo predloženo i kada je bilo u pitanju izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika.
Tamo je isključivo dato da mora da bude pismeno, da mora da bude overeno i ništa više. To znači da ja kao narodni poslanik, izlazim za govornicom i kažem – ja podnosim ostavku. Vi kažete – lepo, ali idi overi tu ostavku da bi ti verovali da si je podneo itd.
Ovde je bar data mogućnost da odbornik i u Skupštini usmeno, jer taj član, ako se ne varam, ministre, ne menja. To je član 46. Ostavka se na Skupštini može dati u usmenom obliku. Ona se odmah na toj istoj skupštini utvrđuje. Utvrđuje se prestanak mandata.
Da ne bude da previše detaljišem, ta formulacija u koju se utvrđuje i odlučuje, može isto da izazove puno dileme. Ako ja dam ostavku, šta ima da odlučujemo o tome? Da li je možda bolji izraz konstatovati ostavku, jer sam je ja dao. Nema šta da neko odlučuje o tome itd.
Suštinsko pitanje je, da se na ovaj način svodi ostavka na to da bude lični čin, da samo on može da je da i da niko umesto njega ne može da da odgovor na ovo pitanje. Mislim da to treba podržati.
I dalje ću imati rezervu kada neko da ostavku da treba da je overi, kao što sam imao rezervu i kada su u pitanju izbori za narodne poslanike, jer smatram da je to potpuno nepotrebno. Bitno je da se utvrdi da li je čovek stvarno dao ostavku ili nije dao ostavku. Red je da overi ostavku.
Sasvim na kraju, vraćam se na početak. Podržaćemo prolazno rešenje. Nužno u ovom trenutku, ali uz potrebu da se uđe u kompletnu reformu izbornog sistema, da bi smo došli do najboljih odgovora o kojima pričamo.
Kroz izmene tih zakona koji su pred nama, SPS će insistirati, kao što je i sada insistirala, da se lokalni izbori odvoje od parlamentarnih izbora. Da ne bi bilo dileme, nema to veze sa narednim izborima. To ima veze sa principom i sa stavom. Zašto to smatramo? Zato što su lokalni izbori takvi da imaju lokalne teme. Tamo je bitno ko će da unapredi komunalnu infrastrukturu, škole uredi itd, da se prema tome ljudi i takmiče. Ovamo su bitna državna pitanja, i da se to stavi na jednu gomilu, lokalni dolaze u jednu senku onih velikih, i na neki način, ne može da dođe do pravog izražaja ta želja birača.
Ovo je naš stav i mi ćemo se zalagati stalno. To nema veze sa ovim izborima. Ovi izbori su naredne godine. Bilo je dilema da li lokalni izbori? Lokalni izbori se raspisuju kada kome padne na pamet. Zakon tačno kaže kada se lokalni izbori mogu raspisati. Niko nije predložio izmenu zakona, a niko drugi ne može van toga. Prema tome, nema više dileme dali je to za ove lokalne izbore, za ove izbore ili nije. Radi se o principu.
U ostalim razvijenim demokratskim zemljama, na polovini parlamentarnih mandata se sprovode lokalni i to ništa nije čudno. To je suština našeg stava i našeg zalaganja. Smatramo da će na taj način još više doći do izražaja suština organizovanja lokalne samouprave i učešće građana u poslovima od značaja za lokalnu samoupravu. Oni su sledeće godine. Mislim da je ovo prva Vlada od 2000. godine koja je izdržala ceo mandat, ali gospodine ministre, i prva Vlada u kojoj su socijalisti, vi sada vidite imali to ikakve veze, i održaće se na način kao što treba da se držimo zakona.
Prosto, da nema dileme, naš stav jeste to i borićemo se za taj stav, da se odvoje. Nema veze da li su to ovi izbori ili nisu. Prava je stvar da se izbori zakonodavstvom tako regulišu. Prosto, najavljujemo i tu temu. Glasaćemo za ovo, ali smatramo ovo samo, kako ste sami rekli, jedan korak ka mnogo ozbiljnijem i boljem sistemu izbora koji odgovara Republici Srbiji. hvala lepo.