Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, u ovom godišnjem izveštaju što smo dobili, stoji da je Zaštitnik građana Republike Srbije nezavistan i samostalni državni organ. Iz principa o nezavisnosti proizilazi, normalno, i princip samostalnosti, odnosno zabranjuje se bilo kome da utiče na njegov rad i postupanje.
Postavljam pitanje Zaštitniku građana - da li je to baš tako? Jer ovde, kako ste vi napisali na 33 strani – nezavisnost, uslovi za rad, stoji dosta toga, da Vlada ne pomaže radu, već više odmaže radu Zaštitnika građana na neki način.
Pre svega, naveli ste da Zaštitnik građana se po prvi put uselio u adekvatan prostor, mada je i dalje privremen, kako ovde stoji, i to peti put po redu. Znači, pet puta se selite. Doduše, ovde stoji da se to poslednje izvršilo u maju 2020. godine. Verovatno štamparska greška, verovatno je 2010. godine, pretpostavljam. Takođe stoji da je Vlada Republike Srbije bez obaveštenja i bez vaše saglasnosti predložila rebalans budžeta, gde vam je smanjen iznos sredstava za vaše funkcionisanje. Inače, zakon ne omogućava Vladi da predlaže budžet, pa ni smanjenja budžeta Zaštitnika građana bez njegove saglasnosti, što je ovog puta učinjeno. Ta greška je mogla biti ispravljena i rebalansom budžeta. Nažalost, ona nije učinjena.
Vlada je, takođe, odbila da iz budžetske rezerve omogući nabavku opreme, kako ovde stoji, koju je provalnik ukrao iz privremenih prostorija Zaštitnika građana na Novom Beogradu. Onda, dalje stoji da je MUP odbijalo da taj prostor obezbeđuje na adekvatan način. Zatim, o plati već je bilo reči Zaštitnika građana i Poverenika. Nakon svih ovih vaših, da kažem delova izveštaja, na osnovu ovoga može da se zaključi da Vlada ne pomaže toliko radu Zaštitnika građana, ako se vi pet puta selite, ako nemate adekvatna finansijska sredstva. Iz ovog proizilazi da Vlada više odmaže vašem radu nego što pomaže. Postavlja se pitanje vaše nezavisnosti, i normalno, koliko Vlada utiče na efikasnost vašeg rada?
Takođe, u ovom izveštaju stoji da se približno osam i po hiljada građana obratilo Zaštitniku građana u 2010. godini. Ono što meni jeste privuklo dosta pažnje je to, da stoji da u 300 slučajeva organi javne uprave su odmah, po prijemu obaveštenja od Zaštitnika građana da otpočinje kontrolu, sami ispravili propust u radu. Da li je moguće da se uprava tako osiono ponaša i da u preko 300 slučajeva ništa ne bi preduzeli da isprave svoje sopstvene greške da se vi niste pojavili i da niste najavili vaš dolazak. Voleo bih ako to možete da prokomentarišete. Meni je ovaj podatak stvarno iznenađujući.
Kada su u pitanju građanska i politička prava, normalno je da Ustav garantuje najviši stepen, pre svega slobode medija. Ovde stoji da su nedovoljno kvalitetni i neusaglašeni, nedosledno sprovedeni propisi u medijskom sektoru, da je većina medija povezana sa određenim političkim partijama, pre svega političkim partijama koje su na vlasti. Normalno da bi ovaj problem u narednom periodu trebalo da se prevaziđe.
Takođe, ovde se navodi da imamo problem koji proističe iz netransparentne primene Zakona o crkvama i verskim zajednicama. Odnosno, da linija koja odvaja crkvu od države biva često zamagljena, uprkos ustavnoj odredbi koja zahteva isključivu njihovu odvojenost.
Takođe, na loš rad sudstva ima dosta pritužbi. Građani se često žale na spora i nekorektna suđenja. Građani se žale zbog dužine trajanja sudskih postupaka, čestih odlaganja ročišta, izostanaka sudija sa suđenja. Pravda koja dolazi prekasno, prestaje da bude pravda. Čak stoji, da kada građanin dođe do sudske odluke, počinje nova bitka za njeno izvršenje, što je stvarno žalosno, a to godinama pokušavate da se izborite za vašu pravdu, i nakon nekoliko godina se izborite za svoju pravdu, a onda od izvršenja nema apsolutno ništa.
U javnosti su povremeno prisutne izjave predstavnika izvršne vlasti u vezi pojedinih postupaka pred pravosudnim organima koje su na granici, kako ovde stoji, dozvoljenog, ili je prevazilaze. Predstavnici izvršne vlasti često daju sebi prava koja nemaju i koja ne bi smeli da imaju.
Što se tiče pravosuđa, reforma pravosuđa je obilovala mnogobrojnim propustima. Pre svega, odluke o izboru, odnosno neizboru sudija, nisu bile obrazložene. Kandidatima nisu saopštene činjenice zbog kojih je pretpostavka njihove dostojnosti za funkciju oborena. Nema, uskraćene su pouke o pravnom leku. Tako da su bili mnogobrojni propusti u radu Visokog saveta sudstva.
Što se tiče manjkavosti u vladavini prava i poštovanju ljudskih i manjinskih prava na koja je Zaštitnik građana ukazivao u godišnjem izveštaju i što se tiče restitucije, stav, kapacitet i nekoordinacija administracije, medijske slobode itd, ono što je interesantno, stoji da se nailazi na mnogo manje odjeka u domaćim institucijama nego u međunarodnim. To je prosto neverovatno, da naše institucije o tome ćute. Želeo bih tu da čijem vaš komentar, da li je to zato što su one u sprezi sa vladajućim partijama, pa oni jednostavno ne daju da izađu u javnost svi ovi problemi koji tište građane Srbije?
Česte su tendencije i za osnivanje novih nezavisnih regulatornih tela. Uglavnom su samo na papiru. Ponekad, rekao bih i često, metodom lošeg prepisivanja, kako sto stoji u drugim državama, netačnog pozivanja na uporedne primere u drugim državama. Takođe, kod nas dolazi i do prebacivanja odgovornosti i organa izvršne vlasti na stanju u svojim oblastima, upravo na nezavisna regulatorna tela, što smatramo da svakako nije u redu.
Kada su u pitanju socijalna i ekonomska prava, objavljeno je da svakom šestom radniku u Srbiji poslodavac ne uplaćuje obavezni penzijski staž. Kada su u pitanju prava radnika, ovde se navodi da se najčešće radnici obraćaju onda kada ostaju bez posla. Takođe, dokazuju da su radili na određeno vreme i duže nego što je zakonom propisano, u odnosu na onih godinu dana. Veliki broj građana u poznim godinama je oteran ispod ruba egzistencije, jer poslodavci godinama nisu plaćali radnike i uplaćivali penzijski staž, zbog čega ne mogu da ostvare ni svoje puno pravo na penziju.
Takođe, dešava se da država radi na spajanju staža radnika, ali se to opet selektivno radi. Znači, ne za sve i to je takođe izuzetno loše po naše radnike. Radnik, takođe, treba da gleda svoj posao, a ne da juri i da gleda da l i mu poslodavac stalno uplaćuje te doprinose. Jednostavno, to je posao države i smatramo da država u ovom trenutku ne vodi dovoljno računa o radnicima i da radnici uvek strepe da li im je uplaćeno socijalno i penzijsko osiguranje.
Radnici su u prethodnom periodu često pribegavali samoranjavanju, u nameri da pokažu dramatičnu situaciju u kojoj se nalaze. Jednostavno, samo na taj način su mogli da privuku pažnju na svoje probleme u svojim firmama.
Kada su u pitanju izbeglice i raseljena lica, takođe stoji da je Srbija, nažalost, prva u Evropi po broju izbeglica i raseljenih lica. Veliki broj je došao sa područja BiH, Hrvatske i KiM. Oni ne mogu ovde da ostvare svoja prava. Postavlja se pitanje – kako i na koji način je Srbija prva po broju izbeglica u Evropi? Imamo i slučaj u haškom kazamatu, da se uglavnom isključivo sudi Srbima. Pretpostavljam da je i to jedno pitanje za vas u tom pravcu. Da li ste vi samoinicijativno, pošto vidim u ovom izveštaju da ste više puta samoinicijativno pokretali određene postupke, nešto uradili kada su u pitanju građani Srbije koji se nalaze u haškom kazamatu?
Kada je u pitanju reforma javne uprave, ovde se navodi stručnjak Ljiljana Tatić, kako je ona to opisala i kaže se – to je jedan glomazni, neefikasni, neprofesionalni, korumpirani i apsurdno skupi birokratski aparat sa 30.000 viška zaposlenih, prirodan saveznik nesposobne, pohlepne i kriminogene vlasti u ratu koji vode protiv vlastitih građana.
Mi smo često iznosili ovaj problem, taj višak nezaposlenih da stranke koje su na vlasti često zapošljavaju svoje političke kadrove. Na taj način se stvara višak nezaposlenih, a takođe na taj način se stvara da dolazi do toga da se zaposle nestručna i neodgovorna lica na određenim funkcijama.
Kada je u pitanju legalizacija, takođe su propusti veliki, pogotovu kada je u pitanju rušenje bespravnih objekata. Često se sprovodilo nažalost u Srbiji selektivno rušenje. Za neke je važio za neke ne. Prava deteta su nažalost ugrožena često u Srbiji, pogovoru deca sa invaliditetom, deca koja su ometena u razvoju, deca bez roditeljskog staranja. Ovde se napominje da deca uglavnom romske populacije često prose na ulicama, a u Srbiji jasno stoji u Zakonu da rad dece ispod 15 godina je apsolutno zabranjen, ali država nikada ništa u tom pogledu, apsolutno nije ništa učinila.
Kada su u pitanju osobe sa invaliditetom, oni se suočavaju sa problemima i u obrazovanju i zapošljavanju, ostvarivanju drugih svojih prava, takođe u nastojanju da im se obezbedi neophodni tretman i pomagala, prosto je neverovatno da država često zanemari njihove potrebe, pa i one najosnovnije kada su u pitanju pomagala, da izađe u susret i obezbedi im na vreme.
Veliki broj zatvorenika u Srbiji nema ležaj, spava na podu, boravi u vlažnim prostorijama, bez prirodne svetlosti i vazduha, loši životni uslovi, odsustva bilo kakve perspektive kod osuđenih, nemaju mogućnosti za bavljenje sportom, kulturom, umetnošću itd. i ono što bih posebno naglasio, što ste i vi stavili – potrebno je stvoriti uslove za povratak što većeg broja građana sa psihičkim intelektom i smetnjama u prirodno okruženje. Na taj način omogućiti da nakon odležane kazne, pogotovo ako su u pitanju višegodišnje robije, da kada se vrate na slobodu da im se omogući adekvatan pristup i da im se na taj način, na neki način spreči ponovo izvršenje istog ili sličnog krivičnog dela.
Posebno je interesantno, Zaštitnik građana je predložio vršiocu dužnosti albanskog Ombudsmana da se u albanskoj javnosti institucijama založi za nezavisnu i potpunu istragu bez političkih obzira i konotacija, kada je u pitanju trgovina organima.
Postavio bih vam konkretno pitanje. Da li ste ikakav odgovor dobili i kakav je taj odgovor?
Takođe, Zaštitnik građana je insistirao da državni organi i javne institucije ne treba da posluju sa poslodavcima koji neuredno izvršavaju obaveze prema svojim radnicima. Ovde apsolutno imate podršku SRS. Mi smo više puta govori o parlamentu kako Vlada Republike Srbije omogućuje poštovanje upravo onim firmama koje ne isplaćuju niti plate, niti doprinose ovim radnicima i tome jednostavno mora da se stane na put.
Organi uprave imaju zakonsku obavezu da sarađuju sa Zaštitnikom građana, omoguće im pristup svojim prostorijama, stave na raspolaganju sve podatke kojima raspolažu, bez obzira na stepen tajnosti. U tom pogledu vam postavljam pitanje – koliko se ovo poštuje? Koliko vama organi uprave izlaze u susret? Da li vam daju tačne podatke? Da li vam daju podatke na vreme ili često pribegavaju da vam daju znatno kasnije?
Ovde su i pojedinačni problemi navode, eto kako se desilo Ministarstvu pravde da je jedan zahtev čak izgubljen, da godinu i po dana nisu znali gde je taj zahtev. Kada je u pitanju zdravstvo, ovde ima baš dosta primera kako se krše osnovna prava, da se neadekvatnim lečenjem i operacijama dolazi često i do smrti pacijenata, da niko za to ne odgovara, zaštiti podataka o ličnosti pacijenata, ne vodi se dovoljno računa, takođe se dešava da dosijei se ne čuvaju na odgovarajući način, da se često zagube, da ne mogu da se pronađu itd.
Pritužbe sa teritorije KiM. Kaže – Zaštitnik građana nema mogućnosti da direktno deluje na celoj teritoriji i Pokrajini KiM, koja je pod međunarodnom kontrolom. Da li ste vi tražili podršku Vlade, kada je u pitanju odlazak na KiM i sve ostalo što se tiče KiM? Da li ste tražili podršku Vlade i kakav je bio njihov odgovor?
Policijsko zadržavanje se često obavlja u prostorijama koje su neuslovne, zapuštene, male, niske, bez prozora, bilo kakvog dodatka prirodne svetlosti, neprovetrene, bez neposrednog dotoka svežeg vazduha, bez grejanja, bez ćebadi, dušeka, bez toaleta i tekuće vode za piće, višečasovno zadržavanje lica u neuslovnim prostorijama ugrožava njihovu ličnost i dostojanstvo, takođe u pritvoru je slična situacija, u zatvorima boravak napolju često traje samo posla sata dnevno, iako je propisima, kao minimum zahtevaju dva sata. Ne postoje adekvatni uslovi za fizičke aktivnosti, ne odvajaju se ni prekršajno kažnjeni od osuđenih, ishrana je jednolična, lekarski pregledi su paušalni, uobičajena terapija deli je nemedicinsko osoblje itd.
Kada je u pitanju i njihovo biračko pravo, moramo da istaknemo i taj problem da na izborima koji su održani u maju 2008. godine, da zatvorenici nisu imali osnovno pravo koje je zagarantovano Ustavom, a to je da biraju svoje lokalne opštinske odbornike.
Takođe, su često ugrožena prava trudnica, porodilja. Imali ste tu dosta zahteva da branite njihova prava. Zaštita dece, neefikasnost u izvršavanju sudskih odluka u slučajevima poverenja deteta jednom od roditelja nakon razvoda brakova, jeste jedan od najvećih problema koji najčešće i ugrožava psihički razvoj deteta. Ono što zabrinjava jeste ne saradnja između sudskih izvršnih organa policije i Centra za socijalni rad. Takođe, postavlja se pitanje zaštita dece od neprimerenog prikazivanja u reklamama.
Da ne bih više dužio, na kraju ću, ono što je interesantno u toku 2010. godine, znači Zaštitnik građana je imao jedanaest hiljada kontakata u odnosu na 8700 koliko je bilo u prethodnoj godini. Znači, za 28% više, jeste podatak koji ukazuje na to, organi uprave ne rade svoj posao kako treba i osnovna prava građana su često ugrožena. Država je nesposobna da dovoljno brine o pravima deteta, porodilja, trudnica, osoba sa invaliditetom, radnicima, zatvorenicima, izbeglicama, raseljenim licima itd.
Srbiji je potrebna nova Vlada koja bi mogla da rešava probleme građana, da štiti građane Srbije. Srbiji je potrebna nova Vlada koja bi bila nekorumpirana, nekriminalna, poštena, mudra, odgovorna, ozbiljna, dosledna, stručna, koja bi radila pre svega u interesu građana Srbije, a Srbiji je takva potrebna i uprava koja nije okrenuta sam sebi, kako često navodite u ovom izveštaju. Nego uprava koja bi bila otvorena i prema građanima Srbije i isključivo prema njihovim pravima. Zahvaljujem.