SEDMO VANREDNO ZASEDANJE, 19.07.2011.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANJE

2. dan rada

19.07.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 20:20

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dvanaest minuta i 20 sekundi iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop – Lazić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine Jankoviću, dostavili ste nam u zakonskom roku jedan vrlo iscrpan i obiman Izveštaj, a što je vaša zakonska obaveza. Dakle, još u martu mesecu, ali evo tek u julu je to došlo na dnevni red. Zašto nije ranije, to valjda znaju oni koji sazivaju sednice i sačinjavaju dnevni red. Dobro, nikad nije kasno.
Ovaj vaš Izveštaj, koji je potvrdio dosta od onog što smo mi govorili još prilikom donošenja Zakona o Zaštitniku građana, posmatrala sa dva aspekta. S jedne strane, vi ste potvrdili naše zamerke i primedbe koje smo tad iznosili, smatrajući da ovo regulatorno telo, kao i mnoga druga, neće biti efikasna u onoj meri u kojoj bismo to želeli da bude. Brojke najbolje o tome govore. S druge strane, htela sam da vam prigovorim i zbog toga što ste prekršili sam zakon i to član 10. Zakona, jer ste se upustili u neke političke ocene u svom izveštaju, a što nije smelo da se dogodi, a navešću vam u toku svog izlaganja i primere za to.
Zbog građana koji, dozvolićete, pretpostavljam da ne znaju mnogo o tome šta Zaštitnik građana radi i da imaju mogućnost da mu se obrate, moram da kažem da bi vi trebalo da se starate o zaštiti i unapređenju ljudskih sloboda i prava i to kako fizičkih tako i pravnih lica, kako domaćih, tj. državljana, tako i stranaca. Ovo što je u zakonu navedeno da se vi starate i o pravima stranih pravnih i fizičkih lica je dobro, pogotovo zbog toga što je činjenica da mnogi strani investitori beže iz Srbije, upravo zbog toga što imaju problem ostvarivanja svojih prava pred državnim organima, počevši od ministarstava preko lokalne samouprave itd. Kažu, nigde nije teže doći do papira kako bi se eventualno neka firma registrovala i kao bi se dobile dozvole za gradnju i otpočinjanje delatnosti.
S druge strane, Vlada stalno govori o tome kako je neophodno stvoriti uslove i za domaće i strane investitore, naravno, ali nekako su im ili ovi strani, pa njima daju i dodatne stimulanse i po deset hiljada evra po zaposlenom, samo da dođu. Plaćamo sami te radnike, da bi oni posle opet za nekoliko godina mogli da ih otpuste i da eventualno sa kapitalom koji su stvorili ovde, jer radnu snagu nisu plaćali ništa, mogu da odu odavde. Čak je bilo i takvih primera da mogu da otkupe u potpunosti neka preduzeća, koja za sad nemaju u svojoj svojini. Evo da počnemo od vaše konstatacije da je sve vidljivije nezadovoljstvo građana radom organa javne uprave i poštovanje njihovih prava, jer su, kako vi kažete, očekivanja deceniju posle promena izvršenih 2000. godine, opravdano mnogo veća.
Dakle, možda su ona bila veća 2000. godine. Ali, već od 2003. godine, kada je pala Živkovićeva Vlada, građani više nemaju nikakva očekivanja od ove vlasti. Kako ona uspeva da se iskombinuje i da formira Vladu nakon svih izbora, to je materija za one koji se bave političkim sistemom i raznom političkom kombinatorikom kako oni koji su dobili manje glasova uspevaju da vladaju državom i kako se pre izbora jedno obećava, a posle izbora, kada se formira koalicija, radi nešto drugo. Možda je i to nešto čime biste vi trebalo da se bavite, jer ja ne vidim da postoje gore stvari nego dovođenje u zabludu birača koji svoju suverenost predaju nama, narodnim poslanicima, da zastupamo njihove interese.
Takođe ste konstatovali da narastajuće socijalno nezadovoljstvo bi moglo u momentu sunovrata dostignuti stepen građanskih i političkih prava bez obzira na to ko se u tom momentu nalazi na vlasti. Vi kao da nam nagoveštavate neke socijalne nemire. Mislim da vi niste niti ovlašćeni niti kompetentni za tako nešto, a nije dobro da se ovako nešto niti nađe u medijima, jer niko normalan u državi ne želi bilo kakve nemire. Želimo izbore, naravno, i da se na tim izborima nadmećemo u demokratskoj atmosferi, da pobede bolji a nemire bilo koje vrste ne prizivamo, iako smo svesni narastajućeg socijalnog nezadovoljstva. Ali, to socijalno nezadovoljstvo treba da se kanališe na jedan jedini normalan način, a to su izbori.
Ustav jeste zaista postavio visoke standarde poštovanja ljudskih prava, ali svakodnevni život demantuje i vi ste to naravno primetili i naveli ste neke grupe za koje vi smatrate da su posebno ranjive, Rome, pripadnike drugih nacionalnih manjina, pripadnike seksualnih i pojedinih verskih manjina. Ovim grupama se naročito bavite i naširoko objašnjavate kako je prošla Parada ponosa prošle godine, što mislim da u jednom izveštaju koji se dostavlja Narodnoj skupštini može neka pojava da se navede, ali da dajete ocenu šta je ko uradio i gde je ko trebao da bude, to jednostavno nije vaš posao.
Dopalo mi se ovo što ste reč: "građanin" koristili u svom izveštaju rodno neutralno. Odvikli smo se od toga, jer svi govore – građani i građanke, ali onaj koji vam je pisao izveštaj malo je to nepismeno objasnio, pa je rekao: "rodno neutralno i ravnopravno označava pripadnike odnosno pripadnice oba pola". Ne znam kako to pripadnice mogu da budu, tj. žene, oba pola. Dakle, pripadnike oba pola. Ali, ušlo nam je u uši da su pripadnici muškog i pripadnici ženskog pola – teška gramatička greška.
Kada govorite o vraćanju imovine, vidim da ste se time pozabavili, da se zalažete za restituciju i kritikujete Vladu što još to nije uradila, ali, koliko čujemo, on je u pripremi i naći će se vrlo brzo na dnevnom redu. Govorite i o tome da je imovina vraćena verskim zajednicama, nekim, ali da je to sada na Ustavnom sudu jer je došlo do neravnopravnosti. Zaista i jeste došlo do neravnopravnosti subjekata koji očekuju povraćaj imovine, ali, sa druge strane, ovde navodite primer iz Novog Sada i kritikujete to što je Jevrejska zajednica tražila povraćaj dve zgrade u kojoj se nalaze baletska i muzička škola, čini mi se, zaista ne mogu tačno da se setim, a zaboravljate na ovaj razlog koji ste naveli – da je sve zastalo upravo zbog toga što se očekuje jedan zakon.
Dobro je što ste se pozabavili reformom pravosuđa. Kažete da su vam se obratili učesnici na konkursu, odnosno one sudije koje nisu ponovo izabrane 2009. godine, kažete koji su to razlozi. Vi ste se tu angažovali oko toga, preduzeli adekvatne mere, ali Visoki savet sudstva nije u skladu sa zakonskom obavezom obavestio Zaštitnika građana o sprovođenju preporuka. Šta onda? Vi ste o tome obavestili javnost, Vladu Srbije, Skupštinu i gotovo.
Dakle, gde se završavaju vaše ingerencije? Upozorite i obavestite javnost? Doduše, to zakon i kaže. Možete vi nekad da uradite i mnogo više, ali ja iz izveštaja nisam mogla da primetim, niti moje kolege, ali, obzirom na obimnost ovog izveštaja, možda mi je promaklo, da ste vi zatražili smenu nekog funkcionera? To je ono što bi se očekivalo od vas da uradite, obzirom da ste vi nestranačka ličnost, nezavisno regulatorno telo, vi možete sve što je u skladu sa zakonom i sve ono gde bilo ko krši zakon ili Ustav, vi treba da kažete – popu pop a bobu bob.
Međutim, vi se očigledno ustručavate od toga da bilo kog ministra ili predsednika opštine, gradonačelnika ili, ne daj bože, nekog direktora neke agencije, prozovete po imenu i prezimenu i preduzmete adekvatne mere. Koliko ste krivičnih prijava podneli? Koliko ste podneli zahteva sudiji za prekršaje? To nisam mogla tačno da vidim, ali, vi ćete me ispraviti ili ćete mi to naknadno reći, pošto niste bili uvodničar na današnjoj raspravi, možda smatrajući da nema potrebe, s obzirom da ste pismeno podneli izveštaj.
Htela sam da vam postavim još jedno pitanje. Bavili ste se zaštitom prava na pravično suđenje i reformama sudstva. Govorili ste o tome da se najveći broj građana od ovih dve hiljade i nešto koji su vam se obratili, a to je jako malo, 900 ste odmah odbacili, rešili ste nekih 900, više onih koji su vas uvažavali pa pre nego što najavite kontrolu oni su nešto uradili. Ne omalovažavam vas, nego one koji vas ne uvažavaju, ako me razumete šta hoću da kažem.
Pomenuli ste da ste imali više nekih bilateralnih sastanaka sa kolegama iz drugih evropskih zemalja, pa sam htela da vas pitam da li ste našli za shodno da se sretnete sa vašim kolegom iz Holandije, pa da ga pitate kakvi su uslovi u Ševeningenu, da li tamo pritvorenici imaju pravo na lečenje, da li je tamo sudstvo efikasno u smislu da se poštuje pravilo o razumnom suđenju u razumnom roku, da li je moguće da tamo može neko da bude zatvoru osam i po godina a da nije doneta ni prvostepena presuda, da li su uopšte nadležni za tako nešto, obzirom da se radi o našim građanima? Jer, vi ovde navodite kao jedan flagrantan primer, u stvari, u pozitivnom smislu to tumačite i navodite ubistvo jednog stranog državljanina u Beogradu, Tatona i da su oni koji su osuđeni, a nismo sigurni da su oni izvršioci tog dela, dobili preko 200 godina kaznu.
Šta je sa našim državljaninom koji je nastradao nesrećno na Ohridu, a tamo su ti koji su ga ubili dobili kazne tri, četiri, pet godina zatvora? Da li ste imali saradnju i sa njima?
Drago mi je što ste konstatovali da briga za prava građana, odnosno prebacivanje odgovornosti organa izvršne vlasti za stanje u svojim oblastima prelazi na tela koja su po prirodi nadzorna, kao što je vaše, a ima tu i drugih ovih regulatornih tela kao što je Poverenik za informacije od javnog značaja, za ravnopravnost polova itd, nemaju izvršne ingerencije, pa ni zakonska ovlašćenja, ni kapacitet da učine ono što je posao onih koje nadziru, niti im je to kažete – svrha. Nije im svrha, ali ako smo već formirali, ustanovili Zaštitnika građana, to je bila naša kritika kada se zakon donosio, onda je to trebalo da mu bude svrha. Inače je on samo još jedna stavka u budžetu. Pazite, ovih 100 i nešto miliona, koliko se troši na ovo regulatorno telo, nije malo za državu Srbiju, ili ste nezadovoljni? Videla sam iz izveštaja koliko para dobijate u budžetu, pa ste prilikom jednog rebalansa dobili manje, pa ste se bunili, pa su vam posle dali više.
Ako podelimo ovih 70 i nešto miliona, koliko vi imate samo za plate, ispade ovde, svaka čast vama i vašoj plati koja je u visini predsednika Ustavnog suda, ne znam da li mogu vaše ingerencije i vaš posao da se po bilo kom osnovu meri sa predsednikom Ustavnog suda, ma ko to bio. Govorim o instituciji, ne govorim o ličnostima, možda vi vredite deset puta više od njega. Verovatno vredite.
U proseku, ako sam to dobro izračunala, vama su samo plate oko 100.000 dinara. Nije malo. Mislim da imate samo jednu trudnicu, na porodiljskom bolovanju, to sam mogla da vidim iz iznosa koji je odvojen za porodiljska bolovanja. Dakle, nema baš mladih, nema žena.
Naročito sam pažljivo pročitala ovo što ste napisali u Izveštaju vezano za preventivnu kontrolu posete Bezbednosno-informativnoj agenciji i da ste taj izveštaj koji ste sačinili, kao poseban izveštaj dostavili Narodnoj skupštini, ali ga ona nije razmatrala, verovatno nije smatrala za shodno, obzirom da je očekivala ovaj potpuni izveštaj, ali vi ste dali primedbe vezano za ustavno pravo na privatnost i ono što smo i mi dali primedbu prilikom donošenja Zakona, da ne može svako da nas sluša i prisluškuje, ako nema odluke suda. Vi imate isto mišljenje i podržavam vas u tome da vi istrajete u tome ako vas neko sluša i ako vas neko čuje.
Kada ste govorili o biračkom pravu kao jednom veoma važnom pravu, jer bez njega nema demokratije, vi ste isticali ovde problem blanko ostavki, kritikovali ste to i pošto ste izveštaj u martu podneli, u međuvremenu znate i sami donet je novi zakon, pa su ove vaše primedbe, nažalost, ušle u taj zakon, ali me interesuje kako to da se niste pozabavili ni malo krađom mandata u Narodnoj skupštini?
Mi, naravno, nemate ovlašćenja da vršite nadzor nad radom Narodne skupštine, to mi je iz zakona jasno, ali ako možete da se bavite blanko ostavkama, biračkim pravom, zatvorenim listama, ko treba da dobije poslanički mandat sa liste, odnosno da to bude onako kako je zakonom sada i rešeno, u zavisnosti od broja mandata, onda od prvog do onog 57-og ili 82-og, koliko već mandata osvojimo, kako onda nigde niste našli za shodno da se barem u javnosti odredite prema krađi mandata, jer to je najveća moguća krađa. Ukrasti volju birača ne može biti gore za jedno demokratsko društvo. Nisam čula, niti vi navodite ovde bilo gde da ste se u javnosti odredili prema tome.
Kada su u pitanju medijske slobode i novinari, vi ovde dajete jedan dobar presek i sliku, ali opet zalazite malo u politiku i kažete da je dobro što državne snage bezbednosti više nisu pretnja životima i bezbednosti novinara…
(Predsedavajuća: 20 minuta.)
Završavam, samo ovu rečenicu. Kada su to bile? Kao što je to bio slučaj u devedesetim godinama, vi kažete. Ko je branio 11 godina ovoj vlasti da istraži ubistvo Ćuruvije, novinara Panića itd?
Biće još vremena u raspravi od strane mojih kolega, a nadam se da će i meni ostati nešto vremena da vam skrenemo pažnju na još neke stvari.
(Predsedavajuća: 20 minuta.)
Izveštaj je obiman i ne mogu u 20 minuta baš na sve da se osvrnem, ali mislila sam da vam skrenem pažnju na krucijalne tačke.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi da učestvuje u raspravi? Narodna poslanica Nada Kolundžija. Izvolite.

Nada Kolundžija

Za evropsku Srbiju
Poštovana predsedavajuća, gospodine Jankoviću, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega ću danas govoriti o tome da li ovaj izveštaj daje dovoljno osnova i upućuje na zaključke na osnovu kojih Narodna skupština treba da da, da kažem podršku merama za unapređenje oblasti za koju je Zaštitnik građana po zakonu nadležan.
Kada pažnjivo analiziramo ovaj izveštaj i kada istovremeno imamo na umu zakonska ovlašćenja Zaštitnika građana, onda svakako da postoje delovi ovog izveštaja koji nedvosmisleno pokazuju stanje vezano za nadležnosti Zaštitnika građana i, u tom smislu, mislim da je najvažnije da se sada bavimo da li su mere koje je nadležni odbor predložio adekvatne i dovoljne kako bi se stanje u ovoj oblasti unapredilo.
Dakle, ne treba imati nikakvu iluziju da zemlja koja ima instituciju zaštitnika građana tek nekih četiri i po godine ne može biti zemlja koja nema puno problema u oblasti zaštite prava građana. U tom smislu, nijedna kvalifikacija nikoga ovde ne bi trebalo da pogađa i svi bismo trebali da je tumačimo kao putokaz na putu ka unapređenju ove oblasti i izgradnji institucije Zaštitnika građana.
Ono što je za nas jako važno, pre svega zbog građana Srbije koji možda nedovoljno, možda čak ponekada zbunjeno razumeju ulogu Zaštitnika građana, zbog činjenice da i u javnosti postoji prilična konfuzija oko toga šta je nadležnost ove institucije, mislim da je korisno ponovi da je Zakonom o zaštitniku građana definisano da Zaštitnik građana štiti pravo građana u odnosu na organe uprave i izričito je navedeno da Zaštitnik građana nema nadležnosti da kontroliše rad Narodne skupštine, Vlade, predsednika Republike, sudova i tužilaštava.
U tom smislu, mislim da gradimo iskustvo izgradnje ove institucije zajedno i da niko ne treba da bude previše osetljiv, kao što kažem, svaka kritika u ovom izveštaju za nas je putokaz kako da unapredimo ovu oblasti
Istovremeno, mislim da treba da gradimo i jasno definisane nadležnosti svake od institucija. Želim da kažem da mi imamo istovremeno i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, da smo doneli Zakon o ravnopravnosti i da su tim zakonom u nadležnosti te institucije data sva ona pitanja koja se tiču zaštite ravnopravnosti građana u odnosu na manjinske i većinske grupe, ne ravnopravnosti pred zakonom, nedvosmisleno je da je Zaštitnik građana nadležan za ostvarivanje jednakosti građana pred zakonom.
U tom smislu mislim da ćemo zajedničkim naporima uspeti da jasnije omeđimo prostore nadležnosti svih ovih institucija i ostvariti zajedničku saradnju, jer mislim da jedni bez drugih nećemo moći to da radimo.
Mislim da postoje delovi izveštaja koji su izvesnoj meri po mom osećaju opšte političke kvalifikacije i mislim da iz njih teško možemo izvući zaključak šta je mera koju treba da preduzmemo. Naravno, dragoceni su oni delovi izveštaja koji nedvosmisleno ukazuju na povrede prava građana, koje čine organi uprave. Ono što se uočava kao institucionalni, zakonodavni, pa možda i u izvesnoj meri demokratski kapacitet institucija u Srbiji kojima bi se omogućilo da se građani u većoj meri zaštite od nepravdi, da tako kažem, koju nanose predstavnici organa uprave.
Ono što je takođe jako važno za nas jeste da li smo na najbolji mogući način, ovde možemo da zaključimo koje su to potencijalne zakonske inicijative koje bi možda zajedno, pošto smo mi zakonodavni organ, a znamo da po Zakonu o Zaštitniku građana Zaštitnik građana ima pravo da pokreće zakonodavne inicijative, dakle, koje su to zakonodavne inicijative koje bismo mogli zajedno da pokrenemo kako bismo otklonili zakonske mogućnosti koje postoje unutar postojećih zakona za eventualnu diskriminaciju građana u odnosu na organe uprave. Mislim da je to ono na čemu bismo zajedno trebali da radimo u narednom periodu.
Ovde imam mnogo konstatacija koje su tačne i koje ukazuju na to da je Srbija društvo u tranziciji, da je Srbija društvo u ekonomskoj krizi, da je Srbija društvo velikih socijalnih nepravdi i da je Srbije društvo sa izuzetno malim ekonomskim kapacitetima da neka pitanja koja se ovde navode kao pitanja ugrožavanja elementarnih ljudskih prava, da ih zadovolji na najbolji mogući način.
Ono što opet želim da kažem, jeste da mislim da pitanje kvalifikacija političkih nije pitanje iz kog možemo da nađemo rešenja koja mogu da nam odgonetnu neke stvari. U tom smislu mogu samo ilustracije radi, pitanja kojima se sugeriše na koji način je najbolje vršiti restituciju, mislim da su to pitanja koja država rešava u skladu sa sopstvenim ekonomskim mogućnostima i sa potrebom da se jedna nepravda ispravi, a da se pri tom ne nanesu neke nove nepravde nekim drugim ljudima.
Ako mi dopustite samo jednu stvar i nadam se da mi nećete uzeti za zlo, podržavam izveštaj, podržavam sve ocene i mi ćemo glasati za ovaj izveštaj i predlog mera, jer mislimo, iako je ovaj predlog mera uopšten, da tako kažem, ali je dovoljno širok i daje dovoljno mogućnosti za korake koje Narodna skupština može da preduzme zajedno sa Zaštitnikom građana, kako bismo ovu oblast i dalje unapređivali, jer ne treba zaboraviti, ovo je najosetljivije pitanje, ljudska prava su najosetljivije pitanje svakog društva i odnos države prema ljudskim pravima je mera koja određuje stepen demokratičnosti jedne zemlje, dakle, ako smo osetljivi na svakog pojedinca i na njegovo pravo jednakosti pred zakonom, onda smo jedino zaista istinski demokratsko društvo. Dok god to nije tako, naravno da smo društvo koje gradi institucije koje će biti u stanju da ostvare te ciljeve.
Ako mi dopustite, ne vidim argumentaciju da ovaj deo izveštaja bude ovde, ovo je citat, vi navodite u svom izveštaju jedan citat i kažete – glomazni, neefikasni, neprofesionalni, korumpirani i apsurdno skupi birokratski aparat sa 30 hiljada viška zaposlenih, prirodan saveznik nesposobne, pohlepne, kriminogene vlasti u ratu koje vode protiv sopstvenih građana. Uz najbolju nameru da javnu upravu modernizujemo da je reformišemo suštinski, da je učinimo efikasnom, nepristrasnom, kada su u pitanju zakoni i građani pred tim zakonima, želim da kažem da uz sve nedostatke koje smo ispoljili kao vladajuća većina, uz sve slabosti koje je ispoljila Vlada koju smo mi birali i podržali, verujem da ne postoji nikakva sumnja da imamo apsolutnu volju da gradimo društvo u kome će građanin biti središte interesovanja svih organa i svih institucija, njegovo pravo, njegova jednakost i ako pokazujemo nemogućnost da sve ostvarimo odjednom, onda možda jeste dobar način da zajedno utvrdimo koji je redosled najbolja garancija, a znajući da ne možemo sve da uradimo odjednom, da idemo putem koji će dovesti do toga da svaki korak koji napravimo vodi ka cilju da ostvarimo zajednički interes, a to je puna zaštita prava građana pred zakonom u odnosu na organe uprave, što jeste nadležnost Zaštitnika građana. Dajemo punu podršku razvoju institucije Zaštitnika građana i dajemo punu podršku inicijativama koje će omogućiti da se ova oblast iz dana u dan popravlja i da svaki korak koji budemo napravili bude veći možda čak i od trenutnih kapaciteta društva.
Ono što je po meni možda trebalo razdvojiti u ovom izveštaju jeste stanje svesti, mentaliteta, nasleđa i odnosa državnih organa prema građanima. Jedna je stvar kakvo smo mi društvo u ovom trenutku, kakav nam je mentalitet, kakvi su nam običaji, kakav je odnos koji smo nasledili prema pojedinim pitanjima manjinskih grupa itd, i kakav je odnos države, njenih institucija i organa uprave prema tim istim pitanjima. Mislim da su to dve suštinski različite stvari.
Istina je da svi zajedno snosimo odgovornost da menjamo mentalitet, da menjamo svest ljudi, ali mislim da se to ne može raditi tako ukoliko ne napravimo jasnu razliku između toga šta je ono što hoćemo da menjamo i šta je i ko onaj sa kim to želimo i možemo da menjamo.
Imate našu punu podršku da radimo na tom poslu koji ni jednostavan, neće se uraditi brzo, ali morate znati da bez široke podrške, moramo stalno da uključujemo što više onih koji podržavaju izgradnju jednog društva u kome će svaki pojedinac pred zakonom i pred organima uprave biti jednak, ali i u odnosu na druge će biti jednak, ali i u odnosu na druge će biti jednak.
Zato, još jednom, mi vam stojimo na raspolaganju da analiziramo zajedno koja su to zakonska ograničenja koja sprečavaju ili onemogućavaju u punoj meri zakonske nadležnosti Zaštitnika prava građana sa jedne strane i sa druge strane, koje su to mere koje možemo zajedno preduzimati, odnosno koje mere možete preduzimati uz podršku Narodne skupštine, kako bismo ovu oblast unapredili.
Još jednom za sam kraj, ukoliko ne postoji priznanje onima koji su spremni društvo da menjaju i pod velikim rizicima, onda se bojim ako su oni stalno izloženi kritici, jer društvo nije savršeno, da će umesto njih doći oni koji se uopšte tim pitanjima neće baviti. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Prelazimo na učesnike u raspravi prema prijavljenim narodnim poslanicima za reč u jedinstvenom pretresu po tački 2. dnevnog reda.
Dajem reč narodnom poslaniku Rizi Halimiju. Izvolite.

Riza Halimi

Grupa manjina
Hvala.
Gospođo predsednice, gospodine Jankoviću, dame i gospodo narodni poslanici, malo više ću da se zadržim na delu izveštaja koji govori o oblasti prava pripadnika nacionalnih manjina.
Mislim da je pokušano da se ova problematika razradi i prikazuje, međutim ima dosta opštih konstantacija koje bi svakako trebalo detaljnije definisati.
Vidim da je u Izveštaju posebno tretirana problematika Roma sa pravom, jer je ona najteža, ta pozicija Roma. Vidim da je spomenut i problem sa vlaškim jezikom i sa bošnjačkim jezikom. Tu se slažem da problematika i položaj manjina van Vojvodine je u nekom nižem nivou nego uopšte situacija manjina u Vojvodini.
Mislim da neopravdano u ovom izveštaju nije izričitije prikazana problematika Albanaca, a ona odmah nakon Roma je najteža jer, na kraju krajeva, u toku te 2010. godine, na koju se Izveštaj odnosi, imamo dramatičan problem traženja azila u državama EU gde su, pored Roma, prednjačili Albanci iz ovih oblasti – Preševo, Bujanovac i Medveđa. Zbog čega? Zbog nedostatka perspektive za normalan život, a to znači da imamo nesklad između ustanih i zakonskih zagarantovanih prava i onoga što se u praksi ostvari. Kod Albanaca imamo drastičan nesklad.
Nije u pitanju samo ta konstatacija, da se stvara osećaj diskriminisanosti kod pripadnika manjina, nego se radi o faktičnom stanju, realnom stanju, ne samo o nekom osećaju i frustriranosti sa psihološke strane, nego o realnom stvarnom stanju na terenu.
Mislim da ima niz problema, pored onoga što je spomenuto u slučaju Roma, ali po prvi put se i Albanci javljaju sa problematikom pravno ne vidljivih građana, što nikad ranije nije bilo, a to je problematika raseljenih i iseljenih lica. Kao što znate, u kancelarijama u toku godine je poprilično intenzivno je prijavljeno.
Mislim i u svetlu popisa koji predstoji da je situacija tu veoma osetljiva. Znate da u popisu 2002. godine zavod je već konstatovao da kod većine pripadnika manjina imamo poprilično smanjenje, a kod Albanaca je najosetljivije i najznačajnije smanjenje sa tog popisa. Mislim da će se pokazati da u međuvremenu imamo još drastičnije smanjenje pripadnika albanske nacionalne manjine i da se taj proces odvija i to intenzivno, ne samo zbog ne priznavanja diploma, koju ako ste već tamo nešto konkretnije apostrofiralo moralo da nađe mesta u ovom izveštaju jer, pored onog period 1991-2001. godina, kada se takođe nisu priznavale diplome Univerziteta Prištine, a koje je u praksi imalo dalekosežnih, veoma negativnih posledica, imamo ovaj novi period trogodišnji koji se takođe veoma negativno izražava i ako ga budemo rešili u buduće vreme, ovaj period neće da ostavi poprilično posledica na terenu, jer masovno se odlazi, ljudi završavaju u sopstvenom trošku studije, da treba da rade i to pravo rada im se uskraćuje zbog ovakvog političkog momenta ne priznavanja ovih diploma koje su stekli ne samo u Prištini. Pokušavam pet godina da ubedim ljude da mnogo fakulteta iz Tirane se ne priznaju u Srbiji i da tu ima dosta nerazumljivih prepreka koje onemogućavaju mladim ljudima da rade tamo gde su rođeni, tamo gde bi trebalo da rade, a moraju da napuste radna mesta i da odlaze ili na Kosovo ili po svetu, jer nemaju perspektivu za zapošljavanje, za normalan život.
U ovom izveštaju je moralo biti regulisano i pitanje penzionera koji umiru a ne ostvaruju osnovno ljudsko pravo jer ako su odradili deo radnog veka na Kosovu, da ne govorim ceo, oni propadaju, nego i deo, godinu, dve, tri, četiri, to im se ne priznaje i to samo Albancima. To se ne dešava sa pripadnicima druge nacionalne manjine, nego samo se Albancima radni vek na Kosovu još uvek ne priznaje.
Dobio sam neke odgovore od ministra Ljajića i on obećava kada bude rešeno sa međunarodnim organizacijama ili ko zna nakon koliko godina da će to biti rešeno i onda će to da se stavi ad akta. Šta je sa ljudima koji u međuvremenu umru i ne ostvare svoja osnovna ljudska prava?
Imate decu koja su rođena pre 1999. godine u porodilištima Kosova koju muku vide po centrima Srbije od Vranja do Jagodine, do Kragujevca. Za svaki izvod rođenih, za svaki izvod državljanstva moraju dva puta da odlaze i danima da čekaju da bi došli do tog dokumenta. Zamislite, sada smo došli do toga da se za pet minuta dobije izvod u svakoj opštini, ali izvod ova dva lična dokumenta u matičnim jedinicama službi koje su prenete 1999. godine sa Kosova, tamo se danima čeka. Tu je korupcija u najvišem nivou a ništa u vezi sa tim ne preduzima.
Imam dva sina rođena u Prištini. Moram da odem u Niš, a za snaju moram da odem do Kragujevca. Meni treba ceo dan, a drugima treba i po dva dana i po nedelju, dve, da bi došli do jednog dokumenta, tako da ima niz teških kršenja osnovnih ljudskih prava koja ovde nisu ni spomenuta.
Što se tiče Zakona o nacionalnom savetu, mislim da mora se, nije tu pitanje samo opštinski nivo …
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno.

Riza Halimi

Grupa manjina
Mora se u najvišem nivou uskladiti zakoni nacionalnih saveta sa Zakonom o obrazovanju, a pogotovo sa Zakonom o informisanju jer imamo veliki raspon. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Bojan Mladenović, a posle njega narodni poslanik Bojan Đurić.

Bojan Mladenović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, u ovom godišnjem izveštaju što smo dobili, stoji da je Zaštitnik građana Republike Srbije nezavistan i samostalni državni organ. Iz principa o nezavisnosti proizilazi, normalno, i princip samostalnosti, odnosno zabranjuje se bilo kome da utiče na njegov rad i postupanje.
Postavljam pitanje Zaštitniku građana - da li je to baš tako? Jer ovde, kako ste vi napisali na 33 strani – nezavisnost, uslovi za rad, stoji dosta toga, da Vlada ne pomaže radu, već više odmaže radu Zaštitnika građana na neki način.
Pre svega, naveli ste da Zaštitnik građana se po prvi put uselio u adekvatan prostor, mada je i dalje privremen, kako ovde stoji, i to peti put po redu. Znači, pet puta se selite. Doduše, ovde stoji da se to poslednje izvršilo u maju 2020. godine. Verovatno štamparska greška, verovatno je 2010. godine, pretpostavljam. Takođe stoji da je Vlada Republike Srbije bez obaveštenja i bez vaše saglasnosti predložila rebalans budžeta, gde vam je smanjen iznos sredstava za vaše funkcionisanje. Inače, zakon ne omogućava Vladi da predlaže budžet, pa ni smanjenja budžeta Zaštitnika građana bez njegove saglasnosti, što je ovog puta učinjeno. Ta greška je mogla biti ispravljena i rebalansom budžeta. Nažalost, ona nije učinjena.
Vlada je, takođe, odbila da iz budžetske rezerve omogući nabavku opreme, kako ovde stoji, koju je provalnik ukrao iz privremenih prostorija Zaštitnika građana na Novom Beogradu. Onda, dalje stoji da je MUP odbijalo da taj prostor obezbeđuje na adekvatan način. Zatim, o plati već je bilo reči Zaštitnika građana i Poverenika. Nakon svih ovih vaših, da kažem delova izveštaja, na osnovu ovoga može da se zaključi da Vlada ne pomaže toliko radu Zaštitnika građana, ako se vi pet puta selite, ako nemate adekvatna finansijska sredstva. Iz ovog proizilazi da Vlada više odmaže vašem radu nego što pomaže. Postavlja se pitanje vaše nezavisnosti, i normalno, koliko Vlada utiče na efikasnost vašeg rada?
Takođe, u ovom izveštaju stoji da se približno osam i po hiljada građana obratilo Zaštitniku građana u 2010. godini. Ono što meni jeste privuklo dosta pažnje je to, da stoji da u 300 slučajeva organi javne uprave su odmah, po prijemu obaveštenja od Zaštitnika građana da otpočinje kontrolu, sami ispravili propust u radu. Da li je moguće da se uprava tako osiono ponaša i da u preko 300 slučajeva ništa ne bi preduzeli da isprave svoje sopstvene greške da se vi niste pojavili i da niste najavili vaš dolazak. Voleo bih ako to možete da prokomentarišete. Meni je ovaj podatak stvarno iznenađujući.
Kada su u pitanju građanska i politička prava, normalno je da Ustav garantuje najviši stepen, pre svega slobode medija. Ovde stoji da su nedovoljno kvalitetni i neusaglašeni, nedosledno sprovedeni propisi u medijskom sektoru, da je većina medija povezana sa određenim političkim partijama, pre svega političkim partijama koje su na vlasti. Normalno da bi ovaj problem u narednom periodu trebalo da se prevaziđe.
Takođe, ovde se navodi da imamo problem koji proističe iz netransparentne primene Zakona o crkvama i verskim zajednicama. Odnosno, da linija koja odvaja crkvu od države biva često zamagljena, uprkos ustavnoj odredbi koja zahteva isključivu njihovu odvojenost.
Takođe, na loš rad sudstva ima dosta pritužbi. Građani se često žale na spora i nekorektna suđenja. Građani se žale zbog dužine trajanja sudskih postupaka, čestih odlaganja ročišta, izostanaka sudija sa suđenja. Pravda koja dolazi prekasno, prestaje da bude pravda. Čak stoji, da kada građanin dođe do sudske odluke, počinje nova bitka za njeno izvršenje, što je stvarno žalosno, a to godinama pokušavate da se izborite za vašu pravdu, i nakon nekoliko godina se izborite za svoju pravdu, a onda od izvršenja nema apsolutno ništa.
U javnosti su povremeno prisutne izjave predstavnika izvršne vlasti u vezi pojedinih postupaka pred pravosudnim organima koje su na granici, kako ovde stoji, dozvoljenog, ili je prevazilaze. Predstavnici izvršne vlasti često daju sebi prava koja nemaju i koja ne bi smeli da imaju.
Što se tiče pravosuđa, reforma pravosuđa je obilovala mnogobrojnim propustima. Pre svega, odluke o izboru, odnosno neizboru sudija, nisu bile obrazložene. Kandidatima nisu saopštene činjenice zbog kojih je pretpostavka njihove dostojnosti za funkciju oborena. Nema, uskraćene su pouke o pravnom leku. Tako da su bili mnogobrojni propusti u radu Visokog saveta sudstva.
Što se tiče manjkavosti u vladavini prava i poštovanju ljudskih i manjinskih prava na koja je Zaštitnik građana ukazivao u godišnjem izveštaju i što se tiče restitucije, stav, kapacitet i nekoordinacija administracije, medijske slobode itd, ono što je interesantno, stoji da se nailazi na mnogo manje odjeka u domaćim institucijama nego u međunarodnim. To je prosto neverovatno, da naše institucije o tome ćute. Želeo bih tu da čijem vaš komentar, da li je to zato što su one u sprezi sa vladajućim partijama, pa oni jednostavno ne daju da izađu u javnost svi ovi problemi koji tište građane Srbije?
Česte su tendencije i za osnivanje novih nezavisnih regulatornih tela. Uglavnom su samo na papiru. Ponekad, rekao bih i često, metodom lošeg prepisivanja, kako sto stoji u drugim državama, netačnog pozivanja na uporedne primere u drugim državama. Takođe, kod nas dolazi i do prebacivanja odgovornosti i organa izvršne vlasti na stanju u svojim oblastima, upravo na nezavisna regulatorna tela, što smatramo da svakako nije u redu.
Kada su u pitanju socijalna i ekonomska prava, objavljeno je da svakom šestom radniku u Srbiji poslodavac ne uplaćuje obavezni penzijski staž. Kada su u pitanju prava radnika, ovde se navodi da se najčešće radnici obraćaju onda kada ostaju bez posla. Takođe, dokazuju da su radili na određeno vreme i duže nego što je zakonom propisano, u odnosu na onih godinu dana. Veliki broj građana u poznim godinama je oteran ispod ruba egzistencije, jer poslodavci godinama nisu plaćali radnike i uplaćivali penzijski staž, zbog čega ne mogu da ostvare ni svoje puno pravo na penziju.
Takođe, dešava se da država radi na spajanju staža radnika, ali se to opet selektivno radi. Znači, ne za sve i to je takođe izuzetno loše po naše radnike. Radnik, takođe, treba da gleda svoj posao, a ne da juri i da gleda da l i mu poslodavac stalno uplaćuje te doprinose. Jednostavno, to je posao države i smatramo da država u ovom trenutku ne vodi dovoljno računa o radnicima i da radnici uvek strepe da li im je uplaćeno socijalno i penzijsko osiguranje.
Radnici su u prethodnom periodu često pribegavali samoranjavanju, u nameri da pokažu dramatičnu situaciju u kojoj se nalaze. Jednostavno, samo na taj način su mogli da privuku pažnju na svoje probleme u svojim firmama.
Kada su u pitanju izbeglice i raseljena lica, takođe stoji da je Srbija, nažalost, prva u Evropi po broju izbeglica i raseljenih lica. Veliki broj je došao sa područja BiH, Hrvatske i KiM. Oni ne mogu ovde da ostvare svoja prava. Postavlja se pitanje – kako i na koji način je Srbija prva po broju izbeglica u Evropi? Imamo i slučaj u haškom kazamatu, da se uglavnom isključivo sudi Srbima. Pretpostavljam da je i to jedno pitanje za vas u tom pravcu. Da li ste vi samoinicijativno, pošto vidim u ovom izveštaju da ste više puta samoinicijativno pokretali određene postupke, nešto uradili kada su u pitanju građani Srbije koji se nalaze u haškom kazamatu?
Kada je u pitanju reforma javne uprave, ovde se navodi stručnjak Ljiljana Tatić, kako je ona to opisala i kaže se – to je jedan glomazni, neefikasni, neprofesionalni, korumpirani i apsurdno skupi birokratski aparat sa 30.000 viška zaposlenih, prirodan saveznik nesposobne, pohlepne i kriminogene vlasti u ratu koji vode protiv vlastitih građana.
Mi smo često iznosili ovaj problem, taj višak nezaposlenih da stranke koje su na vlasti često zapošljavaju svoje političke kadrove. Na taj način se stvara višak nezaposlenih, a takođe na taj način se stvara da dolazi do toga da se zaposle nestručna i neodgovorna lica na određenim funkcijama.
Kada je u pitanju legalizacija, takođe su propusti veliki, pogotovu kada je u pitanju rušenje bespravnih objekata. Često se sprovodilo nažalost u Srbiji selektivno rušenje. Za neke je važio za neke ne. Prava deteta su nažalost ugrožena često u Srbiji, pogovoru deca sa invaliditetom, deca koja su ometena u razvoju, deca bez roditeljskog staranja. Ovde se napominje da deca uglavnom romske populacije često prose na ulicama, a u Srbiji jasno stoji u Zakonu da rad dece ispod 15 godina je apsolutno zabranjen, ali država nikada ništa u tom pogledu, apsolutno nije ništa učinila.
Kada su u pitanju osobe sa invaliditetom, oni se suočavaju sa problemima i u obrazovanju i zapošljavanju, ostvarivanju drugih svojih prava, takođe u nastojanju da im se obezbedi neophodni tretman i pomagala, prosto je neverovatno da država često zanemari njihove potrebe, pa i one najosnovnije kada su u pitanju pomagala, da izađe u susret i obezbedi im na vreme.
Veliki broj zatvorenika u Srbiji nema ležaj, spava na podu, boravi u vlažnim prostorijama, bez prirodne svetlosti i vazduha, loši životni uslovi, odsustva bilo kakve perspektive kod osuđenih, nemaju mogućnosti za bavljenje sportom, kulturom, umetnošću itd. i ono što bih posebno naglasio, što ste i vi stavili – potrebno je stvoriti uslove za povratak što većeg broja građana sa psihičkim intelektom i smetnjama u prirodno okruženje. Na taj način omogućiti da nakon odležane kazne, pogotovo ako su u pitanju višegodišnje robije, da kada se vrate na slobodu da im se omogući adekvatan pristup i da im se na taj način, na neki način spreči ponovo izvršenje istog ili sličnog krivičnog dela.
Posebno je interesantno, Zaštitnik građana je predložio vršiocu dužnosti albanskog Ombudsmana da se u albanskoj javnosti institucijama založi za nezavisnu i potpunu istragu bez političkih obzira i konotacija, kada je u pitanju trgovina organima.
Postavio bih vam konkretno pitanje. Da li ste ikakav odgovor dobili i kakav je taj odgovor?
Takođe, Zaštitnik građana je insistirao da državni organi i javne institucije ne treba da posluju sa poslodavcima koji neuredno izvršavaju obaveze prema svojim radnicima. Ovde apsolutno imate podršku SRS. Mi smo više puta govori o parlamentu kako Vlada Republike Srbije omogućuje poštovanje upravo onim firmama koje ne isplaćuju niti plate, niti doprinose ovim radnicima i tome jednostavno mora da se stane na put.
Organi uprave imaju zakonsku obavezu da sarađuju sa Zaštitnikom građana, omoguće im pristup svojim prostorijama, stave na raspolaganju sve podatke kojima raspolažu, bez obzira na stepen tajnosti. U tom pogledu vam postavljam pitanje – koliko se ovo poštuje? Koliko vama organi uprave izlaze u susret? Da li vam daju tačne podatke? Da li vam daju podatke na vreme ili često pribegavaju da vam daju znatno kasnije?
Ovde su i pojedinačni problemi navode, eto kako se desilo Ministarstvu pravde da je jedan zahtev čak izgubljen, da godinu i po dana nisu znali gde je taj zahtev. Kada je u pitanju zdravstvo, ovde ima baš dosta primera kako se krše osnovna prava, da se neadekvatnim lečenjem i operacijama dolazi često i do smrti pacijenata, da niko za to ne odgovara, zaštiti podataka o ličnosti pacijenata, ne vodi se dovoljno računa, takođe se dešava da dosijei se ne čuvaju na odgovarajući način, da se često zagube, da ne mogu da se pronađu itd.
Pritužbe sa teritorije KiM. Kaže – Zaštitnik građana nema mogućnosti da direktno deluje na celoj teritoriji i Pokrajini KiM, koja je pod međunarodnom kontrolom. Da li ste vi tražili podršku Vlade, kada je u pitanju odlazak na KiM i sve ostalo što se tiče KiM? Da li ste tražili podršku Vlade i kakav je bio njihov odgovor?
Policijsko zadržavanje se često obavlja u prostorijama koje su neuslovne, zapuštene, male, niske, bez prozora, bilo kakvog dodatka prirodne svetlosti, neprovetrene, bez neposrednog dotoka svežeg vazduha, bez grejanja, bez ćebadi, dušeka, bez toaleta i tekuće vode za piće, višečasovno zadržavanje lica u neuslovnim prostorijama ugrožava njihovu ličnost i dostojanstvo, takođe u pritvoru je slična situacija, u zatvorima boravak napolju često traje samo posla sata dnevno, iako je propisima, kao minimum zahtevaju dva sata. Ne postoje adekvatni uslovi za fizičke aktivnosti, ne odvajaju se ni prekršajno kažnjeni od osuđenih, ishrana je jednolična, lekarski pregledi su paušalni, uobičajena terapija deli je nemedicinsko osoblje itd.
Kada je u pitanju i njihovo biračko pravo, moramo da istaknemo i taj problem da na izborima koji su održani u maju 2008. godine, da zatvorenici nisu imali osnovno pravo koje je zagarantovano Ustavom, a to je da biraju svoje lokalne opštinske odbornike.
Takođe, su često ugrožena prava trudnica, porodilja. Imali ste tu dosta zahteva da branite njihova prava. Zaštita dece, neefikasnost u izvršavanju sudskih odluka u slučajevima poverenja deteta jednom od roditelja nakon razvoda brakova, jeste jedan od najvećih problema koji najčešće i ugrožava psihički razvoj deteta. Ono što zabrinjava jeste ne saradnja između sudskih izvršnih organa policije i Centra za socijalni rad. Takođe, postavlja se pitanje zaštita dece od neprimerenog prikazivanja u reklamama.
Da ne bih više dužio, na kraju ću, ono što je interesantno u toku 2010. godine, znači Zaštitnik građana je imao jedanaest hiljada kontakata u odnosu na 8700 koliko je bilo u prethodnoj godini. Znači, za 28% više, jeste podatak koji ukazuje na to, organi uprave ne rade svoj posao kako treba i osnovna prava građana su često ugrožena. Država je nesposobna da dovoljno brine o pravima deteta, porodilja, trudnica, osoba sa invaliditetom, radnicima, zatvorenicima, izbeglicama, raseljenim licima itd.
Srbiji je potrebna nova Vlada koja bi mogla da rešava probleme građana, da štiti građane Srbije. Srbiji je potrebna nova Vlada koja bi bila nekorumpirana, nekriminalna, poštena, mudra, odgovorna, ozbiljna, dosledna, stručna, koja bi radila pre svega u interesu građana Srbije, a Srbiji je takva potrebna i uprava koja nije okrenuta sam sebi, kako često navodite u ovom izveštaju. Nego uprava koja bi bila otvorena i prema građanima Srbije i isključivo prema njihovim pravima. Zahvaljujem.