Ministar Marković.

Gospodine Martinoviću, sve ste vi to lepo rekli i to možda lepo zvuči, ali ja mislim da upravo vi zavodite javnost načinom na koji govorite i svojom elokvencijom. Prvo, da treba da postoji neka disciplina i neki red, treba. Da li je neko sposoban da organizuje red u svojim redovima ili nije, to je pitanje tog nekog. Onaj ko nije sposoban, njemu se raspadne stranka. To je samo stvar, kaže se – palo je jer je bilo sklono padu. Da nije bilo sklono padu, ne bi ni palo nešto. Tako je to slučaj i sa tom disciplinom.
Vi govorite o bičevima u engleskom parlamentu, ali ne kažete da niko nikom u engleskom parlamentu ne može da oduzme mandat, zato što se ovaj udostojio da ima svoje ime, odnosno da narodni poslanik ima svoj stav. Ko to kome oduzme mandat u bilo kom britanskom parlamentu zato što predstavnik ima svoj stav?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ko ima svoj stav?)
Svako može da ima svoj stav. Ne znam ime i prezime, valjda, poslanika tamo.
Dakle, to je prva stvar. Nemojte manipulisati, blanko ostavke ne postoje nigde. Drugim rečima, recite vi meni zemlju u kojoj postoje blanko ostavke. Jednu jedinu mi recite. Ja nikada nisam čuo da postoje blanko ostavke nigde. To je tek zamena teza. Evo o čemu se radi, vi sada govorite – nemojte ovde da menjate, da vršite reformu političkog sistema, ovde je beda, ovde je siromaštvo, ovde je ovako itd. Pa možda je baš zato što ne reformišemo politički sistem. Možda je baš zato. Politika je kreator svega. Od političkog sistema zavisi koji će ljudi sedeti u kojoj opštini, u kom gradu, u kojoj pokrajini ili republici. Upravo zavisi od političkog sistema.
Dvadeset godina negujemo jedan politički sistem, negujemo partokratiju. Dvadeset godina imamo rezultate te koje imamo. Zašto biste da reformišemo sve, samo da ne reformišemo političke stranke i njihovu moć? Hajde sve da reformišemo, ali slučajno da se ne drznemo da pipnemo političke stranke. Zašto ne krenemo obrnuto? Zašto ne kažemo – čekajte, političke stranke su nosioci političkog života, one su kreatori ovoga što imamo, pa hajde da vidimo da se one reformišu. Hajde da vidimo da li u političkim strankama važi neka kompeticija. Da li je sistem takav da tera političke stranke da budu sve bolje i bolje ili je sistem takav da političke stranke postaju sve lenje, lenje, neodgovornije, neodgovornije i neodgovornije?
Uvođenjem blanko ostavki uveli smo to da je politička stranka potpuno neodgovorna, može u parlament da ubaci koga hoće i baš je briga, jer zna da ukoliko je pogrešila zameniće tog nekoga nekim drugim, pa ako i taj drugi ne valja zameniće tog drugog nekim trećim. Za to se zalažete. To je jedna potpuna neodgovornost političke stranke. To je potpuno jedna lagodna pozicija političke stranke, da ne razmišlja o kvalitetu ljudi, da ne razmišlja ko će to predstavljati građane. To je prvo što vam zameram. Dakle, potpuno ste okrenuli red stvari. Početak svega jesu političke stranke, kao što je bila 90-tih rasprava da li nam treba politički pluralizam. Gde sad politički pluralizam stranke kada nam napadaju ovo, napadaju ono i kada se raspada Jugoslavija? To je ta stalna zamena teza. Gde ste baš sada našli da pričate o tome kada imamo probleme ovde ili onde?
Prema tome, možda je baš rešenje da imamo kvalitetniji politički život koji će dati kvalitetniji rezultat, jer politički život, institucije jednog sistema čine ljudi. Ljudi tu dolaze procedurama koje osmisli politički život, odnosno osmišljeno ovim zakonima. Od tih zakona zavisi u kojoj meri će kvalitet odrediti koji će to ljudi popuniti tu sadržinu tih institucija koje odlučuju o našim životima. Možda je baš rešenje da menjamo izborne zakone. Možda je baš rešenje da napravimo drugačije procedure koje će napraviti jedan sistem selekcije, a ne da selekcija zavisi od moje dobre volje kada dođem u neki opštinski odbor i kažem – vidi, ovaj mi se dopada, dobar je dečko, aplaudirao mi je četiri puta kada sam govorio i on će sada odlučivati o privredi ove opštine. Mislim da to nije rešenje.
Dakle, jednostavno, nemojte menjati tezu – da pravimo kuću od krova. Mislim da nije tako. Temelj svega jeste politički sistem. Što pre njega reformišemo i učinimo ga delotvornijim, politički sistem će pre dati bolji rezultat u realnom životu. To je moje mišljenje o tome.
Vi kažete – uloga političkih stranaka. Svi znamo da je ideal neposredna demokratija, pa onda, pošto nas ima u jednoj državi šest miliona, u drugoj 60, u nekoj ima i 200 miliona, onda je predviđeno da građani imaju neke svoje predstavnike u parlamentu. To je to načelo narodne suverenosti koje se, prema našem Ustavu, ostvaruje preko slobodno izabranih predstavnika a ne preko političkih partija. Ne piše tamo da mi svoju suverenost prebacujemo na glavni odbor DS, DSS ili SRS. Tamo piše da mi našu suverenost ostvarujemo preko svojih izabranih predstavnika. Ko je moj izabrani predstavnik u opštini Novi Beograd? Ko? Ne znam, gospodine Martinoviću, nemam ideju a bavim se politikom. U opštini Novi Beograd je na vlasti moja stranka i ja ne znam ko je moj predstavnik. Jer, izborni sistem je takav da mi onemogućava da znam ko mi je predstavnik. To je taj suštinski problem.
Vi se zalažete da mi našu suverenost prenesemo na stranke, a onda stranke zatvore vrata i u mraku, figurativno, bez očiju javnosti, odluče ovako, onako, itd. Čemu 250 poslanika ovde ako ste vi u pravu? Dovoljno je vi, rečiti, obrazovani, da kažete šta imate, dovoljan je gospodin Palalić, dovoljan je Arsić. Ali, piše i u Ustavu da je narod suveren i da ostvaruje svoju suverenost preko sopstveno izabranih predstavnika. U čemu je onda problem, ako koren toga tražite u Ustavu? Ja vas pozivam da ne čitate, kako kažete – čitajte. Za razliku od vas, ja ne čitam. Vi ste jedini koji čitate. Vaš običaj je da druge odmah omalovažite. Dakle, vi ste jedini koji čitate, mi ostali ništa ne čitamo, ali neka zdrava logika, zdrav razum mi nalaže da je ipak dobro da se stranke ne pitaju u Srbiji ovoliko koliko se pitaju, nego da se nešto pitaju, da postoje neki poslanici, neki odbornici koji imaju svoje ime i prezime i mogu nešto da kažu. To je stvar zdravog razuma.
Opet kažem, ne obmanjujte, nema ni u Velikoj Britaniji, nigde nema institut da vi oduzmete čoveku koji je izabran mandat. To je standard. Da li ima svoje mane? Sve ima svoje mane. Nije demokratija sistem bez mana. To je kao kada kažu – da li je demokratija sistem? Nije, ali je najbolji koji postoji. Niko još nije rekao da postoji neki bolji sistem. Da li neki izborni sistem ima manu? Ima, ali vam opet kažem, nemojte tako da gledate stvari.
Sada vi meni kažete – kojeg to datuma je nama sinulo da je bolje nemati nego imati blanko ostavke? Gospodine Martinoviću, 2007. godine je to bio dogovor političkih stranaka, sada je dogovor većine u parlamentu da bude ovako. Nema to kad je sinulo. Generalno mislim, i tada sam mislio da ovaj proporcionalni, depersonalizovani sistem koji smo imali sa blanko ostavkama je doveo do pada kvaliteta politike. To je moje mišljenje. Ne znam od kada se bavite politikom, ali ko je stariji od vas može da kaže kako je izgledalo 1995, 1996. i 1997. godine po opštinskim odborima svih stranaka u Srbiji. Tamo su, gospodine Martinoviću, sedeli ozbiljni ljudi, stariji ljudi, obrazovani, profesori, doktori itd, bilo je i mladih, bilo je i ljudi koji se bave zanatima. To je bilo to vreme. Vama je to smešno, ali tako je izgledalo i bavila se neka politika i tim lokalnim odborima. Lokalne skupštine su izgledale drugačije i bilo je diskusije.
Bio sam predsednik opštine gde odbornici nisu imali nikakve blanko ostavke. Ni jedan jedini mi nije uskratio poverenje, četiri godine sam bio predsednik opštine bez ijednog problema. Nije mi trebala blanko ostavka. Da stvar bude gora, bio je većinski sistem i ništa mi nije smetalo, ali sam ih ubeđivao u ispravnost onoga što radim. Vi ubeđujete, ubeđujete i nemate problem nikakav.
Nemojte po definiciji da kažemo ta potkupljivost. Skoro sam pročitao, neki naš kolega poslanik, političar je rekao da valjda ima normalnih ljudi u političkim strankama. To mi je bilo simpatično, pretpostavljam da je to bilo u nekom afektu. Gospodine Martinoviću, valjda ima poštenog i normalnog sveta širom Srbije, da ne morate da brinete. Ako vi kažete – ja, Aleksandar Martinović, garantujem za nekog kolegu da će zastupati te i te interese, predložite ga, zašto se plašite toga? Kako se kažnjava u zapadnim demokratijama to verolomstvo? Ono se uvek kažnjava na sledećim izborima. Kažu da čovek, konkretno u Velikoj Britaniji, koji jednom napravi taj preokret, koji jednom bude veroloman, da je završio političku karijeru. Da li će to biti u Srbiji, ne znam, ali tamo ne možete jedan dan ovako, drugi dan onako. Javnost tamo je osetljiva na takve stvari i kažnjava vrlo strogo. Slažem se da u Srbiji nije slučaj da se kažnjavaju različite izjave i stavovi, ali možda i ne treba još u Srbiji da bude tako.
Možda je i dobro da još uvek razvijamo naše stranke i naša razmišljanja, možda i da se menjamo kroz sve ovo vreme, jer se dramatično menjaju okolnosti u kojima živimo. Možda je zbog toga i dobro da se menjamo, da ne ostanemo zarobljeni u nekoj prošlosti, u nekim stavovima koje smo imali možda pre deset godina.
Što se tiče Ustavnog suda, kako pojedinačne odluke Ustavnog suda za pojedinačni slučaj? Kada Ustavni sud rešava po ustavnoj žalbi, to je pojedinačno, ali kada rešava i stavlja van snage jedan opšti akt ili deo opšteg akta, normu, to je odluka koja deluje prema svima. Ako je Ustavni sud rekao to što je rekao, sa čime se duboko slažem, a vi duboko ne slažete, vi meni hoćete da kažete, da ste vi ministar, vi bi tu istu normu koju je Ustavni sud stavio van snage ponovo izglasali u parlamentu? Gospodine Martinoviću, to je kolac u srce države. Posle toga nismo država, ne znam na šta bismo ličili? Nepopularno je pomenuti neku državu, odmah ide neki demarš. Kako možemo mi uopšte da razgovaramo kao političari i kao pravnici o tome da li posle odluke Ustavnog suda, koji je stavio van snage jednu normu, takvu istu normu ponovo unesemo u ovaj zakon?
Da se vratim opet na amandman kolege Nemanje Šarovića, koji je dobro primetio. Ne uvodi se, gospodine Martinoviću, ništa novo ovim zakonom. Ovaj zakon samo prati stanje koje imamo odlukom Ustavnog suda i to moramo da poštujemo. Uopšte ne mogu da shvatim, vi kao nastavnik na fakultetu da propagirate ideju da Ustavni sud jedno, a mi kao političari, mi smo svemoćni i možemo drugo. Nismo valjda svemoćni, valjda postoji nešto što i nas kao političare ograničava? Valjda postoji neka vladavina prava, neki zakon? Pošto ništa ne čitam, ali negde u novinama sam pročitao, postoji ta neka objektivna volja prava koja je iznad svih naših volja, kojoj svi moramo da se podvedemo. Prema tome, to je vladavina prava.
Pozivam vas da se bacite na čitanje ove šarene štampe, i tamo se da nešto pročitati, možda tumačiti karikature i časopise. Hvala vam na savetu da ponekad nešto pročitam, ali i bez toga verujem u ovo što sam rekao, da je potpuno ispravno. Razmislite o tome da je možda reforma političkog sistema uslov svih drugih reformi. To je dobra ideja za razmišljanje. Ovo je ono što imamo kao odluku Ustavnog suda i spremnost parlamenta da izgradi. Ukidanje blanko ostavki je preduslov i najkorenitija stvar koja je mogla da se uradi u nekoj reformi političkog sistema. To je ono što otvara vrata reformi političkog sistema. Ne kažem da ćemo odmah bolje živeti, ali to je preduslov da nakon toga budući predsednik opštine, bilo koje u Srbiji, dobro razmisli šta će da radi, dobro razmisli da li će uspeti da ubedi i da četiri godine drži pažnju vladajuće većine za ono što radi. Moraće, to je odgovornost i to je šansa za veći kvalitet politike.
U krajnjem slučaju, kada imamo jednopartijski sistem, pa je reforma tog sistema dovela do višepartizma, pa je dovela do takmičenja, pa je dovela do boljih rezultata, prema tome, reforma sistema je, po mom dubokom uverenju, uslov svih drugih reformi u jednom društvu. Da nije bilo reforme 90-ih i promene političkog sistema Srbije, ne bismo mi danas verovatno imali drugačiji sistem ,nego bismo ovde sedeli i birali sudije kad se kome svidi, opštine bi birale svoje sudije i sve bi to bilo tako. Dakle, uslov svake reforme je reforma političkog sistema, reforma svesti itd.
Opet kažem, ne razumem jednu stvar, pošto ćemo se mi, daće bog, živi smo, zdravi smo, svi smo ovde relativno mladi ljudi, sretati ubuduće, ne mogu da shvatim da ne možete da razumete da je blanko ostavka institut koji je toliko daleka prošlost u civilizovanom svetu da je potpuno irelevantno da mi ovde već dva sata lamentiramo, branimo ili napadamo blanko ostavke. Potpuno je deplasirano pričati o blanko ostavkama i zbog čega čovek treba da bude slobodan da razmišlja kao predstavnik građana, a da ne bude vezan tom blanko ostavkom?

Zahvaljujem, gospodine ministre.
U više navrata ste nam tendenciju izmena i dopuna objasnili i šire od toga.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da smo po postizanju onog džentlimenskog dogovora da napravimo komisiju pravnika koji će da razreše taj gordijev čvor u opštini Golubac, mislio sam da smo sa tom pričom završili.
Neću da ulazim više u presude sudova. Sud je taj koji sudi, da li po zakonu ili na osnovu nekog svog interesa, voleo bih da je na osnovu zakona, ali sudi. Kako tumači zakon Ministarstvo, vrlo je čudno da Skupština utvrđuje prestanak mandata kada odbornik podnese ostavku na sednici Skupštine, a odlučuje o prestanku mandata, tako piše u Zakonu, član 46, a odlučuje ako ostavku podnese između dve sednice Skupštine.
Ukoliko mandat prestaje, pod tačkama 2. do 8. Skupština opet utvrđuje – ne odlučuje. Sada smo se uhvatili zbog terminologije u jedan vakum itd. Da je to isto, isto bi pisalo, jer koliko je meni poznato, možda grešim, nisam bio nikad ministar, nemam ni tu ambiciju, ali ne radi ministar zakone, rade neke radne grupe, koje su možda pod nadzorom ministra, prema uputstvima itd, koje su iz Ministarstva i stručnjaci iz određenih oblasti, itd, i nije to slučajno bilo napisano. Sada je druga priča zašto se tumače, ali ni to nije važno.
Reč je o sledećem – znači odborniku je prestao mandat odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave. Posle toga, ulože se žalba i održava se pre odluke Upravnog suda sednica skupštine, na kojoj se nalazi taj odbornik kome je skupština već odredila prestanak mandata. Tu skupštinu, vaše Ministarstvo prihvata, koja je održana pre odluke Upravnog suda, kojom je Upravni sud poništio odluku o prestanku mandata.
Možemo da uđemo u neku polemiku, da li je to ovako, on je imao to pravo, nezakonito uzeto, itd, itd. Ali, da pođemo od sledeće pretpostavke, da je Ministarstvo ipak državni organ, da su po Ustavu i Zakonu o Ustavnom sudu odluke Ustavnog suda, opšte, konačne i obavezujuće, da svi državni i drugi organi, društvene organizacije, verske zajednice, političke stranke, kojima su poverena javna ovlašćenja imaju obavezu da poštuju i izvršavaju odluke Ustavnog suda.
Da zamolim svog stranačkog kolegu dr Branislava Blažića da sa odbornicima kojima je prestao mandat primenom člana 47. Zakona o lokalnim izborima, u Kikindi u nekom hotelu održi sednicu skupštine, jer oni su nezakonito su pristali da budu odbornici, iako im ni Upravni sud skupštine nisu vratili te mandate, da održe sednicu skupštine, da vam dostave zapisnik sa te sednice skupštine, vi onda predsedniku opštine i predsedniku Skupštine Kikinda stavite pečate van snage i uvedete doktora Blažića sa njegovom većinom u Skupštini.
Onda prihvatam. Ako to uradite, po meni je to identičan slučaj, ako to uradite imate moju ostavku na funkciju narodnog poslanika.

Reč ima gospodin ministar.

Ne može to tako, mešate različite situacije. Kao što sam obećao, sve sam doneo. Bio je predmet pre godinu i više dana, rekao sam vam da bez obzira što se ne sećam predmeta, garantujem i ponudio javnu ostavku ukoliko je bilo kad, bilo šta Ministarstvo pogrešno uradilo. Sada sam doneo predmet i ovako stoje stvari. Imamo najpre dve presude Višeg suda u Požarevcu, obe su istovetne i poništavaju odluke SO o prestanku mandata izvesne gospođe odbornice te i te, zato što su te odluke donete nezakonito. Naravno, one jesu donete nezakonito zbog toga što je za takvu odluku trebalo 16, a skupština je imala 15, nego je koristila šesnaestog kandidata za odbornika koji bi na mestu te žene trebao da bude odbornik.
Ali, uporno umesto da nakon propuštanja Skupštine da potvrdi prestanak mandata toj gospođi, ukoliko smatra da su ispunjeni uslovi i da odmah nakon toga traži od suda da utvrdi prestanak mandata, uporno tada predsednik Skupštine i ko je već tamo odlučivao, greši i uprkos odlukama Višeg suda on ponovo uzima mandat nanovo toj gospođi.
Nakon ove dve odluke sede i dve odluke Upravnog suda, da se poništavaju rešenja SO Golubac o oduzimanju mandata toj gospođi i o potvrđivanju mandata nekom gospodinu Živoradu Deniću sa liste te i te i Upravni sud kaže šta kaže.
Na osnovu svega toga, Ministarstvo vrši najprostiju matematičku operaciju, vrlo jednostavno, kaže – Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu itd, na osnovu dokumentacije itd, konstatuje da je sazvana sednica za 1. jul 2010. godine na zahtev određenog broja odbornika, da je sednici prisustvovao 31 odbornik od ukupno 31 odbornika, koliko ih ima prema statutu opštine, da je u tih 31 odbornika uračunat i odbornik Živorad Denić, čiji je mandat osporen, a da nije uračunata odbornica Ana Radimirović, kojoj mandat pripada i onda navodimo presude svih ovih sudova koji su utvrdili da je ona žena odbornik i da ne može samovoljno skupština da proglasi nekog Denića za odbornika, ma koliko se to skupštini sviđalo.
Na osnovu toga mi nismo imali ništa drugo nego da lepo izračunamo kada se došlo do podele i kada je ovih 16 otišlo na jednu stranu, odnosno 15 plus ova gospođa, a ovamo ostao bi sa ovim gospodinom Denićem, to je prosta matematička operacija da ovi imaju više od 50%, da čine 16 i da skupština i odluke koje ona donosi su punovažne.
To nema veze ni sa vašom strankom, ni sa mojom, ni sa bilo čijom. To je prosta matematička operacija na osnovu koje smo mi odlučili. Doneli smo odluku da je naše mišljenje, da je naš stav vrlo jasan, da je tu većina i to na osnovu odluka suda, ne na osnovu mog razmišljanja i želje da nekog uvodim ili ne uvodim.
Na osnovu toga su se oni obratili nama, pošto je ova druga strana onda uzela pečat, ne daju pečat, znate već kako to izgleda kod nas. Onda su vam se obratili ovi koji su legalni, po odlukama sudova, a ne po mojoj volji, obratili se da dobiju pečat. Dobili su pečat i time je završeno to još pre godinu dana. Koliko znam, niko nikakvu primedbu nije imao. Koliko znam, čak i u vašem pravnom timu se to nije iznosilo dalje, iako tamo sede ljudi koji znaju pravo jednako kao što ga znamo i mi u Ministarstvu.
Problem Golupca, rekao bih, čak i nije neki problem, relativno prosta stvar, pravnički gledano i za Ministarstvo relativno lagana, jer imamo četiri odluke suda koji jedno kažu – Denić nije odbornik. Koliko god bi voleli da Denića proizvedemo u odbornika, nije odbornik, a ova gospođa jeste odbornik. Ko je kriv za to? Kriv je predsednik Skupštine koji je pokušao kontra sudu, sud jedno, a on drugo, to je lokalna politika u Srbiji. Nikoga ne zanima šta kaže sud.
Što se tiče Kikinde, to što ste mi sada ispričali, očigledno je reč o ljudima kojima je oduzet mandat po odredbi koju je Ustavni sud proglasio neustavnom, po Zakonu o Ustavnom sudu oni treba da se obrate organu koji im je oduzeo mandat. Ukoliko je to skupština, ona treba da im vrati. Ukoliko ne vrati, oni će se obratiti upravnom sudiji. Upravni sudija je dužan i tu nema nikakve dileme, da svima njima vrati mandat. To je potpuno jedna jasna nedvosmislena stvar.
U krajnjem slučaju, nakon ovog amandmana za 30 dana videćemo da li će upravni sud da takve stvari radi u roku od 30 dana. Nemojte mešati te dve stvari, nemaju veze jedna sa drugom. Ovo je oduzimanje mandata po osnovu blanko ostavke, ovo je oduzimanje mandata zbog toga što oni smatraju da je promenjeno prebivalište, pa da su zakonom ispunjeni uslovi. Ali, ljudi su radili nezakonito i to je isključivo njihova krivica. Sve što imate vi kao stranka treba da rešite sa njima. Prosto, zato što su oni radili pogrešne stvari. Sudovi presudili, mi doneli kao Ministarstvo odluku itd. Ne očekujem da podnesete ostavku, ali ovako stoje stvari i ne može to da se tumači nikako drugačije. Nema tog ministra, pa makar bio i iz SNS, koji bi uradio drugačije nego što sam ja uradio. Nijedan ministar, a i vi ako budete jednog dana videćete, nećete da rušite ni svoju poziciju ni svoj ugled zbog toga što ćete negde nešto falsifikovati. Papiri ostaju, zameni se ministar u krajnjem slučaju, papiri su dostupni, svako može da ih traži po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja.
U svakom slučaju, pošto me svi već upozoravaju da mnogo vreme koristimo u ovim diskusijama, raspoložen sam da ovo otvorimo i na Odboru, ali pod uslovom da i vi i ja po nešto uložimo, pa ko ne bude u pravu, nek podnese konsekvence.

 Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Gospodine ministre, sa ovim vašim podsećanjem na te devedesete godine podsećate me na jednog ministra u Vladi Milana Stojadinovića. U to vreme je bila praksa da svaka nova vlada i svaki član vlade za "Politiku" napiše neku kratku biografiju. Pošto je njegova biografija bila jako tanka onda je napisao u zvaničnoj biografiji da se bavio političkim i privrednim pitanjima od najranijeg detinjstva. Otprilike ste takvi i vi. Jeste malo stariji od mene, ali baš da mi držite lekcije kako je bilo 1990. godine, gde ste vi, navodno, bili neposredni protagonista političkih događaja, u to malo teže mogu da poverujem.
Ono što je stav SRS i ono što sada želim da vam kažem to je da sve ono što ste maločas rekli, apropo ekonomske stabilnosti i političkom sistema da vas demantuje politička praksa, navedite mi jednu državu u svetu koja je ekonomski siromašna, koja je socijalno ruinirana, a koja ima stabilan politički sistem. Takva država, gospodine ministre, ne postoji. Velika Britanija je postala snažna i uspešna nacija ne zato što je najpre stvorila politički sistem kakav ima, nego što je najpre postala ekonomski izuzetno moćna, zahvaljujući svojoj mornarici, zahvaljujući svojim kolonijama, zahvaljujući velikim zemljišnim posedima, zahvaljujući svom geografskom položaju jer je prosto izolovana od evropskog kopna i bila je zaštićena od mnogih stranih invazija, upada stranih vojski, rušenja svoje teritorije itd. i takva jedna bogata država je vekovima gradila jedan politički sistem kakav sada ima. Nijedna država u svetu, ma koliko da se trudila, gospodine ministre, o tome postoji jedna sjajna knjiga Sidnija Loa, gde je predgovor napisao Slobodan Jovanović još 1929. godine, "Engleski parlamentarizam", nije uspela da potpuno do kraja podražava sistem koji je postojao i koji još uvek postoji u Velikoj Britaniji. To nikome na svetu nije pošlo za rukom. Zašto? Zato što Britanci svoj politički sistem nisu gradili u kabinetima i nisu ga gradili odlukama sudova, nego su ga gradili vekovima političke prakse. Dakle, to što pričate jednostavno nije tačno.
Šta hoće SRS da vam kaže? Sprečite sve one ružne pojave koje se dešavaju u ekonomskom i u socijalnom životu Srbije. Omogućite ljudima da rade. Omogućite ljudima da od svog rada mogu da žive, da mogu da kupe stan a da se ne zadužuju pod zelenaškim uslovima kod stranih banaka. Omogućite svakom čoveku u Srbiji koji pošteno živi i radi da može makar da kupi novi automobil po nekoliko hiljada evra da ne mora da se zadužuje po zelenaškim uslovima kod, pre svega, stranih banaka. Omogućite i vašoj i mojoj deci, ako su talentovana, da mogu da se školuju, a da ne moram da budem bogataš da bi ih školovao. Kada to budete imali onda ćete imati dobar politički sistem, onda ćete imati kvalitetne poslanike i kvalitetne odbornike. U uslovima kada sve to nemate ne postoji sloboda.
Monteskje je jedanput lepo rekao – demokratija je sistem punoletnih naroda, ne naroda koji grcaju o ovakvim problemima kakve imamo, ne naroda koji ne zna gde su mu granice, ne naroda gde njegova vlada pregovara sa jednim delom teritorije kao sa susednom državom, ne naroda gde pripadnici tog naroda moraju da skaču sa višespratnica, da sebi zakucavaju eksere, da leže na šine od tramvaja i od vozova. Postoji sasvim druga situacija. To SRS hoće da vam kaže. Ono što vi nazivate slobodom mi nazivamo kupoprodajom mandata na lokalnom nivou.
Pokušali ste da ubedite i narodne poslanike i građane kako su do sada manje više političke stranke, maltene, svakog dana izvlačile iz fioka neke blanko ostavke, menjale poslanike, odbornike itd. Znate i sami da vas praksa demantuje. Kada se dešavalo da neka politička stranka aktivira blanko ostavku? Pa, ne zato što je mene tamo neki odbornik SRS popreko pogledao ili mi nije rekao dobar dan pa je sada povređena moja sujeta pa sam mu rekao – e sada nećeš više da budeš odbornik. Ne, u slučajevima naročito teške povrede stranačke discipline i to je nešto što je sasvim normalno.
Gospođa Nada Kolundžija, recimo, kada smo pričali o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika je rekla – blanko ostavke su se aktivirale da bi se vršio pritisak na poslanike da glasaju na određeni način. Izvinite, kada se to desilo? Nije se desilo nikad. Mene kao ozbiljnog punoletnog čoveka ne mora niko da tera da glasa na određeni način. Pa, svi mi glasamo na određeni način zato što pripadamo određenim političkim strankama, glasamo u skladu sa svojim uverenjem, u skladu sa svojim političkim programom. Ne mora mene niko da tera da ne glasam za, recimo, ovaj vaš zakon.
Nikad se blanko ostavka nije podnosila iz tog razloga što neko nije hteo ili je glasao na ovaj ili na onaj način nego u slučaju kao što smo mi hteli da uradimo, kada je Tomislav Nikolić od 1990. godine do 2008. godine tvrdio da je za veliku Srbiju, da nikad nećemo da uđemo u uđemo u EU ako nam oduzimaju Kosovo i Metohiju i odjedanput rekao – da, podržavam Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, nekoliko mesečni nakon što je tri četvrtine članice EU priznalo nezavisnost Kosova i Metohije. Šta smo mogli da uradimo? Pa, da zaštitimo program i politiku SRS. Vi to niste dozvolili. Legalizovali ste krađu mandata.
Skupština Srbije je jedini parlament u Evropi gde sedi politička stranka koja nije učestvovala na izborima. Izvinite, kakav je to evropski standard? Nije nikakav standard, to je brutalna trgovina mandatima, to je gaženje i to ono najbezočnije gaženje izborne volje građana. To hoćemo da zaustavimo.
Da li je blanko ostavka najsrećnije rešenje? Nije. Da li bi mi svi voleli da su građani potpuno savesni, moralni, odgovorni, dakle oni građani koji sede kao narodni predstavnici u Skupštini Srbije ili u skupštinama lokalnih zajednica? Voleli bismo. Da li postoje odstupanja od toga? Pa, postoje.
Vi sada kažete – evo sada neka Aleksandar Martinović garantuje za ovog ili onog poslanika ili odbornika da će uvek biti veran SRS. Pa, u uslovima u kojima danas građani u Srbiji žive ko može da vam da takvu garanciju?
Evo, neki dan se desilo u Surdulici da je jedan odbornik za ne znam koliko stotina evra prešao na stranu vladajuće koalicije sa obrazloženjem – volim svoju stranku i verujem u njenu politiku, ali nemam prebijenog dinara u džepu, morao sam to da učinim jer sutra svojoj deci nemam da kupim hleb. U takvim uslovima vi navodno reformišete politički sistem, a da prethodno niste obezbedili građanima Srbije elementarne uslove za neki normalan život.
Mislite da je sada građanima Srbije glavna preokupacija da li je zatvorena ili otvorena izborna lista, da li postoji ili ne postoji blanko ostavka? Nije, to vi pokušavate da stvorite iluziju da je to jedina opsesija i preokupacija građana Srbije. Njih 90% građana Srbije gleda kako će da plati račun za struju, da li će sutra da dobije platu, da li će moći da plati, evo, ide novi upisni rok, deci školarinu na fakultetima itd. O tome ljudi razmišljaju. Da li ste te probleme rešili? Niste. Šta im nudite kao rešenje tih njihovih problema? Evo, ukinućemo blanko ostavku.
Pitam vas, gospodine ministre, sada kada ukinete blanko ostavke, da li će vaši predsednici opština tamo gde je na vlasti DS, G17 plus ili ko zna koliko vas ima prestati da nameštaju tendere, da li više nećete da kradete, hoćete li opštinske lokale izdavati po tržišnoj ceni a ne po ceni koja je tri puta niža, hoće li vas ukidanje blanko ostavki konačno učiniti moralnijim ljudima nego što ste sada? Neće, to je ono što smo mi poručili sa mitinga podrške Ratku Mladiću. Sada, Borise Tadiću, kada si uhapsio Ratka Mladića, isporučio ga u Haški tribunal, da li tvoji ministri više neće da kradu, nećete više da nameštate postupke javnih nabavki, nećete više da zapošljavate svoje partijske članove? Sada vam je jedan veliki teret pao sa leđa. Sada nema prepreke na putu u EU. To vas sada isto pitamo, gospodine ministre, da li će predsednici opština iz vladajuće koalicije konačno početi da poštuju Ustav i pravni poredak Republike Srbije? Da li je moguće da u jednoj opštini jedan vaš koalicioni partner je i predsednik opštine i vlasnik građevinske firme? Šta mislite, ko dobija sve poslove? Pa on, odnosno njegova firma. Koji je to evropski standard?
U takvoj državi, gde je korupcija legalizovana, gde se korupcija podstiče, vi građanima kao rešenje svih njihovih problema nudite zatvorenu izbornu listu i blanko ostavku. To je smešno, gospodine ministre. To je jasno i vama. Ali vi iz nekog razloga hoćete da stvorite iluziju kako su najveći neprijatelji građana Srbije političke stranke.
Mi smo se 90-te godine borili da se uvede višestranački politički sistem, jer je bolji od jednopartijskog. Vi sad hoćete da vratite točak istorije unazad. Vi kažete – da, evo političke partije su dobre da kandiduju, političke partije su dobre da učestvuju na izborima, političke partije su dobre da skupljaju potpise, jer te potpise neće sakupljati pojedinci nego političke stranke, ali politička stranka nije dobra kad se osvoji mandat. Onda je odbornik slobodan. Onda je poslanik slobodan. Onda nema politička stranka šta da se pita kako ću ja da se ponašam. Izvinite, u kojoj to ćeliji ljudskog društva je tako nešto moguće?
Zamislite kad bi potporučnik u vojsci rekao majoru – šta mene briga što si ti major, ja ću da radim kako ja hoću. Koja vojska na svetu bi dobila rat pod takvim pravilima? Ni jedna. Kako mislite da uvedete stabilan politički sistem, kad sad ukinete te famozne i nesrećne blanko ostavke? Kamo lepe sreće da nikad nismo morali da ih uvodimo, ali je to bio mehanizam zaštite, kakav takav, izborne volje građana. Sad tog više mehanizma nema. Sad od lokalnih skupština pretvarate buvlju pijacu. Sad će biti moguće da u lokalnim skupštinama sede predstavnici političkih stanaka ili grupa građana, koje uopšte nisu učestvovali na izborima. To je ono što je realna opasnost. Toga su svesni i poslanici DS i SPS i G17 plus, toga su svesni svi, ali zbog te partijske discipline, glasaće za ovaj zakon.
Kako da niko od njih ne pokaže svoju slobodu? Da li je moguće da svi poslanici vladajuće koalicije veruju da je ovo dobro? Pričam ja sa njima i kad popijemo kafu i kad ručamo itd, drvlje i kamenje svaljuju na ovaj zakon i na Zakon o izboru narodnih poslanika. Što neko od njih ne pokaže svoju slobodu? Ne sme, zbog partijske discipline.
Drugo, one vaše opservacije uopšte nisam razumeo - ja sad kao ministar imamo blanko ostavke poslanika. Otkad to ministri imaju blanko ostavke u džepu? Vi ste čitavu priču o blanko ostavkama pokušali da banalizujete, da učinite smešnom da bi opravdali ukidanje tog jednog jedinog mehanizma zaštite izborne volje građana. Sad kad ga ukinete, šta može taj običan čovek na lokalu koji je glasao? Daće svoj glas da zatvori izbornu listu i ko te pita posle kako će taj odbornik da se ponaša i da li će on mene da sluša, koji sam ga poslao u parlament, jer mi je obećao jednu politiku, a on odjedanput, preko noći i zbog novca, počne da vodi neku drugu politiku. Gde je tu mehanizam zaštite? Nema ga.
Vi kažete - političke stranke su do sada bile lagodne. Imale su blanko ostavke, mogle su da menjaju odbornike, poslanike kako su hteli. Prvo, to se nije dešavalo. Dakle, učestalost primene blanko ostavke je bila jako mala. Drugo, pa da su se političke stranke baš tako olako koristile blanko ostavkama, bile bi kažnjene na izborima. Ko bi tolerisao da se svaki dan menjaju poslanici i odbornici? To nijedna ozbiljna politička stranka nije radila. To nije radila, na kraju krajeva, ni SRS. Ali, smo radili u onim izuzetnim slučajevima, kad se više nije moglo izaći iz jedne situacije gde poslanik i odbornik, jednostavno, postupa suprotno programu političke stranke. Mi smo na taj način štitili izbornu volju građana.
Da li postoji neki bolji mehanizam zaštite izborne volje građana? Ne postoji. Kada ga izmislimo, ja ću se zalagati za taj bolji sistem. Ali, dok ne izmislimo bolji sistem zaštite izborne volje građana, te tzv. blanko ostavke treba da postoje. Ovako, vi i taj jedan jedini kakav takav mehanizam zaštite ukidate, i od lokalnih skupština, umesto da budu institucije gde će se na autentičan način predstavljati interesi građana u lokalnim zajednicama, vi od tih skupština pretvarate ih jednostavno u buvlje pijace, gde će sve biti na prodaju, jer većina odbornika su ljudi koji danas izuzetno teško žive, koji su silom ekonomskih i socijalnih prilika vrlo često u situaciji da svoj mandat prodaju za novac.

Gospodine ministre, imate reč. Izvolite.

Mi očigledno imamo toliko različito shvatanje svega ovoga, da je dalja polemika poprilično izlišna i jednostavno...
(Aleksandar Martinović sa mesta: Do kada radimo danas?)