Gospođo predsedniče, gospodine ministre, ovaj predlog zakona dolazi sa velikim zakašnjenjem, posle šest godina kada je Srbija preuzela obavezu da uredi ovu oblast i da je uskladi sa međunarodnim pravnim aktima. To je nedopušteno. To je moglo da se dogodi u feudalnom periodu, ali nikako u vreme tzv. naše demokratije.
Sam naziv nije adekvatan. Kolege iz SRS su ukazale, gospodin general Delić je to primetio i bio je u pravu. Ovo nije adekvatan naziv, niti izraz, da Zaštitnik građana obavlja poslove nacionalnog mehanizma za prevenciju torture. Tu je trebalo naći neko drugačije, primerenije rešenje, koje bi bilo u primeni jasno šta je to što spada u nadležnost Zaštitnika građana.
Dame i gospodo, kada je u pitanju tortura i predlog ovog zakona, na latinskom jeziku to znači fizičko mučenje osumnjičenog i okrivljenoga da se od njega iznudi iskaz ili da se prinudi na pokornost.
U političkom smislu, tortura je usko vezana i sa terorom. U političkom smislu teror je sejanje straha, što podrazumeva akciju nasilja, koja se podrazumeva i primenjuje u političke svrhe radi zastrašivanja bespoštednog slamanja otpora onoga prema kome se vrši.
Izraz terora se prvi put javlja u vreme Francuske revolucije, kada su ovim terminom nazivani pojedini postupci Jakobinaca. Razni oblici terora i nasilja najšire su primenjivani u uslovima fašističkih režima i čemu su u provođenju mera nasilja, pritisaka i represija korišćena razna najgora sredstva za uništavanje i deformaciju ljudi. Tortura i teror kao terorizam imaju slična obeležja. Terorizam od latinske reči terior je strah i doktrina i metod borbe za ostvarivanje određenih ciljeva, sistematskom upotrebom sile i nasilja. Motivi za terorističke akcije mogu biti veoma različiti: reakcionarni revanšizam, preko individualnih akcija, ubistava, podmetanja eksploziva i sličnog. Sa pojavom nemačkog fašizma, terorizam i tortura dobijaju čudovišne razmere i postaju osnovni princip i metod nacističkog pokreta, a koji se razlikovao kroz hapšenja, zločinačka mučenja u koncentracionim logorima, prisilan rad, ubijanje žena i dece, streljanje talaca, medicinski eksperimenti sa živim ljudima, gnusno spaljivanje ljudi i slično.
Imamo i tiraniju koja je isto tako usko vezana, ima ista obeležja sa torturom. U političkom smislu i u širem planu nastala je kao pojam od grčke reči tiraninus i ona označava jedan vid autokratskog režima i lične diktature, to jeste takvog vršenja državne vlasti u kome pojedinac sam ili nekolicina njih, zahvaljujući situaciji određenih okolnosti, ispunjavaju očiglednu samovolju, torturu, teror u neograničenim razmerama.
Tirani putem torture vrše vlast u svom interesu, a ne u interesu građana od kojih su ponikli. Zato silom dolaze na vlast. Tiranoubistvo, vezano za i tiraniju i teror i torturu od strane nekog pojedinca, pojam tiranije kao zloupotrebe zločinačke vlasti, tiranoubistva kao opravdanog čina nalazimo još u latinskoj tradiciji.
U srednjem veku opravdavala se privatna akcija protiv tiranina koji je vršio torturu nad stanovništvom. Primer iz tog svetog zaveta, poznati italijanski filozof Toma Akvinski, je zahtevao stroge kazne prema jereticima, dozvoljavao je i opravdavao ubistvo tiranina, dakle diktatora.
U okviru normi koje predviđa protokol koji je Srbija ratifikovala pomenutim zakonom još 2005. godine, posebno želim da naglasim i da vas podsetim kao važan dokument koji predstavlja univerzalna deklaracija o pravima čoveka, koja je doneta na zasedanju UN još 1948. godine.
Univerzalna deklaracija u osnovna prava čoveka ubraja upravo ono o čemu je i ovaj protokol, koji sadrži brojne odredbe koje se odnose na prava i slobode građana, pravo na život.
Vidite, u Hagu se ne poštuje pravo na život, iako su UN donele Deklaraciju i usvojile je i obavezale članice UN da poštuju odredbe najvišeg dokumenta UN.
Šta se događa u Hagu? U Hagu se događa tiranija, teror i događaju se ubistva, mučenja najgnusnija i najteža. Ubijen je predsednik Savezne Republike Jugoslavije, gospodin Slobodan Milošević, ubijeno je ukupno 11 Srba koji su zatočeni u tom Haškom zločinačkom kazamatu. Tamo nema pravde. To je mesto nepravde. Tamo je potrebno napraviti jednu razliku. Da li ima neke razlike i kakva je ta razlika između Haga i Nirberga? Razlika je ta što se u Hagu nalazi zatočen najveći srpski patriota i rodoljub, junak, intelektualac i najveći borac za srpski narod i srpsku državu, prof.dr Vojislav Šešelj, kao i najveća srpska žrtva.
Međutim, dame i gospodo, u Nirbergu su ležali i njima sudilo kao najvećim ratnim zločincima u Drugom svetskom ratu, Nemcima. To je ta razlika. To je ono što SRS želi, da poštuje Međunarodno pravo, ali na bazi reciprociteta.
Prema prof. dr Vojislavu Šešelju do sada ne zna se koje su sve metode pokušali da ubiju predsednika SRS, da se živ ne vrati u Srbiju. Međutim, dr Vojislav Šešelj jeste podvrgnut mučenjima, zlostavljanju, obespravljen je. Skoro devet godina je u pritvoru bez rešenja o određivanju pritvora, bez rešenja o produženju pritvora, bez suđenja u razumnom roku, iako UN tvrde i oni koji sude u Hagu, da poštuju međunarodno pravo i da se drže svoga statuta i nacionalnih zakonodavstava odakle dolaze osumnjičeni za ratne zločine.
Međutim, taj Haški tribunal ne poštuje ni međunarodno pravo, sam piše svoj procesni postupak kako da se vodi postupak, bez UN, sam norme određuje, sam određuje rokove, ali taj sud niko ne kontroliše, osim što SAD i NATO pakt samo daju naloge koga treba ubiti, koga treba uhapsiti i koga treba doživotno osuditi. Bitno je da je 1400 godina Srbima izrečena kazna, a da je svega ostalima oko 180 godina. Gde je tu pravda? Nema tu pravde.
Dame i gospodo, želim da podstaknem da stanje u našim zatvorima je apsolutno nezadovoljavajuće. Opšta zapažanja kada su u pitanju zatvori i ustanove u Srbiji, gde se izdržavaju kazne, vidite, nedavno je izveštaj podneo i Zaštitnik građana, samo Zaštitnik građana, ovo dopuna koja se donosi je formalno samo, ima neki formalni karakter, praktično u primeni on nikada doći neće. Taj zaštitnik građana nema instrumente. Imao je i do sada određena ovlašćenja. Da li znate koja su to ovlašćenja? Upućivao je preporuke MUP, sudovima i drugim institucijama, ali od svega toga nema ništa.
Dakle, stanje u zatvorima, kao što je u Okružnom zatvoru u Beogradu, u Kruševcu, u Okružnom zatvoru u Novom Pazaru, u Šapcu, u Kragujevcu, u Pančevu, u Nišu, u Rumi i u drugim zatvorima, je nezadovoljavajuće. Kao što vidite, neću da nabrajam ovde, tu je u pitanju samo kada su u pitanju zavodi za izdržavanje kazni zatvora 28 u Srbiji. U kakvom stanju i u kakvim uslovima žive ti zatvorenici? Mi živimo u vremenu navodno uvedene nedavne demokratije. Evo, demokrate su već 11 godina na vlasti, da vidimo šta ta demokratija praktično, kada su u pitanju prava i slobode građana, čini? Čim je došla demokratija 12. marta 2003. godine uhapsiše 12.500 nedužnih građana. Šta uradiše? Protiv koliko tih nedužnih građana je podneto krivičnih prijava, koliko optužnica i koliko su osuđeni? Od svega toga nema ništa. Šta je bilo? Bila je odmazda i bilo je revanšizam prethodnom režimu odnosno prethodnoj vlasti.
Kada su u pitanju pritvori i policijska zadržavanja, u nekim stanicama policijskim postoji prostorija za zadržavanje. Te prostorije su ne uslovne. U jednom slučaju dogodilo se i samoubistvo zbog toga što nije bilo uslova da lica koja se zadržavaju do 12, 24 i 48 časova nemaju osvetljenje, nemaju toalet, nemaju vodu, nemaju provetravanje i nemaju mesto gde će da budu izvedeni u toku 24 časa u šetnju. Nije to kriva policija. To je kriva država, to je kriva Vlada. Vlada dobro zna da mi imamo 150 policijskih uprava. Ako imamo 150 policijskih uprava moramo po zakonu i ako prihvatamo norme međunarodnog prava da u svih 150 policijskih uprava odnosno stanica policije mora da se izgrade prostorije u kojima će biti zadržavani građani. Nije dopušteno da se građani zadržavaju duže vreme u kancelarijama policijskih stanica jer to su ponižavajući i ne uslovni uslovi.
Što se tiče zatvora, i zatvori su u veoma problematičnom stanju. Neki građani su za vreme Marije Terezije, kao slučaj Pančeva. U sred centra grada na korzou. Možete misliti, to vam je kao kada automobil kupite sa pet sedišta, a u njega uže 10. Tako vam je u zatvorima Republike Srbije. Ako je kapacitet 50 zatvorenika, tamo je 100 ili 150. To je nedopustivo, posebno kada je u pitanju Šabac i zatvor i posebno kada je u pitanju policijska uprava gde i Zaštitnik građana ukazuje na ove probleme i govori da su to ponižavajući uslovi gde nam zatvorenici žive.
Drugo, u zatvorima nema selekcije. U srpskim zatvorima su u iste prostorije smeštena i maloletna lica, i lica koja su kažnjena prekršajno, i lica koja su kažnjena za saobraćajnu nezgodu, kao i lica koja odgovaraju za ubistva, za težak kriminal, za trgovinu drogom, itd. To mi prihvatimo kad je pre šest godina donet ovaj zakon. Međutim, to ne poštujemo, država to ne poštuje.
Po pitanju rukovođenja zavodima, u svakom slučaju treba napraviti neki carski rez. Tamo se mora napraviti reda. Ti ljudi ne mogu da žive tako kako žive. To su ljudi koji zaslužuju pre svega da i oni imaju prava i na poslovni prostor, stambeni, gde će da borave i pravo na zdravstvenu zaštitu, da imaju pravo na ishranu, adekvatnu, da imaju pravo da mogu u toku dana da dva sata najmanje prošetaju na čistom vazduhu, a vi sigurno, gospođo predsednice, nemate saznanja o tome. Ja takvih saznanja imam.
Šta nam radi Odbor za pravosuđe? Odbor za pravosuđe mora da izvrši uviđaj i kad izvrši uviđaj da sa Ministarstvom pravde preduzme odgovarajuće mere i da se problemi razrešavaju. Problemi su nagomilani. Tamo se trguje drogom. Tamo neki, kako kaže jedan bivši upravnik, zatvorenici zidaju vikendice pojedinim funkcionerima. Tamo ima kriminala. E, taj kriminal treba da se spreči. Kad to kažu ljudi iznutra, iz samog tog sistema, treba verovati i treba preduzimati odgovarajuće mere.
Zatvorske jedinice – nedostaje 20 hiljada kvadratnih metara. Za ovaj kapacitet, kako je došla demokratija, šta mi imamo u porastu? U porastu imamo osuđenike koji se nalaze u zatvorima. Brojno stanje duplirano. Godine 2000, kada je DOS došao na vlast, bilo je šest i po hiljada, sada 12 i po hiljada. Što je mnogo, mnogo je.
Kaznena politika je toliko otišla, videli ste slučaj u Norveškoj. Kažu – preti mu kazna od 20 godina, a kod nas 40. Vidite, kod nas se za svašta izriču drastične kazne. Mi smo sada izmislili da ćemo da očuvamo sistem državne vlasti u Srbiji samo ako sada budemo donosili represivne zakone i ako ćemo da izričimo kazne. Tu ćemo biti prvaci sveta. A o demokratiji, o pravima, o slobodama, nema ni govora.
Gospođo predsedniče, parlament nema dovoljno saznanja. Vidite, sudije koje vrše obilazak zatvora, idu na pet minuta, ne podnose izveštaje o nađenom stanju u Ministarstvu pravde, što su dužni. Sudije za maloletnike ne idu da razgovaraju i da sa maloletnicima rade i da daju mere kako treba vršiti prevaspitanje maloletnika. Od toga nema ništa.
Dakle, u našim zatvorima, a ova deklaracija ide pre svega u tom pravcu, cilj da lica koja se nalaze u zatvorima moraju biti obezbeđena sa svim onim što je Srbija preuzela kroz ovu deklaraciju.
S druge strane, bolnice, neuropsihijatrijske bolnice, jao. Moram da vam kažem, vi jeste specijalista te oblasti, ali molim vas, kad biste vi otišli u kovinsku bolnicu, u vršačku bolnicu, u CZ bolnicu i kad bi došli u bolnicu u Pančevo na interno odeljenje, verujem da biste rekli da direktora treba uhapsiti odmah. To vam ja kažem. Da idete u toalet u bolnici u Pančevu na internom odeljenju, ne možete otići da izdržite ni minut. Tamo je rasulo, tamo je propast. Ispadaju prozori, ispadaju vrata, tamo nema toaleta.
(Predsednik: Vreme.)
Hvala vam najlepše.