Narodni poslanik Mirko Munjić ima reč.

Dame i gospodo, gospodine ministre, u svom izlaganju ću se osvrnuti na nešto što nije konkretno vaš fah. Međutim, obzirom da ste ovde predstavnik Vlade i da na neki način branite sve ove protokole i predloge zakona, nadam se da ćete ipak pažljivo saslušati ono što bih hteo da kažem i o ovom predlogu zakona. Naime, radi se o Predlogu zakona o dopuni Zakona o ratifikaciji opcionog protokola, uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih neljudskih ili ponižavajući kazni i postupaka.
Svojevremeno je Zaštitnik građana, koji se ovde predlaže članom 2a da se određuje zaštitnik građana da obavlja poslove nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, dakle gospodine Janković, izjavio da u Srbiji ne postoji sistemska tortura.
Znate, oblik torture nad građanima Srbije je nešto što je izuzetno važno i nešto što je poprimilo vrlo široke razmere u državi Srbiji i zbog toga ova izjava data od strane Zaštitnika građana koji će se sutra baviti ovom celokupnom problematikom mislim da je pomalo data paušalno. Zaštitnik građana zvanično nije ni inaugurisan da radi ovaj posao koji će biti nadležan tek kad donesete takvu odluku o kontroli i prevenciji ove vrlo osetljive oblasti, a već daje izjavu da u Srbiji ne postoji sistemska korupcija. Kod mene se kaže da se na ovaj način neko u stvari "izuva pre broda", kada to činite, a kada nam na vidiku nije ona skela može se tu svašta dogoditi, čak i nekih neprijatnih stvari.
Ako se ima u vidu da Zaštitnik građana na jednom mestu kaže, pokušaću da ga citiram – da su lišenja slobode loša u toj meri da se mogu okarakterisati kao ponižavajuća i da sadrže elemente zlostavljanja, to na neki način gospodine ministre govori u prilog mojoj činjenici da kada je on dakle uzeo samo ovaj jedan oblik torture nad građanima Srbije, da je u stvari ovo u velikoj meri sistemska pojava. Dalje, Zaštitnik građana utvrđuje da prevencija torture nije samo pitanje međunarodnog kredibiliteta naše zemlje, već je to kako on kaže – imperativ za očuvanje dostojanstva naših građana. Postavlja se jedno prosto pitanje. Koliki je raspon između ove dve stvari? Koliki je raspon između nečega što vas neko, EU tera da uradite, jer su to i oni isto uradili i navodno zbog toga imaju jači i bolji međunarodni kredibilitet s jedne strane, a sa druge strane nalazi se očuvanje dostojanstva svih naših građana po pitanju, dakle, svih onih koji su na neki način doživeli torturu.
Raspon između ove dve stvari je ogroman i uopšte po ove dve stvari ne treba postavljati paralelu, po pitanju da vam je neko naredio nešto da uradite ili dao vam dao preporuku da to uradite i pitanje očuvanja dostojanstva građanina. Ne treba između to dvoje postavljati paralelu, jer jednostavno ako su vam građani važni prevencija torture nad svim građanima koji preživljavaju torturu u bilo kom obliku mora da bude prioritet, mora da bude sveto pismo, kažem – ako mislite o građanima Srbije.
Šta je tortura o kojoj danas pričamo? Tortura je namerno nanošenje jakog mentalnog ili fizičkog bola ili patnje od strane službenog lica ili uz njegov pristanak i to u određenu svrhu. To bi bila neka najuža definicija pojma torture od strane službenog lica. Osnovna karakteristika svih tortura, zajednički imenitelj svih tortura koje građani doživljavaju jeste da se kod njih razvijaju određeni različiti psihološki poremećaji. Među tim poremećajima najvažniji je postraumatski stresni sindrom, a pore njega tu su još i depresija, alkoholizam, bolesti zavisnosti itd. Ono što je vrlo važno u ovoj situaciji jeste u stvari određen stepen popustljivosti koji mnogi, a posebno ti isti koji rade tu torturu imaju prema ovom problemu, čak da u pojedinim situacijama i opravdavaju.
Setimo se samo slučaja onog momka koji je brutalno pretučen u policiji. Znate dame i gospodo, gospodine ministre, kada neko želi da se možda dodvori ili ministru ili nekome iz vlasti ili bilo kome, on sebi dozvoljava da u svojstvu npr. predstavnika sindikata te policije izjavi sledeće, pazite sada ovo, citiram: "Batinjanje mladiće je bilo po mišićima", kao ka mišići nisu delovi njegovog tela," i to je urađeno prema uvaženom članu našeg društva koji u svojoj karijeri ima oko 18 krivičnih dela krađe, teške krađe i razbojničke krađe". Izvinite, da li ovo možda nije opravdavanje torture ili je možda dodvoravanje nekom iz vlasti, možda ministru ili šta ja znam kome, ali opet dodvoravanje ili laskanje, ali opet se radi o torturi?
Neki su nekada u istoriji naroda se na različite načine oslobađali ovih koji im laskaju, koji im govore da su najbolji, najpametniji, itd, bili oni predsednici država, bili oni carevi, kraljevi, ministri itd. Bilo je toga uvek u istoriji, tih laskavaca, tih koji se dodvoravaju vlastima i to je jedna pojava koja poprima i u ovom našem društvu ne tako zanemarljive oblike, a i ranije je bilo toga. Sećate se oni priče kada je budući car Irod bio mali, pa mu došao učitelj koji je istovremeno bio i učitelj Apostola Pavla, pa mu kaže – ti si predodređen da budeš car i ti ćeš to i postati, ali ti nećeš vladati po božjim zakonima, već isključivo po svojim zakonima i to torturom. Rekao mu je u lice, nije mu se ništa dodvoravao. Ovaj to vremenom postane, postane car, sećate iz priči kakav i počne da huli na boga, ne priznaje ni njega. Sa druge strane ovi drugi mu laskaju, baš kao i danas mnogi koji laskaju predstavnicima ove vlasti, laskaju mu da je on najpametniji, najbolji vladalac. On u jednom momentu, evo završavam sa ovom pričicom, naredi da se pobiju svi oni koji su mu laskali da se ostavi samo taj koji mu je rekao istinu. Jedna poučna pričica za sve one koji laskaju – treba se osloboditi laskavaca, ne kao car Irod. Samo se vi smejte gospodine ministre, narod razume šta im ja pričam.
Jako je širok spektar situacija u kojima se manifestuje tortura. Pomenuću samo neke. Tortura na licima lišenim slobode, takva lica nalaze se u situaciji potpune zavisnosti i to takva lica čini posebno ranjivim u odnosu na svaku vrstu zloupotrebe, bilo da su u pitanju samo policijska zadržavanja, bilo da su u pitanju pritvori, bilo da su u pitanju zatvori kao načini izdržavanja sankcija i kazni zatvora. To je jedno jako široko polje delovanja i veliko je pitanje koliko Zaštitnik građana koga ćete ovde postaviti da se bavi i ovim problemima može tu uraditi, makar sa četiri svoja pomoćnika. Podsećam da je kapacitet srpskih zatvora oko 6.000, a da u srpskim zatvorima često ih ima i do 12.000. Kako će Zaštitnik građana dalje adekvatno uticati na zdravstvenu zaštitu zatvorenika u našim zatvorima? Znate u našim zatvorima imamo situacije da se često kopiraju oni načini zdravstvene zaštite koja se primenjuje u Haškom kvazi sudu, a kakvi su načini zaštite u tom sudu, mislim da nam je svima jasno.
Sledeće pitanje koje je vrlo značajno u oblasti tortrure nad građanima i mogućnosti zloupotreba, mogućnosti torture jeste pitanje fiksacije ili vezivanja jako uznemirenih pacijenata. Mislim gospođo Đukić-Dejanović da je ovo nešto iz vašeg faha i da ćete složiti sa mnom da i u ovoj oblasti nešto nije dorečeno, a to je koliko sam ja mogao da vidim, vi u ovoj oblasti te konkretne fiskacije pacijenata koliko sam mogao da pretražim nemamo konkretne zakonske propise.
Tu nema propisa o načinu fiksacije, ko to određuje, ko naređuje, ko radi, do kada traje. Dalje, da li u ovim slučajevima to može da preraste u torturu, ili ne? Ili, sad stavimo u obratan kontekst, da li u torturu može da pređe i nešto drugo, a to je kako se štite oni koji obavljaju ove poslove, itd? Dakle, to je nešto što nije dorečeno u našim zakonskim propisima.
Dalje, kod lišavanja poslovne sposobnosti velike su mogućnosti zloupotrebe i torture nad građanima. Zašto? Vi znate, ili možda ne znate, kod lišavanja poslovne sposobnosti stranka se ne poziva na ročište, njoj se čak ne obezbeđuje ni adekvatna pravna zaštita. Stranka čak ne biva saslušana. Tu su mogućnosti zloupotrebe zaista velike, da ne kažem da i vraćanje poslovne sposobnosti, takođe, podrazumeva velike zloupotrebe.
Sledeće, hiljade ili desetine hiljada pojedinačnih slučajeva je tortura kod državnih organa.
Izvinjavam se, hoćete li mi samo reći koliko ima poslanička grupa još vremena?

Još 23 minuta.

Dakle, sledeće pitanje je pitanje pojedinačnih slučajeva torture kod državnih organa, kod centara, npr. za socijalni rad i kod sudova. To su možda najdrastičniji primeri. Samo kratko ću vam reći jedan primer gde smatram da postoji velika tortura nad građanima, nad roditeljima konkretno u ovoj situaciji i nad detetom.
Radi se o jednoj porodici Mijušković iz Ostre kod Čačka. Ta porodica, nažalost, ima dete koje je retardirano, kome je 19 godina i koje je u takvoj situaciji da na postoji apsolutno nijedna najprostija operacija koju to dete može samo i svesno da uradi. Roditelji su nudili i prvostepenoj i drugostepenoj komisiji tražeći tuđu negu i pomoć, da im oni daju jednu najprostiju operaciju i da će se odreći ukoliko to dete uspe da uradi bilo šta, da će se odreći tih 8.000 koje oni imaju za njega na osnovu te bedne socijalne pomoći. Prvostepena komisija je odredila, kaže da je retardiranost 90%, dalje kaže – a sa 100% se dobija tuđa nega i pomoć. Sledeće, drugostepena komisija kaže – koeficijent inteligencije je 35%, a sa 34% se dobija tuđa nega i pomoć.
Završiću sa ovim slučajem. Upravni sud, kome su se oni obratili povodom ovog slučaja tužbom Upravnom sudu već godinu i po dana ne rešava slučaj, bilo na koji način, ne prejudicira niko na koji će način Upravni sud to rešiti. Neka reši negativno, da bi oni mogli dalje da se žale Centru za socijalni rad, jer njima treba 24 sata nega ovog deteta. To je jedan drastičan primer, kako se vrši tortura nad građanima Srbije. Hiljade i na desetine hiljada je drugih primera. Meni je žao što ne mogu da pomenem mnoge druge primere, kojih je zaista mnogo u ovoj državi. To je nešto što se radi sistemski u ovoj državi.
Kada se radi sistemski, dame i gospodo, gospodine ministre, potrebno je sistemsko lečenje ovoga. Prvi lek u sistemskom lečenju torture nad građanima Srbije jeste da vi odete sa vlasti. Hvala.

Narodni poslanik Petar Jojić ima reč. Imate 20 minuta.

Gospođo predsedniče, gospodine ministre, ovaj predlog zakona dolazi sa velikim zakašnjenjem, posle šest godina kada je Srbija preuzela obavezu da uredi ovu oblast i da je uskladi sa međunarodnim pravnim aktima. To je nedopušteno. To je moglo da se dogodi u feudalnom periodu, ali nikako u vreme tzv. naše demokratije.
Sam naziv nije adekvatan. Kolege iz SRS su ukazale, gospodin general Delić je to primetio i bio je u pravu. Ovo nije adekvatan naziv, niti izraz, da Zaštitnik građana obavlja poslove nacionalnog mehanizma za prevenciju torture. Tu je trebalo naći neko drugačije, primerenije rešenje, koje bi bilo u primeni jasno šta je to što spada u nadležnost Zaštitnika građana.
Dame i gospodo, kada je u pitanju tortura i predlog ovog zakona, na latinskom jeziku to znači fizičko mučenje osumnjičenog i okrivljenoga da se od njega iznudi iskaz ili da se prinudi na pokornost.
U političkom smislu, tortura je usko vezana i sa terorom. U političkom smislu teror je sejanje straha, što podrazumeva akciju nasilja, koja se podrazumeva i primenjuje u političke svrhe radi zastrašivanja bespoštednog slamanja otpora onoga prema kome se vrši.
Izraz terora se prvi put javlja u vreme Francuske revolucije, kada su ovim terminom nazivani pojedini postupci Jakobinaca. Razni oblici terora i nasilja najšire su primenjivani u uslovima fašističkih režima i čemu su u provođenju mera nasilja, pritisaka i represija korišćena razna najgora sredstva za uništavanje i deformaciju ljudi. Tortura i teror kao terorizam imaju slična obeležja. Terorizam od latinske reči terior je strah i doktrina i metod borbe za ostvarivanje određenih ciljeva, sistematskom upotrebom sile i nasilja. Motivi za terorističke akcije mogu biti veoma različiti: reakcionarni revanšizam, preko individualnih akcija, ubistava, podmetanja eksploziva i sličnog. Sa pojavom nemačkog fašizma, terorizam i tortura dobijaju čudovišne razmere i postaju osnovni princip i metod nacističkog pokreta, a koji se razlikovao kroz hapšenja, zločinačka mučenja u koncentracionim logorima, prisilan rad, ubijanje žena i dece, streljanje talaca, medicinski eksperimenti sa živim ljudima, gnusno spaljivanje ljudi i slično.
Imamo i tiraniju koja je isto tako usko vezana, ima ista obeležja sa torturom. U političkom smislu i u širem planu nastala je kao pojam od grčke reči tiraninus i ona označava jedan vid autokratskog režima i lične diktature, to jeste takvog vršenja državne vlasti u kome pojedinac sam ili nekolicina njih, zahvaljujući situaciji određenih okolnosti, ispunjavaju očiglednu samovolju, torturu, teror u neograničenim razmerama.
Tirani putem torture vrše vlast u svom interesu, a ne u interesu građana od kojih su ponikli. Zato silom dolaze na vlast. Tiranoubistvo, vezano za i tiraniju i teror i torturu od strane nekog pojedinca, pojam tiranije kao zloupotrebe zločinačke vlasti, tiranoubistva kao opravdanog čina nalazimo još u latinskoj tradiciji.
U srednjem veku opravdavala se privatna akcija protiv tiranina koji je vršio torturu nad stanovništvom. Primer iz tog svetog zaveta, poznati italijanski filozof Toma Akvinski, je zahtevao stroge kazne prema jereticima, dozvoljavao je i opravdavao ubistvo tiranina, dakle diktatora.
U okviru normi koje predviđa protokol koji je Srbija ratifikovala pomenutim zakonom još 2005. godine, posebno želim da naglasim i da vas podsetim kao važan dokument koji predstavlja univerzalna deklaracija o pravima čoveka, koja je doneta na zasedanju UN još 1948. godine.
Univerzalna deklaracija u osnovna prava čoveka ubraja upravo ono o čemu je i ovaj protokol, koji sadrži brojne odredbe koje se odnose na prava i slobode građana, pravo na život.
Vidite, u Hagu se ne poštuje pravo na život, iako su UN donele Deklaraciju i usvojile je i obavezale članice UN da poštuju odredbe najvišeg dokumenta UN.
Šta se događa u Hagu? U Hagu se događa tiranija, teror i događaju se ubistva, mučenja najgnusnija i najteža. Ubijen je predsednik Savezne Republike Jugoslavije, gospodin Slobodan Milošević, ubijeno je ukupno 11 Srba koji su zatočeni u tom Haškom zločinačkom kazamatu. Tamo nema pravde. To je mesto nepravde. Tamo je potrebno napraviti jednu razliku. Da li ima neke razlike i kakva je ta razlika između Haga i Nirberga? Razlika je ta što se u Hagu nalazi zatočen najveći srpski patriota i rodoljub, junak, intelektualac i najveći borac za srpski narod i srpsku državu, prof.dr Vojislav Šešelj, kao i najveća srpska žrtva.
Međutim, dame i gospodo, u Nirbergu su ležali i njima sudilo kao najvećim ratnim zločincima u Drugom svetskom ratu, Nemcima. To je ta razlika. To je ono što SRS želi, da poštuje Međunarodno pravo, ali na bazi reciprociteta.
Prema prof. dr Vojislavu Šešelju do sada ne zna se koje su sve metode pokušali da ubiju predsednika SRS, da se živ ne vrati u Srbiju. Međutim, dr Vojislav Šešelj jeste podvrgnut mučenjima, zlostavljanju, obespravljen je. Skoro devet godina je u pritvoru bez rešenja o određivanju pritvora, bez rešenja o produženju pritvora, bez suđenja u razumnom roku, iako UN tvrde i oni koji sude u Hagu, da poštuju međunarodno pravo i da se drže svoga statuta i nacionalnih zakonodavstava odakle dolaze osumnjičeni za ratne zločine.
Međutim, taj Haški tribunal ne poštuje ni međunarodno pravo, sam piše svoj procesni postupak kako da se vodi postupak, bez UN, sam norme određuje, sam određuje rokove, ali taj sud niko ne kontroliše, osim što SAD i NATO pakt samo daju naloge koga treba ubiti, koga treba uhapsiti i koga treba doživotno osuditi. Bitno je da je 1400 godina Srbima izrečena kazna, a da je svega ostalima oko 180 godina. Gde je tu pravda? Nema tu pravde.
Dame i gospodo, želim da podstaknem da stanje u našim zatvorima je apsolutno nezadovoljavajuće. Opšta zapažanja kada su u pitanju zatvori i ustanove u Srbiji, gde se izdržavaju kazne, vidite, nedavno je izveštaj podneo i Zaštitnik građana, samo Zaštitnik građana, ovo dopuna koja se donosi je formalno samo, ima neki formalni karakter, praktično u primeni on nikada doći neće. Taj zaštitnik građana nema instrumente. Imao je i do sada određena ovlašćenja. Da li znate koja su to ovlašćenja? Upućivao je preporuke MUP, sudovima i drugim institucijama, ali od svega toga nema ništa.
Dakle, stanje u zatvorima, kao što je u Okružnom zatvoru u Beogradu, u Kruševcu, u Okružnom zatvoru u Novom Pazaru, u Šapcu, u Kragujevcu, u Pančevu, u Nišu, u Rumi i u drugim zatvorima, je nezadovoljavajuće. Kao što vidite, neću da nabrajam ovde, tu je u pitanju samo kada su u pitanju zavodi za izdržavanje kazni zatvora 28 u Srbiji. U kakvom stanju i u kakvim uslovima žive ti zatvorenici? Mi živimo u vremenu navodno uvedene nedavne demokratije. Evo, demokrate su već 11 godina na vlasti, da vidimo šta ta demokratija praktično, kada su u pitanju prava i slobode građana, čini? Čim je došla demokratija 12. marta 2003. godine uhapsiše 12.500 nedužnih građana. Šta uradiše? Protiv koliko tih nedužnih građana je podneto krivičnih prijava, koliko optužnica i koliko su osuđeni? Od svega toga nema ništa. Šta je bilo? Bila je odmazda i bilo je revanšizam prethodnom režimu odnosno prethodnoj vlasti.
Kada su u pitanju pritvori i policijska zadržavanja, u nekim stanicama policijskim postoji prostorija za zadržavanje. Te prostorije su ne uslovne. U jednom slučaju dogodilo se i samoubistvo zbog toga što nije bilo uslova da lica koja se zadržavaju do 12, 24 i 48 časova nemaju osvetljenje, nemaju toalet, nemaju vodu, nemaju provetravanje i nemaju mesto gde će da budu izvedeni u toku 24 časa u šetnju. Nije to kriva policija. To je kriva država, to je kriva Vlada. Vlada dobro zna da mi imamo 150 policijskih uprava. Ako imamo 150 policijskih uprava moramo po zakonu i ako prihvatamo norme međunarodnog prava da u svih 150 policijskih uprava odnosno stanica policije mora da se izgrade prostorije u kojima će biti zadržavani građani. Nije dopušteno da se građani zadržavaju duže vreme u kancelarijama policijskih stanica jer to su ponižavajući i ne uslovni uslovi.
Što se tiče zatvora, i zatvori su u veoma problematičnom stanju. Neki građani su za vreme Marije Terezije, kao slučaj Pančeva. U sred centra grada na korzou. Možete misliti, to vam je kao kada automobil kupite sa pet sedišta, a u njega uže 10. Tako vam je u zatvorima Republike Srbije. Ako je kapacitet 50 zatvorenika, tamo je 100 ili 150. To je nedopustivo, posebno kada je u pitanju Šabac i zatvor i posebno kada je u pitanju policijska uprava gde i Zaštitnik građana ukazuje na ove probleme i govori da su to ponižavajući uslovi gde nam zatvorenici žive.
Drugo, u zatvorima nema selekcije. U srpskim zatvorima su u iste prostorije smeštena i maloletna lica, i lica koja su kažnjena prekršajno, i lica koja su kažnjena za saobraćajnu nezgodu, kao i lica koja odgovaraju za ubistva, za težak kriminal, za trgovinu drogom, itd. To mi prihvatimo kad je pre šest godina donet ovaj zakon. Međutim, to ne poštujemo, država to ne poštuje.
Po pitanju rukovođenja zavodima, u svakom slučaju treba napraviti neki carski rez. Tamo se mora napraviti reda. Ti ljudi ne mogu da žive tako kako žive. To su ljudi koji zaslužuju pre svega da i oni imaju prava i na poslovni prostor, stambeni, gde će da borave i pravo na zdravstvenu zaštitu, da imaju pravo na ishranu, adekvatnu, da imaju pravo da mogu u toku dana da dva sata najmanje prošetaju na čistom vazduhu, a vi sigurno, gospođo predsednice, nemate saznanja o tome. Ja takvih saznanja imam.
Šta nam radi Odbor za pravosuđe? Odbor za pravosuđe mora da izvrši uviđaj i kad izvrši uviđaj da sa Ministarstvom pravde preduzme odgovarajuće mere i da se problemi razrešavaju. Problemi su nagomilani. Tamo se trguje drogom. Tamo neki, kako kaže jedan bivši upravnik, zatvorenici zidaju vikendice pojedinim funkcionerima. Tamo ima kriminala. E, taj kriminal treba da se spreči. Kad to kažu ljudi iznutra, iz samog tog sistema, treba verovati i treba preduzimati odgovarajuće mere.
Zatvorske jedinice – nedostaje 20 hiljada kvadratnih metara. Za ovaj kapacitet, kako je došla demokratija, šta mi imamo u porastu? U porastu imamo osuđenike koji se nalaze u zatvorima. Brojno stanje duplirano. Godine 2000, kada je DOS došao na vlast, bilo je šest i po hiljada, sada 12 i po hiljada. Što je mnogo, mnogo je.
Kaznena politika je toliko otišla, videli ste slučaj u Norveškoj. Kažu – preti mu kazna od 20 godina, a kod nas 40. Vidite, kod nas se za svašta izriču drastične kazne. Mi smo sada izmislili da ćemo da očuvamo sistem državne vlasti u Srbiji samo ako sada budemo donosili represivne zakone i ako ćemo da izričimo kazne. Tu ćemo biti prvaci sveta. A o demokratiji, o pravima, o slobodama, nema ni govora.
Gospođo predsedniče, parlament nema dovoljno saznanja. Vidite, sudije koje vrše obilazak zatvora, idu na pet minuta, ne podnose izveštaje o nađenom stanju u Ministarstvu pravde, što su dužni. Sudije za maloletnike ne idu da razgovaraju i da sa maloletnicima rade i da daju mere kako treba vršiti prevaspitanje maloletnika. Od toga nema ništa.
Dakle, u našim zatvorima, a ova deklaracija ide pre svega u tom pravcu, cilj da lica koja se nalaze u zatvorima moraju biti obezbeđena sa svim onim što je Srbija preuzela kroz ovu deklaraciju.
S druge strane, bolnice, neuropsihijatrijske bolnice, jao. Moram da vam kažem, vi jeste specijalista te oblasti, ali molim vas, kad biste vi otišli u kovinsku bolnicu, u vršačku bolnicu, u CZ bolnicu i kad bi došli u bolnicu u Pančevo na interno odeljenje, verujem da biste rekli da direktora treba uhapsiti odmah. To vam ja kažem. Da idete u toalet u bolnici u Pančevu na internom odeljenju, ne možete otići da izdržite ni minut. Tamo je rasulo, tamo je propast. Ispadaju prozori, ispadaju vrata, tamo nema toaleta.
(Predsednik: Vreme.)
Hvala vam najlepše.

U više navrata smo zaista čuli praktično vaš apel vezan za atmosferu i uslove u kojima se leče pacijenti u internom odeljenju u Pančevu i mislim da je to tema za ministra zdravlja pre svega, ne za ovu tačku dnevnog reda, ali razumem vašu potrebu da kroz stilske figure i na druge načine iskažete i svoje emocije.       
(Petar Jojić, s mesta: Gospođo predsedniče, niste u pravu.)
Ne možete govoriti, nemate pravo na reč.
(Petar Jojić, s mesta: Ali, hoću da vam kažem o čemu se radi. Rekao sam ministru, a ministar kaže dogovorio se sa Pajtićem, a Pajtić Pančevu ne da.)
Poštovani narodni poslanici, pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre nego što zaključim zajednički jedinstveni pretres, pitam da li želi reč predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe, a da nije iskoristio pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne)
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o dopuni Zakona o ratifikaciji Opcionog protokola uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih kazni i postupaka, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipra o saradnji u oblasti odbrane, Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo odbrane i Vlade države Kuvajt, koju predstavlja Ministarstvo odbrane, o zajedničkoj saradnji u oblasti odbrane i o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o readmisiji lica koja nezakonito borave sa Protokolom između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o sprovođenju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o readmisiji lica koja nezakonito borave.
Pošto smo obavili zajednički jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlozima zakona.
Sa radom ćemo nastaviti sutra u 10,00 časova.
Zahvaljujem na učešću u radu.