Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom u popodnevnom delu zasedanja.
Pre nego što otvorimo pretres u pojedinostima, odnosno raspravu o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, kratko podsećanje na vreme koje je na raspolaganju, kako predsednicima ili ovlašćenim predstavnicima, tako i poslaničkim grupama.
Ovlašćeni predstavnici Partija ujedinjenih penzionera Srbije ima na raspolaganju celokupno vreme, poslanička grupa Manjina takođe, Nova Srbija takođe, LDP takođe na raspolaganju sve vreme za ovlašćenog predstavnika, kao i SPS-JS, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS ima raspolaganju 10 minuta i 30 sekundi, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Napred Srbijo iskoristio je svoje vreme, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Ujedinjeni regioni Srbije imaju na raspolaganju sve vreme, ovlašćeni predstavnik SRS 11 minuta na raspolaganju, a poslanička grupa devet minuta i 30 sekundi, dok poslanička grupa ZES ima na raspolaganju sve vreme za ovlašćenog predstavnika i 91 minut za poslaničku grupu, poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije ima na raspolaganju svo vreme, poslanička grupa Napred Srbijo je iskoristila svoje vreme, poslanička grupa DSS takođe iskoristili su svoje vreme, poslanička grupa Napred Srbijo ima osam minuta i 30 sekundi, dok je poslanička grupa DSS iskoristila celokupno vreme. Poslanička grupa SPS-JS, poslanička grupa LDP, poslanička grupa Nova Srbija i poslanička grupa Manjina kao i poslanička grupa PUPS imaju na raspolaganju svo vreme poslaničke grupe.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Primili ste amandmane koji su na predlog zakona podneli narodni poslanici Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Radovan Radovanović, Paja Momčilov, Filip Stojanović, Arpad Fremond, Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Nikola Lazić, Donka Banović, Miloš Aligrudić, Milica Vojić-Marković, Judita Popović, Marija Bugarčić, Simo Vuković, Lidija Dimitrijević, Dušanka Plećević, Dejan Mirović, Gordana Paunović-Milosavljević, Dragan Stevanović i narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Primili ste izveštaje Odbora za zdravlje i porodicu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo, evo jedan stvarno ovako egzemplar. Na šta smo mi ukazali? Mi naime smatramo da uopšte ne treba menjati dosadašnji termin kojim se označavao Zavod za zdravstvenu zaštitu za osiguranje novim terminom fond. Upravo insistiramo na propisima koji nam se nalažu da koristimo srpske reči. Ovde ja imam šest primeraka rečnika srpskog jezika "Matice srpske", da ne idem dalje, Akademije nauka gde svuda jasno kažu da je fond količina novca namenjena u određene svrhe, a gde zavod je institucija određena društvena. Meni se u odgovoru kaže se, pa kaže se u našem navodno Ustavu u članu 68. zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuje se zakonom.
Naravno, kad to kaže Ustav misli na pluralitet fondova, javnih, društvenih i privatnih. To je potpuno jasno. Neverovatno je da vi dajete ovakva obrazloženja i odgovore. Služite se, izmišljate, a još gore je to bilo sa onim zakonom, prvobitnim aktom, kad ste uveli potpuno nepotrebni Zavod za javno zdravlje umesto onog starog dobrog termina – narodno zdravlje. Niste slušali struku ,nauku, nikog, a to ste tako uradili.
Ono što hoću još da kažem i o narednom članu. Da ste vi ovo prihvatili, mi bismo vas spasili, jer ovim izmenama morate da intervenišete preko 50 članova i da ih menjate, a onda vam jasno i kažu i nalažu propozicije da morate nov zakon da donesete. Hvala vam.

Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 3. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Arpad Fremond, Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.
Narodni poslanik Arpad Fremond.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju stoji da se ne prihvata amandman iz razloga što se njime predlaže definicija poljoprivrednika osiguranika u obaveznom zdravstvenom osiguranju, koja nije usaglašena sa uspostavljenom definicijom u drugom sistemu obaveznog socijalnog osiguranja.
Ono što je za nas važno, gospodine ministre, da mi upravo se protivimo da iz Zakona o PIO pređe i da se napravi isto tako, da se pređu rešenja u Zakon o zdravstvenom osiguranju. Zbog toga želimo da prihvatite naš amandman. Poreska uprava i Fond, ako sad u ovakvoj formi se prihvata Zakon, Poreska uprava i Fond po službenoj dužnosti će tražiti od svakog poljoprivrednog poljoprivrednog proizvođača da plati i PIO i zdravstveno osiguranje, PIO iznosi 42. 818, 00 dinara, a zdravstveno osiguranje jednog građana iznosi, poljoprivrednog proizvođača iznosi oko 25.000,00 dinara.
Kakvo je sad trenutno stanje? Izračunao sam kako živi jedno poljoprivredno gazdinstvo. Ako jedno poljoprivredno gazdinstvo ima tri člana i gazduje na dva hektara, on sad ima prihoda oko 300.000 dinara. Ako je sad prodao, na primer, pšenicu, od toga ima 100.000 dinara izdatka. Znači, možemo da izračunamo da ostaje oko 200.000 dinara. Po osobi u toj porodici to je 70.000. Ako to podelimo na godinu dana, to je svega 6.000 dinara za jednog običnog poljoprivrednog proizvođača.
Ako gledamo na to da od toga mesečno za penzijsko-invalidsko osiguranje jedan poljoprivredni proizvođač treba da izdvoji 3.500 dinara, a za zdravstveno osiguranje oko 2.000 dinara, onda mu samo ostaje oko 500 dinara što, siguran sam, a i verovatno se slažete da je to izuzetno mala suma. U ovakvoj formi ne možemo da prihvatimo Predlog zakona, zato što smatramo da ćemo mala poljoprivredna gazdinstva dovesti do bankrota.
Ovo je nemoguća misija. Smatramo da ipak treba da prihvatite naš amandman. Ono što je za nas izuzetno važno, prvi amandman koji smo podneli, preko tog amandmana želeli smo da samo plaća jedan član poljoprivrednog gazdinstva zdravstveno osiguranje. Druga star je da dete koje ima 15 godina ne bude obavezno da plati penzijsko i zdravstveno osiguranje. Treća stvar je bilo da barem svako u poljoprivrednom gazdinstvu ima više od pola hektara zemlje, znači, ne porodica ukupno, nego svako posebno.
Ono što je važno za nas, jednostavno želim da podvučem da mi poslanici SVM smatramo da je ovo nemoguća misija i članovi malih poljoprivrednih gazdinstava nemaju iz čega da isplate toliko sredstava na godišnjem nivou. Nažalost, nismo došli do dogovora. Znači, nismo imali dogovor i zbog toga smo predali ispravku amandmana, a tom ispravkom tražimo da se povuče ovaj član 3. i sve da ostane po starom. Ono što je važno da biste vi sada, gospodine ministre, sa prihvatanjem ovog našeg amandmana omogućili da zajedno promenimo Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju poljoprivrednih proizvođača.
Naravno, niste samo vi, gospodine ministre, nadležni za to, nego tu je i gospodin Ljajić, gospodin Krkobabić, tu je i gospodin Cvetković, kao i gospodin Petrović, i svi mi treba zajedno da sednemo, da vidimo i da rešimo penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednih proizvođača i zdravstveno osiguranje poljoprivrednih proizvođača nakon toga. Molimo vas, gospodine ministre, još jednom da prihvatite ovaj amandman iz navedenih razloga i tražimo od vas da zajedno pomažemo naše poljoprivrednike. Hvala.

Iskorišćeno je dva minuta i 35 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Poslanici SRS potpuno prihvataju argumentaciju kolege koja je izneta i potpuno podržavamo njihove zahteve. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Donka Banović, Miloš Aligrudić i Milica Vojić-Marković.
Narodna poslanica Milica Vojić-Marković ima reč.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prešli smo na drugi zakon, a to je Zakon o zdravstvenom osiguranju. Na član 6. DSS je podnela novi amandman i mi uvodimo novi stav. Pre nego što kažem kako glasi taj stav, prosto da obrazložim samo o čemu se radi. Ovde se u članu 22. starog zakona govori ko su to osiguranici, odnosno kojim grupacijama stanovništva pripadaju osiguranici. Mi smo izvršili amandmansku izmenu u vezi sa grupacijom koja se zove žene. S obzirom na ono što moja stranka govori već duže vreme, o tome da demografska obnova Srbije mora da se pokrene i mora da ima jedan zaista veliki i širok društveni konsenzus, mi smo podneli amandman u vezi sa tim. Zapravo smo uveli novi stav 2. koji glasi – lica u vezi sa planiranjem porodice, dijagnostikom i lečenjem steriliteta, kao i žene u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja. Ovim smo izvršili i izmenu redosleda stavova, pa stav 3, koji ste vi dali, postao je stav 4.
Mi smo zaista vrlo ozbiljno napravili kao stranka jedan vrlo ozbiljan program demografske obnove Srbije. Primetili ste već da kad god je reč o ovoj temi mi imamo amandmane u vezi sa tim. Mi moramo da pođemo od nekoliko činjenica, a to je da 30 hiljada stanovnika Srbija ima svake godine manje, da od 1992. godine Srbija beleži negativan prirodni priraštaj po tom osnovu i da smo u 18 poslednjih godina izgubili otprilike 377 hiljada građana. Takođe su činjenice da Srbija spada među najstarije narode u Evrope, da se po bračnom paru u Srbiji rodi 0,81 dete, da se izvrši oko 200 hiljada abortusa godišnje. Mi mislimo da zaista naš amandman, koji je napravljen u vezi sa tim, treba usvojiti. U protivnom, zaista ne mogu da razumem onda zalaganja za populaciju žena, za ravnopravnost žena na svim poljima, ne mogu da razumem vaše priče o tome da se zalažete za decu, za porodicu i za porodične vrednosti, a naročito za belu kugu. Hvala vam.

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanica Judita Popović i Marija Bugarčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospođa potpredsednica Popović i Marija Bugarčić. Najpre potpredsednica Popović.

Hvala lepo gospođo predsednice.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji smo podnele nas dve članice LDP nije usvojen od strane Vlade. Iz obrazloženja zašto to nije urađeno proizilazi da to rešenje ponuđeno u amandmanu ne odgovara standardima Svetske zdravstvene organizacije pri UN. Ovim obrazloženjem nije jasno, pre svega, da li se mislilo pri tom da su limiti Svetske zdravstvene organizacije preniski ili previsoki za ovo rešenje koje smo mi amandmanom predložili.
Naime, amandman LDP predlaže da se u zakonskom rešenju ove problematike ostavi, između ostalog, i preporuka, odnosno obaveza da se kao povreda pri dolasku, odnosno povratku sa posla smatra povreda na radu. Nažalost, članom 10. predloženih izmena i dopuna zakona predviđeno je da se ove povrede pri dolasku i odlasku sa posla ne smatraju povredama koje su se desile na radu. Morala bih da vam posebno napomenem da u obrazloženju zakona stoji, između ostalog, i to da se unapređuju određena prava iz zdravstvenog osiguranja, što je dobro rešenje.
Međutim, očigledno da ovim zakonskim rešenjem u drastičnoj meri sužavate i smanjujete prava radnika, dakle, zaposlenih lica. Zašto je to loše po privredu, po građane, po društvo, mogla bih da vam obrazlažem na viš načina, ali bih vam skrenula pažnju na činjenicu da imamo jako veliki procenat nezaposlenih lica, a to je preko 20%, da imamo veoma nisku prosečnu mesečnu zaradu koja je među najnižim u regionu, samo još Makedonija ima nižu prosečnu zaradu od Srbije, da mi trenutno imamo skoro milion nezaposlenih ljudi, što je zaista drastično po ovu privredu koja treba da nosi i tranziciju i razvoj i u stvari da finansira zdravstveno osiguranje.
Dakle, mi sužavamo prava onima koji bi u stvari trebali da stvaraju novu vrednost, dakle, onima od kojih zavisi rast i "Dž-D-P", a ne možemo da očekujemo rast bruto društvenog proizvoda, niti možemo da očekujemo stvaranje novih vrednosti ukoliko prava tih ljudi na ovaj način marginalizumemo.
Podsetila bih vas na to da ipak tržišna privreda, između ostalog, pretpostavlja i slobodan protok robe i usluga i radne snage. Srbija je poznata kao visoko centralizovana država, a koncentracija kapitala nekako se nekako sprovela na taj način da su najveći gradovi i najveća mesta u Srbiji ona koja raspolažu sa dovoljnim sredstvima i dovoljnim kapitalom da i privredu finansiraju. Šta to znači? Znači to da, ukoliko želite da se zaposlite, morate da odete u neko veće mesto u Srbiji, a često vi ne možete na drugi način da rešite svoju egzistenciju tako što ćete se i preseliti u to veće mesto, nego ćete putovati do tog svog radnog mesta. Ukoliko želite da putujete do tog radnog mesta, to je normalno skopčano sa određenom problematikom i rizicima, pa ti rizici predviđaju, između ostalog i to da se dese određene povrede. Ukoliko se dese te određene povrede, ovim novim zakonskim rešenjem te povrede se neće kategorizovati kao povreda na radnom mestu, pa i na taj način se ugrožava pravo tih zaposlenih lica.
Šta to znači? To opet znači da ljudi koji se zapošljavaju čak i za minimalac ili za veoma nisku zaradu, pri tom, nemaju baš neke veoma dobre uslove za rad, jer uglavnom se zapošljavaju u privatnom sektoru, a kod nas je privatizacija uglavnom i završena pa se, u stvari, najviše posla i nudi od strane privatnog sektora, a pri tom javni sektor baš ne može posebno da se istakne sa visokim zaradama. Suština je ta da su oni koji se zapošljavaju kod privatnika u daleko lošijoj situaciji što se finansija tiče. Dakle, ta loša finansijska situacija se dodatno može iskomplikovati i otežati ukoliko se desi neka povreda prilikom dolaska, odnosno odlaska sa posla.
Dakle, umesto da još više unapredimo odnos prema tim ljudima koji rade, koji plaćaju porez, koji pune budžet, pa time finansiraju i zdravstveno osiguranje, mi im uskraćujemo ta prava time što jedan segment njihovih prava, koji proizilaze iz njihovog prava na rad, minimalizujemo, marginalizujemo, u ovom slučaju i otklanjamo.
Zaista ne vidim koji su razlozi bili ti koji su odlučili predlagača zakona da ovo rešenje uvrsti u zakonski predlog, jer iz obrazloženja odbijanja amandmana ne može da se shvati koja je to bila namera. Kažem, nije zaista adekvatno obrazloženje da se Vlada poziva na standarde STO, jer zakoni u Srbiji se pišu i donose za dobrobit građana koji žive u Srbiji, a normalno da ti zakoni moraju da odgovaraju određenim svetskim i evropskim standardima u pozitivnom smislu.
Svetska zdravstvena organizacija nije tog mišljenja, niti to može bilo gde da se pročita i sazna, da je povreda na radu, kako se to u Srbiji radilo i ukoliko se povreda desi tokom dolaska, odnosno povratka sa posla, nešto što odudara i što je negativno u odnosu na svetski prihvaćene standarde. Dakle, nigde ne stoji da je to loš standard, nigde ne stoji da Srbija ne može, shodno svojoj politici i shodno potrebama svojih građana, da to pravo ostavi i dalje egzistira u njenim propisima, u njenom zakonodavstvu.
Dakle, ne možemo da se pozivamo na neke standarde ukoliko mi važeće standarde, koji su odgovarajući, koji su kvalitetni, koji su pozitivne po naše građane, po naše zaposlene, ugrožavamo. Ovo rešenje iz člana 10. i te kako ugrožava prava građana, jer je i te kako bitno da taj zaposleni bude na neki način zaštićen kada odlazi, odnosno kada se vraća sa posla. Ne možemo da prihvatimo da se na taj način ugrožava neki svetski standard, da se na taj način ugrožava privreda, da se na taj način ugrožava egzistencija zdravstvenog osiguranja, jer ukoliko mi na kvalitetan način unapređujemo zdravstveno osiguranje, proširivanjem onih koji će imati određene benefite i povećanjem pozicija koje će predstavljati razvoj za korišćenje tih benefita zdravstvenog osiguranja, ne vidim zašto to pravo ukidamo jednom delu društva koje bi trebalo da bude nosilac razvoja tog društva, a to su ti zaposleni od čijeg rada, u stvari, zavisi opstanak i dalji razvoj Srbije i punjenje budžeta, u krajnjem slučaju.
Dakle, nema opravdanja da se to pravo iz postojećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju mimoiđe, odnosno briše.