Uvažena predsednice, predsedniče države, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, došlo je vreme da preduzmemo određene korake kako bismo našem narodu na KiM poslali jasnu poruku i ovo je jedinstvena prilika, posle celodnevne rasprave da usvajanjem ovog dokumenta i deklaracije, započnemo, da prikažemo jednu sliku jedinstva i iskreno verujem da će ova deklaracija biti usvojena sa maksimumom mogućih glasova u ovom trenutku.
Našem narodu na KiM danas, a verujte mi da sam se čuo sa mnogima, čak su i video bimovi postavljeni da bi se pratilo zasedanja ovog parlamenta, u očekivanju da kod nas danas ovde proradi jedinstvo i verujem da će to jedinstvo do kraja, do samog završetka i glasanja dobiti pun kapacitet. No, mnogi su pričali danas kad je u pitanju odnos naše države ili Međunarodne zajednice prema našoj državi. Svega smo svesni i svi smo svesni koja je snaga naše države u trenutnom društveno-političkom uređenju kako vlada u svetu. Zato, odavde treba zaista jedinstveno da podržimo Vladu Srbije, da podržimo sve napore koje Vlada Srbije preduzima kako bi se zaštitio naš narod na KiM, da podržimo pregovarački tim da što pre započne ponovo pod evropskim nadzorom pregovore sa Albancima, da svi zajedno damo pun doprinos u ovom trenutku, a trenutak nije zaista ni malo lak.
Naši sunarodnici, pre svega, na severu, ali i na jugu i južno od Ibra, od nas očekuju to, od nas traže to, traže iz ovog parlamenta danas, tj. kasno večeras jedinstven odgovor, jedinstvenu poruku našim državnicima, da jedinstveno nastupe u borbi za njihova prava, da jedinstveno nastupe u borbi za prava Srba i nealbanskog življa, ali pre svega srpskog naroda na KiM, da to urade Gandijevskim metodama, onako kako se to sada radi kako u Leposaviću, tako i u Zubču i u svim ostalim mestima. U to ime, mi ćemo ovu deklaraciju podržati i daćemo pun svoj doprinos svemu tome i daćemo pun doprinos kompletnom pregovaračkom timu, kompletnoj Vladi Srbije, kako bi našla iz ovog teškog trenutka izlaz, izlaz koji bi bio dostojan dostojnog života, života dostojnog čoveka na KiM, života koji će garantovani bezbednost i sigurnost svakom građaninu KiM, kao autonomne pokrajine, koja je definisana samim našim Ustavom.
U to ime, još jednom, mi ćemo podržati deklaraciju i pozivam sve narodne poslanike, bez obzira na političku ostrašćenost ili bez obzira na političku pripadnost, da ovim činom večeras pošaljemo jasnu poruku narodu, a to je da smo uprkos svim nejednakostima ipak jedinstveni u ovom pitanju. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Dujoviću.
Dajem reč narodnom poslaniku Saši Mileniću.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče i ministri u Vladi Republike Srbije, moja malenkost i stranka Zajedno za Šumadiju u potpunosti apceptira sve stavove Vlade u okviru politike prema KiM i naravno i sam tekst predmetne deklaracije koju vidimo kao njen prirodni konsekutivni deo. Naravno, to ne čini samo stranka Zajedno za Šumadiju, već, čuli ste iz prethodnih izlaganja, integralno i usaglašeno poslanička grupa URS.
Ovu sednicu i sam čin rasprave o deklaraciji razumemo kao potrebu da se naglasi, akcentuje jedan kritični trenutak i njegov krizni karakter, da se, kao što su gospodin Stefanović i gospodin Jeremić rekli, pokuša maksimalno nastojati da se veže međunarodna javna pažnja za problem KiM, a u kontekstu dijaloških namera koje imamo. Ono što je iznad svega toga, to je ambicija da se uspostavi jedinstvena nacionalna politika po ovom pitanju.
Naravno, ovakvi problemi, kao što je aktuelni trenutak u kojem nastaje ova deklaracija, jesu posledice činjenice da Srbije ceo jedan vek nema jedinstvenu nacionalnu politiku. Ovo se dešava zajednicama koje sebi dopuštaju takav luksuz da prožive celo jedno stoleće bez političkih koordinata i stavova koji su iznad promenljivih epohalnih koordinata lične ili partijske vlasti.
Mlada srpska demokratija upravo čini veliki istorijski posao stvaranja jedne jedinstvene nadpartijske političke nacionalne politike i prava je nepravda da je ona na iskušenju da se određuje prema pitanju KiM, ali je to izazov koji se mora prihvatiti zbog činjenice srpskog nacionalnog nasleđa na tom prostoru i, naravno, zbog činjenice srpske nacionalne zajednice koja na tom prostoru živi.
U tom smislu je moja beseda zasnovana na jednom izlaganju koje je preobimno za preostalo vreme u ovoj raspravi, pa ću ga ja podeliti u nešto malo primera, koliko imam spremnih, onima koje bih zamolio da je svakako pročitaju integralno. Ostalim narodnim poslanicima mogu da kažem da je ona već nakačena na sajtu stranke Zajedno za Šumadiju – . Ukratko prezentovana ona možda deluje toliko ne atraktivno jer je manje beseda o samom problemu, a više o govoru i mišljenju, tačnije o komunikaciji nad ovim problemom. Čini se da taj veliki značaj pitanja KiM koji se ne može preceniti nije u neskladu sa ambicijom da se napravi taj metodski korak nazad od problema ka govoru o problemu, jer mišljenje naravno da jeste veliki civilizacijski potencijal emancipacije, ali ako se ono izgubi u klišeima i stereotipima može postati upravo faktor orobljavanja.
Čini se da je naš uobičajeni govor o problemu KiM toliko opterećen stereotipima i strukturom klišea da je već prebogat paradoksima, a istrajavanje u tako iracionalnoj kontradikciji ne vodi nikuda dugoročno, a na dnevnom nivou pravi velike štete. U tom kontekstu prvog koraka racionalizacije paradoksa, pomenuo bih samo dva. Recimo, pre svega, najveći i najvažniji paradoks suverenističkog nepriznavanja nezavisnosti. Paradoksalnu strukturu takvog stava čini pretpostavka da je to nepriznavanje zasnovano na sebičnim nacionalnim interesima Srbije, odnosno na sebično nacionalnom interesu većinskog srpskog naroda. Činjenice međutim govore suprotno.
Ako bi u jednom misaonom eksperimentu hipotetički pretpostavili srpsko priznanje nezavisnosti KiM, ali u ustavnoj definiciji Srbije, države koja Ustavom garantuje pozicije svih nacionalnih manjina, svih naroda i svih verskih zajednica, tog trenutka bismo imali, pod jedan, činjenicu da u populaciji do 15 godina Srbi više nisu većinski narod u Srbiji, pod dva, imali bismo činjenicu da Srbija, koja inače ima problema sa organizovanim kriminalom, sebi na vrat tovari najorganizovaniju mafiju u Evropi, pod tri, činjenicu da jedan kvazi tržišni, zapravo etnički i ekspazionistički motivisan posao albanskog kapitala, sumnjivog porekla, sada operisao na celoj teritoriji Srbije i, najzad, imali bismo kao četvrtu činjenicu da bi jedna trećina funkcija u državi Srbiji pripala izričitim njenim neprijateljima i mlada srpska demokratija bi samo postavila pitanje vremena kada bi zapravo plen albanskog rukovodstva postala i cela Srbija.
Dakle, smatram očiglednim da se srpsko nepriznavanje KiM ne zasniva na sebičnim nacionalnim interesima Srbije. Tačnije, genezu paradoksa tražićemo i u ovom radu, jer pokušavam predstaviti, nalazimo u tom potpuno pogrešnom insistiranju na prvenstvu pitanja statusa, odnosno suvereniteta. Rigidnost statusnog redukcionizma pitanja KiM je zapravo ono što šteti interesima Srbije.
Srbija bi trebalo na komunikativnom nivou, načinu predstavljanja i sporazumevanja oko vlastitih interesa u okvirima koje definiše Vlada, pre svega, morala insistirati na emancipaciji kosovsko-metohijskog problema, od militantnog konteksta i konteksta sektora bezbednosti i njegovog prevođenja u demokratske političke procese međunarodne zajednice, tačnije Srbija bi morala u tom smislu da preimenuje problem KiM jer on svojim prostornim određenjem upravo sugeriše primar statusnog pitanja. Srbija bi zapravo trebalo da govori o problemu stanja ljudskih prava i građanskog društva na KiM, a upravo jedan teški civilizacijski deficit jeste ono što je osnova pristupa srpske i vladine politike u rešavanju problema KiM, jer je komunikacija mlade, građanski orijentisane srpske demokratije sa ambijentom opterećenim ovim civilizacijskim deficitom skopčana sa velikim rizikom.
(Predsednik: Vreme.)
Najkraće rečeno, komunikativni pristup koji drugačije definiše platformu nastupa prema problemu KiM otvara mogućnosti evropske politike po ovom pitanju…
(Predsednik: Zahvaljujem gospodine Mileniću.)
… koje se najčešće postavlja kao kontrast evropskom opredeljenju u ime promašenih ciljeva i zabluda sakrivenih iza brojnih paradoksa.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, dužni ste da mi obezbedite normalne uslove za rad i da se obratim, a ne da se ovde šetaju koje-kakvi poslanici da dele neke svoje brošure i da zabavljaju Skupštinu ovog dana. Da se vratimo na temu.
Ovih dana došlo je do sukoba na severu KiM. Naime, od strane samoproglašene Vlade republike Kosova poslati su specijalci koji su trebali da naruše mir i ravnotežu na severnom delu KiM. Zašto je do toga došlo? Došlo je zbog toga što smo imali Vladu koja je u tri godine povukla mnogo loših, tj. katastrofalnih poteza koji su prouzrokovali i dali snagu i krila samoproglašenim privremenim institucijama na Kosovu da urade ono što su uradile ovih dana. Da počnemo redom, od usvajanja SSP preko prihvatanja Misije Euleksa da se instalira na prostoru KiM na uštrb misije UMNIKA, zatim preko Međunarodnog suda pravde, preko svih onih diplomatskih poraza koju je Srbiju snašlo u poslednje tri godine zahvaljujući pre svega Ministarstvu za inostrane poslove i ministru Vuku Jeremiću koji je obećavao brda i doline, a doživeo poraz za porazom na diplomatskom planu i tako urušavao interese Srbije i srpskog naroda, pogotovo Srba na prostoru KiM.
Danas predlažemo jednu deklaraciju i pozivamo se na četiri rezolucije. Međutim, niko ne pominje onu rezoluciju, SMS rezoluciju koju ste predložili u Generalnoj skupštini na osnovu koje su se sve ove stvari i dešavale, a pri tom ste negirali rezoluciju koju je Narodna skupština Republike Srbije usvojila. Na osnovu te rezolucije, SMS rezolucije koja je usvojena u Generalnoj skupštini UN postignut je dogovor o pregovoru, a ti pregovori su početak priznavanja nezavisnosti KiM. Govorimo o nekom realnom stanju.
Sada bih postavio pitanje premijeru koga ne interesuje problematika KiM – da li srpski narod ima pravo na svoj život na prostoru KiM u staroj Srbiji? Nakon dolaska međunarodnih snaga na prostoru KiM posle bombardovanja stalno su se dešavali problemi, ali su Srbi na severu Kosova i u enklavama na KiM uspeli da opstanu. Svu tu golgotu i herojsku borbu koju je srpski narod imao vi želite da kroz ovaj vaš mandat uništite, da negirate tu borbu srpskog naroda, da negirate to pravo srpskog naroda da može da živi kao svoj na svome. Ne tražimo ništa drugo osim onog minimuma, a to je da posedujemo svoje lokalne samouprave na prostoru KiM, da u okviru tih lokalnih samouprava imamo pravo na minimum policijskih snaga, na zdravstvo, na prosvetu, na obrazovanje. Sve to vi želite da nam negirate kroz vaše neke kvazi dogovore sa Prištinom i kroz jedan jedini cilj – Evropa nema alternativu.
Želite da prodate svoj sopstveni narod zarad puta u neku budućnost, u neku virtuelnu budućnost koja nikada neće biti, u koju nikada nećete stići. Žrtvujete srpski narod na KiM zarad navodnog boljitka srpskog naroda u Srbiji. Da li je srpskom narodu u Srbiji bolje pod vašom vlašću? Normalno da nije, sve je gore i gore, bez obzira da li žive u Kosovskoj Mitrovici ili u Kraljevu, Kragujevcu ili Beogradu. Prosto je neodrživo stanje i nadam se da će na sledećim izborima doći do promene političke situaciji u Srbiji, da prestane ova golgota i ovo ponižavanje srpskog naroda.
Slušali smo ovde razne vaše komentare, uvek želite da istaknete kako mi ne možemo da živimo zajedno na KiM. Možemo da živimo i živimo zajedno, primer za to je Kosovska Mitrovica. U Kosovskoj Mitrovici žive i Srbi i Šiptari i Romi i Turci i Bošnjaci, svi zajedno u jednom gradu i niko nikoga ne remeti. Jedino nema Srba u Prištini, nema Srba u Prizrenu, nema Srba u Peći i tamo je to multietničko Kosovo. Ako težimo ka takvom multietničkom Kosovu, onda ni u severnoj Kosovskoj Mitrovici neće više biti Srba.
Zašto vi nama odmažete da mi opstanemo na prostoru KiM? Mi tražimo samo minimum minimuma, a to je da živimo kao svoji na svome i da imamo svoje lokalne samouprave, to nam je garant po svim međunarodnim pravima. Isto ono pravo koje Šiptar ima da kaže – hoću da živim u državi Kosovo, isto to pravo Srbin ima da kaže – hoću da živim u državi Srbiji. Nemojte to pravo da nam uskraćujete. Sećam se ovde poslanika koji sada sede i koji su i pre sedam-osam godina govorili – ne možete vi da gledate, vaše oči ne mogu biti uprte u Beograd, vi morate da gledate u Prištinu. E pa nećemo gospodo da gledamo i nemamo šta da tražimo u Prištini. U Prištini su tamo oni vaši Srbi. Kada kažem vaši, mislim na Srbe gospodina predsednika Borisa Tadića, sa njegovom srpskom listom.
Šta su oni uradili ovih dana? Da li su pomogli oni Srbima i srpskom narodu? Nisu. Jednoglasno su doneli odluku u Skupštini Kosova da se čuva teritorijalni integritet i celovitost države Kosovo, sa svim poslanicima onim koji su listu napravili u kabinetu predsednika države Borisa Tadića. Postoje i drugi poslanici. Dok je vršena golgota nad srpskim narodom, oni su se šetali ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Video sam ih i pitao – šta ćete ovde, ovo nije Skupština Kosova, ovo je Skupština Republike Srbije. Doveo ih je državni sekretar, a primila ih je predsednica Skupštine. Vlada na nivou, predsednik Skupštine Srbije, potpredsednik Skupštine Kosova. Fino, a oni maltretiraju srpski narod na severu Kosova u saradnji, normalno, sa svim međunarodnim organizacijama.
Kakva je to saradnja? Kakva je to bruka i sramota da ti predstavnici koji funkcionišu u državi Kosovo šetaju slobodno ovde, a srpski narod ne može da pređe danas granični prelaz? Sprema se humanitarna katastrofa. Ako ovo potraje dan, dva, tri, neće imati dovoljno hrane, neće imati dovoljno hleba, neće imati dovoljno mleka. Neće moći ni jedan bolesnik da se prebaci da se leči. Neće imati dovoljno lekova da bi se moglo lečiti. Ovde se ne postavlja pitanje da vi nama držite demagogiju. Mi smo, eto, probali, nismo ništa uspeli da uradimo.
Mi želimo da vi nama predočite ovde šta mi da uradimo kako bi pomogli da se prevaziđe ova situacija. Kako deblokirati administrativne prelaze Brnjak i Jarinje? Morali su deblokirati, mora narod da se kreće. To je jedno osnovno pravo, protok roba i informacija, bez ikakvih zabrana. Bez obzira na svu snagu NATO pakta, ne mogu oni tako da se ponašaju, a da ne dobiju kritike i poruke celog normalnog čovečanstva, a pogotovo nas ovde, koji smo dužni da štitimo interese građana na KiM.
Ovde su se čule razne izjave. Gospodin Verko Stefanović je govorio da ima podršku srpskog naroda sa KiM, da je traženo jedinstvo. Pa, imate jedinstvo i ovde, ali vama je to jedinstvo jednokratno. Iskoristite, onda ga pogazite i radite suprotno od onoga što traži srpski narod sa prostora KiM. Zašto niste pročitali pismo koje su vam poručili, koje su doneli na sednici sve četiri opštine na severu KiM? Oni jasno i glasno traže šta hoće. Evo, pismo je upućeno svima, narodu, Skupštini Republike Srbije, narodnim poslanicima sa KiM, predsedniku Republike Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije, UNMIK-u, Euleksu, OSC-u, Savetu bezbednosti, Kancelariji EU u Prištini, ambasadi Rusije i Kine u Beogradu.
Međutim, vi samo pričate ono što je vama milo i što je vama drago. Oni traže da se razgraniči, da se jasno kaže uloga Kristifora Dela, uloga Pitera Fejta, uloga Milera u ovim dešavanjima koja su bila i da se osude takvi postupci i takva ponašanja. Taj Euleks, gde je gospodin Vuk Jeremić ubeđivao narodne poslanike da je jedno rešenje koje je trebalo da donese boljitak, sada ne želite ni da pomenete tu misiju. Sramota vas je da kažete da ste vi doveli tu misiju i da je uz vaš blagoslov došla na teritoriju prostora KiM, a oni, normalno, rade ono što su dobili zadatak, a to je da sprovode plan Martija Ahtisarija, plan koji nije prošao ni u ovoj skupštini, a nije prošao ni u Savetu bezbednosti UN, a nije nigde ratifikovan. Jedino što je gospodin Marti Ahtisari za taj plan dobio Nobelovu nagradu. Po tome radi misija Euleksa, po onome što je Narodna skupština Republike Srbije odbacila taj plan kao nelegitiman i neprimenljiv za državu Srbiju.
Međutim, vi na to samo možete da se smeškate i da ukazujete kako ste sve probali, kako ste sve pokušali i ne preostaje ništa srpskom narodu, nego da se savije i da se okrene Prištini. Neće srpski narod nikada da pristane, jer srpski narod sa severa KiM je proglasio Putina za počasnog građanina severnog KiM i ti Srbi sa premijerom Ruske Federacije Vladimirom Vladimirovičem Putinom uspeće da prevaziđu i ovu Vladu i ovu bruku ovih dana.

Reč ima narodna poslanica gospođa Smiljana Milisavljević.

Poštovani predsedniče Republike, predsedniče Vlade, uvaženi ministri, predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, više puta u ovom Domu sam govorila o situaciji na KiM i uvek sam imala dosta optimizma. Nažalost, moje današnje izlaganje neće ličiti na odu radosti zato što je situacija na severu Kosova najteža od 1999. godine do danas.
Nezamislivo je da u civilizovanom demokratskom svetu u 21. veku srpsko stanovništvo strahuje i bori se za golu egzistenciju. Srbi na KiM ne spavaju mirno 12 godina, a ove nedelje ne spavaju uopšte. Iako se na severu Kosova Srbi dobro samoorganizuju, moram da vam kažem da Srbi očekuju veliku podršku Srbije i to ih čini i jakim i budnim jer ne žele da žive u okruženju u kome je sasvim prihvatljiva trgovina ljudskim organima. Barikade koje postavljaju predstavljaju i strah i nadu da će zaustaviti veštačku integraciju u nezavisno Kosovo.
Proteklih dana sam razgovarala sa mnogim sugrađanima iz Zvečana i Kosovske Mitrovice, sa komšijama, rođacima, prijateljima, intelektualcima, lokalnim političarima. Dobra vest je da su Srbi jedinstveni i odlučni da ne dozvolimo da dvanaestogodišnja borba padne u vodu. Svi smo na istim barikadama, sa istim zadatkom. Borimo se demokratskim, legitimnim sredstvima, pružamo pasivan otpor tako što svojim telima blokiramo puteve.
Posle ove sednice ja se odmah vraćam na KiM da budem sa svojim narodom, a sigurna sam da će svi poslanici, pa i gospodin Kragović, učiniti isto. Ako smo išta naučili od demokratskog sveta, naučili smo kako se pruža demokratski otpor u stvarima u kojima smo saglasni da se ne slažemo. Nešto za šta zapadne demokratije troše milione u kampanji da bi dobile naklonost svojih građana o toj ideji u Zvečanu i okolini je bila dovoljna samo jedna sirena da podseti i sve građane na najtužnije dane, da nas animira da shvatimo ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo, a to je da spavamo obuveni, da je danas možda taj dan.
Dakle, mi smo se zaputili ka Vučitrnu i Prištini, što bi narod rekao, mečki na rupu, već smo ispred svojih domova i ne napadamo nikog. Moram da naglasim da je prisustvo gospodina Stefanovića, šefa pregovaračkog tima, i te kako bitno na severu KiM i da mnogo pomaže ljudima na terenu. U početku je bilo i nekih teških reči, ali mu svi Srbi sa severa Kosova danas odaju priznanje.
Danas na severu Kosova nema stranačkog delovanja, nema ličnih animoziteta i mišljenja sam da bi ova skupština trebalo da nauči od nas. Zato ja danas neću reći ni jednu kritiku na račun opozicije, koja je takođe rešavala pitanje KiM i koja je iskoristila priliku da vređa i predsednika Republike i članove Vlade i narodne poslanike.
Pitanje ću postaviti svima nama, i kritičarima u Srbiji i javnosti u Prištini – zašto je Hašim Tači pobegao od pregovaračkog stola, ako za njim dobija? Zašto mu se žuri i povlači ishitrene unilateralne poteze? Meni se čini da se uplašio pregovora jer dogovorena rešenja, da budem potpuno iskrena, iako ne odgovaraju sasvim ni Srbima, ipak stvari vraćaju na statusno neutralni teren. Zato su utakmicu prebacili na teren na kojem Hašim Tači briljira, gde se Srbi progone i stradaju.
Posle donošenja Rezolucije u tzv. kosovskoj skupštini, koja predstavlja opasnu pretnju Srbima na severu Kosova, Albanci su od tog dana veoma tihi, skoro da nema izjava. Nema ni potrebe, kolege narodni poslanici, kada neki međunarodni predstavnici posao obavljaju umesto njih.
Mi na severu Kosova smo šokirani o ogorčeni odlukom KFOR da izađe iz mandata koji mu je poveren i uđe sa kosovskom vladom u jedan ovako opasan avanturizam. Podsećam da sam pre dve godine u ovom domu afirmativno govorila o KFOR, tražila sam od predstavnika Vlade da se ulože napori kako ne bi došlo do situacija da budu smanjivani pripadnici KFOR u enklavama, jer su tada oni bili jedini garant Srbima da tamo žive. Prošle godine je i vladika Teodosije bio u NATO i takođe molio da ne smanjuju broj pripadnika KFOR, zato što već 10 godina monasi ne smeju bez pratnje da odu u centar Dečana po brašno. Sa ove distance neću reći da sam bila naivna, jer ne krećem sa predupređenjem da neko neće ispuniti mandat koji mu je poveren, zato što mi u Srbiji ispunjavamo međunarodne obaveze koje se od nas očekuju.
Poražavajuće je što se ne oglašavaju ni UNMIK, ni organizacije zadužene za ljudska prava OEBS i Savet Evrope. Moram da se osvrnem i na paljenje prelaza Jarinje. Neshvatljivo mi je da neko može da pomisli da je ovaj katastrofalni potez, koji je toliko naštetio srpskom narodu, organizovala država. Kolege narodni poslanici, očigledno je da postoje Srbi, nažalost, koji će igrati po pravilima Hašima Tačija.
Napraviću jednu digresiju, nemoguće je ne primetiti da povodom zbivanja na severu Kosova uopšte se nisu oglasili Srbi koji participiraju kosovskoj vladi. Taman posla, da zaprete izlaskom iz vlade. To je zaista tužno. Međutim, ono što mene najviše brine je činjenica da većina ljudi koji žive na severu Kosova, a nije stambeno situirana u Srbiji, kojima su njihova imanja i domovi jedino što imaju, radije će ostati i stradati na KiM negoli se povući u Srbiju, a sve zato što su poučeni iskustvom iz "Bljeska" i "Oluje".
Nadam se da smo svi shvatili koliko je zapravo dramatična situacija na KiM i zato moramo pokazati i visok stepen odgovornosti i Narodna skupština i Vlada i vlast i opozicija. Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da ćemo danas svi biti prvo predstavnici svog naroda, a potom i predstavnici stranaka. Veoma je bitno da ova deklaracija, kojom se daju široka ovlašćenja Vladi u donošenju konkretnih mera koje će zaštiti Srbe i nealbance na KiM, dobije podršku svih poslanika ovog parlamenta. Na taj način šaljemo jasnu poruku svima i međunarodno zajednici i Prištini i što je najvažnije Srbima na KiM da je Srbija uz njih, da nisu sami, da će ih braniti svim demokratskim, legitimnim sredstvima, jer KiM smatra delom svoje teritorije. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Boris Aleksić ima reč.

Hvala gospođo predsednice, mislim ipak i zbog ozbiljnosti teme da ste trebali već pre 10-15 minuta da upozorite ministra Šutanovca i Markovića da prestanu da se igraju na tabletu, da igraju igrice i da obrate pažnju na ono što govore narodni poslanici.
Posle izjava nekih ljudi…
(Predsednik: Molim vas zbog javnosti da budete objektivni i da ne pravite takve šale.)
Jesam objektivan, obratite pažnju šta rade sa tabletom i kako igraju igrice.
(Predsednik: Niste objektivni. Obratila sam pažnju i niste u pravu.)
Jesam u pravu.
Dakle, vreme je da se podsetimo ozbiljnosti teme i onoga zbog čega smo danas ovde. Najveći geto u Evropi trenutno su KiM. Najveći geto za Srbe. Taj geto su stvorili, počev od 25. juna, NATO pakt, SAD i EU. Vaši partneri, vaši saveznici i prijatelji. Oni su zatvorili sve prilaze KiM, rekli su njihovi predstavnici da će pucati na ljude koji budu nosili lekove, hranu, vodu na KiM. To je danas tema svih tema, ali kako je sve počelo. Kažete – 25. juna. Ne, počelo je 20 dana ranije izjavom predsednik države Borisa Tadića. Kako su prenele agencije, Boris Tadić je izjavio da je velika Albanija prihvatljiva za Srbiju tj. da je stvar sa kojom Srbija može da živi ukoliko budu postojali određeni sporazumu. To je prenela agencija Beta 5. juna, a i druge agencije. Šiptarskim teroristima, ubicama, trgovcima ljudskim organima je trebalo samo 20 dana da pokažu na terenu da su razumeli poruku Borisa Tadića.
Izvršili su agresiju na sever Kosova i Metohije, prevoženi hrvatskim helikopterima KFORA pokušali su da zauzmu administrativne prelaze. Tako je to počelo. Treba ispitati informaciju o tome da su u ovoj akciji unapred bile obaveštene SAD, Italija, Francuska, Velika Britanija, Nemačka, NATO, ali i kabinet Borisa Tadića. Na žalost, nije tu ministar Dačić, postavio bih mu pitanje, da li zna ko je čovek koji sedi iza predsednika Borisa Tadića. Gospodin Jovan Ratković, koji je pred početak agresije na SRJ, 1999. godine iz američke ambasade doneo sporazum o finansiranju otpora, na sastanak otpora koji je održavan u centrali DS u Beogradu. Ne posredno pred početak agresije na SRJ 1999. godine. O čemu vi ljudi onda pričate? Koju vi to politiku vodite?
Dakle, vaša politika je politika SAD, politika Pentagona, politika onih koji su rasturali SFRJ, koji su izvršili genocid nad srpskim narodom i koji dovode danas posao do kraja. Uzgred, da ne bude zabune pošto ste pominjali Međunarodni sud pravde, imajte bar toliko hrabrosti da kažete da je Međunarodni sud pravde preformulisao pitanje koje mu je uputila Republika Srbija i dao odgovor, da deklaracija, dakle formalni akt koji su doneli šiptarski separatisti nije u nesaglasnosti sa Međunarodnim pravom. Dakle, sam akt deklaracija, a ne sam čin proglašenja nezavisnosti, to su dve različite stvari.
Prvo ste podneli Predlog deklaracije, a onda ste počeli da razvodnjavate taj predlog svojim amandmanima. Stigao je predlog jednog predstavnika poslanika DS, gde se u tačke 5. pod tačka B, menja, tako da glasi, da se i EU uključuje u posredovanje. Obratite pažnju na taj politički oksimoron. Vaš posrednik u pregovorima jer Robert Kuper, bivši savetnik ratnog zločinca Tonija Blera, čovek koji je napisao knjigu, razbijanje nacija, razbijanje država, koji otvoreno i u svom radu iz 2002. godine i u ovoj knjizi navodi, da zapad treba da primenjuje duple standarde u spoljnoj politici. Vi takvog čoveka prihvatate za posrednika. Šta očekuje? Za Srbe govorite, za Srbe na Kosovu i Metohiji govorite da su huligani, da su kriminalci, da su ekstremisti.
Ko je započeo to je pitanje? Ko je počeo tuču? Ko je izvršio po pitanju bivše Jugoslavije zločin protiv mira? Ko je u ovom slučaju napao sever Kosova? Šiptarski teroristi. Pregovarate sa ljudima koje je Dik Marti identifikovao kao trgovce ljudskim organima. Šta očekujete od trgovaca ljudskim organima? Šta očekujete od narkomafije? Šta očekujete od NATO pakta koji diluje drogu u Evropi preko šiptarskih terorista? 95% svetske proizvodnje heroina dolazi iz Avganistana od kada su Amerikanci okupirali Avganistan. Vi vodite politiku narkodilera izgleda.
U vašoj deklaraciji vi kažete u tački 2 – krše se neutralni okviri Rezolucije 1244. Ne znam kako ste vi rastumačili da je Rezolicija 1244 neutra. Statusno neutra. U Rezoluciji 1244 izričito se navodi da Kosovo i Metohija jesu deo Savezne Republike Jugoslavije. Kao što se isto navodi i u Rezoliciji 1160, 1199, 1203 sve rezolucije iz 1998. godine. Dakle status je jasan. Varijanta koja se pominje u Rezoluciji 1244 unapređeni status tiče se autonomije KiM unutar Srbije, Savezne Republike Jugoslavije tj. njenog pravnog sledbenika Republike Srbije. Zašto vi idete na vodu šiptarskim teroristima i separatistima? Pregovori koje vodite jesu faktičko priznanje nezavisnosti KiM, ali jesu i nešto više od toga. Da li ima nešto više? Sada ćete da čujete.
U sporazumu, mediji su objavili, koji ste zaključili 2. jula, Borislav Stefanović. Između ostalog u zagradi se pominje reč "granica". Prema tom sporazumi stanovnici svake strane treba da budu u mogućnosti da slobodno putuju u okviru ili preko teritorije druge strane. Teritorija, prvi element državnosti. U sporazumu se preciziraju prava građana obe strane. Stanovništvo, drugi element državnosti. Svaka strana će preduzeti sve mere da omogući građanima druge strane da putuju neometano preko i kroz teritoriju druge strane koristeći vozačke dozvole.
Upotreba termina "strane" može da se poveže sa centralnom vlašću, što je treći element državnosti. Sva tri elementa ste priznali šiptarskim separatistima. Ali, ono još gore što ste uradili. Vi ste omogućili šiptarima da menjaju prezimena i državljanstvo Srba u ličnim dokumentima koje oni izdaju, a vi priznajete. Ako priznajete dokumenta, priznajete i instituciju koja to izdaje. Dakle, oni izbacuju ić, ostavljaju i, ostavljaju u. Na taj način oni nasilno menjaju etničku sliku južne srpske pokrajine. Šta je to gospodine Stefanoviću? To je zločin protiv čovečnosti. Nasilno menjanje etničke slike i podržavanje jedne grupe, na štetu druge grupe, je zločin protiv čovečnosti. Eto dela za koje ćete vi da odgovarate jer nezastareva. Takođe i predsednik Tadić.
Međutim, ovaj zločin DS ne bi prošao bez njihovih saveznika sa kojima su zajednički 2008. godine krenuli da unište najveću opozicionu stranku, najveću patriotsku stranku SRS. To su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, "Trojanski konj" DS. U Savetu za spoljne odnose još 2007. godine je najavljeno da Amerika mora da se pripremi za dolazak radikala na vlast. Tada je stupila na delu ta američka saradnička mreža i britanska saradnička mreža, da se ne uvredi gospodin Ratković.
Oni su počeli da proganjaju sve što je srpsko u Republici Srbiji, sve patriotske stranke, sve patriotske organizacije. Vojsku ste uništili do kraja i naravno to je bio prvi vaš zadatak da odradite taj prljav posao za Amerikance pre faktičke predaje KiM. Dakle, apsolutno bi bilo nemoguće da obavite ovaj prljavi posao bez podrške Nikolića i Vučića koji su vam dali mogućnost da razbijete najveću opoziciju i patriotsku stranku. Oni su usvojili vaše principe. Principe kretanja ka EU i principe okrenutosti ka SAD, njihovoj politici. To je unifikacija društva, političke scene Srbije. Evroatlantske integracije po tome nemaju alternativu. To je dovelo do ovog zločina nad srpskom državom i nad srpskim narodom.
Gospodo opametite se. Pročitajte opet Ustav. Pogledajte se u ogledalo. Videćete ko ste i šta ste. Vi predstavljate ovaj narod i ovu državu i morate da je branite onako kako piše u Ustavu. Hvala.

Narodni poslanik Dejan Mirović.
Vaša poslanička grupa ima još 18 minuta.