Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, počeću nečim što ste rekli u jednom od svojih izlaganja danas, a to je, naveli ste brojke i države oko nas u okruženju koje su i koliko investirale u železnicu. Moje pitanje prema vama, a ko je nama branio da ulažemo više u železnicu? Ko je nama branio, evo pitaću i devedesetih, a naročito posle 2000. godine, ko je to nama branio da investiramo u železnicu? Nije nam branio niko, nije bilo političke pameti, ekonomske pameti i nije bilo nacionalne svesti i odgovornosti prema državi. Vi ste jedan od ministara koji uspe, da li to radite tendenciozno ili ne, to ne znam, ali vi uspete da postignete saglasnost sa opozicijom, da stvari, recimo u sektoru saobraćaja železničkog ne valjaju ništa.
Slažemo se mi iz opozicije, iz Srpske radikalne stranke i sležete se vi, ali moje logično pitanje koje proističe, a šta Srbija ima od toga što se vi i mi po tom pitanju slažemo, što se vi i mi slažemo, a u Vladi opet nema dovoljno pameti da posle deset godina uzme nešto i promeni. Jednostavno tako je. Tako da to ostane da leti u vazduhu i ono što vam Srpska radikalna stranka poručuje gospodine ministre, ne samo vama, nego svoj onoj vašoj gospodi koja sedi u Vladi, jeste da je došlo vreme da Srbija prestane da se laže.
Pravo da Srbiju lažu i obmanjuju najmanje imaju oni koji joj pišu zakone i šalju ih u Skupštinu na usvajanje i Srbija odnosno, oni koji sede u Vladi moraju da prestanu da se samo obmanjuju. Za sve probleme oko kojih smo se složili i vi i mi iz Srpske radikalne stranke ovo nije odgovor i vi to dobro znate, zato ste čitali obrazloženje jer ne verujete da ovo može da donese prave stvari. Niste ni hteli da branite zakon kako biste mogli ili trebali da ga branite jer znate da ovaj papir neće doneti ono što Srbiji suštinski treba. I oko toga smo se gospodine Mrkonjiću složili šta Srbiji treba kada je železnica u pitanju. Pre dva ili tri ste sedeli ovde i SRS vam je rekla, treba nam deset milijardi dolara i novih deset godina koji su nam ovi protraćili i ukrali od 2000. godine na ovamo. Za SRS odnos prema železničkom saobraćaju, je odnos prema modernizaciji jedne države. Modernizaciju sopstvenih železnica države i prijateljske države u svetu koristile su kao odgovor i suprotstavljanje ekonomskoj krizi.
Znači, ovome paklu ekonomskom kroz koji svi prolazimo, mi ponajviše zbog Vlade, pa onda zbog okruženja. Oni su koristili investiranje i ulaganje u železničku infrastrukturu, u železnički saobraćaj, u železnički prevoz kako bi se od tih problema odbranili. Šta smo uradili mi? Mi smo se ministre odlučivali za raznorazne mere državnih intervencija i subevencija, te novce tajkuni su prelivali na svoje račune jer su kontrolisali Vladu, sa tim parama plaćali političke mutante, kako Vikiliks piše poput Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića i sličnih i država je danas došla u beznađe. Gde ćemo i šta ćemo? Jadikovaćemo nad samim sobom jer smo propustili još jednu deceniju da stvari u najvažnijem saobraćajnom sektoru u ovom trenutku za Srbiju pomerimo za jednu stepenicu napred.
Malopre ste komentarisali nešto vezano za putnički saobraćaj i transport. Ne bih uopšte potcenio, gospodine ministre, u železnici putnički saobraćaj, a evo i zašto. Pametne i odgovorne države kao što je prijateljska Kina, doveli su sopstveni avio saobraćaj u pitanje zbog rapidnog razvoja železnice. Znate kako? Tako što hiljadu i 100 kilometara pređu za tri i po sata i na istoj distanci prevezu tri puta veći broj putnika nego avioni. To je ozbiljna država. Ovo što ovde piše, ovo je primenjivo u Nemačkoj, ovo je primenjivo u Francuskoj, ovo je primenjivo u južnoj Koreji ili Japanu.
U Srbiji u kojoj je vlast za poslednjih deset godina ukorovila železničke pruge, ovo vredi kao i papir koji bacite u kantu za smeće kada otvorite sladoled. Meni je žao, ne osporavam ničiji rad ili trud, neko je ovde rekao da je neko pisao ovaj zakon. Ovo je prepisano, jer da ga je neko pisao, nije bitno, problem je što je prepisano i nije primereno i usklađeno sa uslovima i potrebama ove države. Imam interes o ovome da pričam i pričam jer živim u okrugu, četiri opštine direktno zainteresovane za železnički Koridor 10, Vladičin Han, Vranje, Preševo i Bujanovac.
Vidite ministre da su vaši ovi nesrećni koalicioni partneri ulagali u prugu možda im šiptarski odbornici ne bi donosili odluke da bojkotuju popis, možda ne bi. Možda bi živeli malo drugačije, indirektno zato zainteresovanoj Trgovište, Bosilegrad, Surdulica iz koje dolazim, ali jednostavno ministre nema političke pameti i nema političkog sluha. Baš njih briga i sada oni nas uveravaju, Vlada Republike Srbije uvode tržišne principe u železnički saobraćaj i sada će francuski operater čiji voz ide 200 kilometara na sat u proseku da dođe i da transportuje robu i putnike u Srbiji u kojoj 2,8% pruga može da trpi brzinu veću od 100 kilometara. Znate koliko je to smešno i jadno? Zašto kažem u Vladi, neću ni vas da amnestiram, zašto se lažete da je ovo rešenje, zašto i zbog čega?
Evropske direktive na koje se pozivate kada govorite o ovom zakonu 1991. godine su dale osnove da promenite stvar i stanje u železnicama, od pravne forme preduzeća koje će se baviti ovim pa da uvođenja tržišnih principa u to. Donete su nove direktive 2001. godine kada su vam koalicioni partneri došli na vlast i obećali med i mleko. Gde smo danas? Oni nisu bili u stanju, ministre, da zaštite kružne prelaze po gradovima i opštinama.
Znate, u šta nam je prošlo 10 godina kada je železnica u pitanju? U svađama lokalnih i republičkih organa ko je nadležan da zaštiti kružni prelaz. Da li sam u pravu ministre? Pojeli su nam 10 godina, sad traže novi mandat. Vi ne smete ništa da kažete, vi poštujete koalicioni dogovor, ali znate da je tako. Moramo da prestanemo ministre da se lažemo, sami sebe a onda i građane koji nas šalju ovde i glasaju za nas, oni zaslužuju nešto drugo, oni zaslužuju odgovornu politiku, odgovorno političko ponašanje, oni zaslužuju vlast koja će im ponuditi nešto što država može da im ponudi a nije mnogo ponuditi građanima to da ne putuju 21 sat iz Bara do Beograda.
Složićete se u 21. veku to nije puno, pa nas onda Vlada uverava kako uvode principe građanske odgovornosti, da li neko od njih zna šta su principi građanske odgovornosti u sektoru železničkog saobraćaja.
Glasaću za ovaj zakon, ministre. Koje osiguravajuće društvo je spremno da osigura putnike na pruzi Beograd-Bar. Evo jedno pitanje, pošto se ovi genijalci iz vlasti, za principe građanske odgovornosti u saobraćaju neka nam kažu. Da li je neko spreman da namiri štetu onim putnicima koju su mesto 12 ili 10 putovali 21 sat. Ko je odgovoran za to. I ti koji su najodgovorniji za tako nešto, pazite šta nam nude,evropske direktive, evropski standardi,sine,samo još ovo da se usvoji i nema problema sve će da se digne ne znam ni ja dokle i na šta.
Jednostavno SRS smatra da je njena misija da se ova vlast i obmana prekine. Mi imamo 600 ili 700 tehničkim mesta na železničkim prugama, odnosno na toj infrastrukturi. One ne zadovoljavaju ni elementarni nivo potreba za koje su napravljene, a kamoli da su kompaktibilne sa standardima država kao što su Francuska, Nemačka, Japan itd. ali o tome treba da se otvoreno priča. O tome ne samo da treba da se priča, ministre, neko o tome mora jasno da kaže ko je kriv i odgovoran za to.
Lepo ste malopre rekli, nije ulagano, neko je kriv zbog toga, neko mora da podnese odgovornost političku, a ako ne i materijalnu. Nije malo toga okarakterisalo na jedan vrlo ružan i neprijatan način železnice, JP Železnice. Vi malo pre kažete učinili ste veliku stvar, promenili ste pravnu formu. Računovodstveni podaci su katastrofalni, ko je kriv, i ako jesu, ko je kriv, u kolikim gubicima je to javno preduzeće, pre nego što je bilo podeljeno.
Ko je zbog toga kriv, Srbija, građani, javnost i ja kao predstavnik SRS i moje kolege, mi to hoćemo da čujemo, to je posao vas u Vladi, da štitite Vladu, da štitite državu, a ne da štitite sopstvene političke položaje i stranke, da štitite javne interese i da štitite državu.
Mi tako razumemo državu i tako razumemo politiku. tako bi se vladali da sedimo tu gde ste vi, ali daće Bog, dobićemo priliku jednog dana, bliže se izbori, ali dok ste tu gde jeste, pokušajte da se ponašate drugačije od njih.
Ta politika koju namećete, politike evropskih direktiva, to je za Srbiju sofisticirano, čista apstrakcija. Znate li o čemu oni razmišljaju da utrostruče prihod po zaposlenom u železnici. Da li znate šta je to za nas? Da utrostruče prihod po zaposlenom u železnici, da 50% smanje emisiju SO2, presiju na vazduh, a koliko, kažite mi vi, imate dizel lokomotiva imate u tom svetu? Oni su nezadovoljni svojom železničkom infrastrukturom, traže da se ona unapredi i uštedu energije u skladu sa principima energetske efikasnosti.
Zamislite sada te principe to što piše u njihovim osnovama zakona, mi u Srbiji usklađujemo sa tim i kao noj glavu u pesak smo zabili, sve je super, sve je lepo.
Jednostavno, to nije tako. SRS je dužna da javnosti to kaže, da stvari ne stoje tako. Voleli bi smo da je drugačije, a 1991. godine smo pisali politički program, Vojislav Šešelj ga je pisao, koji je tražio da u železnicama ima nešto što danas u Srbiji još uvek nije obezbeđeno.
Govorite o jednoj vrlo opasnoj temi, kako to ulazimo u restruktuiranje javnih preduzeća, da li neko o njih zna šta je strategija restruktuiranja javnih preduzeća, šta je državni strateški, nacionalni interes, šta država ne sme da pusti u privatni sektor, a šta sme, sa bezbednosnog , sa finansijskog ili bilo kog drugog aspekata i govoriti o ovom zakonu, jer ovo su poslovi od opšteg interesa.
Da li mi smemo tek tako da pišemo zakone, pa će za tri dana zakon o svojini, pa će opet prenos nadležnosti. Da li se tako uvode u javni sektor tržišni principi? Ne. To se tako ne radi, ali ova država već 10 godina pliva u haosu i sve je moguće, ali predsedniku je bitno da je regionalni lider, on je predsednik građana i zapadnog Balkana, njega svi vole i podržavaju, to je bitno, to je naš najveći problem u Srbiji.
Dalje, gospodine ministre, šta je ovde još sporno, nikada ovlašćenje direkcija nisu mogle da budu problem, i u prethodnom zakonu da je bilo bolje da se stvari na železnici menjaju. Imali smo ministarstvo, imali smo kako se zove sektor za železnicu, bilo je prostora i tehničkog kapaciteta da se pišu podzakonski akti i sve ono, i šta je bio problem, da se zakaže vanredna sednica i da se donese odluka ili bilo kakav dokument koji će omogućiti adekvatno restruktuiranje, ne samo železnice , bilo čega drugog. Kada se nešto hoće i kada se nešto razume da je nacionalni strateški interes, onda tu ne može da bude problema.
Kako je moguće da napišemo u zakonu, piše u jednom članu, mislim da je član 16, da će se, sada parafraziram, stvari koje se odnose na bezbednost u železničkom saobraćaju definisati u skladu sa zakonom kojim se reguliše bezbednost taj zakon u radnoj verziji. Svi ćemo biti u vakumu, a sa jedne strane problem, ovlašćenje direkcije nema regulative, a ovamo ćemo u zakonu da napišemo da će nešto da regulišu propisu koji su u radnoj verziji.
Zakon o bezbednosti u železnici, u radnoj verziji a nije još ni u Vladu došao, nije prošao Vladu, a kamo li Skupštinu. Šta će biti ko će snositi odgovornost ako se u tom vakumu desi nešto, ne daj Bože, ali to je slika i prilika Vlade. Ovo je atmosfera u ovom sektoru koja na najbolji način ocrtava i oslikava sliku vlasti koju Srbiju teroriše 10 godina poslednjih, politički.
Tome mora da se stane na put, Srbija mora da promeni put. Ove evropske integracije , fantazije i tako dalje, to više ne pije vodu i narod to više neće da sluša i to ne može da nam promeni život, ministre.
Ne može Angela Merkel da nam podigne prosečnu brzinu na pruzi sa 40 na 100, to moramo da uradimo mi, ali treba da volimo sopstvenu državu i da ponešto znamo i to je dovoljno. Srbija ima resurs, ima mogućnosti i vratiće nam se višestruko to. To je politika SRS i Vojislava Šešelja, nema puno filozofije. Volimo državu i hoćemo da radimo. Od građana tražimo za to podršku. Da bi dobili podršku, moraju sa Vladom koja je aktuelna, i koja to radi već 10 godina, da raskrste i mi se nadamo da će se to desiti na sledećim izborima. Hvala.