Pre svega bih se zahvalio svim poslaničkim grupama i predstavnicima tih grupa koje su govorile o ovom zakonu, bez obzira na stav tih poslaničkih grupa prema sadržaju, da li će glasati ili neće glasati, prihvatiti ga ili ne, zato što je svako izlaganje imalo svoj smisao i dobro je da građani Republike Srbije čuju, da bi i oni imali uvid u sadržaj ovog zakona i u pojedina rešenja, pa i interpretacijskih rešenja koja svakako, naravno, potpuno autonomno obrazlaže.
Meni se čini potrebnim da kažem nekoliko reči u odnosu na pitanja koja su se čula možda na jedan drugojačiji način u odnosu na ono što su ljudi koji su predstavljali poslaničke grupe danas to saopštili javnosti. Naime, nesporno je da Republika Srbija ima svoj interes da donese ova dva zakona, Zakon o patentima i izmene i dopune Zakona o autorskom i drugim srodnim pravima i da je to primaran interes, kao što je činjenica da bez rešenja, koja su deo rešenja zemalja sa kojima mi sarađujemo ili želimo da sarađujemo, mi ne možemo biti ravnopravni partneri u toj saradnji, jer saradnja podrazumeva, naravno, poštovanje i odgovarajućeg pravila igre. Uobličen je kroz pravnu regulativu i ukoliko želimo da sarađujemo ili da proširimo dejstvo naše inovativnosti, znanja i na druge prostore, mi moramo da prihvatimo i ono što je deo zakonodavstva drugih zemalja.
Nismo slučajno rekli da su neka rešenja iz Zakona o patentima pre svega proizvod prakse i našeg uviđanja da jednostavno nisu usaglašena, odnosno da su se u praksi pokazala nedovoljno dobra i da smo želeli, naravno, da zakon usaglasimo i sa direktivama EU koje su u međuvremenu donete. Zašto i to ne reći? I to je jedan od razloga, kao što je, naravno, i jedan od razloga naša želja da budemo članica Svetske trgovinske organizacije i potreba da se i rešenja usaglase sa onim što je deo njihovih normi.
Ono što je pojedinačno možda potrebno reći, bilo je reči o članu 17. Zakona o autorskim pravima. Moram reći da je zaštita integriteta dela, odnosno zaštita prava utora da se suprostavi neovlašćenoj izmeni njihovog dela jedna od osnovnih moralnih prava autora. Ovo pravo je dato još u Benskoj konvenciji i na identičan način je propisano u svim zemljama koje primenjuju ovu konvenciju. Znači, i naše rešenje sadržanu u članu 17. je rešenje koje je sadržano u zakonima drugih zemalja. Videli ste, pošto je bilo primedbi oko tumačenja tog zakona, zašto nije menjan, jer je upravo namera da se zaštite autorska prava i da se spreči zloupotreba tog prava regulisana upravo kroz druge izmene i dopune ovog zakona, u delu koji se odnosi na ograničenje autorskih prava. Rešenja koja su sadržana u predloženom zakonu su se odnosila pre svega na ograničenja autorskih prava radi javnog interesa.
Detaljnije propisivanje ovih ograničenja, na način na koji se to radi u drugim zemljama, pre svega i u zemljama EU, zašto da ne, doprineće ostvarivanju autorskih prava i u Srbiji. Pretpostavka da će biti manje sporova i da će sudijama biti lakše da odluče da li se u određenoj situaciji radi o povredi autorskog prava ili ne.
Bilo je primedbi i vezano za ulaganje države u odnos prema nauci. Mislim da tako ne stoji. Činjenica je, uprkos ekonomskoj krizi, da se povećalo izdvajanje države prema nauci, da je formiran inovacioni fond i ulaganja su povećana sa 0,3 na 1%. Naravno mi sad možemo, u odnosu na različite periode da kažem višestranačke Srbije, različite podatke, pa čak objasniti da je 90-ih godina uprkos ekonomskoj situaciji bilo izdvajanje 1%, ali je činjenica da Vlada i ovim otežanim ekonomskim uslovima čini sve da se poveća izdvajanje za nauku kao važan resurs.
Bili je pitanja koja nisu objektivno vezano za temu dnevnog reda - zašto je nauka i tehnološki razvoj pripojeno ovom ministarstvu, ali su, zanimljivo, uzimane zemlje koje su u jednom kontekstu trebale da potvrde stav izlagača, a u drugom su bili protiv toga, jer stalno moram to da pominjem, Vlada je izvršila rekonstrukciju, formirana su nova ministarstva, šest ministarstava je dobilo nove resore, prosveta, nauka i tehnologija su postali jedan deo i jedinstveno ministarstvo. Uzeću samo dve zemlje koje se fantastično razlikuju po mnogim aspektima, a imaju isto rešenje: Ruska federacija i Republika Hrvatska. Ruska federacija ima Ministarstvo za obrazovanje i nauku sa 150 miliona ljudi i resurse koje ima, koji su poznati, a Republika Hrvatska opet ima Ministarstvo sporta, prosvete i "športa", kako oni kažu, sa oko četiri miliona i nešto ljudi i niko ne smatra da ta rešenja nisu dobra za zemlju.
Znači, svuda u svetu postoje različita rešenja vezano za način organizacije poslova državne uprave unutar pojedinih sektora. Otprilike, većina zemalja u svetu, bar oko 60% ima ministarstva koja su zajednička, mada, doduše, ima ministarstava gde se, da kažem nauka i visoko obrazovanje objedinjuju u okviru jednog ministarstva.
Naveli smo brojne primere tehničkih rešenja koja smo preuzeli gledajući zakonodavstva drugih zemalja, pa u tom kontekstu su i rešenja koja su preuzeta u ovom zakonu, pa ako se pominju neke druge zemlje, Danska itd, nije reč o političkom tretmanu ovih pitanja nego o tehničkim rešenjima. Tu nema politike, ima samo primera dobre prakse.
Oko pravilnika – dok se pravilnici ne donesu, primenjivaće se zakon koji je vrlo detaljan. Činjenica je da ćemo mi pokušati da vrlo brzo, iako je dat rok od šest meseci, donesemo ove zakone.
Bilo je još jedno pitanje kolege Spasojevića vezano za Kraljevo. Kolega je vrlo korektno izneo to pitanje, ali moram reći, obzirom da ova sednica Narodne skupštine ide direktno u etar, pa ako su građani čuli pitanje vezano za Kraljevo, red je i da čuju odgovor, mi smo u Ministarstvu prosvete i nauke od 3. novembra 2010. godine na različite načine pokušali da rešimo situaciju u Kraljevu, da se škole dovedu u stanje da budu bezbedne za đake. Imali smo dve donatorske konferencije, jednu u Beogradu, drugu u Kraljevu, na kojima je uzelo učešće preko 20 firmi u Beogradu, nažalost, u Kraljevu je bilo firmi, ali nije bilo tada dobre volje da se volonterski preuzme deo posla vezano za uređenje prostora škola.
Imali smo jednu paradoksalnu situaciju, to sam već objasnio jedanput i to ću učiniti danas, da smo morali tri tendera za tri škole da ponovimo zato što se niko od izvođača nije javio da unutar propisane sume novca izvrši radove na objektima koji su deo osnovnog i srednjeg obrazovanja.
Sredstva kojima smo raspolagali su objektivno mala. Imali smo veliku podršku i pomoć "Pošte Srbije" i "Poštanske štedionice". Ukupna vrednost tih radova je oko 130 miliona dinara. Od toga je resorno ministarstvo izdvojilo oko 70 miliona a ostatak smo dobili od ostalih.
Da ipak činimo značajne pomake u toj oblasti možda najbolje govore dva izveštaja koja imam kod sebe. Jedni podaci su važili do 1. septembra, jer smo tada bili planirali da broj dece koja pohađaju nastavu van svojih objekata bude 3.380. Inače, na području Kraljeva ima 9.029 učenika osnovnih škola i 5.594 učenika srednjih škola. Već od ponedeljka situacija će biti potpuno drugačija, svega će biti 907 đaka koji pohađaju nastavu van matičnih škola, iz prostog razloga što nismo, zbog nedostatka materijalnih sredstava, uspeli da sve škole dovedemo u ono stanje koje omogućuje nastavu.
Tu moram biti jasan, da ne bude zablude, mi smo radili na rešavanju pitanja stanja škola na način da budu statički sigurne i seizmički bezbedne, a ne da uredimo sve ono što je potrebno nakon zemljotresa uraditi, to ćemo uraditi u mesecima koji dolaze. U ponedeljak će biti otvaranje rekonstruisane zgrade gimnazije i ekonomske škole. To je najveći objekat, 1637 učenika pohađa, da kažem prostore ove dve škole. To će nam u značajnoj meri pomoći da rešimo pitanje skraćenja časova u nekim školama, tako da očekujemo da ćemo do početka oktobra završiti skoro sve. Zašto skoro sve? Zato što ima objekata gde još uvek nismo rešili pitanja projekta, to je preuzela lokalna samouprava, ali smo i mi deo toga. Ne želim da se shvati da prebacujemo bilo kakav deo odgovornosti na lokalnu samoupravu, obzirom da znam šta oni sve čine da bi se popravilo stanje škola.
Naravno da ću, kao ministar, i za ovu školsku godinu preporučiti fakultetima da studente iz Kraljeva oslobode troškova, ali obzirom da je to deo autonomije univerziteta – utvrđivanje visine nadoknade, mi smo rekli da se ne povećavaju školarine, fakulteti su to ispoštovali, a da li će biti u mogućnosti i ovo, znam da kod svih univerziteta u Srbiji, bilo da je reč o Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Beogradu, Kosovskoj Mitrovici, uvek postoji dobra volja da se izađe u susret studentima iz Kraljeva. Očekujem da će tako biti i ove godine.
Oko odliva mozgova, što je pitanje koje je postavio kolega Živanović, i sami znate da je to problem koji postoji na ovim prostorima možda od 70-ih godina prošlog veka, da ljudi odlaze i da država, dokle god ne ponudi načine da se ljudi zaposle, da će uvek toga biti. Mi se trudimo da povećamo broj visoko obrazovanih ljudi i kvalitet obrazovanja i ne činim to slučajno. Uvek je bolje izdvajati za obrazovanje nego se baviti posledicama aktuelnog stanja.
Ima jedan loš podatak za nas. Danas je Međunarodni dan pismenosti, a mi imamo veliki broj ljudi koji su nedovoljno obrazovani ili nepismeni. Tu pokušavamo, kroz različite akcije, da promenimo stanje. I sami znate da se u obrazovanju i nauci stvari ne mogu rešiti preko noći. Sad donesete neku meru, neki zakon, a efekti toga mogu da se vide tek posle nekoliko godina.
Poštovane kolege narodni poslanici, bićemo u situaciji da sutra u ovo vreme, nadam se, započnemo raspravu o amandmanima na ova dva zakona, poštujući odredbe Poslovnika o radu Narodne skupštine, pa ćemo ja i ostale kolege biti u situaciji da odgovorimo i na konkretna pitanja koja su sadržana u amandmanima. Jedan deo amandmana smo prihvatili i o tome ćemo vas sutra obavestiti, drugi deo nismo i o tome ćemo vas obavestiti zašto nismo.
Jednostavno, naša želja, to smo rekli više puta ranije, a i sada pominjem, jeste da zakon bude što kvalitetniji, da rešenja budu što bolja i, naravno, da budu u interesu razvoja nauke, naučnog stvaralaštva i budućeg razvoja Republike Srbije.
