Da li još neko od predsednika i ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da iskoristi svoje pravo iz člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine?
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Miloš Radulović.
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Narodne skupštine, pozvala da današnjoj sednici , pored predstavnika predlagača Žarka Obradovića, ministra prosvete i nauke, prisustvuju i: Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke; Branka Totić, direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu i Mirjana Jelić i Vladimir Marić, pomoćnici direktorke Zavoda za intelektualnu svojinu.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o patentima i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima, odnosno tački 2. i 3. dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 2. i 3, a pre otvaranja zajedničkog načelnog, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika pojedine poslaničke grupe i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, šest minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim sve poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, na osnovu člana 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe po ovim tačkama dnevnog reda ovlastile da ih predstavljaju sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Siniša Stamenković, poslanička grupa PUPS; narodni poslanik Zoran Kasalović, poslanička grupa SPS – JS, narodni poslanik Svetlana Stojanović, poslanička grupa DSS; narodni poslanik Goran Mihajlović, poslanička grupa SRS i narodni poslanik Judita Popović, poslanička grupa LDP.
Ukoliko još neka poslanička grupa donese odluku o poslaniku koji je predstavlja, kao ovlašćeni predstavnik, molim vas da nam dostavite tu informaciju da bi mogli da obavestimo Narodnu skupštinu.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o patentima i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Da li predstavnik predlagača Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke želi reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala. Poštovano predsedništvo Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani poslanici, dozvolite mi da u ime predlagača Ministarstva za prosvetu i nauku i Vlade Republike Srbije kažem nekoliko reči o sadržaju dva zakonska akta o kojima će Skupština danas raspravljati.
Najpre o Predlogu zakona o patentima. Osnovni cilj koji se želi postići predloženim zakonom je jačanje pravne zaštite koja se garantuje nosiocima patenta. Time se podstiču domaći pronalazači i naučnici da stvaraju, a privredna društva da investiraju u primenu pronalazaka. Privrede razvijenih zemalja su zemlje na inovacijama i pronalascima, pouzdan patentni sistem garantuje povraćaj sredstava u stvaranju pronalazaka i obezbeđuje dodatna sredstva za istraživanje i razvoj.
Rešenja koja su sadržana u Predlogu zakona o kojem Narodna skupština danas raspravlja, rezultat su primene važećeg zakona u praksi, neophodnosti da se učini poboljšanje pojedinih odredaba. Obim tih promena je bio toliki da je apsolutno postojala potreba da se ovaj zakon tretira kao novi. Takođe postala je potreba da se ovaj zakon uskladi sa međunarodnim ugovorima, ugovorima o patentnom pravu i Konvencijom o evropskom patentu, kojima je Srbija pristupila nakon stupa na snagu važećeg zakona iz 2004. godine i propisima EU i Svetske trgovinske organizacije koji su iziskivali dodatna usklađivanja odredaba zakona.
Predloženi zakon garantuje nosiocima patenta isključiva monopolska prava na korišćenje patentiranih pronalazaka, kao i pravo da spreče neovlašćenu proizvodnju i prodaju patentiranih proizvoda. Predloženi zakon propisuje uslov i način sticanja zaštite za pronalazak, kao i načine podnošenja prijava patenta koji imaju dejstvu van Republike Srbije u skladu sa Konvencijom o evropskom patentu i Ugovorom o saradnji u oblasti patenata.
Predloženi zakon, takođe određuje ko ima pravo na pronalazak nastao u radnom odnosu i šta se smatra povredom prava i koje mere nosilac patenta može preduzeti protiv lica koje vređa patent. Predloženi zakon, takođe uređuje promet patentnih prava, koji je od izuzetne važnosti za prenos patentirane tehnologije i njenog korišćenja.
Zakon, takođe sadrži odredbe o ograničenjima patentnog prava radi istraživanja i razvoja, kao i odredbe o pravu na primenu pronalaska u lične i nekomercijalne svrhe. Koje su novine u predlogu zakona koji se nalazi pred vama? To je pre svega uvođenje obaveze izrade o pretraživanju, ispitivanje priznatog malog patenta, prekid postupka do pravosnažne odluke Zavoda za intelektualnu svojinu i hitno ispitivanje prijave patenta, uvođenje prava na žalbu i žalbenog postupka, izjavljivanje reviziju u praničnim postupcima.
Kada je reč obavezne izrade izveštaja o pretraživanju Zakon je utvrdio obavezu za Zavod za intelektualnu svojinu, da podnosiocu prijave patenta dostavi izveštaj o pretraživanju nacionalnih i međunarodnih baza podataka koji čini stanje tehnike o pronalasku za koju je zatražena zaštita patentom kao i da objavi izveštaj o pretraživanju i na taj način učini dostupni javnosti. Na taj način se postiže povoljniji položaj podnosioca prijave i pružena informacija potencijalnim investitorima o izgledima za sticanje patenta čime će se doprineti industrijskoj primeni pronalaska.
Kada je reč o uvođenju obaveze izrade izveštaja o pretraživanju, položaj podnosioca prijave će zbog toga će biti mnogo povoljniji jer im je omogućeno da pre plaćanja takse za suštinsko ispitivanje patenta procene svoje izglede za sticanje patenta, da se rukovode ovim izveštajem prilikom donošenja važnih odluka kao što su: podnošenje zahteva za zaštitu pronalaska van teritorije Republike Srbije, eventualna korekcija patentnih da bi se povećala šansa za sticanje patenta, ulaganje sredstava u proizvodnju predmetnog pronalaska.
Kada je reč o ispitivanju priznatog malog patenta, predloženi zakon koji važeći pored zaštite pronalaska patentom pruži mogućnost zaštite pojedinih tipova pronalaska malih patenata, zaštita malih patentom je predviđena za pronalaske koje su po pravilu kraćeg tržišnog veka, a koji se odnosi na konstrukciju proizvoda ili raspodelu njegovih sastavnih delova. Važeći zakon nije pravo za tužbu zbog povrede malog patenta uslovio dokazivanje da mali patent ispunjava uslov u pogledu novosti inventivnog nivoa industrijske primenjivosti. Ovo je u praksi moglo da dovede do zloupotrebe ovog prava od kojih je najteži zabrana proizvodnje proizvoda koji su bili poznati pre podnošenja prijave malog patenta.
Stoga je predloženim zakonom utvrđena obaveza ispitivanja podobnosti malog patenta kao uslov za ostvarivanje sudske zaštite i izdavanje odgovarajuće potvrde o ispunjenosti navedenih uslova. Samo ukoliko nosilac malog patenta ima navedenu potvrdu on može ostvariti građansko-pravnu zaštitu ili zaštititi izdavanje prirodne licence. Ovakvo rešenje će doprineti zakonitom ponašanju i smanjenju broja sudskih sporova u ovoj oblasti.
Kad je reč o prekidu postupka do pravosnažnosti odluke, zavod za hitno ispitivanje prijave patenta, novinu predstavlja propisivanje obaveze da sud u postupku po tužbi za povredu prava prijave patenta prekine postupak do pravosnažnosti odluke Zavoda za papire i patente čime se onemogućava donošenje presude za povredu prava koje još uvek nije priznato. Objavljena prijava patenta neispitano pravo. Zavod za intelektualnu svojinu u takvom slučaju ovlašćen je da prijavu patenta ispita po hitnom postupku. Takođe, prijava patenta će moći da se ispita po hitnom postupku i na zahtev tržišne inspekcije i carine, kada je pokrenut postupak za carinski ili inspekcijski nadzor zbog povrede prava iz prijave patenta. Time se postiže efikasnije sprovođenje prava u postupcima po tužbi ili kada je pokrenut postupak za carinski ili inspekcijski nadzor zbog povrede prava iz prijave patenta.
Zakon, takođe uvodi i pravo na žalbu i žalbeni postupak, kao i kod drugih zakona iz oblasti industrijske svojine i ovim zakonom se uvodi pravo žalbe na odluke Zavoda za intelektualnu svojinu koje se odnose na patente i male patente. Predložene rešenje će omogućiti efikasniju zaštitu prava stranaka, kao i doprineti rasterećenju upravnog suda, omogućavanjem izjavljivanja revizijom u parničnim postupcima za zaštitu i upotrebu pronalazaka se rešava pravna praznina u pogledu dozvoljenosti izjavljivanja revizije, koja je nastala stupanjem na snagu izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku iz 2009. godine i upotpunjuje se građansko-pravna zaštita prava propisanim predloženim zakonom.
Usvajanje zakona koji se nalazi pred vama, koji je harmonizovan sa propisima EU, koji se odnosi na patente i prioritet utvrđen tačkom 54. Akcionog plana za ispunjavanje preporuke iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2010. godinu i funkciji ubrzanja sticanja statusa kandidata.
Još dve rečenice. O Zakonu o patentima sprovedena je javna rasprava u periodu od 25. oktobra do 8. novembra 2010. godine. U okviru javne rasprave 5. novembra 2010. godine u Zavodu za intelektualnu svojinu je održan okrugli sto o radnom tekstu Nacrta zakona o patentima. Svi predlozi koji su se mogli čuti, koji su bili prihvatljivi su usvojeni i inkorporirani predloženi tekst. Toliko o Zakonu o patentima.
Sad još nekoliko reči o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima postiže se njegovo potpuno usklađivanje sa odredbama Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine Svetske trgovinske organizacije, poznat kao TRIP sporazum i direktivama EU koje regulišu materiju autorskog ili srodnih prava.
Na taj način, stvaraju se preduslovi u različitim segmentima autorsko-pravne materije, pre svega u domenu ograničenja autorskog prava, prava sleđenja, prava proizvođača, baza podataka, domenu zaštite autorskih i srodnih prava, itd. interesi i autori nosilaca srodnih prava, budu potpunije i bolje zaštićeni nego do sada. Pored toga, usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa profesijama EU važno je zbog obaveza uspostavljanja zone slobodne trgovine na koju se Srbija obavezala potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Za postizanje tog cilja od posebne je važnosti za našu zemlju usklađivanje propisa iz domena intelektualne svojine gde spada i zakon o autorskim i srodnim pravima.
Najznačajnije izmene zakona o autorskim i srodnim pravima odnose se na norme koje regulišu ograničenja autorskih prava. U određenim situacijama društveni interesi nameću potrebu suspenzije monopola koji autori nosioci u srodnom pravu uživaju u odnosu na svoja dela. To su primera radi, interesi javne sigurnosti, pravosuđa, unapređenje školske nastave, javnog informisanja, podsticanja i širenje informatičke pismenosti itd. Kada spomenete, interesi to nalažu zakon ograničava autorsko pravo tako što dozvoljava korišćenje tuđeg autorskog dela bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade.
Jedno od takvih ograničenja autorskog prava i onog koji kaže da je dozvoljeno umnožavanje primeraka objavljenih dela bez dozvole autora i plaćanja autorske naknade ako se to delo pojavljuje kao sastavni deo tekućeg događaja kojom se izveštava. Ovo ograničenje autorskog prava ustanovljeno je sa ciljem slobodnog i nesmetanog izveštavanja javnosti o tekućim događajima.
Zakonom o izmenama i dopunama je posebno naglašeno da se ova ograničenja autorskih prava ne odnosi samo na štampu, radio i TV, kao što je do sada bio slučaj, već i na druge medije, pre svega internet, danas najvažniji interaktivni mediji na svetu. Postojećim Zakonom o autorskim i srodnim pravima predviđeno je da su svrhe nastave ispitivanja i naučnog istraživanja mogu koristiti kratki odlomci objavljenih dela. Izmenama zakona ovo ograničenja regulisano je mnogo detaljnije.
Sada je predviđeno da se gore u opisane svrhe mogu izvoditi ili predstavljati autorska dela u svom integralnom obliku, pod uslovom da su objavljeni da se to čini u nekomercijalne svrhe.
Isto važi za javno izvođenje i predstavljanje objavljenih dela na školskim priredbama, na primer dramskih predstava ili koncerata. Uslov je samo da interpretatori ne dobiju nadoknadu za svoj rad. Jedno od ograničenja autorskog prava predviđeno postojećim zakonom je i ono koje kaže da je dozvoljeno fizičkom licu da bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožava primerke objavljenog dela za lične nekomercijalne potrebe.
Ovo ograničenje autorskog prava u vreme kada je kopiranje autorskih dela lako, kvalitetno i relativno jeftino, ozbiljno narušava legitimni interes autora. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima, predviđeno je da se spomenuta ograničenja ne odnosi na umnožavanje pisanih dela u obimu cele knjige, osim ako su primerci te knjige rasprodati najmanje dve godine.
Na taj način staje se na put široko raširenoj praksi kopiranja knjiga, naročito udžbenika i druge stručne literature koja ozbiljno ugrožava ekonomske interese pisaca i naučnih radnika.
Pored normi koje regulišu ograničenja autorskog prava zakonom o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima detaljno je regulisano i pravo sleđenja. Ono garantuje autoru, dela likovnih umetnosti da će pod određenim uslovima biti obavešten o preprodaji svojih dela i za to dobiti novčanu nadoknadu. Na ovaj način uvodi se mnogo više rada u rad onih koji se profesionalne bave trgovinom umetničkim delima, kao što su prodajni saloni, umetničke galerije, akcionarske kuće, itd.
Izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima regulisano je i pitanje zaštite baze podataka. Predviđeno je šta je sve obuhvaćeno zaštitom baze podataka, koja imovinska prava uživa njen tvorac, a ko je ovlašćeni korisnik baze podataka. Razvoj kompjuterske tehnologije je dinamična i stalna, pa se propisi u ovoj oblasti menjaju relativno brzo.
Unošenjem ovih izmena u zakon o autorskim i srodnim pravima naša zemlja uspešno prati trendove razvijenih evropskih zemalja i baza podataka štiti na kvalitetan i savremen način. Tehnološke mere zaštite optičkih diskova , nedozvoljenog kopiranja kome često pribegavaju njihovi proizvođači, poželjne su jer sprečavaju pirateriju.
Međutim, u nekim slučajevima zakon ograničava autorsko pravo i kaže – da je dozvoljeno bez saglasnosti autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavati tuđe autorsko delo, na primer, zbog potrebe vođenja sudskog ili nekog drugog postupka. Tada zbog tehnološke zaštite kojom je optički disk snabdeven, državni organ nije u mogućnosti da ga kopira i ako na to po zakonima ima pravo.
U važećem zakonu nije rečeno da li nosilac prava u takvoj situaciji ima obavezu da postojeću tehnološku meru ukloni.
Izmenama i dopunama zakona ovo je pitanje detaljno regulisano na način da je nosilac prava koji koristi tehnološke mere zaštite dužan da iste u najkraćem roku ukloni i tako omogući pristup primerka autorskog dela licima koja na osnovu zakona imaju pravo na takav pristup.
Najzad, prihvatanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o autorskim i srodnim pravima, biće u potpunosti usklađen sa propisima EU i svetske – trgovinske organizacije. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč, Odbora za nauku i tehnološki razvoj, Odbora za Evropske integracije ili Zakonodavnog odbora?
Reč ima narodni poslanik Petar Kuntić, samo vas molim da se prijavite.

Resorni Odbor za nauku je pre nekoliko dana razmatrao zakon o patentima i većinom glasova podržao ovaj zakon. Zakon o patentima je zapravo ovim izdanjem koje smo mi dobili  pravna regulativa i to se podiže na jedan veći nivo i zapravo svi pozitivni elementi evropskog zakonodavstva su pretočeni u ovaj zakon o patentima.
Zašto je to bitno? Bitno je, recimo, ispričaću vam jedan primer iz prakse. Pre nekoliko godina, dok sam radio u privredi, imao sam blisku saradnju sa vlasnikom kompanije koji je u to vreme finansirao i učestvovao u izradi jednog od najvećih pronalazaka u zadnjih desetak godina na prostorima države i kada je došlo vreme da se patent registruje, postavio sam pitanje da li će se to raditi ovde ili će se raditi u inostranstvu.
Naravno, dosadašnja regulativa imala je određene manjkavosti i taj revolucionarni patent koji je osvojio sve moguće nagrade i ovde u državi, u inostranstvu, otvorio je kapije svim mogućim kompanijama u Evropi i SAD, i sada će verovatno biti ugrađen u tehnologiju velikih firmi u inostranstvu.
Zbog toga je bitno da ti budući istraživači imaju taj posao oko patentiranja, i to da bude rešeno ovde u državi, jer nije jednostavno registrovati patent u inostranstvo, pogotovo što je to povezano sa znatnim materijalnim izdacima, a i većina istraživača to ne poseduje.
Zbog toga i niz prednosti koje pruža ovaj zakon, sasvim sam siguran da će u danu za glasanje većina narodnih poslanika podržati ovaj zakon.

Da li još neko želi reč od izvestioca nadležnih odbora? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici ovlašćenih grupa? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Siniša Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, gospodo saradnici, prilikom preispitivanja osnovnih instituta važećeg zakona kojim se vodio predlagač ova dva nova projekta ili rešenja, činjenica je da je koristio rešenja koje je Svetska trgovinska organizacija propisala za svoje članice, Sporazumom o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine koji je stupio na snagu još 1. januara 1995. godine.
To je tzv. TRIP sporazum koga se držimo i danas.
Prilikom ratifikacije međunarodnih ugovora, kojima se administrira od strane Svetske trgovinske organizacije, za zaštitu intelektualne svojine, sigurno da i naši organi su prilagodili sva svoja zakonska rešenja u tom periodu, upravo zakonima koji su dati od strane TRIPS organizacije.
Mi moramo da se podsetimo i kratko kakav je tok donošenja svih ovih propisa kojima se danas moramo približiti, koje moramo uspostaviti da važe za naše uslove. Ugovor o saradnji koji je potpisan još 19. juna 1970. godine, a zatim ratifikovan septembra meseca 1979. godine, prihvatili smo da se sprovodi pravilnik o ugovorima o saradnji u oblasti patenata koji i dan danas važi i na osnovu koga smo dugo radili i sprovodili sve ove delatnosti.
Ugovor o saradnji u oblasti patenata koji je ratifikovan 29. juna 1996. godine prilično je promenio odredbe prethodnog ugovora, odnosno prethodnog sporazuma o saradnji koji je sada stavio nove uslove pred naše organe, a koji su takođe morali da se zakonom prilagode situaciji u kojoj smo se nalazili.
Ratifikacija tog ugovora je izvršena 14. septembra 1996. godine, od kada je počeo da se primenjuje, odnosno od 1. februara 1997. godine.
Ugovorom o patentnom pravu koji se takođe danas razmatra, koji je usvojen 1. jula 2000. godine, u Ženevi, utvrđene su zakonske osnove o njegovom potvrđivanju, a zatim je on stupio na snagu i od kada je počeo da se primenjuje.
Konačno, Strazburškim sporazumom o međunarodnoj klasifikaciji patenata od marta meseca 1971. godine, utvrđene su izmene koje i dan danas važe i koje ćemo nadamo se današnjim donošenjem, odnosno sledećim donošenjem zakona, i jednog i drugog, prilagoditi najnovijim i najboljim rešenjima koja postoje u ovoj oblasti.
Konvencija o priznavanju evropskih patenata je takođe obavezala, na osnovu člana 63. te konvencije, na određene promene koje moramo da primenimo i kod kojih nema tolerancije da li su one primenjive ili nisu primenjive. Jednostavno, one moraju biti primenjene, jer su onda kompatibilne sa svim svetskim i evropskim rešenjima.
Napominjem da su ovakvim konvencijama i ovakvim načinom predloženog zakona ustanovljene dopune koje više su od polovine dopuna svih članova sada važećeg zakona, što je na osnovu odredbe stava 2. člana 47. jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa koji važe za našu zemlju, dovelo do toga da predložimo donošenje potpuno novog zakona, a ne samo izmene i dopune zakona, kao što je to upravo bitnoj varijanti bilo rečeno.
Predloženi zakon, kao i važeći zakon o patentima, predviđa zaštitu pronalazaka patentom i malim patentom kao novinama odnosno kao načinom razrešavanja određenih stvari koje se podnose u prethodnoj proceduri.
S obzorom da je taj postupak i predmet zaštite pronalazaka i kod velikog i kod malog patenta različit, sadašnja rešenja koja su data u Nacrtu zakona kao novog zakonskog rešenja u potpunoj meri razrešavaju ta pitanja kako u postupku tako i u načinu donošenja odluka o usvajanju jednog ili drugog patenta.
Moramo da podsetimo da je uvođenje obavezne izrade izveštaja o pretraživanju stanja tehnike po predmetu pronalaska pre objave prijave patenta dobro rešenje i to je rešenje koje je usaglašeno sa evropskim rešenjima.
Prema važećem zakonu, taj postupak suštinski je ispitivanje predmeta prijave patenta sa rokom od šest meseci od datuma objave. Sada se taj rok skraćuje i normalno je da treba da se skrati, imajući u vidu značajan napredak tehnološko-tehničkih rešenja koje danas imamo u svetu.
Posebno smo, razmatrajući Nacrt ovog zakona o patentima, saglasni sa time da se uvedu odredbe kojima se uređuje zaštita tih patenata, pre svega malog patenta.
Za razliku od važećeg zakona o patentima, predloženim zakonom se propisuje da mali patent ima isti inventivni nivo kao i veliki patent. Ova novina je predložena iz razloga što važećim zakonom inventivni nivo malog patenta nije jednoznačno definisan, a u praksi se mora definisati i mora biti primenjiv.
Posebno želimo da istaknemo da su poslednje novine koje se unose u tehničko – tehnološki i taj patentni život u našoj zemlji jeste novina da je predložena promena u odnosu na štete koje bi se odnosile na njegovo trajanje odnosno na trajanje određenih patenata ako isti ne zažive u praksi odnosno ne budu osnova za stvaranje novih inovativnih rešenja. Ta šteta mora da se raspodeli jednako na one koji su patent predložili, rasporedili i na one koji ga nisu pravilno primenili u praksi na onaj način kako je to patentnim rešenjem utvrđeno.
Ugovorom o patentnom pravu propisana su pravila koja imaju za cilj harmonizaciju i racionalizaciju formalnih zahteva u pogledu urednosti prijave za zaštitu svih patentnih prava koja se podnose određenom nadležnom organu. Mislimo da je ta uredba obuhvatila sve elemente koji su kompatibilni sa elementima EU i jednaki su sa prethodnim zakonskim rešenjima i sa novim rešenjima koja se predlažu.
U odnosu na važeći zakon o patentima, uvedene su nove odredbe kojima se uređuje zaštita i malog patenta i velikog patenta i te uredbe ćemo prihvatiti i primenjivati u svakodnevnoj praksi.
Podsećamo da je Narodna skupština Republike Srbije još 26. marta 2010. godine potvrdila Ugovor o patentnom pravu koji je usvojen 1. jula 2000. godine u Ženevi. Zakon o potvrđivanju tog Ugovora o patentnom pravu je stupio na snagu 3. aprila 2010. godine i počeo je da se primenjuje od 20. avgusta 2010. godine. S tim ugovorom o patentnom pravu se predviđa maksimum formalnih zahteva u postupku zaštite pronalazaka u pogledu vrednosti prijave za zaštitu, urednosti prijave za zaštitu pronalazaka, zastupanja, kao i u postupku u kojem se sprovodi pravna zaštita pronalazaka čija je država potpisnik. Mislimo da je to u redu i da tako treba primenjivati.
Ugovori o patentnom pravu mogu se propisati i na drugačiji način ukoliko to nije u suprotnosti sa drugim zakonskim propisima.
Želimo da napomenemo da je Zakon o patentima takođe harmonizovao odredbu Ugovora o patentnom pravu koji se odnosi na postupak podnošenja prijave, zatim na preduzimanje svih radnji koje su potrebne od strane zastupnika, zatim na primanje obaveštenja od strane nadležnog organa u vezi sa postupcima, ali i za plaćanje takse i naknade za podnošenje određenog patentnog prava.
Smatramo da su sve to mere radi operacije koje su usaglašene sa opštim pravima uredbi i konvencija EU koje smo spomenuli.
S obzirom da predložene mere, za razliku od važećeg, propisuju upis zaloge na pravo na molom patentu i na pravima iz prijave u odgovarajućem registru organa uprave nadležnog za poslove intelektualne svojine, smatramo da su prelazne odredbe od stava 2. člana 172. do predloženih novih rešenja sasvim u redu i podržaćemo ih prilikom razmatranja zakona u načelu, a i kasnije kada se bude razmatrao zakon u pojedinostima, odnosno kada se budu razmatrali amandmani.
Veliki broj podnetih amandmana ukazuje na to da ima prostora i mesta da se izvrše i tehničke ispravke nedostajućih rešenja koja su data u Nacrtu ovog zakona.
Mislimo da ovaj zakon zaslužuje da dobije našu punu podršku i u danu za glasanje mi ćemo podržati oba zakona. Hvala na pažnji.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe LDP.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podržavamo Predlog zakona o patentima, a posebno podržavamo obrazloženje koje je navedeno u tom zakonu. Isto mogu reći i za ove izmene i dopune Zakona o autorskim i srodnim pravima, sve sa obrazloženjem koje je takođe dato u ovom predlogu zakona.
Sada bih citirala obrazloženje iz jednog i iz drugog zakona. Normalno, neću vam pročitati celokupno obrazloženje, da vas ne bih zamarala, pa bih onda samo pojedine delove citirala.
Iz obrazloženja Predloga zakona o patentima citirala bih sledeću rečenicu: "Prvenstveni cilj koji se želi ostvariti predloženim zakonom je jačanje pravne zaštite koja se pruža nosiocu prava putem razrađivanja određenih odredaba koje su u praksi izazvale dileme i različita tumačenja". To je u redu i zaista se treba uvek truditi da se pojasne sve odredbe zakona kako bi se otklonila svaka vrsta nedoumice.
Citirala bih takođe i deo obrazloženja zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Kaže se ovako: "Predlogom se precizno uređuju uslovi pod kojima je autorsko pravo suspendovano u korist medija, koji izveštavaju o tekućem događaju, što će im omogućiti nesmetan rad i izveštavanje. Predlogom se bolje i detaljnije uređuju ograničenja autorskog prava u svrhu neposrednog proučavanja, od čega će koristi imati obrazovne ustanove. Predlogom se uvode ograničenja autorskog prava u svrhu parodije, čime se po prvi put jasno uređuje ova oblast, a što bi trebalo da dovede do otklanjanja zabuna do kojih u javnosti dolazi u vezi sa pravom na parodiju i da smanji broj sudskih postupaka koji se sa tim u vezi nepotrebno vode".
Posebno naglašavam sledeći citat: "Izmenama Zakona o autorskom pravu i srodnim pravima, koji se odnose na ograničenja autorskog prava u autorsko-pravni sistem Srbije uvode se jasnija pravila koja će olakšati poslovanje njihovim adresatima".
Time što sam citirala pojedine delove obrazloženja ovih predloga zakona, u stvari sam dovela u pitanje integritet autorskog dela, odnosno takva vrsta citiranja može da dovede integritet autorskog dela, koje je definisano članom 17. postojećeg Zakona o autorskim i srodnim pravima.
S obzirom da se u ovom slučaju radi o izmenama predmetnog zakona, prosto je nejasno i nisam videla razlog zašto je ovaj član 17, koji je inače problematičan, nejasan i neprecizan. Nije ovim izmenama i dopunama obuhvaćen radi preciziranja istog.
Naime, ovaj član 17. je bio jedan od ključnih pravnih razloga za jednu kontraverznu, u najboljem slučaju tako možemo da okarakterišemo, presudu Vrhovnog suda Srbije 2009. godine, kojom je zabranjena jedna knjiga u Srbija. Govorim o 21. veku, govorim o 2009. godini, govorim o Zakonu o autorskim i srodnim pravima, koji ni ovim izmenama nije promenjen u tom smislu da bude mnogo jasniji i da onemogući bilo kakve zloupotrebe od bilo koje institucije, od bilo kog organa.
Zašto navodim tu presudu? Zato što ona u stvari, kao u svom obrazloženju, citira ovaj član 17, smatrajući da su citati koji predstavljaju sadržinu, knjigu "Jukoma", slučaj službenika Aleksandra Tijanića, dovela je do toga da se povredi moralno autorsko pravo onog koji je citiran, s obzirom da nije zatražena njegova saglasnost da se ti citati koji su inače javno publikovani u periodu od 1976. do 2004. godine i citiraju, odnosno unesu u knjigu "Jukomovu".
Radi se o tačno prenetim delovima članaka, napisa autora Aleksandra Tijanića. Međutim, to nije bilo dovoljno za sud. Sud je smatrao da je kritičar, odnosno autor knjige "Jukom" bio u obavezi da zatraži saglasnost i odobrenje kritikovanog.
Inače, ti citati su predstavljali samo argumentaciju kao obrazloženje kritike koja je bila upućena za delovanje, odnosno za sve ono što je javna ličnost Aleksandar Tijanić u tom vremenskom periodu izgovorio, napisao, publikova, prezentovao i slično.
Ovaj član 17. ovim izmenama i dopunama se ne menja, ostaje takav, neprecizan. Sada bih vam citirala taj član 17, da bi ste tačno znali o čemu se radi. Kaže: "Autor ima isključivo pravo da štiti integritet svog dela i to naročito da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica", u konkretnom slučaju konkretne presude to ne možemo da vidimo, "da se suprotstavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi".
Ni ovo ne može da se konkretno, jasno, precizno, decidno odnosi na konkretno delo, kao što to sud kaže. Kao treće: "Da daje dozvolu za preradu svog dela". Dakle, i ovo može da bude, a ne mora, ali nije konkretno, nije precizno i ne daje jasna ovlašćenja institucijama, organima, da tumače u korist onog koji je citiran, protiv onog koji je taj citat iskoristio.
Ako je intencija u ovom zakonu, a koliko sam razumela jeste, da se na neki način ograniče autorska prava baš u javnom interesu, u interesu medija, odnosno građana da budu na pravi način informisani u pravom smislu, sa pravom sadržinom, onda ne vidim zašto je samo ovaj član 17. kao prilično neprecizan iz ovih izmena i dopuna. Prosto je neshvatljivo da su autori Predloga zakona izgubili iz vida od kolikog značaja je ovaj član 17. bio 2009. godine, kada se presuda Vrhovnog suda upravo pozvala na ovaj član. Tu ne mogu da shvatim i da razumem da je za njih zabrana jedne knjige toliko nebitna. Kažem – zabrana knjige, a to jeste knjiga, za razliku od raznih pamfleta, za razliku od "Majnkanfa" i slučaja nacionalnog stroja koji vi možete naći u skoro svakoj knjižari i u Beogradu i u Zrenjaninu, a koji nisu nikada zabranjeni i koji i dalje mogu da se kupe slobodno ukoliko odete u knjižaru i imate dovoljno para da ih kupite. Pri tom se zabranjuje ovakva jedna knjiga "Jukoma".
Ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima ukazuje na dva velika problema. Prvo, problem u pravosuđu. S obzirom da je takva jedna presuda doneta, koja je u svakom smislu diskutabilna i to samo pokazujem koliko je bilo potrebno da se krene sa reformom pravosuđa i koliko je to dobro što se reforma pravosuđa još uvek sprovodi i što se toliko truda ulaže u to. Sa druge strane, pokazuje koliko su naši zakonski predlozi poprilično polovični predlozi, zato što ne ulaze dovoljno duboko u materiju koja je potrebna da se menja. Dozvolićete, ovaj primer koji sam dala ilustracije radi zašto imamo problem sa ovim predlogom zakona, mislim da je sasvim dovoljan primer za to da se ozbiljnije pristupi izmenama i dopunama ukoliko imamo ambicija da ove zakone približimo standardima EU.
Još jednu ilustraciju bih navela pogrešne primena tog člana 17. Zakona o autorskim pravima. Time ću završiti.
To je u stvari onaj citat koji je predmet knjige, slučaj službenika Aleksandra Tijanića - da ukoliko Zoran Đinđić preživi, Srbija neće. Dakle, to je prilično jasna rečenica, prilično jasan citat, prilično tačno citirano. Međutim, s obzirom da je korišćeno bez saglasnosti citiranog, zbog toga, između ostalog i drugih citata, knjiga je morala biti zabranjena, a pri tom, onaj koji je kritikovao, mora da plati i naknadu štete zbog toga što je uradio onom koga je kritikovao, i koga nije pitao za dozvolu da ga kritikuje.
Dozvolićete, malo je apsurdno i iz ovakvih razloga potrebno je da se mnogo više radi na nacrtima zakona i kada se pišu zakoni, da se obrati pažnja na mnoge činjenice, i kada se usvaja na Vladi da se, između ostalog, uzmu u obzir i ovakve stvari, kao jedna sramna odluka Vrhovnog suda Srbije 2009. godine.

Trinaest minuta iskorišćeno od vremena ovlašćenog predsednika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.

Zahvaljujem.
Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub Socijalističke partije Srbije-Jedinstvena Srbija, podržava Predlog zakona o patentima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima, i svakako, rad i rezultate resornog Ministarstva na čelu sa ministrom Obradovićem.
Dobro je i logično je što su predložena rešenja u oba zakona rezultat sagledavanja primene postojećih zakona, odredbi zakona u praksi, i naravno, uporednog zakonodavstva. Prihvatanje dokazanih rešenja u sferi i u dinamičnoj oblasti koji regulišu oba ova zakona, što svakako dovodi do usklađenosti ove naše materije sa međunarodnim ugovorima kojima je Srbija pristupila nakon 2004. godine, svakako za krajnji cilj ima harmonizaciju našeg zakonodavstva u ovoj oblasti sa Evropskom unijom i Svetskom trgovinskom organizacijom.
Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija smatra da su razvoj nauke i realizacija naučnoistraživačkih projekata, inovacija, pronalasci nerazdvojni deo razvoja društva i smatramo da je neophodno angažovanje naučnoistraživačkih institucija u realizaciji razvojnih prioriteta ove zemlje, i da je to jedan od ključeva uspešnog razvoja.
Cilj zakona o patentima je jačanje pravne zaštite, koja se garantuje nosiocima patenata. Naravno, ideja je da se na taj način podstaknu pronalazači i naučnici da deluju u Republici Srbiji. To su ljudi od znanja, i Socijalistička partija Srbije smatra da je znanje najveći lični i društveni kapital, i najveća investicija u 21. veku. Zbog toga smatramo i želimo da nacionalni interes Srbije bude zadržavanje mladih ljudi, mladih naučnika, pronalazača u našoj zemlji.
Nikakva medijska i estradna propaganda nauke, ne može svakako biti zamena za jednu osmišljenu odgovornost u razvoju nauke i njenom unapređenju. Svakako da odredbe ovih zakona ne mogu se podvesti pod neke estradne i medijske odredbe, već jedan značajan korak ka dugoročnom unapređenju naučnoistraživačkog rada kroz, kao što sam rekao, jačanje pravne zaštite i eliminisanja pojava da se mladi pronalazači opredele da svoj patenat proklamuju nekoj drugoj zemlji, zbog odsustva odgovarajuće pravne i zakonske regulative u Republici Srbiji.
Usvajanjem oba zakona Srbija prihvata visoke međunarodne standarde, što svakako ide u prilog stvaranju jednog i oblikovanju jednog poželjnog ambijenta za investitore, pre svega, strane kompanije koje vrlo dobro cene i posmatraju kako je uopšte zaštićena intelektualna imovina, imovina. Dakle, patenti, autorska prava su nužan segment toga, i naravno, kako će njihove investicije u savremene patentirane tehnologije biti zaštićene.
Ovim zakonom koji je zaista vrlo detaljan i ima obilje preciznih normi, to se zaista postiže. S tim u vezi, želeo bih samo da iznesem nekoliko novina, kada je u pitanju zakon o patentima, jer cenim da su vrlo značajne.
Pre svega, uvođenje obavezne izrade izveštaja o pretraživanju, čime će se nesumnjivo poboljšati položaj podnosioca prijave, a naravno, investitori će steći potrebne informacije o izgledima za sticanje patenata, što će sigurno doprineti industrijskoj primeni pronalaska. Takođe, ispitivanje priznatog malog patenta, zaštita malog patenta je, predviđena je za pronalaske koji imaju kratak tržišni vek. Ovom odredbom će se sigurno doprineti zakonitom ponašanju i smanjenju broja sudskih sporova u ovoj oblasti. Zatim, uvođenjem prava na žalbu i žalbenog postupka, što će omogućiti efikasniju zaštitu prava stranaka i omogućiti dobro rasterećenje upravnog suda. Izjavljivanje revizije u parničnim postupcima, čime se otklanja jedna pravna praznina i upotpunjuje građansko-pravna zaštita prava propisanih predloženih zakonom.
Usklađivanje propisa iz domena intelektualne svojine, gde spada i zakon o autorskim i srodnim pravima je od izuzetne važnosti za našu zemlju. Ovaj zakon reguliše, kao što sam već rekao, vrlo dinamičnu oblast i prati trenodove evropskih razvijenih zemalja i donosi najznačajnije izmene koje se odnose na norme koje regulišu ograničenja autorskog prava.
Svakako da određene pojave u društvu koje nisu bile imanentne u određenom periodu, kao što su kopiranje, pojava interneta, zaštita optičkih diskova, zaslužuju reakciju zakonodavca.
Kada je u pitanju kopiranje autorskih dela, zaista nekada nije bilo moguće tako lako i kvalitetno da se kopira. U današnje vreme je to vrlo moguće. Postojeći zakon dozvoljava fizičkom licu, da bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade, umnožava primerke objavljenog dela za lične i nekomercijalne potrebe.
Ovog puta, izmenama ovog zakona se predviđa da se spomenuto ograničenje ne odnosi na umnožavanje pisanih dela u obimu cele knjige, osim ako su primerci te knjige rasprodati najmanje godinu dana i na taj način se zaista staje jednoj široko rasprostranjenoj pojavi, praksi kopiranja i zloupotrebe autorskih prava.
Takođe, u uslovima dinamičnog razvoja kompjuterskih tehnologija, izmenama Zakona se reguliše pitanje zaštite baze podataka, šta je sve obuhvaćeno – imovinska prava i ko je ovlašćeni korisnik baze podataka. Zakon nudi rešenja kada su u pitanju tehnološke mere zaštite optičkih diskova. Reguliše pravo sleđenja i na taj način, na primer, garantuje autoru dela iz likovne umetnosti. Garantuje mu da, ukoliko dođe do preprodaje dela, mora biti obavešten i da dobije odgovarajuću finansijsku nadoknadu. To je takođe jedna sfera koja se dinamično razvija u našem društvu.
Ovim izmenama Zakona se predviđa da se ograničenja autorskih prava sa ciljem slobodnog i nesmetanog izveštavanja javnosti o tekućim događajima ne odnosi samo na štampu, radio i TV, već i na druge medije, a pod kojima se smatraju, pre svega, mediji u ekspanziji, internet.
Na kraju, želeo bih da zaključim da je zaista očigledno da je svojevrsni izazov pitanje nadzora i sprovođenje odredbi oba ova zakona na terenu, što je svakako izazov za EU i mnoge razvijene zemlje i države, jer se radi o jednoj dinamičnoj oblasti. Svakako da dobra i poznata rešenja, uz iskustvo primene tih rešenja u EU i drugim razvijenim državama treba prihvatiti, ne ići mimo sveta. Poznato je da investitori žele da dođu na poznat teren. Odredbe oba ova zakona zaista stvaraju jedan poznat teren i povoljan ambijent za investiranje, kada su u pitanju ove oblasti u Republici Srbiji. Zbog toga će poslanički klub SPS-JS podržati oba ova predloga.