Gospođo ministre, gospodin Krasić, a nagovestio sam vam prethodno da postoji jedno mišljenje eksperata, sada bih pozvao, kada je u pitanju ocena i usklađenost sa evropskim propisima i zakonima kakvo su mišljenje dali predstavnici EU na ovaj nacrt prethodno, odnosno Zakon o krivičnom postupku koji se predlaže. U uvodnom delu, šta oni kažu? Ne bih ponavljao one eksperte koje je govorio gospodin Krasić, kaže – u ovom mišljenju se ispituje usklađenost Nacrta zakona, zakonika o krivičnom postupku iz 2011. godine čije se usvajanje trenutno razmatra i primprema u Republici Srbiji, sa evropskim standardima, a naročito Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i njenim protokolima. Mišljenje su pripremili Pit Hajm Kremens, Piter Palvin i Džermin Makebi, eksperti Saveta Evrope.
Ministre, shodno zahtevu Ministarstva pravde Republike Srbije od 1. aprila 2011. godine. Da li ste vi bili ministar od 1. aprila 2011. godine? Bili ste. Otkuda se oni pozivaju na Ministarstvo pravde? Ne znam da li je mogao ovo neko mimo vas, neću da tvrdim, ali čisto sumnjam da bi bez vašeg znanja i odobrenja i vašeg potpisa neko mogao da podnese zahtev da mu se izradi elaborat primedbi.
Još nešto, pregledao sam primedbe i mišljenja ovih eksperata na ovaj predlog zakonika i video sam da su mnoge odredbe što su oni na zadnjim stranicama naveli, a ima ih više stotina, upravo su iz nacrta izbačene, a ubačene njihove u ovaj predlog. Pa, upućuje na zaključak da je ipak radna grupa ovo radno mišljenje imala i koristila. Ako ne verujete, sutra ću da vam fotokopiram, pa vi ispitajte. Sa svoje strane ću ispitati da li je ovo istina ili nije, da li su eksperti zaista ovo podneli kao falsifika, kao nešto što nije bilo zahtevano od Ministarstva.
Zbunjuje činjenica da sve što se upravo ispravlja iz nacrta u predlog, mnoge odredbe se poklapaju sa datim primedbama i mišljenjima.
Što se tiče amandmana, predložio sam da se u članu 81. stav 4. shodno odredbi člana 36. Ustava Republike Srbiji dozvoli pravo žalbe, kako to Ustav propisuje u članu 36. Zamislite, izuzme se branilac, nije dozvoljena žalba, rešenje ne zadržava izvršenje. Zamislite sada, javni tužilac ili sudija ima svog branioca i to je u praksi, vi ste imali posla sa takvima, korumpiranim ljudima. Šta onda? Šta se dešava ako ima sudija poslovnu saradnju, pod znakom navoda, sa advokatom? Šta ćemo onda i još da mu se ne dozvoli, recimo, branilac koji je postavljen po službenoj dužnosti, njega razrešava, ali postavlja svog prijatelja koji treba da uzme honorar i još protiv toga da nema pravo žalbe? A član 36. Ustava Republike Srbije propisuje u stavu 2. – svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke državnog organa kojim se vređaju njegova prava ili njegovi interesi.
Što zaobilazite Ustav? Pridržavajte se Ustava. Mi smo u obavezi da se pridržavamo Ustava. Žalba je pravno sredstvo protiv svake odluke, kojom se vređaju prava i interesi određenog lica. Nisam ovo izmislio, ovo je izmislio ustavopisac. Hvala.