Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, ima nas 100.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Iako je očigledno da nas u sali ima i više od stotinu, kako je to evidentirano službeno, poštujući odredbe Poslovnika, za sat vremena ću odložiti početak i zamoliti poslanike da se prijave, sve one koji su u sali.
Za sat vremena ćemo se ponovo sastati kako bi smo utvrdili kvorum i nastavili sa radom.

Poštovani narodni poslanici, na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika, a vas molim da ubacite kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema, kako bismo utvrdili broj prisutnih poslanika u sali i ustanovili da li ima uslova za rad.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje ustanovljeno da nas ima 87, što znači da postoje uslovi za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika? (Da.)
Gospodin Vladimir Milentijević. Izvolite.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovom parlamentu, institucijama Republike Srbije, a verovatno i građanima Republike Srbije je poznato da za sutrašnji dan Priština najavljuje da će zauzeti administrativne prelaze na Jarinju i Brnjaku, rasporediti šiptarske carinike i policiju, učvrstiti granice između Kosova i Srbije, ukinuti institucije Republike Srbije i definitivno Srbe sa severa Kosova integrisati u institucije nezavisne države Kosovo.
Kao logistiku za svoju nameru najavljuju Euleks i KFOR. Do sada su nam Euleks i KFOR u dobroj meri bili partneri u rešavanju krize na KiM. Ukoliko se Euleks i KFOR, kao mirovne i statusno neutralne snage stave na stranu Prištine, prestanu da budu neutralne, prestanu da budu mirovne i napuste statusnu neutralnost, mi Srbi na Severu i njih ćemo doživljavati kao okupatore. Kao razlog okupacije Priština navodi kriminalne strukture na severu Kosova. Uz to, žiteljima poručuju da akcije i plan kosovske vlade nisu upereni protiv njih, već da za cilj imaju uklanjanje kriminala na severu KiM. Za njih su kriminalci oni koji ne plaćaju carine tzv. države Kosovo, oni koji se bore za očuvanje KiM u sastavu Republike Srbije i ne prihvataju institucije tzv. države Kosovo.
Već ranije sam Ministarstvu pravde i Ministarstvu policije postavio poslaničko pitanje – da li su Srbi na KiM koji ne plaćaju carinu tzv. republici Kosovo i Srbi koji se bore za očuvanje Kosova u sastavu Republike Srbije kriminalci? Da ili ne? Nažalost, nisam dobio konkretan odgovor. Srbi koji ne plaćaju kosovske carine ne mogu biti kriminalci, jer ne priznaju tzv. državu Kosovo, ne mogu biti kriminalci ni Srbi koji se bore za očuvanje KiM u sastavu Republike Srbije.
Na KiM, posebno na severu KiM, ne postoji Srbin koji želi da živi u nezavisnoj državi Kosovo i da se nije uključio u odbranu državnog suvereniteta i integriteta Republike Srbije. Oni koji su želeli da žive u tzv. nezavisnoj državi Kosovo su već u Prištini i pripomažu stvaranju kosovske nezavisnosti.
Mi koji smo ostali na severu, da još jednom ponovim, ne prihvatamo institucije Kosova. Ne želimo da živimo u nezavisnom Kosovu. Ne prihvatamo ni jednostrane poteze i nasilja i bez rezerve odlučni da demokratskim sredstvima sprečimo namere Prištine. Za taj cilj postoji potpuno jedinstvo i ništa nas ne može sprečiti u zaštiti legitimnih nacionalnih interesa.
Nažalost, neodgovornom, neadekvatnom i kapitalantskom politikom vlasti Republike Srbije umanjena nam je ta mogućnost da sprečimo nameru Prištine koja želi silom da promeni realnost na severu i dobije bolju poziciju za nastavak pregovora. U ovoj delikatnoj i opasnoj situaciji Vlada Republike SRbije nema nameru da zatraži vanrednu sednicu na kojoj bi se raspravljalo o situaciji na terenu, niti je
izvestila Narodnu Skupštinu Republike Srbije o razvoju događaja i sprovođenju aktivnosti i mera za zaštitu suvereniteta i stanovništva, iako je na to obavezuje Deklaracija od 31. jula.
Odbor za KiM je zakazivan tri puta kako bi pregovarački tim Beograda podneo izveštaj o toku dijaloga sa Prištinom. Nije održan ni jedan jer pregovarački tim nije našao za shodno da Odboru prisustvuje, a juče članovi vladajuće koalicije nisu dali kvorum kako ne bi doneli neke zaključke, iako su bili u holu Skupštine.
Imajući u vidu da je Savet bezbednosti za danas zakazao sednicu na kojoj će raspravljati o KiM, zaključite i sami kakav je odnos institucija Republike Srbije u odnosu na KiM.
Kako kažete, vodite diplomatske aktivnosti, činite sve da do eskalacija sukoba ne dođe.
(Predsednik: Vreme.)
Postavljma pitanje, ako do nemira i sukoba ipak dođe, Priština upotrebi silu i pokuša da Srbe očisti sa severa KiM, hoće li bezbednosne snage Republike Srbije zaštiti narod ili ostati u svojim bazama i baviti se malinarima i gej paradama?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Hvala predsednice.
Koleginice i kolege, moje pitanje će biti vezano za novac i pare poreskih obveznika, kao što je bilo i prethodno pitanje, jer na Kosovo oko 500 miliona evra ulažemo, a efekte ne vidimo, a u rudarsko-topioničarskom bazenu, bilo kroz državne fondove, bilo kroz garancije, skoro toliko. Juna 9. sam pitao premijera Cvetkovića – ko kontroliše poslovanje RTB Bor? Do danas nisam dobio odgovor, iako tamo postoji Skupština i upravni odbor itd.
Međutim, investicioni ciklus započet tri godine posle dve neuspešne privatizacije očigledno niko ne kontroliše. Zato se postavlja pitanje – da li Srbija ima adekvatnu kontrolu nad tolikim novcem koji se tamo sliva, ako već nema za ovaj novac koji ide na Kosovo?
Koji su argumenti? Sada ima i novih činjenica, u međuvremenu. Insistiram da mi se odgovori na pitanje – da li organi upravljanja tog preduzeća rade svoj posao ili je sve prepušteni direktoru Blagoju Spasovskom?
Kako je moguće da npr. Bor, na čijem je čelu taj gospodin, počne sa ulaganjem u rudarsku proizvodnju i otkopavanje i preradu rude na ležištu Čoka-Marin, to je jedno malo ležište kod Majdanpeka, a da još nema overene rudne rezerve za to ležište? Inače, po zakonu to je prvi papir da bi se dobili svi ostali papiri. Da li u ovoj zemlji može svako da kopa gde mu padne napamet, bez dozvole i papira? Plus, ovo je ozbiljno i ekonomsko pitanje, ali i ekološko. Ruda na tom ležištu je puna veoma štetnih materija, kao što su živa, arsen i kadmijum, ali se ipak tu kopa bez dozvole. Kako to država dopušta? Možda je gospodin Spasovski bio u istoj stranci sa aktuelnim ministrom rudarstva, ali ne bi trebalo da bude razlog. Kažem – bio.
Za rudnik bakra "Majdanpek" kupila se velika oprema, kamioni, damperi, bageri, bušilice i još nije počelo otkopavanje rude. Znači, u pitanju su očigledno bile javne nabavke.
Drugo pitanje, šta je sa tako pompezno najavljenim otkopavanjem bogate rude u Borskoj jami iz čuvenog rudnog tela TE? Čak je i predsednik Srbije bio doveden tamo i rekao da je sreća da ćemo tako bogatu rudu vaditi i mnogo para zaraditi i ulagati u Bor. Kad ono tamo, kao kašikom da kopaju. Simbolične rude se kopaju. Ništa od toga nema, a prošlo je više od dve godine. U redu je da se prave okretnice, kružni tokovi, farbaju fasade, ali ovo je veliki, ogroman novac svih građana Srbije, nije opštinski novac da bi se tako nedomaćinski njime poslovalo.
Takođe se postavlja pitanje o ishitrenoj odluci, o početku gradnje nove topionice i fabrike sumporne kiseline. Tri puta se već najavljuje početak gradnje topionice. Ovde smo dali garancije za kredite u vrednosti od 130 ili 140 miliona evra. Tri puta se otvara i najavljuje početak i uvek se kaže - 36 meseci će to trajati. Samo, ne znamo kad će i od kog trenutka će početi da se računaju tih 36 meseci? Na stranu što Studija izvodljivosti, što biznis plan za tu topionicu niko nije video, a donete su tako krupne odluke o tako velikom novcu.
Šta će biti ako, recimo, padne cena bakra, koja je sada najviša cena u istoriji? Iako je najviša cena u istoriji, a cena bakra na svetskom tržištu je oko 10.000 evra i preko 10.000 evra, RTB Bor radi sa gubitkom. Šta će biti ako Kina, zbog svog razvoja 10% ne održava i građevinska industrija ne održava toliku cenu bakra? Šta kad padne dole? Hoćemo li uludo potrošiti pare i državi ostati dugovi, a Bor otići u nekoj privatizaciji nekome? Je li Bor privatizovan, je li taj Spasovski kupio da ne znamo? To je sve ono što nas muči i što otvaramo kao pitanje, a Vlada ćuti.
Zato, još jedanput insistiram na odgovoru. Ovo su samo neka od pitanja. Kopa čovek bez dozvole, otvara kao što je nekada onaj put Feketić via Feketić otvaran u svakoj kampanji, otvara topionicu. Hoće li se stati na put samovlašću u RTB Bor? Da ne ulazim sada u druge stvari, insistiram na odgovoru na pitanje koje sam postavio 9. juna, uz još nove okolnosti koje sam postavio ovde – kako je moguće da se kopa kod Majdanpeka bez dozvola? Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, htela bih da vas obavestim da je sednica Odbora za pravosuđe i upravu u sali I Doma Narodne skupštine. Početak je planiran za 11,30 časova. Molim članove Odbora da uzmu učešća u radu.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da postavim dva pitanja. Prvo se odnosi na proces privatizacije. Mislim da tu imamo jedan zajednički stav, da je ona u prethodnom periodu sprovedena jako loše. Skoro trećina privatizovanih preduzeća će imati raskinute ugovore.
U ovom trenutku bih konkretno govorio o preduzeću za vodne puteve "Ivan Milutinović", skraćeno PIM. Izuzetno važno preduzeće koje je u proces restrukturiranja ušlo 2005. godine, za koji je predviđen tenderski postupak koji se bavi hidrograđevinskim radovima. To je jedno od retkih preduzeća, koje nažalost, postupcima Agencije za privatizaciju i same Vlade, dolazi pod znak pitanja. Velike su nezakonitosti u prethodnom periodu i čini nam se da bi šteta koja bi mogla ovakvim postupkom privatizacije da se stvori, izuzetna.
O čemu se radi? Pomenuti tender je raspisan 2010. godine. Nažalost, pojavio se samo jedan ponuđivač "La Farž" i od tog trenutka, Agencija za privatizaciju zvanično prekida postupak privatizacije, ali nastavlja da sama, van Komisije za pregovore koja je zvanično oformljena programom restrukturiranja, pregovara sa "La Faržom", pri čemu dozvoljava sebi da menja uslove iz tenderske dokumentacije koje su predate. Čak menja i prostorni plan, ne bi li kamenolom u Golupcu, njegov kapacitet, udvostručila. Pri tome, ima i podršku Vlade.
Vlada 30.6.2011. godine izuzima iz prodaje deo imovine, jer očigledno da "La Farž" nije zainteresovan za svu imovinu preduzeća o kome sam govorio, "Ivana Milutinovića". Dolazimo u situaciju da Agencija za privatizaciju, da pojedinci iz Agencije za privatizaciju samovoljno, van zakonskih okvira pregovaraju i ugovaraju neku privatizaciju, na štetu radnika, i rekao bih, na štetu celog društva.
Ono što je za nas nedopustivo i ono što je pitanje koje sam hteo da postavim, pre svega, Ministarstvu za ekonomiju – ima li nameru da raspiše nove tendere? Kako stvari stoje, uslovi iz tendera su znatno promenjeni. Neophodno je da se raspiše novi tender kako bi se pojavili novi ponuđači, a možda bismo imali znatno bolju cenu nego što je imamo u ovom trenutku.
Šta će Vlada učiniti kada je u pitanju ponašanje Agencije za privatizaciju, jer ovakvi postupci Agencije za privatizaciju, gde ona samovoljno pregovara sa kupcima, nisu izuzetak? Nije to samo u ovom slučaju, jer sve češće gospoda iz Agencije za privatizaciju samovoljno prisvajaju proces privatizacije i rade na svoju ruku.
Što se tiče druge teme, mislim da i ona u ovom trenutku zaslužuje našu pažnju. Radi se o poljoprivrednicima i radi se o činjenici da smo juče imali jeda ozbiljan sukob između žandarmerije i policije, i naših poljoprivrednika, pre svega, malinara. Želeo bih da kažem da se radi o Udruženju poljoprivrednih proizvođača.
Mi često uprošćavamo stvar, govoreći samo o malinarima, da su oni iz Zlatiborskog okruga i Moravičkog okruga. Činjenica je da već 15 dana oni nemaju mogućnost da protestuju, kao što imaju danas mnoge socijalne grupe u Beogradu i da se bore za svoja prava, jer ih u tome sprečava policija. U situaciji smo da policija jedan deo građana poljoprivrednika šikanira i onemogućava im osnovna prava na štrajk.
Ono što je stav SNS je da uopšte prema poljoprivredi, naravno, i malinarima koji bitno utiču i na izvoz poljoprivrednih proizvoda, moramo da imamo jedan mnogo obazriviji stav. Bez obzira što Ministarstvo poljoprivrede tvrdi da nema para za malinare, nema subvencije, to mora da se promeni, da Vlada i Ministarstvo poljoprivrede sa svim poljoprivrednicima, i kada je u pitanju poljoprivreda, mora da promeni svoju politiku.
Konkretno pitanje – šta policija namerava da učini sa pravima poljoprivrednih proizvođača na štrajk?

Vreme.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje pre svega Vladi Srbije – kada će da spreči pljačku građana Srbije na svim nivoima? Prosto je zastrašujuće kada pogledate u kakvoj mi državi živimo.
Ono što je danas najaktuelnije je problem koji imaju malinari u Srbiji. To se ponavlja iz godine u godinu, zbog toga što situacija vezana za maline apsolutno nije uređena. Nekoliko stotina hiljada građana Srbije će pretrpeti ogromnu štetu. Tu štetu će pretrpeti zato što je Vlada DS omogućila da se građani pljačkaju.
Na koji način? Vrlo jednostavno. Skoro sve hladnjače u Srbiji drže pripadnici DS. Skoro sve. Jednu od njih je čak i Boris Tadić otvarao. Čini mi se da je ona u Osečini. O tome je SRS pričala 2007. godine.
Pogledajte šta se radi. Svi ministri poljoprivrede apsolutno stoje na strani hladnjača. Tako omogućavaju da se građani pljačkaju.
Pogledajte šta danas radi policija kada je u pitanju protest proizvođača malina. Ne mogu da se pojave na putu. Setite se pre kratkog vremena kada je bila blokada Vojvodine, zbog toga što je, moram da priznam, predložen dobar zakon, da se oporezuje zemljište onima koji imaju više od 14 hektara. Zašto da se oporezuje? Zato što ste omogućili raznoraznim mahinacijama da pojedinci zakupe po 100 hektara, a to zakupljuju na tuđe ime, daju za to sve pare. Ne urade ništa, ne zakopaju ni jedan jedini ašov, ali kada se sve završi, otprilike kada svima plate sve, dobiju oko milion dinara.
Bojan Pajtić je bio protiv tog zakona. On je izveo traktore na puteve Vojvodine. Niko nije mogao da prođe.
Što tada nije reagovala policija? Zašto tada policija nije rasterala i sprečila da se blokiraju putevi? Zato što to nije odgovaralo Bojanu Pajtiću. A sada, kada su u pitanju malinari, sada ne mogu ni da se pojave na putu, sprečeni su. Vi jednostavno apsolutno nemate ni jednog jedinog motiva da dozvolite da se u ovoj državi normalno radi i da ljudi žive zahvaljujući svome radu. Vas isključivo interesuju vaši interesi.
Pogledajte bankarski sistem. Pogledajte šta ste dozvolili. Potpuno ste uništili domaće bankarstvo. Imate dve, tri naše banke koje pokušavaju da opstanu na tom tržištu. Ali, zato ste omogućili svim stranim bankama da pljačkaju nemilosrdno ovaj narod. Pogledajte šta je urađeno sa švajcarcem. Kad ćete nešto da predložite? Što se ne ugledate na zemlje EU kojoj toliko težite? Pogledajte šta je uradila Mađarska. Pogledajte druge države. Vas baš briga. Ovde "Rajfhajzen banka" propisuje kurs po kome će oni koji su se zadužili da vraćaju kredite. Zašto ih ne oporezujete? Zašto ne oporezujete taj ekstra profit? Jel ima neko neke podatke koliko su para izneli iz ove države? Baš vas briga. Pojedinci od vas uzimaju za to proviziju, a oni neka gule ovaj narod. Vi ćutite. A kriza dolazi, i to mnogo veća nego što je ona bila.
Znate li koliko će ljudi da ostane bez kuća, stanova, bez sredstava za rad, zato što su pošteno uzeli kredit, ali ih je tada bivši guverner Jelašić naveo da se zaduže u švajcarcima, pa se švajcarac izjednačio sa evrom i došli smo u situaciju da su danas ljudi opljačkani, pogotovo oni koji su se zadužili da bi kupili stan. A vi ništa. Kako je moguće da strane banke servere drže van ove države? Za 24 sata oni imaju kompletnu sliku stanja u našoj državi, a vas baš briga. Briga vas zato što pojedinci od vas za to uzimaju pare.
(Predsednik: Vreme.)
Znači, jedno jednostavno pitanje Vladi Srbije – kada će učiniti nešto da se ne pljačkaju građani Srbije?

Prosledićemo vaše pitanje.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.