Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz SNS bi želeli da iznesemo svoje stanovište vezano upravo za stanje visokog obrazovanja, ali svakako i ovoga što je danas predmet rasprave a to je visina naknade za rad Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i naknade za rad u Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta.
Smatramo da ukupno stanje visoko obrazovanih ljudi u našoj državi nije adekvatno i da ono u narednom periodu mora biti značajno unapređeno tj .procentualno podignuto jer procene su da ukupno u našoj zemlji ima negde između 6,5 i 7% visoko obrazovanog stanovništva, što je značajno manje nego što je prosek u EU i da kroz obrazovni proces, pre svega, visoko obrazovanje ali i drugim merama, državnim merama, trebalo bi da se omogući da veći broj naših građana stekne visoko obrazovanje i u tom kontekstu posmatramo i raspravu danas u narodnom parlamentu o odlukama za naknadu za rad ovih tela i Ministarstva nauke.
Lično mi je žao što danas ne prisustvuju predstavnici Ministarstva prosvete i nauke, no Poslovnikom je tako određeno, da obzirom da je predlagač Administrativni odbor, znači skupštinsko telo, onda oni ovde nisu prisutni. Ali, mislim da u jednoj konstruktivnoj raspravi moglo bi se od nadležnih iz Ministarstva čuti šta je i samo ministarstvo uradilo u smislu unapređenja visokog obrazovanja a i šta su ova tela u proteklom periodu uradila takođe u smislu podizanja kvaliteta nastave i unapređenja visokog obrazovanja.
Obzirom da su na nekim mestima objavljeni nekakvi podaci, upravo o aktivnosti i doprinosu ovih tela, upravo ceneći dignitet tih tela i pogotovu ljude koji se nalaze u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, a i Akreditacionoj komisiji, jer se radi pre svega o uglednim profesorima naših univerziteta ili uglednim naučnoistraživačkim radnicima iz naučnih instituta, svakako priličan broj tih koji predstavljaju članove ovih tela su i naši akademici i apsolutno smatram da su vrlo kompetentni ljudi da rade svoj posao u ovim telima i da su ga oni i u proteklom periodu kvalitetno određivali, ali se takođe slažem da u okviru ove rasprave, možda je trebalo od strane Ministarstva i tih tela da bude pripremljena jedan izveštaj o proteklom radu na osnovu koga se može ili moglo bolje procenjivati njihov rad.
Ono što je evidentno i što je saopšteno iz tih tela i samog ministarstva, to je da je dosad, što se tiče rada, znači Komisije za akreditaciju, akreditovano 13 univerziteta i to osam državnih i pet privatnih univerziteta, da je ukupno akreditovano oko 112 fakulteta, 65 visokih škola, strukovnih studija i pet visokih škola akademskih studija.
Na ovih 112 fakulteta je akreditovano nekih 1205 studijskih programa i to osnovnih studija, master studija, doktorskih studija i specijalističkih studija. Ovi podaci svakako su od značaja za visoko obrazovanje u našoj državi i značajan rad i trud je učinjen da se izvrše ove akreditacije, međutim, i sam, kao univerzitetski nastavnik smatram da akreditaciono telo, pre sveta akreditaciono telo a i ovaj nacionalni svet bi trebalo dalje da prati, da li svi ti fakulteti koji su se akreditovali i dokumentovali da ispunjavaju uslove za obavljanje obrazovnog pa i naučnoistraživačkog rada u celosti primenjuju to sve u procesu obrazovanja, to što su i prijavili.
Mislim da apsolutno ima saznanja da na priličnom broju fakulteta se to što je akreditovano u celosti i ne sprovodi i da tu ima prilično odstupanja pa se iskreno nadam da u narednom periodu, upravo i jedno i drugo telo, obzirom da su novoizabrani, znači određen broj novih članova, gde bi bio, odnosno Nacionalni savet proširen, a i u Akreditacionoj komisiji su izabrani novi ljudi, i ja apsolutno ne sumnjam da su kompetentni za svoj posao, da izvrše određene provere, na kraju, za dobar broj fakulteta i univerziteta i doći će period reakreditacije, znači, ponovno prijavljivanje i sagledavanje i ispunjenost uslova.
Ono što želim danas da iznesem ovde, da na nekim fakultetima i visokim školama se ne realizuje u praksi na način na koji su se obavezali prilikom procesa akreditacije.
Na nekim fakultetima i visokim školama, i dalje se upisuje već broj studenata od broja koji je odobren procesom akreditacije. Studenti se upisuju u odeljenja van sedišta za fakultete i visoke strukovne škole, a one nisu, odnosno koje nisu dobile akreditaciju.
Dalje, studenti se upisuju na studentske programe koje nisu dobile akreditaciju. Znači, ima i toga, iako je ministarstvo kod upisa ove godine posebno upozorilo studente i iznelo spisak upravo akreditovanih i univerziteta i fakulteta, ali i dalje mislim da ima nekih institucija koje upisuju studente, a da nisu dobili još akreditaciju.
Dalje, studentski programi se ne realizuju prema kurikulumu koji je bio prijavljen ili odobren u procesu akreditacije. Nastava na pojedinim predmetima se ne odvija prema silabusima koji su prijavljeni i odobreni u procesu akreditacije.
Dalje, veličina grupa za predavanja i vežbe nije u skladu sa standardima kvaliteta. Na fakultetima i visokim školama, broj i struktura nastavnika i saradnika se razlikuje od onoga ko je prijavljen i odobren u procesu akreditacije.
Broj studenata upisanih na doktorske studije, a one su kao novi oblik obrazovanja, faktički uvedene, nije u skladu sa, pre svega, brojem kompetentnih nastavnika i mentora.
Nastavnici koji ne ispunjavaju standarde u pogledu potrebnog broja objavljenih radova u časopisima sa tzv. (ne razume se) liste, se angažuju kao nastavnici i mentori u nastavnom procesu na doktorskim studijama, što nije u skladu ni sa zakonom, a što svakako nije od interesa za te mlade ljude koji se opredeljuju za doktorske studije i sutra treba da predstavljaju naš novi naučni potencija.
Dalje, ono što je takođe primećeno to je u okviru praćenja rada i ocenjivanja studenata, da se u praksi u dobrom broju visoko-obrazovnih ustanova kontinuirano ne prati i ocenjuje rast studenata tokom nastave i takođe da se na adekvatan način ne prati pohađanje nastave od strane studenata. To postoji kao obaveza uvođenjem bolonjskog procesa.
Ocenjivanje studenata se ne obavlja organizovano prema unapred donetim rashodima i najčešće se dalje ocenjivanje vrši u tzv. ispitnim rokovima i samim izmenama Zakona o visokom školstvu uveden je još jedan ispitni rok kao redovan roka, iako znamo da oni koji su prešli na bolonjski proces u suštini ocenjivanje treba da bude tokom nastavnog procesa i samo završni deo ispita da se finalizuje u konkretnom ispitnom roku.
Ono što je takođe primećeno i što treba u krajnjem narednom periodu da se proveri od ovih tela o čijim naknadama danas razgovaramo, to je što se tiče nastavnika i saradnika da se u nastavu ne uključuje onoliki broj nastavnika koliko je prijavljeno u procesu akreditacije i da je najčešće došlo do smanjenja broja saradnika i nastavnika u odnosu na broj predviđen rešenjima o akreditaciji.
Svakako, u skladu sa tim, treba i proceniti na koji način to utiče na realizaciju procesa nastave i na prosečno opterećenje nastavnika i saradnika. Na nekim fakultetima se angažuju i novi nastavnici i saradnici, a da nema njihove prave ocene kompetencije za izvođenje nastave i proveru te kompetencije.
Sve u svemu, ima mnogo elemenata koji bi trebali u narednom periodu da se provere, vezano i za nenastavno osoblje, materijalne resurse, samovrednovanje nastavnog procesa ne sprovodi se na pravi način, na dobrom broju fakulteta i ti rezultati nisu javni na tim obrazovnim ustanovama.
Ono što želim dalje da kažem, a što sam u ovom parlamentu otprilike pre nekih dva meseca javno izneo u formi poslaničkog pitanja i pismeno sam to poslaničko pitanje postavio, upravo se delimično odnosilo i na ne sprovođenje normi akreditacije na fakultetu na kom radim, to je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Departmant za veterinarsku medicinu, gde se u obrazovnom procesu, zbog neadekvatnog odnosa rukovodstva škole, pre svega dekana, ne sprovodi ono sve što je akreditovano i posle toga sam imao, i danas dan imam lično neprijatnosti, utoliko što mi je žestoko zamereno, a i zaprećeno, da će mi biti prekinut radni odnos. Iskren da budem i očekujem da se to možda desi ovih dana na tom fakultetu jer nema realnog i ozbiljnog sagledavanja svega onoga što sam sam i grupa nastavnika sa tog departmana što je iznela i uputila i rektoru i Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i predsedniku Pokrajinske vlade.
Želim ponovo sa ovog mesta uputim pitanje predsednici Skupštine jer imam saznanja da još ništa konkretno nije urađeno. Jednostavno želim i da kažem onima koji me osuđuju da neću odustati od svih tih zahteva koji su izneti pre svega sa željom da nastavni proces na onome što sam sam lično učestvovao u osnivanju tog studija bude degradiran i ne sprovodi se u skladu sa izvršenom akreditacijom. Sa druge strane, i sve ono što sam u okviru svog poslaničkog pitanja izneo, a što se odnosi na zloupotrebe funkcije i položaja dekana i određene korupcionaške ili kriminalne radnje, insistiraću da se one u celosti ispitaju i da ljudi na fakultetu i šira javnost to sazna, ne plašeći se da može da mi se desi da i kao nastavniku koji već 10 godina radi na tom fakultetu upravo zato što se to nekome nije svidelo mi bude prekinut radni odnos.
Na kraju želim još jedanput da podvučem da smatramo da treba da se odredi naknada za sve ljude koji su uključeni u ova tela, i Nacionalni savet za visoko obrazovanje i naknadu za rad u Komisiji za akreditaciju.
Priklanjamo se mišljenju određenog broja poslanika da je možda, u odnosu na sadašnje vreme, ta naknada možda i visoka. Sami smo predložili jedan amandman, da se izvrši određena korekcija. Ti ljudi koji treba da rade jedan izuzetno važan i državni posao treba da imaju i naknadu i ceneći da će to u narednom periodu raditi odgovorno i kvalitetno. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Mašiću.
Na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.
Da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? Ne.
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres.
Ovim smo završili prepodnevni deo današnjeg zasedanja.
Određujem pauzu u radu na osnovu člana 87. Danas ćemo raditi duže od 18,00 sati raspravom o pojedinostima o Zakoniku o krivičnom postupku.
Sa radom nastavljamo u 15,00 sati.
(Posle pauze)

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da je predsednica Skupštine, Slavica Đukić-Dejanović povodom pretresa u pojedinostima 1. tačke dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU, pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača, Snežane Malović, ministra pravde, prisustvuje i Jovan Ćosić, šef Odseka u Ministarstvu pravde i Zlatko Petrović, rukovodilac grupe u Ministarstvu pravde. Pozdravljamo ministarku i članove njenog kabineta.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakonika podneli narodni poslanici: Srđan Miković, Nataša Jovanović, Petar Jojić, Božidar Delić, Milorad Buha, Vjerica Radeta, Gordana Pop-Lazić, Filip Stojanović, Sreto Perić, Mirko Munjić, Boris Aleksić, Momir Marković, Dejan Mirović, Milovan Radovanović, Slađan Mijaljević, Vitomir Plužarević, Dušan Marić, Aleksandar Martinović, Zoran Krasić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Judita Popović, Bojan Đurić, Nataša Mićić, Marija Bugarčić, Ivan Andrić, Zlata Đerić, Srđan Spasojević, Miloš Aligrudić, Milica Radović, Miroslav Petković i Jovan Palalić, kao i Odbor za pravosuđe za upravu.

Narodni poslanici Miloš Aligrudić i Milica Radović, pisanim putem, povukli su amandman na član 2. stav 1. Predloga zakonika.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakonika u pojedinostima.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin, koji nije u sali, ali, interesantno, pojavio se u elektronskom sistemu.

Reč ima gospodin Petar Jojić.

Gospodine potpredsedniče, gospođo ministre, u ime SRS mr Dejan Mirović je uložio amandman na član 2. stav 1. tačka 14. Posle reči: "predistražni postupak" dodaje se zapeta i reč: "istraga".
Radi se o tome što je izostavljena istraga koja treba da se nađe u institutu za počinjanje i vođenje krivičnog postupka. Zato predlažemo da se ovaj amandman usvoji, jer se u sledećim odredbama govori da je i istraga u toku krivičnoga postupka. Prema tome, to kaže i pokretanje krivičnog postupka u članu 7, da krivični postupak je pokrenut donošenjem naredbe o sprovođenju istrage. Dakle, on spada u krivični postupak.
Verovatno da je ovo bila neka omaška i mi predlažemo, radi poboljšanja teksta zakona, da se ova odredba nađe tamo gde mi predlažemo.

Zahvaljujem.
Iskorišćeno je minut i po od vremena poslaničke grupe.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Milica Radović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, gospođo Radović.

Zahvaljujem se.
Koliko je uopšte loš ovaj predlog zakonika najbolje pokazuje to što smo imali obavezu da intervenišemo već u članu 2. i koliko je loše rešenje koje se nalazi u članu 2. najbolje potkrepljuje činjenica što smo morali da podnesemo čak tri amandmana na ovaj član.
Ovaj amandman koji sam ja podnela odnosi se na brisanje stepena osnova sumnje, prvenstveno iz razloga što su takve definicije usmerene na uvođenje nečega što nije poznato krivično-procesnom pravu, a to je pretpostavka krivice. Naime, ove odredbe su u potpunoj suprotnosti već sa članom 3. Predloga zakona, kojim se kaže da se svako smatra nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi u pravosnažnoj sudskoj odluci. Ovakvo rešenje koje je sadržano u članu 2. ne samo da je protivno ovom rešenju iz Predloga zakona u članu 3, već je protivno i samom Ustavu, a i važećim međunarodno-pravnim dokumentima.
Ovakve odredbe ne poznaju savremeni zakonici o krivičnom postupku i mene živo interesuje odakle je predlagač zakona, odnosno onaj koji je pisao ovaj tekst zakona, ovu odredbu preuzeo? Posebno je neobična ova podela na posredne i neposredne dokaze, koja nema apsolutno nikakav praktičan značaj prilikom odlučivanja. Ona ima isključivo teorijski značaj i njeno mesto, odnosno mesto za definisanje ovakvih definicija nije u ovom predlogu zakona.
Ali, mnogo veća primedba od ove koju sam sada iznela jeste upravo uvođenje pretpostavke krivice. Ovde se radi o izuzetno opasnoj nameri predlagača zakona. Ona svoj pun značaj dobija onda kada se upotpuni sa onim što predstavlja samu suštinu ovog zakona, a to je eliminisanje načela istine iz zakona i onda se tek shvata šta je prava namera ovog predlagača i onda tek dolazimo na izuzetno opasan teren prilikom same primene ovih odredaba. Hvala.

Hvala vama. Vi ste i ovlašćeni predstavnik i pola minuta od vremena je iskorišćeno. Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Imate reč, gospodine Jojiću.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Podneo sam amandman na predloženu odredbu iz člana 2. stav 1. tačka 19). Naime, u Predlogu se pogrešno normira pitanje sumnje, osnovne sumnje, indicija i opravdane sumnje. Pre svega, odredbom člana 30. Ustava Republike Srbije propisano je da je u pitanju lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka.
Dakle, potrebno je ovu predloženu normu da predlagač, odnosno parlament, usaglasi sa Ustavom i u tom slučaju ona može biti primenjiva. Jer, šarenila u Ustavu nema, ali u predloženom zakoniku o krivičnom postupku toga šarenila ima dosta.
Predlažem da se usvoji ovaj amandman zbog toga što on poboljšava tekst i preciznije definiše normu koja se predlaže. Ovako, bila bi u pitanju i sumnja i osnovana sumnja i čak uvođenje opravdane sumnje. Mislim da je bolje rešenje da se prihvati ovo da bude osnovana sumnja, kako Ustav Republike Srbije predviđa.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.
Izvolite, gospodine Aligrudiću.

 Hvala.
U ovom članu 2. tački 25) stoji jedan od izraza koji se upotrebljavaju u zakonu, pa mu se objašnjava značenje, a taj izraz je "druga trajna zajednica života".
Nikada nisam čuo za to. Kakva je to druga trajna zajednica života? Ovde vi objašnjavate da je u pitanju zajednica dva lica koja po trajanju i uzajamnim obavezama imaju odlike porodičnog života. Što ne tri lica, što ne pet lica? Na šta vi to mislite, koja je to druga trajna zajednica života koja ima odlike porodičnog života i sastoji se od dva lica? To je vrlo interesantno.
Šta ako su cimeri u pitanju, ima ih pet, ručaju zajedno, jedu, spavaju i to dugo traje i ne zna se do kada će to trajati, ne mogu da kažu, možda godinu, dve, tri, možda pet, možda 15. To je takođe neka zajednica života. Prema svim karakteristikama imaju odlike porodičnog života. Hoćemo li tim licima isto da obezbedimo mogućnost da budu oslobođeni svedočenja u krivičnom postupku? Hoćemo li to da radimo? Ili ste možda mislili na nešto sasvim drugo?
Ako su u pitanju dva lica koja žive kao da su u porodici, možda su to braća od stričeva koja žive u istom stanu, jedan nema drugi stan, a ovaj je kod njega i onda tako lepo žive, kuvaju zajedno, ručaju i ne znaju do kada će to trajati. Da li je to u pitanju? Morate da mi objasnite o čemu je reč, jer ovaj institut "druga trajna zajednica života" niti ga poznaje Ustav, niti ga poznaju zakoni.
Ako mi objasnite da je u pitanju nešto drugo, da je u pitanju nešto što je surogat bračnog odnosa između lica koja se ne mogu upodobiti sa karakteristikom vanbračne zajednice ili braka, onda je to već nešto sasvim drugo i to je nešto što naš pravni sistem ne dopušta. Vi to ne možete na mala vrata uvoditi kroz Zakonik o krivičnom postupku. To nije u redu i to bi morali da izostavite. Naš amandman ide u tom smeru.