DVANAESTO VANREDNO ZASEDANJE, 15.09.2011.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DVANAESTO VANREDNO ZASEDANJE

4. dan rada

15.09.2011

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:15 do 19:20

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Samo jedno obaveštenje.
Od strane RTS obavešteni smo da će danas prenosa biti do 16,55 časova, a sve ostalo će ići u odloženom emitovanju posle 23,00 časova.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Petković, koji ima reč.

Miroslav Petković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospodine predsedavajući, gospođo Malović, zaista je nejasno kako ste se vi bukvalno poigravali sa definicijama u ovom zakonskom tekstu. Moje kolege su govorile o stepenovanju sumnje. Vi praktično u zakonski tekst uvodite indicije i neposredne dokaze, a stručnjaci kažu da je to postojalo samo u periodu inkvizicije, a ne u savremenim pravnim sistemima.
Vi ste za lišenje slobode rekli da je hapšenje. Verujte da smo mogli da podnesemo amandman da umesto zatvora stoji pržun, apsan, ćorka ili tako nešto, pa da onda ovaj zakon izgleda još smešnije nego što ste vi predložili.
Nije nam jasno šta će u zakoniku o krivičnom postupku definicija organizovane kriminalne grupe i organizovanog kriminala. Činjenica je da te definicije postoje u Krivičnom zakoniku Republike Srbije i potpuno im nije mesto ovde.
Rekao sam da je ovaj zakon prenormiran, da sadrži neke odredbe koje su suprotne jedna drugoj, koje su kontradiktorne, koje su potpuno nepotrebne i nejasne. Zato predlažem da prihvatite amandman DSS i ove tačke koje su gospođa Radović i gospodin Aligrudić, a i ja u ovom amandmanu, predložili da se brišu, da budu obrisane iz teksta zakona. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 2. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Mićo Rogović

Napred Srbijo
Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Pored brojnih intervencija upravo na član 2. koji se bavi objašnjavanjem značenja izraza reči primenjenih u ovom zakoniku, SNS smatra da je neophodno objasniti i pojam, odnosno značenje izraza "suđenje u razumnom roku". Amandman koji smo predložili glasi: "suđenje u razumnom roku je najkraće neophodno vreme koje je potrebno da se sprovede postupak i donese pravosudna presuda, a koje ne može biti duže od tri godine", i to na kraju svih objašnjenja, izraza, ne remeteći ni sam redosled članova ni objašnjenja, ni zakonika u celosti.
Međutim, obrazloženje od strane predlagača da bi bilo uvođenje objašnjenja suđenja u razumnom roku, odnosno izraza, bio bi čisti formalizam. Čuli ste i komentare sa čime se bavi ovaj zakonik i kakve pojmove definiše, odnosno značenja i nejasnoće, u smislu ovoga što je uvaženi kolega Aligrudić rekao, a to je druga trajna zajednica života. Ako u našem sistemu ne treba pojam suđenja, odnosno značenje suđenja u razumnom roku definisati i da stoji u članu 2, onda ne vidim razloga ni pojma značenja izraza "policija", opšte je poznata stvar i prihvaćena i drugim aktima regulisana, da stoji u zakoniku.
Verovatno niste imali u vidu činjenicu da su u našem pravosuđu do sada dobro poznati i postupci koji se vode godinama, vrlo često koji su došli do zastarelosti i ne samo zastarelosti po pitanju krivičnog gonjenja, nego i po pitanju izvršenja krivičnih sankcija. Zbog toga smo imali u vidu da ovo treba definisati.
Ako se dalje prođe kroz zakonik i ako u članu 14. i stoji ovo značenje, odnosno naslov – suđenje u razumnom roku, bilo je sasvim neophodno zbog prakse našeg sudstva i svih slučajeva i pre reformisanog pravosuđa i poznatih slučajeva, dugogodišnjih procesa, ovo neophodno uvrstiti u pojam objašnjenja izraza značenja ovog zakonika.
Sasvim je nedopustivo da se ovo objašnjenje prepušta i daljem delu zakonika i sasvim je normalno, čak i da ste mislili za ovaj rok od tri godine, ako i to imamo u vidu, neophodno je bilo definisati da, s obzirom na našu sudsku praksu i dugotrajne procese, da je trebalo i uokviriti ovaj vremenski rok vezan za suđenje i zato
smo i predložili ispred SNS da se objasni značenje izraza "suđenje u razumnom roku". Zahvaljujem.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima gospođa ministarka.       
...
Socijaldemokratska stranka

Snežana Malović

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, smatram da je potrebno da dam neka objašnjenja vezana za član 2. Predloga zakonika o krivičnom postupku.
Ovaj Predlog zakona sadrži značenje izraza. Neki zakoni to imaju, neki zakoni to nemaju. Mišljenje Radne grupe koja je radila na izradi ovog Predloga zakona je bilo da se uvede pojmovnik. U Zakonu o parničnom postupku, o kome ćemo sutra raspravljati ne postoji značenje izraza. Prosto, kao predlagač zakona, uzela sam to kao relevantan stav Radne grupe.
Što se tiče određenih tačaka koje su sadržane u ovom članu, smatram da je dužno da pojasnim tačke 17, 18. i 19, gde su uvedeni pojmovi, kao što su: osnov sumnje, osnovana sumnja ili opravdana sumnja. Prosto, oni određuju pojedine faze postupka, s obzirom na novi koncept krivičnog postupka koji nameravamo da uvedemo u naš pravni sistem.
Takođe bih ukazala da i postojeći Zakonik o krivičnom postupku poznaje određene izraze. Naravno, ne ovako sistematizovane kao što je učinjeno u članu 2. Predloga zakona. Na primer, u članu 21. kada se govori o istrazi, upravo se kaže da se istraga pokreće protiv određenog lica kada postoji osnovana sumnja da je učinio krivično delo itd.
Znam da sve to znate, ali to pričam radi građana Srbije.
Što se tiče definicije organizovanog kriminala, ona postoji u postojećem Zakoniku o krivičnom postupku, ali naravno nije sistematizovana kao što je ovde učinjeno. Što se tiče izraza – dugotrajna zajednica života, o tome možemo da polemišemo. Jedini odgovor koji mogu da vam dam je da je ova definicija preuzeta iz Porodičnog zakonika. Ona postoji u Porodičnom zakoniku i preuzeta je odatle u Predlogu zakona o krivičnom postupku.
Još jedan amandman je bio što se tiče vremena, gde je potrebno da se ograniče rokovi za trajanje određenih faza postupaka. To nije učinjeno iz prostog razloga što je bilo negativnih iskustava, kada je to učinjeno u nekim od prethodnih zakonika o krivičnom postupku. I sami ste bili svesni činjenice, da je nekoliko puta u Skupštini menjan upravo zakon zbog toga da bi se produžavali rokovi. Zbog toga smo se opredelili da se rokovi ne utvrđuju na ovakav način. Svakako, iskreno se slažem sa tim da bi trebalo što kraće da traju.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima gospođa Milica Radović.
(Miloš Aligrudić, sa mesta: Kratka replika.)
Replika? (Da.)
Gospodin Aligrudić, kratka replika. Izvolite.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Miloš Aligrudić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Ona je uvek kratka, jer traje dva minuta.
Trajna zajednica života koju ste vi naveli i rekli da je preuzeta iz Porodičnog zakona, tamo je nešto drugo. Tamo postoji izraz trajna zajednica života, ali ne u semantičkom smislu, druga trajna zajednica života ograničena brojem lica koju čine.
Ne, vi ste ovde rekli dva lica. Pogledajte pažljivo Porodični zakon. Druga trajna zajednica života koja se sastoji od dva lica. Pitao sam vas – zašto ne tri lica? Zašto ne? Imate dva brata i jednu sestru, ali nisu rođeni, od stričeva i dele jedno isto zajedničko domaćinstvo, godinama tako žive i imaju taj jedan jedini stan koji su nasledili od očeva koji su umrli, tako žive i žive tako do kraja života, niti se žene niti se udaju.
Vidite, zar oni nisu u trajnoj zajednici života koja ima oblike porodičnog života? Da. Zašto isključujete jedno od njih? Kada već uvodite pojam, zašto kažete dva lica i zašto ga isključujete? To je suština priče. Vi niste na to pitanje ovde odgovorili.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik gospođa Milica Radović.

Milica Radović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Takođe, kratka replika, dva minuta.
Nije sporno da postoji pojmovnik u Zakoniku o krivičnom postupku. Kamo sreće da je ovaj zakonik mnogo jasan, da nema potrebe da postoji pojmovnik. S obzirom kako je on pisan, neophodno je da postoji pojmovnik, ali koji nas neće još udaljiti od onoga što treba da predstavlja definiciju datog pojma. On nas izvodi na potpuno pogrešan put.
Kada ste obrazlagali tačke 17, 18. i 19, to su ključne tačke u ovom članu 2. Njima se posredno uvodi pretpostavka krivice, umesto pretpostavke nevinosti. Derogira se pretpostavka nevinosti. To je nešto što treba da postoji u osnovnom tekstu zakona, kao nešto što je nesporno.
Ako vi kažete, neću da citiram sve tri tačke, već za tačku 18. – osnovana sumnja je skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela, vi kažete da je to lice faktički učinilo krivično delo i da je ono krivo. Ovakva definicija ne sme da stoji u ovakvom jednom zakoniku o krivičnom postupku, jer treba da predstavlja temelj krivičnog postupka.
U krajnjem slučaju, šta će vam uopšte Zakonik o krivičnom postupku, ukoliko uvodite pretpostavku krivice, ukoliko ste izbrisali istinu kao osnovni princip krivičnog postupka, šta će vam onda krivični zakonik? Ako ste uveli tužilačku istinu sa neravnopravnim strankama, šta će vam uopšte onda krivični postupak? Jednostavno, osumnjičenog, okrivljenog ili optuženog odmah na startu ga osudite i gotova priča.