Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 76. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Ovaj član 76. je uneo zaista jednu ozbiljnu zebnju u pravnoj javnosti Srbije i mislim da bi trebalo da ga preispitate, prepakujete i, uvažavajući sve ono što je rekao gospodin Zoran Krasić u okviru svog amandmana, podržava apsolutno njegov amandman. Mi imamo amandman koji se u istom tom članu odnosi na stav 2. gde smo rekli da se tačka na kraju briše, dodaje zapeta i reči: "kao i da se sa spiska izostavi advokate koji se izričito izjasne da ne žele da postupaju kao branioci po službenoj dužnosti". Govori se o spisku advokata koji se određuje po službenoj dužnosti, o kome je gospodin Aligrudić malo pre govorio i takođe dao jednu suvislu kvalifikaciju koja je prihvatljiva i mi smo u svom obrazloženju rekli ovako – upravo u cilju obezbeđivanja kvalitetne odbrane okrivljenog, u situaciji kada mu se dodeljuje branilac po službenoj dužnosti, mišljenja smo da je potrebno zakonom predvideti mogućnost da se advokati koji ne žele da postupaju kao branioci po službenoj dužnosti na vreme na svoj izričit zahtev izostave sa predmetnog spiska.
Poznato je da u našoj praksi mnogi advokati iz najrazličitih razloga ne praktikuju bavljenje krivicom i da su u potpunosti fokusirani na parnice, privredne sporove i slično. Zato smatramo da je radi zaštite integriteta advokatske profesije i obezbeđenja kvalitetne odbrane, pragmatično ostaviti mogućnost da se oni advokati koji to izričito naglase izostave sa predmetnog spiska.
Svakako moramo poštovati i praksu i iskustvo da advokati koji ne žele da budu advokati po službenoj dužnosti to sigurno neće raditi iz mnogih motiva kvalitetno, pogotovo kvalitetno po branjenika i smatramo da je ovaj amandman potpuno prihvatljiv i da bi ovaj član zakona, koji je inače problematičan, iz ova tri prethodna amandmana ste videli, da se preispita i da se usvoje.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 77. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 78. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, izražavam zadovoljstvo što je od pet prihvaćenih amandmana na Predlog zakona koji su podneti, tri amandmana prihvaćeno od strane Nove Srbije. Verujte da je imalo prostora još da se prihvati amandmana.
U članu 78. stav 2. posle reči "ili da svako od njih izabere drugog branioca" rečenica "ako u slučaju obavezne odbrane to ne učine, postaviće im se branilac po službenoj dužnosti" briše se.
Obrazloženje – neprikosnoveno pravo svakog okrivljenog da se u toku krivičnog postupka brani na način za koji smatra da je za njega najbolji, koliko god to možda neutralnom posmatraču sa aspekta pravne i opšte logike ne delovalo logično i u slučaju obavezne odbrane ne treba derogirati to pravo okrivljenog odnosno okrivljenih i ne treba nametati branioca po službenoj dužnosti. Smatramo da ovu odredbu treba obrisati iz teksta Predloga zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 80. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Srđan Spasojević. Izvolite.

Ovaj amandman je povezan za članom 78. U članu 80. stav 1. tačka 5) briše se. Kako smo se rešenjem predloženim u amandmanu iz člana 78. stav 2. Predloga zakonika založili za neprikosnovenost prava svakog okrivljenog da se brani onako kako on smatra da je u njegovom najboljem interesu i predložili brisanje odredbe, koja to pravo u neku ruku derogira, to radi konzistentnosti teksta zakonika predlažemo brisanje odredbe člana 80. stav 1. tačka 5) kao jednog od razloga za razrešenje izabranog branioca.

Na član 81. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Gospođo ministre, gospodin Krasić, a nagovestio sam vam prethodno da postoji jedno mišljenje eksperata, sada bih pozvao, kada je u pitanju ocena i usklađenost sa evropskim propisima i zakonima kakvo su mišljenje dali predstavnici EU na ovaj nacrt prethodno, odnosno Zakon o krivičnom postupku koji se predlaže. U uvodnom delu, šta oni kažu? Ne bih ponavljao one eksperte koje je govorio gospodin Krasić, kaže – u ovom mišljenju se ispituje usklađenost Nacrta zakona, zakonika o krivičnom postupku iz 2011. godine čije se usvajanje trenutno razmatra i primprema u Republici Srbiji, sa evropskim standardima, a naročito Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i njenim protokolima. Mišljenje su pripremili Pit Hajm Kremens, Piter Palvin i Džermin Makebi, eksperti Saveta Evrope.
Ministre, shodno zahtevu Ministarstva pravde Republike Srbije od 1. aprila 2011. godine. Da li ste vi bili ministar od 1. aprila 2011. godine? Bili ste. Otkuda se oni pozivaju na Ministarstvo pravde? Ne znam da li je mogao ovo neko mimo vas, neću da tvrdim, ali čisto sumnjam da bi bez vašeg znanja i odobrenja i vašeg potpisa neko mogao da podnese zahtev da mu se izradi elaborat primedbi.
Još nešto, pregledao sam primedbe i mišljenja ovih eksperata na ovaj predlog zakonika i video sam da su mnoge odredbe što su oni na zadnjim stranicama naveli, a ima ih više stotina, upravo su iz nacrta izbačene, a ubačene njihove u ovaj predlog. Pa, upućuje na zaključak da je ipak radna grupa ovo radno mišljenje imala i koristila. Ako ne verujete, sutra ću da vam fotokopiram, pa vi ispitajte. Sa svoje strane ću ispitati da li je ovo istina ili nije, da li su eksperti zaista ovo podneli kao falsifika, kao nešto što nije bilo zahtevano od Ministarstva.
Zbunjuje činjenica da sve što se upravo ispravlja iz nacrta u predlog, mnoge odredbe se poklapaju sa datim primedbama i mišljenjima.
Što se tiče amandmana, predložio sam da se u članu 81. stav 4. shodno odredbi člana 36. Ustava Republike Srbiji dozvoli pravo žalbe, kako to Ustav propisuje u članu 36. Zamislite, izuzme se branilac, nije dozvoljena žalba, rešenje ne zadržava izvršenje. Zamislite sada, javni tužilac ili sudija ima svog branioca i to je u praksi, vi ste imali posla sa takvima, korumpiranim ljudima. Šta onda? Šta se dešava ako ima sudija poslovnu saradnju, pod znakom navoda, sa advokatom? Šta ćemo onda i još da mu se ne dozvoli, recimo, branilac koji je postavljen po službenoj dužnosti, njega razrešava, ali postavlja svog prijatelja koji treba da uzme honorar i još protiv toga da nema pravo žalbe? A član 36. Ustava Republike Srbije propisuje u stavu 2. – svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke državnog organa kojim se vređaju njegova prava ili njegovi interesi.
Što zaobilazite Ustav? Pridržavajte se Ustava. Mi smo u obavezi da se pridržavamo Ustava. Žalba je pravno sredstvo protiv svake odluke, kojom se vređaju prava i interesi određenog lica. Nisam ovo izmislio, ovo je izmislio ustavopisac. Hvala.

Iskorišćeno je tri minuta od vremena predstavnika poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 92. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 93. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 93. amandman je podneo narodna poslanica Zlata Đerić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 94. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Miroslav Petković.

Narodni poslanik Miloš Aligrudić ima reč.

Ovde je reč o oslobođenju dužnosti svedočenja. Ko ima pravo da se oslobodi dužnosti svedočenja? Takva norma je i do sada postojala, jer zaista postoji krug lica za koje je praktično ne humano od njih očekivati da svedoče protiv okrivljenog, npr. majka, rođeni brat, sestra, otac, dete. To su nenormalne stvari. Naravno, prirodno je da se u zakoniku o krivičnom postupku takva odredba nađe.
Međutim, vi ovde u stavu 1. tački 1) kažete da je pored ostalih lice koje je oslobođeno dužnosti svedočenja između ostalog lice koje živi u braku, u vanbračnoj ili, kažete, drugoj trajnoj zajednici života. Podsetiću vas na član 2. ovog dičnog Predloga zakona u kome se tvrdi da je to dvočlana zajednica. Pošto je navedeno uz bračnu i vanbračnu, da li to znači da je to neka koja nije ni bračna, ni vanbračna, a dvočlana je, trajna je i ima obeležje porodičnog života?
Ako nisam bio u pravu da je striktno tumačenje ove trajne zajednice života u smislu ovog zakona zapravo gej brak, ako nisam bio u pravu, gospođo Malović, onda sam možda u pravu sada kada kažem ovo, pa ako mi negirate ovo obrazloženje, onda znači da sam bio u pravu. Ako je to trajna zajednica života koja se može upodobiti porodičnim odnosima, a dvočlana je, to znači da to mogu biti dva lica koja su jedan prema drugome kao brat i sestra ili dve sestre ili dva brata. To znači, gospođo Malović, da se tu bilo kakav seksualni odnos između njih ne podrazumeva.
Ako je to tačno, to onda znači da dva lica koja neodređeno dugo vremena žive u istom stanu kao cimeri, dele istu kuhinju, dele zajednički životni prostor, hrane se za istom trpezom, koji ne moraju biti u međusobno bliskim odnosima, ispunjavaju vaše uslove da su u trajnoj zajednici života. Ako je to tačno, onda treće lice koje sa njima živi kao cimer nije. Onda oni valjda izvlače slamku da utvrde ko je taj koji otpada.
Onaj koji nije otpao, po vama ima pravo da se pozove u smislu člana 94. na oslobođenje dužnosti svedočenja? Je li tako ili nije? Kažite, da li je tako ili nije? Ako nije, onda sam od početka u pravu da je trajna zajednica života na drugi način shvaćena, kako vi to kažete u članu 2. zapravo legalizovanje homoseksualnog braka, u smislu krivičnog zakona.
Nema trećeg tumačenja, gospođo Malović. Ovde sam vas čekao na članu 94. Ne postoji treće tumačenje. Ili je to u smislu ovog zakona zapravo homoseksualni brak, koji vi legalizujete na ovaj način, uvodite ga na mala vrata. Ili ako to nije u pitanju, onda to otvara strahovite mogućnosti i zloupotrebe kada je reč o oslobođenju dužnosti svedočenja, zato što vam, ponavljam, u tom slučaju i cimer može osloboditi dužnosti svedočenja. Srodnik pobočne linije petog stepena koji živi sa nekim u kući, prosto nema drugi stan, ovaj je tu njega prihvatio, žive kao jedna porodica, on se oslobađa dužnosti svedočenja, jer se poziva na ovo.
Ako takva dva postoje u tom stanu ili kući, jedan od njih otpada, zato što ste vi ovde naveli da je u pitanju dvočlana zajednica. A zašto taj treći otpada? Zašto ih nema četvoro, petoro, šestoro? Zašto?
Koga vi ovde pravite ludim, a meni Krasić ovde postavlja pitanje, kao ja se pravim lud, pa ne znam o čemu je reč, a naravno da znam o čemu je reč. Jedini ko se ovde pravi lud, to je aktuelna vlast koja je dala ovakav Predlog zakona i na mala vrata gura nekakvu direktivu, koja treba da nam se slomi o kičmu.
Zar nije interes ovog društva da napreduje? Zar nije interes ovog društva da očuva određene vrednosti koje će mu obezbediti napredak? Što mi moramo da radimo sve ono što nekom drugom padne napamet i od nas traži da bi mi dobili zeleno svetlo pitaj Boga zašta. Jedino zeleno svetlo koje će ovde na ovim prostorima da dobije za nešto i to ne nizašta dobio, to je Tači na Kosovu. Niko od nas neće to dobiti. Ni vi lično, ni vlada gospodina Cvetkovića, ni Boris Tadić.
Pogledajte šta ste uradili u članu 94. Da li su vam sada jasni naši amandmani? Da li vam je sada jasno šta hoćemo? Oni čak nisu ni bili zlonamerni, da ste ih prihvatili i ovu idiotsku formulaciju izbacili "drugu trajnu zajednicu života" i prihvatili naše predloge kako da rešimo pojedine situacije iz zakona, ne bi ni bilo ove rasprave. Sa ovim ćemo se još sprdati i sprdaće se i građani Srbije, jer ste vi to zaslužili.