Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici i svi građani Srbije koji gledate, nadam se, ovaj direktan prenos, ja imam pitanje za ministra poljoprivrede, predsednika Vlade i sva regularna tela i institucije koje se bave ljudskim pravima i uopšte pravima građana.
Naime, u jednom delu Srbije, pre svega u zapadnoj Srbiji, već nekoliko dana stotine i hiljade građana, iz najdubljih socijalnih razloga, protestuju, dakle, radi se o malinarima čiji znoj i trud i krv neko želi da otme. Kolika cena maline treba da bude, ja neću u ovom trenutku da pričam jer zaista nisam stručan za to, želim samo da naglasim pravo tih ljudi. Gde su ljudska prava tih ljudi?
Nedavno smo imali proteste poljoprivrednika u Vojvodini, koje je Nova Srbija takođe podržala. Oni su bezmalo bili manekeni na svim televizijama, bezmalo su bili direktni prenosi, bezmalo su ih državni mediji podržavali. Šta se iza toga krije, neću ovom prilikom da pričam i koje su probleme imali ostali građani koji su putovali, ali su možda imali razumevanje za ljude koji su iz nekog razloga opravdano protestvovali.
Šta se sada radi kada su u pitanju ljudi iz zapadne Srbije, iz Arilja, Prijepolja, Kosjerića, Ivanjice, Požege? Oni su bezmalo, gospođo predsednice, u kazamatu. Policija im stoji pred kućama. Oni ne mogu da izađu iz svojih kuća. Oni ne mogu da koriste svoje ljudsko pravo na slobodno kretanje. Njima se ne dozvoljava da protestuju. Ja u ovom trenutku, to ponavljam, ne govorim o ceni maline i da li država ima novca za subvencije za cenu kilograma maline, ja govorim o ljudskim pravima tih ljudi. Njih nema ni u medijima. Neki od njih se hapse, vođe udruženja. U kom to društvu mi živimo, u kojoj državi? Čak se daje od nekih ministara poruka – sad ste našli da protestujete kad gori nebo, gori zemlja, Kosovo je u pitanju. To je retorika od pre 20 godina, na to smo oguglali i već smo naučili šta to znači.
U ime poslaničkog kluba Nove Srbije, najžešće protestujem i tražim da se tim ljudima omogući njihovo demokratsko i ljudsko pravo, malinarima iz zapadne Srbije, pre svega, da im se omogući ljudsko i svako drugo pravo na protest. Oni imaju pravo da protestuju. Oni imaju pravo da traži da se njihov proizvod, njihov izvor egzistencije za njih i njihove porodice adekvatno nagradi, a ne da vlada monopol, već smo čuli od nekih prethodnika ovde, na koji način.
Drugo pitanje imam za vas lično, gospođo predsednice, a tiče se povlačenja zakona o rehabilitaciji. Ne znam da li znate i da li ste možda gledali neku izjavu koju sam ja dao juče u ime poslaničkog kluba Nove Srbije, za zakon o rehabilitaciji ovde u Narodnoj skupštini postojao je adekvatan broj poslanika koji bi glasali i dali kvorum. Dakle, govorim u ime poslaničkog kluba Nove Srbije. Mi bi glasali za zakon o rehabilitaciji.
Prema tome, vi treba da ste, shodno tome, jednoj ministarki ovde čak dali opomenu, da uputite oštar protest Vladi Republike Srbije, koja se ovde pokazala vrlo neozbiljnom, da jedan zakon koji očekuje stotine hiljada ljudi 50 godina, 60 godina, na jedan ovako nonšalantan način se povuče iz dnevnog reda, iako je ovde postojala volja poslanika da izglasaju taj zakon, iako je taj zakon na Vladi Republike Srbije izglasan jednoglasno i upućen u proceduru. Mi smo obavili raspravu, potrošili smo vreme, energiju, struju, troškove putovanja narodnih poslanika, troškove prenosa ove skupštine i onda neko povuče taj zakon. I šta imamo? Imamo prepucavanje u medijima između dve stranke vladajuće koalicije koja svaka sa svoje ideološke pozicije nastupa praveći sebi marketinški prostor pred izbore i koje uopšte ne interesuje pravi sadržaj tog zakona, inače bi se kao predstavnici vladajuće koalicije dogovorili za pet minuta. To je stvarno nedopustivo, pogotovo kad imamo slučaj povlačenja Zakona o železnici, kao jedan evropski zakon, da ne kažem i uslov za kandidaturu, koju većina očekuje.
Prema tome, ja od vas očekujem da u ime građana Srbije, pošto je ovo predstavničko telo građana Srbije, uputite jedan protest Vladi Republike Srbije zbog načina na koji su postupili u vezi sa ovim zakonom. Hvala lepo.

Pitanje koje ste mi postavili ima svoj odgovor u Poslovniku o našem radu. U skladu sa članom 159, predstavnik predlagača ima pravo do završetka pretresa da povuče tekst predloga zakona. To je samo u ovom sazivu učinjeno 43. puta. Dakle, različiti predlagači zakona su to učinili i ranije.
Moja obaveza je da poštujem Poslovnik, te ne mogu uvažiti vašu sugestiju da uložim prigovor na poštovanje Poslovnika. Mi smo ga samo poštovali.
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, iskoristiću ovo vreme da postavim tri kratka pitanja.
Moje prvo pitanje se odnosi, tj. to je već ponovljeno pitanje i odnosi se na grad Sombor. Postavljam ga Ministarstvu ekonomije. Naime, po kojim kriterijumima je grad Sombor izostavljen sa spiska gradova koje država subvencioniše strane investitore po radnom mestu? Svi Somborci smatraju da je neprihvatljivo da grad Sombor koji u poslednjih 11 godina ima samo jednu grinfild investiciju bude izostavljen sa ovog spiska, sa spiska na kojem se nalaze gradovi koji se konstantno pomažu i u koje država konstantno ulaže, bez obzira da li se radi o ovoj vladi ili o vladama koje su bile pre nje.
Moje drugo pitanje se odnosi na grad Novi Sad i postavljam ga premijeru Cvetkoviću – kada će Vlada dati odgovor na inicijativu Skupštine grada Novog Sada, od novembra 2009. godine?
Inicijativu su potpisale sve stranke. Znači, pozicione i opozicione stranke, možda sem Demokratske stranke Srbije, i u njoj se govori o potrebi da se u "DP Novi Sad - gas" uvedu prinudne mere i da se preduzeće vrati pod ingerenciju grada.
Reći ću samo da je potpuno neprihvatljivo i neprirodno da imamo najvećeg distributera prirodnog gasa, kao preduzeće koje, praktično, upravlja samo sobom, koje samo sebe kontroliše, a na čiji rad gotovo nikakav uticaj nemaju potrošači koji su svojim sredstvima, praktično, izgradili ovo preduzeće.
Moje treće pitanje, možda i najvažnije kada je u pitanju Srpski pokret obnove, koje postavljam takođe premijeru Cvetkoviću – kada će početi da se poštuje Zakon o izjednačavanju prava partizana i pripadnika Ravnogorskog pokreta, koji je usvojen decembra 2004. godine?
Podsećam da je prošlo sedam godina od datuma usvajanja ovog zakona, a da nijedan ravnogorac i monarhista nije ostvario ovo zakonsko pravo. Nažalost, nekima u ovoj sali je drago zbog toga. Ako već ne poštujemo zakone koje i sami donosimo, onda je najbolje da se skupi većina, što očigledno neće biti teško, i da se ovaj zakon ukine.
Za mnoge borce za ljudska prava, što je možda i najveće razočarenje za nas iz Srpskog pokreta obnove, a to je da za mnoge borce za ljudska prava u ovoj zemlji stotine hiljada ljudi koji leže po masovnim grobnicama, ubijeni samo zato što su drugačije mislili, očigledno da ti ljudi i ti grobovi ne predstavljaju žrtve za nikog, osim za Srpski pokret obnove. Hvala.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Momo Čolaković, Đorđe Milićević i Miloš Radulović.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o – PREDLOGU ODLUKE O NAKNADI ZA RAD U NACIONALNOM SAVETU ZA VISOKO OBRAZOVANjE i PREDLOGU ODLUKE O NAKNADI ZA RAD U KOMISIJI ZA AKREDITACIJU I PROVERU KVALITETA
Saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstven pretres o 5. i 6. tački dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 193, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova i raspodeljuje se tako da poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada sat, 33 minuta, 36, sekundi; poslaničkoj grupi Srpske radikalne stranke sat, osam minuta, 24 sekunde; Ujedinjenim regionima Srbije 28 minuta 48 sekundi; Napred Srbijo 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica 24 minuta; Socijalističkoj partiji Srbije – Jedinstvena Srbija 18 minuta; Liberalno-demokratskoj partiji 14 minuta 24 sekunde; Novoj Srbiji 10 minuta 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina osam minuta i 24 sekunde, a Partiji ujedinjenih penzionera (PUPS) šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ako to niste učinili, da odmah podnesete prijave za reč za redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovoj tački dnevnog predstavljaju: narodni poslanik Zoran Šami, poslaničku grupu Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica; narodni poslanik Marina Toman, poslaničku grupu Srpske radikalne stranke.
Saglasno članu 192. stav 3. i članu 193, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstven pretres o Predlogu odluke o naknadi za rad u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje i Predlogu odluke o naknadi za rad u Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta.
Da li predstavnik predlagača narodni poslanik Nenad Konstantinović, predsednik Administrativnog odbora želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Konstantinoviću.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, Narodna skupština treba da donese odluke o naknadama za rad članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta.
Mi smo, u tom smislu, predložili ove dve odluke. Hoću da kažem, da bi poslanici bili upoznati da, praktično, od kada je donet ovaj zakon i od kada su formirana ova tela, ona funkcionišu još od 2006. godine, mislim, nikada Narodna skupština nije donela jednu takvu odluku, iako je naša obaveza da takvu odluku donesemo.
Bilo je ranije predloga Odbora za prosvetu, dakle 2006. godine, koji je upućivan Skupštini, ali nikada nije došao na dnevni red Skupštine. Tada je Odbor za prosvetu podneo predlog da se predsedniku Nacionalnog saveta isplate dve i po prosečne plate, da se zameniku predsednika isplate 2,2 prosečne plate i da se članovima ovog tela isplaćuju po dve prosečne plate u Republici Srbiji.
Administrativni odbor je ozbiljno razmatrao ovo pitanje sada, kada su novi predlozi došli od strane i Nacionalnog saveta i Komisije za akreditaciju. Mi smo doneli odluku da ne može primati bilo koji član Saveta veće primanje od jedne i po prosečne plate i, u skladu sa tim, predložili smo odluku.
U međuvremenu je Ministarstvo prosvete isplaćivalo do 1. januara 2010. godine sredstva članovima Saveta, i to ne po odluci Skupštine, jer nje nikada nije bilo već, prema ovom predlogu koji je dao Odbor za prosvetu, Ministarstvo je donelo jedno rešenje i isplaćivalo iznos od nekih 80.000 dinara predsedniku Nacionalnog saveta, a 70.000 članovima. Dakle, po mišljenju Administrativnog odbora, ovi iznosi su bili preveliki i zato smo predložili da ti iznosi budu manji i ove odluke se nalaze pred vama.
Dobili smo mišljenje Ministarstva u kome stoji da postoji potreba da se donesu predložene odluke, kao i da su obezbeđeni uslovi za realizaciju ovih odluka, što znači da u budžetu ima dovoljno sredstava da se ove isplate vrše ubuduće. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Da, gospodin Zoran Šami.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Dame i gospodo poslanici, predlagač je u dobroj meri objasnio tok stvari i to je uradio korektno. Postoji potreba da se ove odluke donesu. One, nažalost, ne znam iz kog razloga nisu donete. Kao što smo čuli, od 1. januara 2011. godine članovima Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Komisije nisu isplaćivani nikakve prinadležnosti, jer je stavljena, meni vrlo razumljiva primedba, da ne postoji odluka ove skupštine, koja je nesumnjivo nadležna da reši ovaj problem.
Uzgred budi rečeno, skrećem pažnju da bi ovakva odluka trebalo da se donese i za članove Nacionalnog prosvetnog saveta. Prema tome, to je jedan posao koji bi trebalo, čini mi se, što hitnije da se uradi.
Za mene lično i za DSS nije sporno da predlagač ovakvih odluka bude Administrativni odbor Skupštine. To je potpuno u redu. Ali, bila je jedna situacija i hteo bih na to da skrenem pažnju i predsedniku Administrativnog odbora i vama. Naime, kao predsednik Odbora za prosvetu sam predlagao da Odbor za prosvetu raspravi i kaže neki svoj stav, da ga uputi Administrativnom odboru, jer smatram da bi se time dobilo u načelu normalnije i kvalitetnije rešenje. Naravno, ne samo Odbor za prosvetu, nego u ovom slučaju Komisije za akreditacije, nadležni odbor koji prati rad Komisije za akreditaciju. Naravno da onda, imajući na umu stav nadležnih odbora, da Administrativni odbor predloži Skupštini ovo što je predložio.
To je krajnje načelno pitanje, sada uopšte neću ulaziti u ocenu i procene da li je dobro odmeren predlog da dobijaju 1,5 prosečan lični dohodak, odnosno 1,8 za predsednika. Meni lično se čini da se predlog kreće u nekim razumnim granicama. Možda je mogao da bude malo veći, ali nemam lično nikakvih primedbi na to. Mislim da je važno da ubuduće, a biće ovakvih situacija i dalje, da se pitaju i nadležni odbori. Mislim da bi to do kraja doprinelo kvalitetu predloženih rešenja u ovoj skupštini.
Dobro je što se predlog vezao, samo nisam siguran da je dobar model, predlog se vezao za prosečan lični dohodak, odnosno prosečnu platu u našoj državi. Nisam siguran da je to najispravniji ekonomski pokazatelj iz prostog razloga što u situaciji kada u državi veliki broj radnika poslednjih godina ostaje bez posla, to su uglavnom radnici slabije plaćeni, nesumnjivo dolazi do porasta prosečne plate, dakle jednog u stvari lažnog pokazatelja ukupnog ekonomskog stanja u zemlji. Konkretno, u poslednjih godinu dana koliko znam prosečna plata je porasla za nekih 60 evra, ali je to istovremeno pratilo i negde između 50 i 100 hiljada novootpuštenih radnika na ono sve što se desilo ranijih godina. Možda postoje neki ispravniji ekonomski pokazatelji za koje bi trebalo vezati ove koeficijente. Načelno to treba vezivati, dakle ne davati apsolutni iznos u dinarima nego to vezivati za sva takva tela, za ukupno ekonomsko stanje u zemlji, pa ako je građanima bolje onda je i članovima tih institucija bolje.
Koristim priliku da kažem još nešto, voleo bih kada bi Administrativni odbor na sličan način rešio i plate narodnih poslanika, od predsednika Skupštine preko potpredsednika, do svih ostalih narodnih poslanika i to isto na način da se te plate prirodno vezuju za neke ekonomske pokazatelje. Upozorio sam da to ne mora da bude prosečna plata, moguće da se mogu naći bolji pokazatelji, ali mislim da je krajnje vreme da se time Administrativni odbor pozabavi. Najlakše je držati glavu u pesku, ali time se ne rešava problem. Mislim da takođe plate poslanika treba vezati za neke ekonomske pokazatelje, pa reći – poslanik treba da dobije toliko i toliko, i onda bi izbegli sve ostale hajke koje se obično vrše na poslanike potpuno bezrazložno, jer koliko ja znam, poslednjih pet godina nije promenjena plata. Niko neće o tome da govori, jer to kao nije zgodno, ali mislim da treba, imajući u vidu, nema potrebe da vam kažem da u našem najbližem okruženju kod zemalja nastalih iz republika bivše Jugoslavije poslanici imaju daleko značajnije veće plate nego naši poslanici.
To je nešto što Administrativni odbor, taj vruć krompir mora da rešava, pa neka ga reši i predloži ovoj skupštini šta ima da predloži. To valja učiniti što pre, jer sva takva rešenja moraju biti obuhvaćena budućim rebalansom budžeta, ako ga uopšte dočekamo ove godine, i naravno budžetom za sledeću godinu.
Uz ponovno podsećanje da nesumnjivo hitno treba doneti istu jednu ovakvu odluku da plate članovima Nacionalnog prosvetnog saveta, njih ima više, i molim da se uzme u proceduru na razmatranje moj predlog da u svim ovakvim slučajevima nadležni odbori Skupštine daju neko svoje prethodno mišljenje Administrativnom odboru koji ga može usvojiti, ali ne mora, ali ga svakako treba i mora imati na umu. Hvala.

Zahvaljujem. Predstavnik predlagača narodni poslanik Nenad Konstantinović ima reč.

 Hoću samo da poslanike obavestim o tome šta je u međuvremenu uradio Administrativni odbor. Ovo što kaže kolega Šami – treba odrediti naknade i članovima Nacionalnog prosvetnog saveta, s obzirom da je zakon promenjen u tom delu i omogućeno je da skupštinski odbor donese jednu takvu odluku, odbor je i doneo odluku. To smo uspeli da završimo. Njih ima više, samim tim i njihove plate smo odredili nešto niže. Dakle, oni imaju koeficijent 1,2, to je praktično manje od 50 hiljada dinara naknade, a predsednik 1,5, ali to smo uspeli da završimo.
Što se tiče ovog dela – plate poslanika i rebalans budžeta. Jeste, imali smo na dnevnom redu Administrativnog odbora pre dva dana i rebalans budžeta Skupštine. Svesno nismo predvideli veća sredstava za poslanike. Mislim da se ova skupština ponaša vrlo odgovorno u vreme ekonomske krize i da smo pokazali našu odgovornost da ne povećavamo plate poslanika praktično od februara 2005. godine. Tačno je da su one najmanje u regionu, tačno je da je plata poslanika 75 hiljada dinara, što je 750 evra, i da nigde tako mala plata poslanika ne postoji, ali ja to doživljavam kao našu odgovornost i solidarnost u vreme ekonomske krize.
Inače, uspeli smo na poziciji narodnih poslanika da uštedimo 40 miliona dinara tokom ove godine i tih 40 miliona dinara smo sada sa pozicije narodnih poslanika prebacili na neke druge pozicije da bi uspeli da završimo projekat I-parlamenta i da bi omogućili povećanja plata zaposlenih u Skupštini Srbije za nekih 6,5%.

Zahvaljujem. Mala replika, gospodin Šami.