DVANAESTO VANREDNO ZASEDANJE, 16.09.2011.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DVANAESTO VANREDNO ZASEDANJE

5. dan rada

16.09.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:05

  • TAGOVI

  • Dvanaesto vanredno zasedanje (2011)
  • Predlog zakonika o krivičnom postupku (pojedinosti) (2011)
  • Predlog zakona o parničnom postupku (pojedinosti) (2011)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijaldemokratska stranka

    Snežana Malović

    Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se svima koji su učestvovali u raspravi i u načelu i u pojedinostima, zahvaljujem se narodnim poslanicima koji su ulagali amandmane i nama u Ministarstvu pravde, ali i radnoj grupi koja je sačinila tekst Predloga zakona, pokušali da pomognu da dobijemo što efikasniji pravosudni sistem barem u krivičnom delu pravosuđa.
    Zbog javnosti Srbije, a i vas, naravno, pokušaću da sumiram sve one najvažnije novine koje je percipirao ovaj predlog zakona. Ovim predlogom zakona uvodi se tužilačka istraga, što znači da će javni tužilac rukovoditi istražnim postupkom, odnosno prikupljanjem dokaza u cilju otkrivanja i krivičnog gonjenja učinilaca krivičnih dela. Iz toga proizilazi veća odgovornost, ali i obaveza javnog tužioca za uspeh optužnice.
    Uloga suda u pretkrivičnom istražnom postupku svodi se na prikupljanje dokaza koji se bez sudske odluke ne mogu prikupiti. To je, na primer, tajno snimanje i nadzor nad komunikacijama, kao i za određivanje pritvora koji, po Ustavu, samo sud može odrediti. Daje se mogućnost odbrani da u istražnom postupku samostalno prikuplja dokaze, uz pristanak lica od kojih se prikupljaju, a takav materijal može se koristiti i na suđenju. Ovim se doprinosi ravnopravnosti stranaka u krivičnom postupku.
    Mnogo su efikasnije uređene odredbe o dostavljanju, što doprinosi bržem odvijanju postupaka i njegovoj ekonomičnosti, obzirom da se u praksi pokazalo da upravo nedovoljno definisane odredbe o dostavljanju su doprinosile odugovlačenju postupaka.
    Zatim, branilac okrivljenog i punomoćnici privatnih tužilaca ili oštećeni moraju da budu isključivo advokati, čime se obezbeđuje adekvatna stručna odbrana, odnosno zastupanje u postupku. Proširena je primena skraćenog postupka za krivična dela za koje je zaprećena kazna zatvora do osam godina, do sada je bilo pet, što će takođe doprineti efikasnosti postupka. Preciznije su uređene specijalne istražne tehnike i proširen je krug krivičnih dela za koje se mogu primeniti: za organizovani kriminal, visoku korupciju, ratne zločine, krivična dela protiv bezbednosti Republike Srbije i druga.
    Omogućava se veća primena informacionih tehnologija, u cilju ubrzanja krivičnog postupka i zaštite svedoka. Na primer, dostava putem elektronske pošte i svedočenje putem video linka.
    Primena Zakonika za krivična dela organizovanog kriminala i ratnih zločina predviđena je za 15. januar 2012. godine, imajući u vidu da postoje dva specijalizovana tužilaštva: za organizovani kriminal i ratne zločine, koja su u velikoj meri već osposobljena za primenu novog zakonika o krivičnom postupku i novu ulogu javnog tužioca u postupku.
    U postupcima za ostala krivična dela novi zakonik se primenjuje od 15. januara 2013. godine, kako bi se stvorili potrebni tehnički uslovi i obavila neophodna edukacija nosilaca pravosudnih funkcija i drugih učesnika u postupku za primenu ovog zakonika.
    Još jednom, na kraju, zahvaljujem se na raspravi i u načelu i u pojedinostima.
    ...

    Nikola Novaković

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Hvala, ministarka.
    Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakonika u pojedinostima.
    Pošto smo obavili pretres Predloga zakonika u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
    Ovim smo završili prepodnevni rad.
    Na osnovu člana 87. određujem pauzu do 15,00 časova, kada ćemo početi raspravu u pojedinostima povodom Predloga zakonika o krivičnom postupku.
    Hvala narodnim poslanicima na saradnji.
    (Posle pauze.)
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Dame i gospodo prelazimo na drugu tačku dnevnog reda, pretres u pojedinostima,  Predlog zakona o parničnom postupku.
    Pre nego što pročitam ko je sve od narodnih poslanika iskoristio svoje pravo da podnese amandman na Predlog zakona o parničnom postupku, podsećanje na ovlašćenje predstavnike odnosno predstavnike poslaničkih grupa i vreme koje nam je na raspolaganju za pretres u pojedinostima.
    Po drugoj tački dnevnog reda ovlašćeni su narodni poslanici Đuro Perić, za poslaničku grupu PUPS; narodna poslanika Judita Popović, poslanička grupa LDP; narodni poslanik Đorđe Milićević, poslanička grupa SPS-JS; narodni poslanik Jovan Palalić, poslanička grupa DSS – Vojislav Koštunica; narodni poslanik Veroljub Arsić, poslanička grupa Napred Srbijo; narodni poslanik Petar Jojić, poslanička grupa SRS i narodni poslanik Mirko Čikiriz, poslanička grupa ZES;
    Vreme na raspolaganju za ovlašćene predstavnike, odnosno predsednike poslaničkih grupa po 15 minuta, a vreme rasprave za poslaničke grupe: poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada 93 minuta i 60 sekundi, poslaničkoj grupi SRS - 68 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta, kao i da svako od podnosilaca amandmana ima pravo na obrazlaganje amandmane do dva minuta po amandmanu.
    Primili ste amandmane koji su na predlog zakona podneli narodni poslanici Petar Jojić, Zoran Popović, Laslo Varga, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Milorad Buha, Božidar Delić, Jovan Palalić, Milica Radović, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić, Zlata Đerić, Srđan Spasojević, Srboljub Živanović, Radiša Ilić, Vladan Jeremić, Nataša Jovanović, Zoran Krasić, Radica Jocić, Dušan Marić, Momir Marković, Aleksandar Martinović, Slađan Mijaljević, Marko Milenković, Dejan Mirović, Bojan Mladenović, Mirko Munjić, Vlada Milojković, Ljubiša Petković, Momo Čolaković, Konstantin Arsenović, Đuro Perić, Nikola Krpić, Siniša Stamenković, Đorđe Milićević, Sreto Perić, Vitomir Plužarević, Dušanka Plećević, Gordana Pop-Lazić, Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Radovan Radovanović, Boris Aleksić, Srđan Milivojević, Saša Dujović, Nenad Konstantinović, Dobrislav Prelić, Srđan Miković, Filip Stojanović, Vjerica Radeta, Milovan Radovanović, Nikola Savić, Sulejman Spaho, Vuk Dinčić, Dragan Stevanović, Marina Toman, Vlatko Ratković, Dragan Aćimović, Milan M. Nikolić, Gordana Čomić, Milan Veselinović, Lidija Dimitrijević i Slobodan Vuković kao i amandmane Odbora za pravosuđe i upravu.
    Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za pravosuđe i upravu, kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
    Pre prelaska na pretres u pojedinostima, podsećam vas da je narodni poslanik Viorel Žura, pisanim putem, povukao amandman koji je podneo na član 85.
    Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
    Da li neko želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Petar Jojić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, SRS smatra da bi trebalo intervenisati u članu 4. stav 1. Reč "po pravilu" brišu se, a posle reči: "javnog raspravljanja" umesto zapete stavlja se tačka i preostali deo teksta se briše.
    Mislimo da predloženim rešenjem se derogira jedno od osnovnih načela parničnog postupka i to pre svega načelo ustavnosti, neposrednosti i javnosti. To su tri načela koja u parničnom postupku moraju biti poštovana i trebalo bi da budu dosledna.
    Posledice toga bi bile da je sud ovlašćen da čita pismeni iskaz svedoka umesto da istog sasluša, kao i da čita nalaz i mišljenje veštaka umesto da veštaka sasluša. Dakle, gospođo ministre, nije svejedno čitati izjavu ili neko lice saslušati. Time bi se vređala prava stranaka u postupku, jer ima je onemogućeno da raspravljaju pred sudom i da neposredno ispituju svedoke i veštake. Time se posebno vređa načelo javnosti suđenja kao osnovno ustavno načelo.
    Zato predlažemo da se ovaj amandman usvoji, jer se njime poboljšava tekst zakona.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li još neko želi reč? (Ne.)

    Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović.

    Da li neko želi reč? (Da.)

    Reč ima narodna poslanica Dušanka Plećević.
    ...

    Dušanka Plećević

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Zoran Popović je podneo amandman na član 5. Predloga zakona o parničnom postupku koji u svom drugom stavu ovlašćuje sud da može da odluči o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pružena mogućnost da se izjasni, samo ako je to zakonom propisano.

    Postavlja se logično pitanje – kojim to zakonom treba da bude propisano? To je nešto što nije definisano ovim stavom, na šta je kolega Zoran Popović reagovao svojim amandmanom. Sud takvu odluku može doneti, samo ako je to ovim zakonom propisano, ne nekim drugim neimenovanim zakonom, već samo zakonom koji reguliše parnični postupak. To nije samo tehničke, već i suštinske prirode. Koliko je bitna preciznost u postupanju sudova u parničnom postupku govori i primer iz LKolubarskog okruga, tačnije opštine Ljig, gde se sporovi vode od 2003. godine po brojnim tužbama zbog zemlje koja je nekada ulazila u sastav zemljoradničkih zadruga, a koje su u međuvremenu otišle u stečaj.

    Pri tome skupština opštine Ljig ne zna ni koje tužilac, ni koje tuženi ni kada je tužilac podneo tužbu, ali je u svakom slučaju gubitnik jer sudovi redovno donose presude da opština mora nekome da isplati velika novčana sredstva i pri tom blokira računa. Pod tim presudama opština Ljig je do sada isplatila 13 miliona dinara, pošto sporovi još uvek traju, ne zna se kolika će suma biti konačna u isplati. Eto, kako neka nepreciznost ili proizvoljno tumačenje može dovesti do velikih posledica. Zato stoji puno razloga da prihvatite amandman narodnog poslanika Zorana Popovića.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Dva minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 7. amandman je zajedno podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
    Da li neko želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Napred Srbijo
    Dame i gospodo narodni poslanici, taj član 7. je vrlo sporan u samom zakonu i nije mi jasna želja predlagača. Dolazimo do sledeće činjenice da sudovi mogu da razmatraju samo one dokaze i da izvode samo one dokaze koje predlože stranke koje vode parnični postupak. Da li to znači da ona stranka koja je finansijski moćnija, koja će moći osim zakonskog zastupnika, punomoćnika ili kako već zovete da angažuje i druga prava i fizička lica koja će da prikupljaju dokaze za tu stranku i da na osnovu toga dobije parnicu, a ne na osnovu materijalnog stanja odnosno činjeničnog stanja po pitanju te parnice. Mi smo zato i podneli ovaj amandman, tražili smo da se stav 2. člana 7. zakona briše i u svom obrazloženju Vlada ne prihvata amandman što bi se iz razloga brisanja ovog stava stvorila pravna praznina po pitanju obima ovlašćenja suda.
    Kada je u pitanju izvođenje dokaza, ne vidim koja to ovlašćenja sud ne može da ima i koje dokaze sud ne bi trebao da izvodi ako je činjenica da presuda treba da bude zasnovana na dokazima koji su verodostojni i potkrepljeni materijalnim činjenicama. Na ovaj način, stranke, izvodiće svaka za sebe svoje dokaze, sud će samo da utvrđuje čiji su dokazi jači. Malo je smešna ova formulacija da sud može ukoliko stranke ne zatraže da izvodi neke druge dokaze, međutim to su dokazi po pitanju, da stranka ne može da dođe do poseda tih dokaza zato što su vezani za državnu tajnu, vojnu tajnu itd. Tako da je to samo navodno neko proširenje ovlašćenja suda, ali činjenica jeste da presude neće da se zasnivaju na materijalnim dokazima, na činjeničnom stanju, već na onome koja je strana sposobnija, ima više sredstava da prikupi više dokaza u samom postupku.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima ministarka pravde Snežana Malović. Izvolite.
    ...
    Socijaldemokratska stranka

    Snežana Malović

    Poštovana predsedavajuća, gospodo uvaženi narodni poslanici, ovaj član možda i jeste suština ovog zakona i on upravo odražava neku našu intenciju gde smo želeli da parnični postupak učinimo takvim da sud donosi odluku na osnovu raspoloživih dokaza tj. na osnovu onoga što priloži tužilac ili što tuženi, ili što ospori. Videli smo i sami da smo predvideli u ovom predlogu zakona da stranke mogu prilagati veštačenja što ranije nije bio slučaj.
    Ovaj član kao što sam rekla osmišljava našu intenciju koja je išla u tom pravcu da izvršimo neke tranzicije ili kako da kažemo uslovno i u pravosudnom sistemu i u parničnom postupku iako je on izvršen u mnogim sferama našeg društva, čini mi se, kao što sam rekla u načelnoj raspravi da to nije učinjeno u sudskom postupku i da je još uvek ostalo u postupanju sudova da se štiti društvena svojina kao što je to nekada bilo u našoj zemlji kada je to bio dominantan sistem uređenja sa načelima samoupravljanja. Mi sada imamo tržišnu privredu koja na prvo mesto stavlja privatnu svojinu. Duboko sam uverena i Zakon o restituciji koji će uskoro se naći pred ovim uvaženim domom će to dalje oslikavati i naravno ugovor koji treba da bude neko načelo poslovanja i kasnije ako naravno govorimo o privrednim postupcima, kada dođe do toga, a ne da nam se dešava da na osnovu saslušanja stranaka ugovor bude derogiran.
    Što se tiče ovog konkretnog člana i konkretnog amandmana, rekla bih čak da u ovom predlogu zakona smo i bili fleksibilniji u odnosu na postojeći zakon i pročitaću sadašnju odredbu, znači, sličnu odredbu koja glasi: "Sud utvrđuje činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, isključivo na osnovu predloženih i izvedenih dokaza". Znači, ova sadašnja odredba u ovom predlogu zakona koji se pred nama nalazi, kaže da će sud da razmotri i utvrdi samo činjenice koje su stranke iznele i izvede samo dokaze koje su stranke predložile ako zakonom nije drugačije propisano. Naravno, imali smo razloga zašto smo to uradili, imajući u vidu prvenstveno, porodične odnose. Zahvaljujem se.