Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 167. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Petar Jojić.

Što se tiče ovog amandmana i odredaba koje se odnose i upućuju na krivična dela u odnosu na koje se primenjuju posebne dokazne radnje, propisane članom 162, ovaj član, ovaj naslov i broj krivičnih dela koji se ovde propisuje, za koja se može odrediti određena mera, za prisluškivanje je zaista preobiman, previšan, još samo što predlagač nije ubacio za krivično delo krađe kokoške.
Ovo je strahovito. Ovo je neprihvatljivo. Zašto? Uzmite Zakonik iz krivičnog postupka ranijih godina i Zakonik o krivičnom postupku iz 2001. godine. Važeći zakon ne predviđa skoro 40 krivičnih dela za koja se može građanima ugroziti njihovo pravo, njihova bezbednost, osnovna ljudska prava, suprotna, zagarantovana Ustavom Republike Srbije i zagarantovana, pre svega, međunarodnim dokumentima. Ovo je previše, ako imamo situaciju da će nadležni organi moći da određuju meru prisluškivanja u skoro 40 krivičnih dela. Dakle, za krađu kokoške i za krađu bicikla, računajte da može neko da određuje prisluškivanje.
Drugo, tu će biti teških zloupotreba. Verujem i policiji, verujem tužilaštvu, verujem i sudu, da će oni preduzimati određene mere radi prikupljanja dokaza, ali da ih mogu deset puta produžavati sa 30 dana na drugih 30 dana, na trećih 30 dana. Dakle, u nedogled se te mere određuju i primenjuju, da će biti jako teško i da će time biti ugrožena osnovna ljudska prava, koja su Ustavom Republike Srbije zagarantovana i međunarodnim dokumentima. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 172. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 185. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 179. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Vjerica Radeta.

U Predlogu zakona predviđeno je da elektronsko pretraživanje podataka može trajati najduže tri meseca, a izuzetno se može produžiti još za najviše dva meseca. SRS smatra da je ovo apsolutno neprimereno. Mi živimo u eri elektronskih komunikacija i ovakav rok, ovoliko dug rok predvideti za računarsko pretraživanje je očigledna namera da se postupci odugovlače.
Zamislite koliko može, što bi se reklo, peške pretraživanje na papiru, koliko dokumenata može i koliko podataka može da se pretraži za tri plus dva meseca. To je ogromna količina. Zamislite koliko brzo to može da se radi ako se koristi računarsko pretraživanje. Zato smo mi predložili da to bude rok od 30 dana. Vi kažete da to ne prihvatate zato što je vaš predlog celishodniji i takođe vremenski ograničen. Izvinite, zar 30 dana nije vremenski ograničeno? Samo nam je mnogo kraći rok nego što je predviđeno u ovom predlogu zakona.
Svedoci ste koliko podataka može da se pretraži samo jednim klikom, recimo, na sajt Vikiliksa. Koliko vam sekundi treba, a ne minuta, a kamoli dana i meseci, da saznate da je Tomislav Nikolić kupio diplomu, da ga finansiraju Mišković i Beko, da je funkcionalno nesposoban, da je Miki Rakić dobio zadatak od Borisa Tadića da ohrabruje Nikolića i Vučića za otcepljenje od SRS itd? Dakle, morate da vodite računa o vremenu u kojem živimo. Ovaj amandman bi apsolutno trebalo prihvatiti.
Takođe, gospođa Malović nije tu, juče je, ili pre dva dana kada je govorila o ovom zakonu, tvrdila da će se ovaj zakon primenjivati i na teritoriji AP KiM.
Obaveštenje i za nju i, pre svega, za građane Srbije da delegacija više od 100 poslanika i članova SRS nije uspela na Jarinju da pređe administrativnu liniju, zato što ih je zaustavio KFOR i pod punom opremom, sa natpisom "Stop, ili budemo pucali". To vam je danas stanje na delu Republike Srbije u AP KiM. Hvala.

Četrdeset pet sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na pododeljak E i na članove 183, 184, 185, 186. i 187. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Petar Jojić.

Kada je u pitanju ovaj deo članova 183, 184, 185, 186. i 187. u naše krivično-procesno zakonodavstvo uvodimo institut prikrivenog islednika. To je manipulator koji će se služiti svim i svačim da bi opravdao svoje postojanje i primao platu. Prikriveni islednik je bio predviđen za nekoliko krivičnih dela, a sada se predviđa za blizu 40 krivičnih dela, da on može biti u smislu odredaba člana 161. da on može biti određen, odnosno kao institut angažovan.
Dakle, proširena je mogućnost angažovanja prikrivenog islednika. Ali, da stvar bude grđa, poštovani građani, poštovani poslanici, problem je u tome što taj prikriveni islednik može da učini brojna krivična dela za lažno davanje iskaza, ili pružanje lažnih dokaza, a da za to ne odgovara. Gde je sankcija da on može biti osuđen za krivično delo, ukoliko ga je on izmanipulisao i pružio lažne dokaze nadležnim državnim organima? Ovo je besmisleno, ovo je vrlo opasno i ako imate u vidu da se skoro za 40 krivičnih dela u velikom broju on predviđa, ali on može da radi i da žari i da pali. Zapamtite građani Srbije i gospodo poslanici, nemojte se zavaravati. Iza vaših peta naći će se brojni ovakvi prikriveni islednici i niste svesni koje posledice prikriveni islednik može da prouzrokuje u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava.
SRS je protiv instituta prikriveni islednik, jer u tradicionalnoj sudskoj i pravosudnoj tradiciji nije zapisano, niti postoji, institut prikriveni islednik. Bila je to era u vreme komunizma i staljinizma, kada je Đilas rekao – dobra je UDBA, ali nije loša ni milicija. Hvala.

Dvadeset i pet sekundi iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 191. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Milorad Buha.

Članom 191. definišu se određene mere. U okviru tih mera definiše se pozivanje u krivičnom postupku, pa predlagač u stavu 1. kaže – da prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku obezbeđuje se njegovim pozivanjem. Poziv okrivljenom upućuje javni tužilac, ili sud.
Sa aspekta SRS, sa aspekta tumačenja odredaba Ustava koje se odnose na pravosudni sistem, a u okviru pravosudnog sistema, mesto pozicije i uloge javnog tužioca, u odnosu na tradicionalno srpsko krivično-procesno pravo, diskutabilno je učešće javnog tužioca u određenim radnjama, između ostalog, ove radnje, radnje pozivara. Zbog toga mi, i ja u ovom amandmanu, tražim brisanje odredbe koja definiše mogućnost pozivanja okrivljenog od strane javnog tužioca.
Šta je bitno ovde? Bitno je ono što javni tužilac ne radi, zašta je pozvan, zašta prima platu. Ukazaću ovde na aspekt raznih prijava koje su podnosili, između ostalog, Vlada Republike Srpske Krajine, brojni Krajišnici, a odnose se na zločine nad Srbima u RSK i Republici Hrvatskoj. Poznato je da naše tužilaštvo i naši pravosudni organi imaju svega 40 postupaka koje vode protiv lica koja su počinila zločine na prostoru RSK i Republike Hrvatske. Zanimljivo je spomenuti, 39 je Srba i jedan Hrvat.
Šta radi ova država da utvrdi zločine i genocid nad Srbima iz RSK? Ništa. Šta će raditi posle inoviranja ovih odredaba o krivičnom postupku? Ponovo ništa, jer iza svega ovoga stoji politika koja ne dozvoljava rad državnom tužiocu i državnim tužiocima koji su u obavezi da sve ono što je definisano međunarodnim pravom, pa između ostalog i pozitivnim pravom u Republici Srbiji utvrdi i procesuira.
Sa druge strane, Hrvati imaju 1.549 postupaka protiv Srba. Koliko ima Hrvata? Rekli smo samo jedan. Da li je to proporcija zločina? Nije. Ko je odgovoran za to? Odgovorna je ova vlast.

Trideset sekundi iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 193. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 195. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 204. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 205. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 211. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Miroslav Petković.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić ima reč.

Ovde se radi o razlozima za određivanje pritvora. Razlozi za određivanje pritvora u savremenom pravnom sistemu, u savremenom društvu mogu isključivo biti orijentisani na procesne razloge, mogu biti izazvani procesnim ciljevima, a nikako zbog toga da se kroz razlog za pritvor prejudicira kazna za počinioca krivičnog dela ili da se bez pravosnažne osude ono unapred osudi.
To se čini ovim članom zakona, jer vi vaskrsavate socijalistički model pritvora, koji u modernom demokratskom društvu ne bi smeo da postoji. Praviti razliku između zaprećene kazne zatvora, bez obzira na ostale uslove za određivanje pritvora, zaista je sramno. Kakve veze ima što je nekome zaprećena kazna od 20 godina zatvora za krivično delo koje mu se stavlja na teret, kada to služi kao razlog, po vama isključivo može služiti kao razlog za određivanje pritvora. To je potpuna besmislica. Pritvor se određuje ako neko hoće da pobegne, govorim laički, ako neko hoće da uništi dokaze krivičnog dela, preti da će ponoviti krivično delo, postoji ta opasnost itd. To su razlozi za određivanje pritvora. Zašto nekome određivati pritvor samo zato što mu je, recimo, zaprećena kazna od 10 godina zatvora?
Još nešto, ovde kažete da pritvor može da se odredi i kada prvostepena presuda bude takva da se lice osudi na kaznu zatvora, pazite, presuda nije pravosnažna još uvek, a posledice krivičnog dela su dovele do uznemiravanja javnosti. Kakvo crno uznemiravanje javnosti? Vi se vraćate na 70-e. Srećna Nova 1970. godina, gospodine Ćosiću, pošto ovde gospođe ministar nema. Znate ko kreira tu priču o uznemiravanju javnosti? Mediji. Kako može drugačije javnost da se uznemiri nego tako? Ako postoji potreba da se zaštiti osoba koja je optužena za krivično delo zbog dela koje mu se stavlja na teret, to se radi drugačije, ne stavljate ga valjda u zatvor, u ćuzu, nego se to radi na drugi način.
Dakle, ovo je jedna retrogradna norma, naopaka norma, za koju me je sramota što pripadam državi koja ovakvu normu ima i koju vi predviđate 2011. godine. Trebalo bi da vas bude sramota zbog ovoga.