Iskorišćen je minut i 20 sekundi od vremena predstavnice poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 287. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 289. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Da.)

Moj amandman se odnosi na član 289. koji se odnosi na saslušanje osumnjičenog. U amandmanu sam zatražio da se u članu 289. stav 1. reč: "predistražnom" zameni rečju: "predkrivičnom", a u stavu 3. reči: "javnog tužioca" zamenjuju rečima: "istražnog sudiju". Rečenica: "Javni tužilac može obaviti saslušanje osumnjičenog, prisustovati saslušanju ili saslušanje poveriti policiji" briše se.
Ovo je set stavova SRS oko mesta pozicije i uloge javnog tužioca. Nažalost, niste prihvatili naše amandmane koji se odnose na mesto i poziciju javnog tužioca i proširenje nadležnosti, ali se postavlja otvoreno pitanje. Postavljam pitanje ministru pravde, gospodine Ćosiću, da prenesete, da vidimo ko će odgovarati za nerad pravosuđa, posebno Tužilaštva u sporu koji je bio aktuelan pre tri, četiri meseca, kada je u BiH na temelju poternice uhapšen Purda. Naši pravosudni organi su do nebesa dizali galamu o tome kako ga treba uhapsiti, kako ga treba privesti, kako ga treba isporučiti i zatraženo je zvanično da se izruči Srbiji. Kada su zatraženi od strane pravosudnih organa BiH podaci o tome gde su dokazi, dokaze nismo imali i odustali smo od izručenja. Ko je kriv za to? Ko je kriv za tu sramotu?
Pravne posledice koje će biti posle tako nakaradnog stava i naknadu koju će plaćati ova država, vode se dva postupka. Purda je putem svojih branilaca uputio dva zahteva za naknadu štete za protivzakonito oduzimanje, lišenje slobode i hapšenje, jedan u Hrvatskoj gde je tužena Republika Srbija, a drugi u BiH, gde su ga uhapsili pravosudni organi BiH. Ko će platiti tu kaznu? Platiće Republika Srbije, zbog nereda aljkavog odnosa pravosudnih organa. Ko je najveći krivac za sve to? Najistaknutiji organi u Javnom tužilaštvu i ministar pravde.
Da je pravde u ovoj državi, ministar pravde bi tog trenutka kada je saznao da ne postoje dokazi, a postoji validna poternica, podneo bi ostavku i rekao – to ne mogu itd i pre toga bih smenio nekoga u sistemu hijerarhije pravosudnih organa. Nažalost, sve je to prljavo, nezakonito itd. Ko će sve to na kraju platiti? Građani Srbije.

Iskorišćen je jedan minut od vremena poslaničke grupe.
Na član 290. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
(Petar Jojić, s mesta: Da.)
Narodni poslaniče, molim vas da pratite rad sednice i da, ukoliko je vaša volja da se identifikujete i neidentifikujete u elektronskom sistemu, to radite saglasno toku sednice da ne bi zadržavali poslanike koji takođe žele reč i uredno su prijavljeni u elektronskom sistemu. Izvolite.

Mogu li jednom rečenicom. Hvala vam.
Ne vidim razloga da ste morali toliko obrazloženje da date.

Narodni poslaniče, najljubaznije sam vas podsetila obaveze iz Poslovnika Narodne skupštine u kojoj jasno, da jasnije ne može biti, piše da je narodi poslanik obavezan da se identifikuje u elektronskom sistemu za glasanje, odnosno da stavi svoju identifikacionu karticu u poslanički sistem jedinice za glasanje.
Ovde se smatra dobrom praksom, šta god ja o tome mislila, ona je usvojena, da narodni poslanik smatra da je zloupotreba odredbe Poslovnika Narodne skupštine njegovo ili njeno političko pravo.
S obzirom da je to praksa oko koje se većina saglasila, koja je protivna Poslovniku, vi to činite tokom cele rasprave u pojedinostima i zadržavate raspravu, smatrajući da imate pravo da svoju karticu stavljate ili ne stavljate u poslaničku jedinicu. Kada vas najnormalnije zamolim, vi se dalje ponašate kao da odredbe Poslovnika ne važe za vas, a važe za sve druge poslanike, tako da vas molim da do kraja rasprave u pojedinostima, koristeći zloupotrebu odredbe Poslovnika koja nas sve obavezuje da budemo identifikovani ritmom koji vam odgovara, a koji ne remeti tok sednice, kršite odredbe Poslovnika i zloupotrebljavate prava koja su vam data.
Molim vas da se prijavite, imate reč, amandman na član 290.

Nešto nije bilo kod sistema ovde …

Narodni poslaniče, sada vas upozoravam vas da ću vam izreći mere opomene. Ili ćemo se ponašati u skladu sa Poslovnikom i nećemo se rugati proceduri i nećemo se izrugivati pravilima koja važe jednako za sve ili ćemo primenjivati one odredbe Poslovnika na koje vi smatrate da možete da ih kršite do daljnjeg, a da neću biti prisiljena da vam izričem mere opomene.
To je apsolutno kršenje dostojanstva Narodne skupštine, to što sada radite i nedostojno je predstavnika jedne poslaničke grupe. Poslednje upozorenje imate pred izricanje mere opomene. Izvolite.

U članu 290. predloženog zakonika o krivičnom postupku, što se tiče stava 1. reči: "javnom tužiocu" zamenjuju se rečima: "istražnom sudiji". A u stavu 2. predlažem reči: "šest časova" da se zamene sa: "tri časa". Zašto ovo govorim? Zašto sam to predložio? Zato što mnogi nemaju iskustva kada predlažu zakone. Oni misle kao da će istražni sudija ili tužilac iz Vranja da ide u Suboticu na uviđaj i na lice mesta.
Međutim, prema sedištu javnih tužilaštava, sudova i policije, najudaljenije mesto može biti sat vremena da se danas sa automobilom stigne na lice mesta. Zato je potrebno. Kako ćemo mi dozvoliti da se jedna porodica koja se vraća sa mora šest sati drži na licu mesta da decom malom na 35 ili 40 stepeni? Da li je to opravdano? Da li je to predlagač imao u vidu? Nije imao u vidu.
Predlažem da se racionalno i odgovorno ponašamo kada predlažemo norme i da procenimo da li je ta norma u skladu sa onim normalnim načinom života, jer tri časa su dovoljna da istražni sudija ili tužilac stigne na bilo koje mesto događaja na svojoj teritoriji, dakle, u pogledu viših tužilaštava i u pogledu osnovnih tužilaštava.
Zato smatramo da je ovaj amandman delotvoran, pa predlažem predlagaču da u tom pravcu razmisli, da se skrati ovo vreme, jer se građanima nanosi šteta. Hvala.

Na naslov iznad člana 291. i član 291. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 292. i član 292. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Sreto Perić.

Naslov iznad člana 292. glasi – "Hapšenje pri izvršenju krivičnog dela". Član 292. – svako može uhapsiti lice zatečeno pri izvršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti. Da bi ovo moglo da se realizuje i sprovede nije uobičajeno da svako hapsi, nego tačno organi predviđeni i utvrđeni zakonom. Da bi moglo ovo da se primeni stoji kumulativno ispuniti dva uslova. Jedan je da je lice zatečeno prilikom vršenja krivičnog dela i drugo je da se za to krivično delo goni po službenoj dužnosti.
Mi smo predložili da se umesto naslova: "Hapšenje pri izvršenju krivičnog dela" i reč:"uhapsiti" menja i da naslov bude – lišenje slobode pri izvršenju krivičnog dela i "uhapsiti" zameni rečima: "lišiti slobode". Ovo smo izveli iz Ustava. Član 28, Ustav ne poznaje hapšenje, nego kaže – lišenje slobode.
Prilikom obrazloženja zbog čega sa amandman ne prihvata kaže se da je u članu 2. stav 1. tačka 23) predviđeno tako.
Gospodine Ćosiću, ko čita ove amandmane, da li ti koji daju odgovore, pišu, međusobno razgovaraju? Ne bih vam postavio ovakvo pitanje. Nemam nameru lično sa vama da razgovaram, kao jedini predstavnik Vlade u ovom momentu moram da vam postavim pitanje. U članu 2. stav 1. tačka 23) gde se objašnjavaju pojedini pojmovi koji se dalje koriste u ovom zakoniku,kaže se - lišenje slobode je, pa onda definiše šta je to sve lišenje slobode.
Vi ste rekli da je u ovom članu predviđeno hapšenje, a nije. Vama hapšenje onako lepo zvuči, pogotovo u predizbornim vremenima, kada kažete – uhapšeno je ovoliko i onoliko, a kasnije ti ljudi budu oslobođeni. Sada će, pojačavajući ulogu i značaj tužioca, verovatno biti veća mogućnost za zloupotrebu i još veću korupciju u pravosudnom sistemu nego što je to do sada bilo.