Gospođo ministre, vi ste krenuli obrnutim redosledom. Prvo ste napravili procenu koliko možete da izaberete od postojećih sudija, ili možda stručnih lica koja ispunjavaju uslove po zakonu da bi bile sudije. Izvršili ste izbor sudija, a onda ste počeli da menjate zakonodavstvo. To nije dobro.
Ako se sada neko žali na Apelacioni sud, kako je to njima preterano puno posla, ukoliko budu morali da odlučuju o reviziji, što inače i član 107. govori o tome, da će to biti preterano puno posla za njih.
Dva su razloga gde ste potpuno omašili kada ste govorili o reviziji. Jedan razlog je, a o tome je već govorio kolega Krasić, da vi predviđate evro u dinarskoj protivvrednosti. Sa kakvim pravom i otkud to? To je s jedne strane. S druge strane, to su izuzetno visoki novčani iznosi.
Otkud mogućnost i koliko će biti uopšte moguće voditi zahtev po reviziji, ukoliko protivvrednost bude 100.000 evra? Veliki broj ljudi danas se sudi, ne za 100.000 evra, govorim o fizičkim licima, nego za mnogo manje iznose. Vi ste to limitirali.
Zbog čega ste to limitirali? Zbog toga što će u prvom stepenu i drugom stepenu neko da osudi, a onda nema mogućnosti da se to ispravi kasnije. Ovo je vreme, čini mi se, pripremanja zimnica, mnogo bi bilo bolje da se radi to, nego da se uzaludno kreči. Mi smo ode, mi ćemo raspravljati o ovome, ali besmisleno je, toliko odredaba koje ničemu ne vode, nema nikakvog poboljšanja u ovom predlogu zakona, da odavno nešto ovako nije bilo. Neću da osporavam vašu dobru želju, a neću ni da je veličam, bogami, ali vi niste tu da ispunjavate dobre želje, vi ste ministar pravde u Vladi Republike Srbije, gde vi morate da usmeravate, da određujete, utvrđujete i vodite politiku, a ne da neko pretpostavi da ste vi možda imali dobru želju, a da je zakon, na kraju krajeva, koji će se usvojiti u ovom parlamentu, da ne kažem besmislen, nego uopšte ne odgovara onome što je trebalo da bude.