Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika, a radi utvrđivanja broja narodnih poslanika koji se registruju u elektronskom sistemu za glasanje, molim vas da svoje poslaničke kartice ubacite u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je prisutno 85 poslanika ubacilo svoje kartice, kao i da je u sali prisutan još jedan određeni broj narodnih poslanika i da postoje Poslovnikom utvrđeni uslovi za početak rada sednice Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Slavica Đukić-Dejanović, Miloš Radulović i Žika Gojković.
Obaveštavam vas da je saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnice predlagača, Snežane Malović, ministarke pravde, pozvala da prisustvuju i Jovan Ćosić, šef odseka u Ministarstvu pravde i Zlatko Petrović, rukovodilac grupe u Ministarstvu pravde.
Nastavljamo pretres u pojedinostima 2. tačke dnevnog reda: PREDLOGA ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU
Pre nego što pređemo na pretres amandmana koji je na dnevnom redu, podsećam narodne poslanike o vremenu koje je na raspolaganju predsednicima, odnosno poslaničkim grupama:
Partija ujedinjenih penzionera - PUPS ima na raspolaganju ukupno vreme i za predstavnika i za grupu; poslanička grupa Manjina ima na raspolaganju 11 minuta za predsednika i iskorišćeno vreme poslaničke grupe; poslanička grupa Nova Srbija ima na raspolaganju 10 minuta za predstavnika i ukupno vreme za poslaničku grupu; poslanička grupa LDP, ima na raspolaganju šest minuta i 30 sekundi za predstavnika i 11 minuta i 40 sekundi za poslaničku grupu, poslanička grupa SPS - JS ima na raspolaganju ukupno vreme i za predstavnika i za poslaničku grupu; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica, ima na raspolaganju jedan minut za predstavnika poslaničke grupe i iskorišćeno vreme poslaničke grupe, poslanička grupa Napred Srbijo, ima ukupno vreme na raspolaganju za predstavnika poslaničke grupe i 21 minut na raspolaganju kao vreme poslaničke grupe; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije ima na raspolaganju ukupno vreme i za predstavnika i za grupu; poslanička grupa SRS, iskorišćeno vreme i predstavnika grupe i ukupno vreme poslaničke grupe i poslanička grupa Za evropsku Srbiju ima na raspolaganju ukupno vreme za predstavnika poslaničke grupe i 55 minuta na raspolaganju kao poslanička grupa.
Takođe vas na osnovu člana 90. i člana 87. obaveštavam da će današnja uobičajena pauza u trajanju od jednog sata biti određena kada završim pretres u pojedinostima - Predloga zakona o parničnom postupku, koji je trenutno u toku. Nakon pauze ćemo nastaviti pretres u pojedinostima na Predlog zakona o poslovnoj tajni, kao i da ćemo raditi posle 18,00 časova, a do, ako bude potrebno do završetka pretresa u pojedinostima poslednje tačke dnevnog reda, koji ja bila u načelnom pretresu i u pretresu u pojedinostima. Ostale dve tačke dnevnog reda su bile jedinstveni pretres.
Na član 136. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Petar Jojić i grupa 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Veroljub Arsić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 136. Predloga zakona se reguliše kako se dostavlja tužba i ostala dokumentacija punomoćniku.
Predviđeno je u članu 136. u stavu 2. – dostavljanje punomoćniku može da se izvrši i predaje pismene odraslom članu porodičnog domaćinstva, ako punomoćnik delatnost obavlja u stanu.
Razumem potpunu želju predlagača da spreči svaki vid zloupotrebe, da bi se parnični postupak, što je god moguće brže završio nekom pravosnažnom presudom. Ne mogu da razumem predlagača da ne želi da te presude stvarno i činjenično odgovaraju nekoj istini.
Mislim da oni koji su predlagali ovakve predloge, da su se samo bavili problemima prilikom dostave određenih dokumenata. Niko nije pokušao da uđe u suštinu šta sve može da se desi kao negativna posledica jednog ovakvog načina dostavljanja.
Tačno je da mnogo advokata ima kancelarije u svom stanu, ali mislim da "članovi domaćinstva obezbeđuju prijem dokumenata", ne može da stoji u zakonu.
Mogu da razumem i želju da se to radi sa strankama u postupku, parničarima, ali ne kada su u pitanju advokati, zato što život često bude malo drugačiji. Šta ako je taj zakonski punomoćnik, odnosno advokat, na godišnjem odmoru? Vi kažete da je on dužan da obezbedi valjanu komunikaciju sa sudom, pa i po pitanjima prijema pismena, koja je dužan da prima ili da obezbedi lice koje će u slučaju njegovog odsustva primati iste.
Sad mi objasnite, ako je na godišnjem odmoru ili ako je na drugom kontinentu, Afrika nije daleko, kriza u Tunisu i Egiptu se smirila, kako mislite da punomoćnik reaguje u takvom slučaju? Nije u pitanju advokatska kancelarija, pa će neki njegov kolega da preuzme dokumentaciju, da napiše podnesak, odgovor na tužbu, ili nešto drugo i da uputi u sud. Hoće li to da uradi za njegov račun njegov sin, njegova ćerka, da im ostavi blanko papire sa pečatom i potpisom i da oni odgovaraju umesto njega?
Hajde, godišnji odmor čovek može da bira, ali ne može da bira kada će da se razboli. Šta u slučaju ako je advokat u bolnici, ako nije ni u fizičkom, ni u psihičkom stanju da obezbedi komunikaciju? Vi ste predvideli da rokovi teku i da sud može u slučaju propuštanja izrekne presudu i, ako se to nastavi, da presuda kasnije bude i pravosnažna, zato što, opet, nije imao ko da odgovori i na presudu i na podnesak i na tužbu.
Sudovi često pribegavaju jednom načinu uručivanja, a to je da im je mnogo lakše da zakonskom punomoćniku uruče određene spise, nego da uruče strankama u postupku. Smatra se da kada je uručio zakonskom punomoćniku da je uručeno i stranci koju on zastupa, tako da često stranka i ne zna i nije na njenu adresu upućen određeni dokument. Tako ni ona ne može da reaguje u smislu da pronađe drugog zastupnika, da taj drugi preduzme određene radnje da bi sprečio štetne posledice koje mogu da nastanu jednim ovakvim načinom dostavljanja dokumenata u parničnom postupku.
Mislim da ovaj zakon, kada bude ušao u primenu i kada budete imali mnogo zahteva za reviziju, shvatićete koliko ste pogrešili što pokušavate preko kolena da prelomite neke stvari. Zato budite sigurni da u danu za glasanje SNS neće glasati za ovakav predlog zakona.

Iskorišćeno je tri minuta i 10 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
U skladu sa čl. 90. i 27, uz zahvalnost narodnom poslaniku Jovanu Palaliću, što je ukazao na grešku, omašku, nenamernu zaista, ponavljam informaciju o vremenu koje je narodnim poslanicima na raspolaganju za pretres koji je trenutno u toku.
Dakle, poslanička grupa PUPS, poslanička grupa Manjina, poslanička grupa NS i poslanička grupa LDP imaju na raspolaganju svo vreme i ovlašćenog predstavnika i poslaničke grupe, kao i poslanička grupa SPS-JS. Poslanička grupa DSS - ovlašćeni predstavnik ima na raspolaganju devet minuta i 30 sekundi i ukupno vreme poslaničke grupe; poslanička grupa Napred Srbijo ima na raspolaganju šest minuta za predstavnika i ukupno vreme poslaničke grupe; poslanička grupa URS ima na raspolaganju ukupno vreme i poslaničke grupe i predsednika poslaničke grupe; poslanička grupa SRS - predstavnik poslaničke grupe je iskoristio svoje vreme, a poslanička grupa ima na raspolaganju 23 minuta i 25 sekundi; poslanička grupa ZES - predstavnik ima na raspolaganju 10 minuta i 10 sekundi, a poslanička grupa 71 minut.
To je vreme koje je na raspolaganju, uz još jedno izvinjenje za omašku i pogrešnu informaciju sa zapisa o iskorišćenom vremenu i zahvalnost narodnom poslaniku Jovanu Palaliću.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 140. amandman je podneo narodni poslanik Vuk Dinčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 140. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.
Narodni poslanik Srđan Spasojević ima reč.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, u članu 140. stav 3. Nova Srbija je podnela amandman da se taj član menja i da glasi – dostavljač će da ostavi obaveštenje da stranka može da preuzme pismeno u sudu u roku od 30 dana od dana kada je pokušano dostavljanje. U tom slučaju se kopija pismena ističe na oglasnu tablu suda. Protekom roka od 30 dana smatra se da je dostavljanje uredno izvršeno.
Obrazloženje za ovaj amandman – Predlogom zakona predviđeno prebijanje pismena na vrata stana ili prostorije pravnog lica ne znači da to isto pismeno neće biti uništeno od strane trećih lica, dok stranka nema mogućnost da se o tome informiše u sudu. Iz tog razloga smatramo da je ponuđeno rešenje celishodnije.
Dakle, jedna od glavnih izmena u ovom zakoniku o parničnom postupku jeste i dostavljanje pošte, nešto što je svakodnevna radnja u parničnom postupku. Smatramo da bi ovakvim rešenjem bilo mnogo zloupotreba koje mogu da se dese, jer može se desiti da nikada ne primi ili da neko sa vrata skine dostavu pošte i onda bi to doveli do zablude, kako stranke, tako u nekim situacijama i sud. Ponuđeno rešenje iz ovog amandmana je slično, ali dosta preciznije i sigurno da bi se na ovaj način zloupotrebe koje mogu da se dese izbegle ili bi bile svedene na najmanju moguću meru. Zahvaljujem.

 Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 141. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Narodni poslanik Veroljub Arsić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo tražili u članu 141. da se stav 2. briše - ako se lice kome pismeno mora lično da se dostavi ne zatekne tamo, dostavljanje treba da se izvrši pod uslovom da je adresa tačna. Dostavljač će da ostavi obaveštenje da pismeno može da se preuzme u sudu u roku od 30 dana od dana pokušaja dostavljanja. U tom slučaju kopija pismene ističe se i na oglasnoj tabli suda.
Ovaj član 141. je povezan i sa članom 140, znači, način dostave. Imali smo kada je u pitanju dostava zakonskom punomoćniku da to može čak da primi njegov sin, njegova ćerka, njegova supruga, što je privatan život svakako ne spojiv sa profesijom, pogotovo u ovoj materiji, ali u čl. 140. i 141. bukvalno može da se pravosnažno presudi stvar, a da stranka u postupku nije ni mogla da se izjasni i da se iznese svoje dokaze.
Dovoljno je samo pogledati član 140. – ako se dostavljanje vrši na radnom mestu, može da primi neki njegov kolega koji radi na istom radnom mestu. Obično kolege koje rade na istom radnom mestu imaju određeni sukob jer svi žele da se približe svom neposrednom rukovodiocu radi ostvarivanja nekih beneficija i spremni su da urade sve i svašta, verujte. I ja sam pre neki dan držao određena anonimna pisma koja se upućuju državnim organima.
Kada sam to čitao, to je bila jedna od najodvratnijih stvari koju sam mogao da pročitam u životu. I vi hoćete, između ostalog, da takvi ljudi primaju pismeno obaveštenje od sudova u ime svojih kolega. Članovi domaćinstva, ja bih razumeo da ste napisali da je krvni srodnik i da zajedno žive u domaćinstvu, ali ipak razumite malo i neke porodične odnose i koliko to može da pruži zloupotreba, čisto da bi se neko nekom zbog neke stvari osvetio, koje nema veze sa ovim sudskim postupkom.
Može čak i da se stavi na vrata stana, okači na oglasnoj tabli suda i vi mislite da ste završili posao. Još u raspravi u načelu sam rekao - šta ćemo sa našim građanima koji su na privremenom radu u inostranstvu, ko će njih da zastupa? Hoće li morati, kada traže reviziju, da pokazuju pasoše i da dokumentuju da u tom trenutku nisu bili u zemlji i nisu mogli da reaguju?
Čitavo vreme pričate o interesima dijaspore. Koliko je ovo stvarno u njihovom interesu? Napomenuo sam da, recimo, u Braničevskom okrugu, od 200 hiljada birača, 60 hiljada birača uopšte nije u zemlji i ne dolaze po nekoliko meseci. Državni organ koji vodi evidenciju adresa je policija. Policija nema u evidenciji gde se oni nalaze na privremenom radu. Ona adresa koja je data sudu je tačna, ali stranka se ne nalazi u zemlji i neće je biti nekoliko meseci, sačekaće je pravosnažna presuda da se možda iz istog tog objekta iseli, a neće moći da reaguje.
Čini mi se da u pravu važi jedna izreka – da je bolje sud da oslobodi sto kriminalaca nego jednog nevinog čoveka da zatvori. Ne znam da li je to tako, ali bolje je i propustiti 10, 20 i 100 rokova nego nekome oduzeti imovinu samo zato što nije bio u zemlji i nije mogao da odgovori. Budite sigurni da će viši sudovi imati pune ruke posla po pitanju revizije i da ćete većinu ovih parničnih postupaka, koji budu započeli u skladu sa ovom zakonom, morati da raspravljaju isti sudovi i onda od ubrzanja parničnog postupka nema ništa.

Iskorišćeno je dva minuta i 45 sekundi od vremena predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 141. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Radović, Miroslav Petković i Miloš Aligrudić.
Narodni poslanik Jovan Palalić ima reč.

Poštovana predsedavajuća, gospođo Malović, u petak smo u raspravi pojedinostima, i tokom načelne rasprave govorili da je izuzetno važno da se u zakon o parničnom postupku ugrade rešenja koja će onemogućiti odugovlačenja i trajanje postupka u onoj meri koja prevazilazi objektivno interese stranaka, pogotovo poverioca. Jedan od osnovnih interesa donošenja zakona o parničnom postupku jeste da se na sve moguće načine ostvare interesi obe stranke u postupku, ali prvenstveno onoga ko potražuje i ko je u ulozi oštećenog, a to je tužilac i lice koje ima određena potraživanja.
Kao poslanička grupa smo kroz različite amandmane pokušali da sve ono što se tiče rokova popravimo. Jedan dobar deo amandmana je Ministarstvo usvojilo, ali postoje jedan broj amandmana, pa i ovaj amandman, koji smo smatrali da sigurno doprinosi otklanjanju pretpostavki za odugovlačenje postupak.
Dostavljanje je jedna od stvari koja najviše utiče, pored onih koje se odnose na mogućnost odlaganja na samoj raspravi. Dostavljanje utiče na dugovlačenje postupka. Kada bi se pogledala statistika, pretpostavljam da je samo ministarstvo ima, u kojoj meri izbegavanja dostavljanja ili korišćenje nepravilnog dostavljanja kroz žalbeni postupak i kroz postupke po pravnim lekovima, utiče na obaranje prvostepenih presuda.
Mi smo ovde pošli od činjenice, kako i rečeno u obrazloženju zakona, da zakon u značajnoj meri popravlja rešenja koja se odnose na dostavljanje, ali ima niz stvari koje smo kroz amandmane pokušali da popravimo, kojim bi mogli da učinimo dostavljanje još boljim.
Ovde su tekst u Predlogu zakona i obrazloženje kontradiktorni. U članu 141. polazite od pretpostavke da može da postoji netačna adresa, a u samom obrazloženju govorite o pretpostavci tačnosti adrese i posledicama u slučaju da se lice koje na toj adresi ne primi određeni podnesak, šta se događa i šta su dalje radnje dostavljača, pa kažete:" Zakon predviđa da sva pismena koja se moraju lično dostavljati, dostavljaju se na adresu iz evidencije o prebivalištu, odnosno adresu iz registra pravnih lica. Ako se lice kome se pismeno uručuje ne nalazi na adresi, dostavlja se pismeno obaveštenje i pismeno može podići u roku od 30 dana u sudu". To je dobro rešenje.
U samom tekstu zakona imate pretpostavku netačne adrese i to može stvoriti dodatne probleme. Svako fizičko lice, a pogotovo pravno lice, kad se vodi evidencija u privrednom registru o njihovom sedištu, treba da vodi računa o toj činjenici, pogotovo nakon usvajanja ovog zakona. Zašto bi bila nesuglasnost i zašto bi postupak trpeo nesuglasnost između stvarne adrese i onoga što piše kod zvaničnih organa? U evidenciji koja se vodi kod Agencije za privredne registre piše sedište preduzeća, tu se dostavlja, niko nije mogao po zakonu da primi, stavlja se na oglasnu tablu suda i prošao je rok od 30 dana i primljeno je pismeno. Gde si bio, šta si bio, to više sud da zanima. Takođe i kod prebivališta fizičkog lica.
Svi moraju biti upoznati sa činjenicom da prebivalište mora da bude tačno i da se smatra jedino tačno ono koje se nalazi kod nadležnog organa, to jest policije ili Agencije za privredne registre. Time ćemo otkloniti sve moguće zloupotrebe u dostavljanju. Ovako ova odredba, koju ste vi ostavili u članu 141, daje tu mogućnost, pogotovo tuženom – moja adresa je tamo, a ja sam se preselio, otišao sam. Naravno da preduzeća, u situaciji u kojoj se nalaze, izbegavaju sve moguće dostave, od poreskih organa pa dalje, tek će da dočekaju da menjaju faktička sedišta, a da to ne registruju u Agenciji za privredne registre.
Znači, prihvatite ovaj amandman, zaista jeste u funkciji otklanjanja mogućih zloupotreba, jer verujem da nam je svima interes da dobijemo dobar parnični postupak. Hvala.

Iskorišćeno je dva minuta i 40 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 143. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovaj član treba da se primeni tako što tužilac napiše tužbu i imenuje tuženog, ali se ne zna njegova adresa ili se znala adresa kada je pisana tužba, a u toku postupka se ne zna, ili je promenjena ili je neki drugi razlog. Pošto je tužilac aktivna strana u parnici, ceo član 143. odnosi se na tu stranku u postupku. Ako stranka kojoj je sud naložio da dopuni podnesak navođenjem tačne adrese protivne strane kojoj pismeno treba da se dostavi, nije u mogućnosti da sama sazna adresu i o tome podnese sudu dokaz, sud će od nadležnog organa da pribavi potrebne podatke.
Uopšte nije jasno koji to dokaz bi mogao tužilac da obezbedi? Šta bi bio dokaz – video zapis da se kretao sa suprugom, došao do te adrese, video da tamo nema tog čoveka, razgovarao sa komšijama? Šta bi to bilo odlučujuće da sud shvati da po službenoj dužnosti treba da se obezbedi adresa tuženog, jer se ovo, pre svega, odnosi na tuženog? Tužilac nema interesa da se spor ne završi ili da dugo traje, a tužilac je aktivna strana, on bi voleo da je juče završena parnica.
Znači, ako tuženi izbegava, pribegava ovom načinu izbegavanja da se pojavi na sud, mislim da ovo rešenje da tužilac treba da obezbedi dokaz, da je pokušao i nije mogao da nađe adresu, da je to stvarno besmisleno.
Ako se u parnici sve prihvati po principu da je sudija nemi posmatrač kako se šamaraju tužilac i tuženi, onda nama ne treba takav Zakon o parničnom postupku. Ne treba nikakav dokaz, dovoljno je da se samo kaže da je pokušao, da ne može da ustanovi gde je sada ta nova adresa i da onda nadležni državni organi po nalogu suda pribave podatke gde se to lice nalazi kako bi se postupak mogao dalje voditi, naravno, pošto se uruči podnesak, zato što je u osnovi ovoga uručenje podnesaka jednoj od tih strana.
Kada kažete ovo da stranka donese dokaz ne znam kako će to u praksi da tumače sudije. Šta će za sudije da bude dokaz da je tužilac pokušao i da nije uspeo da obezbedi, ne znam šta bi mogao da bude dokaz. Da traži od pošte, da traži od policije, policija neće da da, zašto bi policija dala, nema obavezu zato što može da sumnja, možda je samo parnični postupak izmišljeno nešto da bi se obezbedila prava adresa ili nešto drugo da je u pitanju.
Ako se izbace ove reči koje je Stevanović obuhvatio ovim amandmanom ništa se ne gubi od ideje da sud po službenoj dužnosti pribavi podatke o adresi suprotne strane.