Vidite da smo došli u situaciju da ocenjujući ovaj predlog zakona možemo slobodno reći da se radi o jednoj polaznoj tački i jednom polaznom materijalu koji bi mogao da posluži da se donese jedan bolji zakon o parničnom postupku. Zašto to govorim? Ukazivanja sa brojnih strana i od poslanika SRS čiji su amandmani jednim brojem usvojeni, a bilo je osnova da predlagač i Vlada usvoje još jedan broj amandmana, jer su ti amandmani poboljšali tekst zakona.
Pored toga, imali smo priliku čuti advokate i pravnike koji imaju iskustva u sudskoj praksi. Videli smo da se ukazuje i brojnim amandmanima. Svedoci smo da ste usvojili jedan broj amandmana, što znači da su podnosioci predloga i amandmana bili u pravu, a radi se o veoma značajnim primedbama i veoma značajnim amandmanima što ste usvojili, što potvrđuje činjenicu kojom mi tvrdimo da ljudi koji su radili ovaj predlog zakona u dovoljnoj meri nisu vodili računa o bitnim činjenicama, kada je u pitanju zakon o parničnom postupku, jer hoćemo da imamo efikasan parnični postupak. Svi se slažemo da hoćemo.
Vreme. Hvala.
Na član 403. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 403. amandman je podneo narodni poslanik Vuk Dinčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Odbor za pravosuđe i upravu podneo je amandman na član 403.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 404. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite, gospodine Martinoviću.
Dame i gospodo narodni poslanici, članovi 403. i 404. Predloga zakona sadrže vrlo nelogična rešenja. Prvo, nelogično je da u članu 403. piše – revizija je uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom propisao, a već stav 3. kaže – revizija nije dozvoljena, pa se onda nabraja u kojim slučajevima revizija nije dozvoljena.
Dakle, osnovnim zakonom kojim se reguliše parnični postupak se propisuju izuzeci od toga kada je revizija dozvoljena, a posebnim zakonom generalno je dozvoljena. Prosto, to nema logike.
Dalje, član 404. i na taj član se odnosi naš amandman, kaže – revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom.
Inače, iz onih situacija koje su navedene u članu 403. osim ako je po oceni Apelacionog suda, odnosno Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno, pazite sad ovo. nikad u životu za ovo nisam čuo, novo tumačenje prava. Onda vi kažete u obrazloženju zašto ne prihvatate amandman, inače dajete tipska obrazloženja u 99% slučajeva. Kaže – Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je rešenje dato u Predlogu zakona celishodnije.
Gospođo Malović, rešenje dato u Predlogu zakona, ne da nije celishodnije, to rešenje iz Predloga zakona u praksi će da stvori brojne zloupotrebe. Kažite mi da li postoje neki objektivni kriterijumi da bi stranke unapred mogle da znaju kada će to Apelacioni sud da oceni, odnosno Vrhovni kasacioni sud, da je potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i šta vam to znači novo tumačenje prava?
Pohvalio bih Predlog zakona baš u ovom delu u članu 404. Ima situacija iz prakse, gde upravo nedostatak ovakvog zakonskog rešenja je doprineo nastanku neravnopravnosti među strankama.
Konkretno, jedan postupak je trenutno pred Strazburom u vezi rešavanja prava velikog broja seljaka, upravo iz Bavaništa, to je susedna opština pored Pančeva, znači kovinska opština, gde je bilo 77 tužilaca, a samo jedan tužilac je ostvario po reviziji pravo prema državi, dok 76 nije, upravo zato što Vrhovni sud našao da se ne prelazi reviziona vrednost. Radi se o istom semenskom kukuruzu, radi se o istim svim odnosima, na stranu što je tadašnji Vrhovni sud promašio pa nije utvrdio za 5-6 seljaka da se prešla reviziona vrednost, ali svi oni siromašni nisu mogli da uspeju po reviziji, a samo najbogatiji je onaj ko je zbog vrednosti zasada mogao da ostvari prinos, on je ostvario pred našim sudijom. Apsolutno postoje takvi razlozi gde treba neki put otvoriti mogućnost upravo zbog ravnopravnosti građana.
Nema opravdanja da se briše član 404. Jer, dozvolićete, ukoliko prvostepeni sud dosudi nešto i protiv države i protiv pravnog lica, pa drugostepeni kaže da država nije kriva, a onda, po reviziji samo jedan uspe protiv države, a ostali ne uspeju zbog revizione vrednosti.
Da li je to razlog da se omogući tako nešto, ili treba da doprinesemo da se svi ti postupci rešavaju mnogo skuplje, pred Strazburom ili pred nekim drugim? Zbog toga, konkretno znam iz prakse zašto je dobro zadržati ovakvu jednu mogućnost, zašto je potrebno da imamo i posebnu reviziju. U svakom slučaju, smatram da su takve neke stvari vrlo korisne za pravni sistem u Srbiji.
Takođe sam protiv prihvatanja ovog amandmana. Mislim da su potrebna ta pravna pitanja koja će dati više sudske instance tokom trajanja određenih postupaka. Navešću jedan primer, koji je zahvaljujući kasnijem pravnom mišljenju nekada Vrhovnog suda Srbije, doveo do velike neravnopravnosti građana pred našim zakonom.
Posle raspada SFRJ, lica koja su bila ili mobilisana, ili su bili pripadnici JNA, mogli su da ostvare prava na nematerijalnu štetu u rokovima koji su propisani zakonom. Znači, tri godine od nesrećnog događaja ili tri godine od završetka lečenja.
Nakon toga je Vrhovni sud, negde između 1997, 1998. i 1999. godine, ne sećam se tačno, zauzeo pravno mišljenje da je secesija krivično delo i da važe rokovi od 15 godina. U međuvremenu su mnogi koji su prekoračili rok od tri godine odbijeni pravosnažnim sudskim odlukama i više nisu mogli da vode parnični postupak u istoj pravnoj stvari. Oni koji su prekoračili rok od pet, šest ili sedam godina mogli su, zahvaljujući novom mišljenju Vrhovnog suda Srbije da ostvare pravo. Tako da su samo u tom vakumu lica koja nisu u nekom roku podnela tužbe, ili su tužbeni zahtevi odbijeni, faktički, pravosnažno, sudskom odlukom uskraćeni za prava koja su pripadala licima koja su pre toga i nakon toga podnosili tužbene zahteve.
Ova odredba je jako dobra. Sigurno je da će u praksi, a možemo nabrajati mnoge slučajeve, doprineti tome da građani budu jednaki i ravnopravni pred zakonom i pred sudom.
Hvala, gospodine potpredsedniče.
Što se tiče člana 407. stav 1. tačka 2. predložili smo da se briše. Moram reći da se ovakvim odredbama koje su bile, a i iz prethodnih obrazloženja koje smo čuli od kolega o dostignutom nivou ljudskih prava koji ne može da bude smanjivan, ovim se upravo uskraćuju određena prava našim građanima kada je u pitanju revizija.
Kada je u pitanju revizija, mislim da je predlagaču bilo dobro poznato šta su rekli eksperti iz EU u vezi sa revizijom i da li je primereno da imamo 100.000 u dinarskoj protivvrednosti, pravo da podnesemo reviziju, a u Nemačkoj da to bude 20.000? To je apsolutno neprimereno.
Drugo, zašto se Vrhovni kasacioni sud oslobađa od odgovarajućih obaveza, da utvrđuje određene činjenice kada Gornji dom lordova rešava brojna pitanja? To povezujem sa brojnošću i sastavu suda koji treba da rešava određene predmete. Vidite, kod nas to nije slučaj.
Gospodo, vi ste iz DS na vlasti već 10 godina. Moram da pokažem ovu presudu i još uvek nezavršenu parnicu. To je gospodin Borivoje Jeremić, koji je davne 1969. godine podneo tužbu u Beogradu, sa Vračara. Njegova parnica još traje. Više advokata i sudija je promenjeno i umrlo. Drugi slučaj je slučaj Radoja i Dušanke Milinković iz Nikojevića kod Užica, vodili su 33 godine parnicu za naknadu štete, jer im je sin u vojsci poginuo.
Nije se vodilo računa o efikasnosti. Ako vodite računa o efikasnosti, što ne prihvatate amandmane ljudi koji u ovom parlamentu sede i predlažu, a radi se o poboljšanju tekstu…(isključen mikrofon) … ovaj zakon će biti koji neće dozvoliti efikasnost.