Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Odbor za pravosuđe i upravu podneo je  amandman na član 483.
Reč ima ministar gospođa Malović.

Takođe i ovaj amandman prihvatam u ime Vlade Republike Srbije pošto smatram da se ovim amandmanom preciznije uređuju mogućnosti  opozive radnje zastupnika stranke u privrednom sporu.

Na član 484. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Srđan Miković i Vlatko Ratković i zajedno narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 485. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.
Da li neko želi reč? (Da.)

Predložio sam u članu 485. reči: "dinarsku protivvrednost od 300.000 evra" da se zamene rečima: "dinarska protivvrednost od 100.000 evra", u privrednim sporovima da granična vrednost za reviziju bude niža od onoga što je u Predlogu zakona.
Tvrdim da postoje razlozi i za i protiv. Ovaj amandman praktično je i podnet da bi ovde otvorili na plenumu raspravu i na odboru raspravu o opravdanosti ili eventualno nekoj korekciji same vrednosti koja je predviđena Predlogom zakona.

Na član 485. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Radović, Miroslav Petković i Miloš Aligrudić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Kada su u pitanju privredni sporovi naša poslanička grupa uložila je amandman smatrajući da je apsolutno nerealno da se vrednost spora u kome može da se izjavi revizija podigne ovako visoko, na 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a vidimo da su i kolege iz vladajuće većine uočile taj problem. Naravno, sada su tu prosto diskusije oko toga koja to zaista vrednost treba da bude, ali verujem da je i ministarstvo svesno problema koji će se pojaviti kada su u pitanju privredni sporovi, faktički onemogućiti izjave revizije.
Ovo je poslednji amandman o kome će naša poslanička grupa govoriti. Zaista smo uložili značajan broj amandmana i ministarstvo je prihvatilo i ovom prilikom se zahvaljujemo na prihvaćenim amandmanima, ali ove suštinske amandmane koji će poremetiti ceo postupak i faktički dobra rešenja koja se nalazi u opštem parničnom postupku, neće biti realno primenjena zbog primene rešenja iz onog dela koji se odnosi na sporove male vrednosti.
Bila je prilika kroz još jedan broj naših amandmana da se Predlog zakona popravi. Ovako ostaje utisak da bez obzira na usvojene amandmane realna parnica, realan život, realno ono što će se događati u praksi će derogirati niz rešenja koja smo ovde imali prilike da raspravljamo u delu o opštem parničnom postupku na uštrb ubrzavanja. Nije to suština, uporno smo i ja i moje kolege kroz našu diskusiju o tome pokušali da ukažemo. Nije stvar u tome da neko izađe oštećen iz parnice, a da sudija kaže da je rešio predmet i da još zato što nije bio u problemu da mu se protiv presude izjavi žalba kojom se pobija zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja presuda bude oborena.
Nije to suština. Suština je da se jedan realan događaj koji je izazvao spor između stranaka na pravičan način reši. To nije moguće bez svestranog pretresanja na ročištu, bez izvođenja svih dokaza i naravno preispitivanja presuda od strane viših sudova. Vi ste to sve pokušali da stavite po strani, opterećeni verovatno iskustvom i problemima koji postoje u parnicama, a to je zbog dužine trajanja postupka.
Nemojte da taj pritisak, koji vrše s pravom građani zato što im parnice dugo traju, pritisak koji na nas vrše razne međunarodne institucije, bude preovlađujući i bude ključan motiv u usvajanju ovakvog jednog zakona. Ova parnica treba da dovede do pravde i do pravičnog rešenja, gde neće neko izaći oštećen, nezadovoljan i kome će država biti krivac za sve.
Uvek ima i nezadovoljnih, ali ova parnica treba da dovede da svako ko iz nje izađe shvati da je učinio sve što je mogao da zaštiti svoje interese, da mu je država to omogućila, ali da jednostavno dobio spor zato što su prevagnule činjenice i prevagnulo je pravo i prevagnulo je pravično suđenje. Na žalost ovakav parnični postupak to neće omogućiti.

Na član 487. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Radović, Miroslav Petković i Miloš Aligrudić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 508. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Za reč se ne javlja niko.
Reč ima ministar, gospođa Malović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se svim poslanicima koji su diskutovali u raspravi u načelu i u raspravi u pojedinosti. Zahvaljujem se i onim narodnim poslanicima koji su predložili amandmane u cilju poboljšanja ovog teksta zakona i u tom cilju da imamo jedan parnični postupak koji će odgovarati građanima Srbije, da bi što brže dolazili do pravde.
Ja ću sada na kraju rasprave u pojedinostima podsetiti na najvažnije novine koje predviđa ovaj Predlog zakona o parničnom postupku, a o kojima je bilo reči tokom ovih nekoliko rasprave, kao što sam rekla i u načelu i u pojedinostima.
Ovaj predlog zakona propisuje da stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava, a sud nema pravo da odbije donošenje odluke o pravnoj stvari za koju je nadležan. Zatim, načelo dispozicije stranaka afirmisano, tako da ostvareno pravo stranka na poravnanju u toku celog postupka, što prema sadašnjem zakonu, koji je još uvek na snazi nije slučaj sve do pravosnažnosti, kao i pravo tužioca da povuče tužbu, takođe do pravosnažnosti.
Sud je obavezan da uzme u obzir samo one činjenice koje su stranke predložili, u vezi kojih se izvode dokazi, dok je sud arbitar koji ceni na osnovu zakonitih pravila. Kao što sam isticala tokom ovih nekoliko dana mislim da ćemo na ovaj način doprineti tome da imamo tranziciju i pravosudnim postupcima i da se ne desi da sud još uvek postupa kao što je postupao u vreme kada smo imali jedno drugačije društveno uređenje, i kada je sud služi za to da štiti društvenu svojinu.
Posebna pažnja je posvećena načelu suđenja u razumnom roku. U tom smislu je predviđeno da sud već na početku parničnog postupka, zajedno sa parničnim strankama bude dužan da odredi vremenski okvir za preduzimanje određenih parničnih radnji, čime se odgovornost za suđenje u razumnom roku deli između suda i parničnih stranaka. Istaknuta je dužnost savesnog parničenja i procesne discipline. U tom smislu stranke su dužne da postupaju savesno, a sud ima pravo i obavezu da spreči i kazni svaku zloupotrebu procesnih ovlašćenja.
Uvedena je posebna nadležnost u sporovima za zaštitu prava potrošača, a prema prebivalištu potrošača ovakva intervencija je bila nužna, jer je direktivama EU naložena posebna zaštita potrošača. Precizirane su odredbe koje se odnose na isključenje i izuzeće sudija, tako što su definisani rokovi, sadržina zahteva za izuzeće, isključenja u cilju sprečavanja zloupotreba ovog instituta.
U pogledu ovih oredbi posebno je poklonjena pažnja i u raspravi u ovom uvaženom domu videli smo da je na žalost u praksi bilo slučajeva da su se ovi instituti veoma često zloupotrebljavali. Ja sam duboko uverena da ovim odredbama koje sadrži ovaj predlog zakona će se onemogućiti u jednom delu i sprečiti mogućnost takvih zloupotreba.
Zatim, predviđeno je da u postupku stranka može da učestvuje samostalno i preko svog punomoćnika, koji može biti isključivo advokat. Na taj način omogućava se dosledno sprovođenje ustavne odredbe prema kojoj pravnu pomoć može pružati samo advokatura. Predloženo rešenje garantuje dignitet postupka i samog suda, kao i pravičnu, zakonitu, efikasnu zaštitu prava stranaka, a u krajnjoj liniji i ekonomičnost samog postupka. Pored toga stranku u svakom slučaju mora da zastupa advokat u postupku po pravnim lekovima. Ove odredbe treba sagledavati i u okviru odredaba Zakona o advokaturi. U maju mesecu smo imali to zadovoljstvo da raspravljamo o tim odredbama i na moje zadovoljstvo te odredbe su sada primenjene i svakako mislim da će doprineti afirmisanju časne profesije advokature, jer reforme pravosuđa nema ukoliko se ne izvrši reforma i u samoj advokaturi.
U skladu sa razvojem savremenih tehnologija i odgovarajuće prakse u evropskim i drugim razvijenim zemljama, prateći domaće iskustvo u primeni elektronske komunikacije, predviđena je veća primena informativnih tehnologija u parničnom postupku, što je mogućnost upućivanja podnesaka u elektronskom obliku. U tom smislu i zapisnici se mogu sačiniti na osnovu tonskog i optičkog zapisa, ako u sudu postoje tehničke mogućnosti. Odmah mogu da vam kažem da Ministarstvo pravde posebnu pažnju poklanja tome, pošto je naša obaveza da stvorimo nesmetane uslove za rad pravosudnih organa i sudova i tužilaštava, a to je predmet naše pažnje i gde god je to moguće sve više uvodimo informacione tehnologije i ove mogućnosti.
Takođe zadovoljstvo mi je da vam kažem da npr. program za automatsko vođenje predmeta je uveden u sve osnovne sudove. Prema našim statistikama do sada ima oko 140.000 lica koja su posetila veb stranicu, tako da i to je način koji će se doprineti još većoj transparentnosti, ali i efikasnosti postupka.
Zatim sud i stranke su dužni da se pridržavaju utvrđenog vremenskog okvira za preduzimanje parnih radnji, a ročište može da se odloži samo izuzetno i to zbog izvođenja dokaza ili sprečenosti sudije. U slučaju da se ročište odloži sud mora da utvrdi novi vremenski okvir za sprovođenje postupka. Na ovaj način se doprinosi, kao što sam rekla i ekonomičnosti i efikasnosti postupka.
Jedna od najvažnijih novina koju sadrži Predlog zakona odnosi se na dostavljanje pismena, budući da je postojeće zakonsko rešenje ne omogućuje efikasno vođenje postupka. Četo je na osnovu ovakvih odredbi dolazilo do veoma velikog odugovlačenja postupka i kršenja prava na suđenje u razumnom roku. Predlogom zakona isključuje se mogućnost bezuspešnog dostavljanja, čime će se omogućiti nastavak postupka i značajno smanjiti trajanje parnice.
Novinu predstavlja rešenje da stranke mogu neposredno jedna drugoj dostavljati podneske, pri čemu su dužne da dokaz o dostavljanju podnesu sudu. Zatim, propisane su kazne za nepoštovanje procesne discipline i to za vređanje u postupku, zloupotrebu procesnih ovlašćenja, ometanja preduzimanja parničnih radnji i dostavljanja pismena. Imajući u vidu da su prava parničnih stranaka priznata radi zaštite njihovih prava u postupku, nužno je propisati i sankcije za korišćenje ovih prava suprotno svrsi zbog kojeg su priznata, odnosno njihovu zloupotrebu.
Zatim, stranke mogu angažovati veštake iz registra sudskih veštaka i predložiti njihov nalaze i mišljenje, pri čemu sud ceni sve dokaze i zaključuje u skladu sa pravilom o teretu dokazivanje. Takođe ove odredbe treba sagledavati i u okviru novog Zakona o veštacima, koji je još prošle godine stupio na snagu i 1. jula ove godine izvršen reizbor svih veštaka, tako da kompletan spisak veštaka sada se može naći na internet stranici Ministarstva pravde i naravno na internet stranici sudova gde su se oni prijavili.
Propisana je obaveza da sud zajedno sa strankama na pripremnom ročištu utvrdi koje su sve činjenice sporne i odredi dokaze koji treba da se izvedu. Sud po pravilu zakazuje samo jedno ročište za glavnu raspravu, kao što sam rekla, ako oceni da je to nužno ona se može održati i više dana uzastopno ili u određenim razmacima u skladu sa utvrđenim vremenskim okvirom.
U cilju jačanja procesne discipline vraćena je presuda zbog izostanka. Produžen je rok za izjavljivanje zahteva za ponavljanje postupka, kao najvažnijeg pravnog leka. Uvedena su dva nova posebna postupka. Postupak u potrošačkim sporovima i postupak za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana.
I na kraju predviđeno je da zakon stupi na snagu 1. februara kako bi se svi relevantni učesnici u parničnom postupku upoznali sa njihovim odredbama. Još jednom vam se zahvaljujem svim onim poslanicima koji su učestvovali u raspravi kao što sam rekla onima koji su uložili amandmane i nadam se da usvajanjem ovog predloga zakona ćemo parnični postupak učiniti što efikasnijim, s jedne strane. Sa druge strane da će građani Srbije moći brže da stvaraju svoja prava pred sudom. Zahvaljujem se.

Hvala vama.
Pošto smo završili pretres o amandmanima zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati po Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Ovim smo završili prepodnevni rad.
Na osnovu člana 87. određujem pauzu, a popodne ćemo nastaviti sledećom tačkom dnevnog reda u 15,00 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici nastavljamo rad u popodnevnom delu, pretresom u pojedinostima 4) tačke dnevnog reda – Predlog Zakona o zaštiti poslovne tajne
Obaveštenje o pozvanima na sednicu.
Obaveštavam Narodnu skupštinu, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović povodom pretresa u pojedinostima 4) tačke dnevnog reda Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne pozvala da današnjoj sednici pored predstavnika predlagača Žarka Obradovića, ministra prosvete i nauke, prisustvuju i Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke, Branka Totić, direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu i Mirela Bošković, pomoćnica direktora Zavoda za intelektualnu svojinu.
Četvrta tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI POSLOVNE TAJNE
Primili ste amandmane koji su na predlog zakona podneli narodni poslanici: Gordana Paunović-Milosavljević, Milica Vojić-Marković, Dragan Stevanović, Milan Dimitrijević, Donka Banović, Dejan Mirović, Vladan Jeremić, Nataša Jovanović, Aleksandar Martinović, Zoran Krasić, Lidija Dimitrijević, Arsen Đurić, Jovan Palalić, Miroslav Petković, Vjerica Radeta, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz kao i amandmane Odbora za nauku i tehnološki razvoj.
Primili ste izveštaj Odbora za nauku i tehnološki razvoj Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević.
Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Dragan Stevanović.
Pre nego što vam dam reč da podsetim da su ovlašćeni predstavnici, pored predsednika poslaničkih grupa za PUPS – Konstantin Arsenović, za poslaničku grupu SPS-JS – Miletić Mihajlović, za poslaničku grupu DSS – Jovan Palalić i za poslaničku grupu SRS – Dragan Stevanović, koji ima reč, izvolite.