Iskorišćeno je tri minuta i 15 sekundi od vremena predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Vreme na raspolaganju je dva minuta 40 sekundi.

Mislim da je amandman dobar zato što u prvi plan stavlja jednu drugu činjenicu koja je mnogo značajnija nego da li je nalaz došao u propisanom roku ili nije došao. Veštak po pravilu jeste stručnjak, a čiji stručni nalazi i mišljenja treba da pomognu i strankama i sudu da se utvrdi neka činjenica koju sud ne bi mogao da utvrdi bez tog stručnjaka. Ukoliko tim poslom treba da se bavi kažnjenik, onda se gubi svaki smisao veštaka, onda praktično mi imamo sumnjivog veštaka, onda takav veštak može da se dezavuiše u svakom sledećem sporu samim pozivanjem na to da je u nekom prethodnom bio kažnjen, što dovodi u pitanje ne samo njegovu struku već i etiku i moral itd.
Da taj problem sa neefikasnošću ili sa odugovlačenjem od strane veštaka treba da se reši – treba da se reši, ali ovo je pogrešan put, jer kažnjavajući njega vi ga ustvari dezavuišete.
Mi još imamo tu zastarelu odredbu po kojoj sud određuje veštaka na predlog stranaka. Stranka predlaže predmet veštačenja i eventualno može da predloži neko ime. Međutim, vidim ja, niste vi baš prihvatili sve iz Haga, ali naginjete prema onome u Hagu. U Hagu postoji svedok veštak, pa ukoliko kada se pročita njegov nalaz i čuje njegovo svedočenje može i pretresno veće da kaže – ne priznaje mu se status svedoka veštaka, nego svedoka o činjenicama, a on nije ni bio prisutan da bi mogao da bude svedok o činjenicama.
Mislim da neke odredbe iz postojećeg Zakona o parničnom postupku koje se tiču veštaka treba da pretrpe neke izmene, ali u svakom slučaju nije ova promena. Znam da je i do sada postojalo kažnjavanje i mislim da je to bila velika greška. Zašto je bila velika greška? U suštini taj čovek više nikada ne može biti veštak ni u jednom predmetu, o tome se radi. Slažem se u potpunosti, treba velike oči da se otvaraju pre nego što se neko upiše u evidenciju veštaka i sa gledišta struke i sa gledišta iskustva i sa gledišta njegovog odnosa prema poslu kojim bi morao da se bavi, to bi morao da radi na profesionalan, stručan način. E sad, šta su sve veštaci zgužvali u našem pravosuđu, o tome mogu da se pišu tomovi.

Ovim je vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi iskorišćeno.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, izvolite.

Poštovana potpredsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo kolege narodni poslanici i narodne poslanice, smatram da ne trebam prihvatiti predloženi amandman, jer kada pročitamo samo stav 4. člana 270. koji glasi: "Ako veštak dostavi nalaz i mišljenje koji je nejasan, nepotpun i protivrečan sam sebi, sud će naložiti veštaku da dopuni ili ispravi nalaz i mišljenje i odrediće rok za otklanjanje nedostataka, odnosno pozvaće veštaka da se izjasni na ročištu".
U članu 272. stav 2. je rečeno: "u slučaju iz stava 1. ovog člana, kao i ako veštak ne postupi po nalogu suda iz člana 270. stav 4.", znači ako uprkos upozorenju suda nije postupio, "sud će veštaka da kazni novčanom kaznom iz člana 267. stav 1. i 2. ovog zakona i obavestiće o tome Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa da bi pokretanje postupka brisanje veštaka iz registra sudskih veštaka."
Znači, u svakom slučaju nema opravdanja da se odobrava veštaku da postupa protivno nalogu suda i pored upozorenja. Veštak vrlo dobro zna rokove koje dobija da uradi nalaz. Ukoliko je bilo šta od novih okolnosti veštak u trenutku određivanja veštačenja nije znao, postoji mogućnost obraćanja sudu i traženje produžetka roka ili bilo čega. Ukoliko se veštak bahato ponaša i ne poštuje sud, nema razloga da se ne zadrži predloženo rešenje iz člana 272. stav 2.

Iskorišćeno je dva minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 277. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Petar Jojić.

Opet ispočetka. Kao što vidite u članu 277. stav 2. posle reči: "odluči" dodaje se zapeta i reči: "samo uz saglasnost stranaka". Ovo je nužno, jer bez saglasnosti stranaka i sud može da pravi grešku i da u određenim stvarima bez saglasnosti stranaka bude predlagao da budu izvođene određene radnje i da bude veštačenje vršeno ili dopunski ili na drugi način da bude razjašnjenje.
Pre svega, predloženo rešenje je upravo u suprotnosti sa načelom javnosti, neposrednosti i usmenosti. Predlagač to ne priznaje, ali ovo je u praksi apsolutno prisutno sutra. Ovo se neće moći ispraviti kasnije kada bude stupio zakon na snagu. Ne može stranaka da sudija sam, može samo ukoliko nešto eventualno stranke nisu u mogućnosti da pribave kao dokaz, pa da sudija sam donese rešenje kojim će naložiti da se izvede ta i ta radnja.
Zašto nam služe onda parnične stranke? Zašto se parničnim strankama ne da mogućnost da i one raspravljaju pre sudom? Suđenje u razumnom roku takođe je dovedeno u pitanje. Ostvarivanje prava iz konvencije stav 6. takođe je dovedeno u pitanje. Verujem da se vi sa mnom ne slažete. Ne morate se složiti, vi imate drugo mišljenje. Ovi koji su radili na ovom predlogu morali su više da vode računa o tome i posebno o pravima stranaka i da vam bolji tekst pripreme i na taj način da imamo jedan zakon koji će biti delotvoran.

Dva minuta.
Narodni poslanik Srđan Miković ima reč.

Ne bih mogao da se saglasim da u članu 277. stav 2. posle reči: "odluči" doda zapeta i reči: "samo uz saglasnost stranaka". Samo ću pročitati kako bi taj stav glasio: "Sud može da odluči samo uz saglasnost stranaka rešenjem po službenoj dužnosti ili na predlog stranke". Znači, samo kad to pročitam kako bi glasio taj stav, sud može da odluči samo uz saglasnost stranaka rešenjem po službenoj dužnosti i na predlog stranke da se stranka sasluša itd. Mislim da takav član ne može da nam stoji u Zakonu o parničnom postupku.

Iskorišćeno je jedan minut od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 280. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih još jednom ovlašćenog predstavnika predlagača da razmisli o ovom amandmanu. Nije ovde reč o nekom konceptu gde je sukob, nego o jednoj praktičnoj stvari.
U članu 280. predviđeno je ko može da zastupa pravno lice pred sudom. I to kada su, recimo, mala ili srednja pravna lica nije problem. Nastaje problem sa pravnim licima koji imaju organizacione jedinice po čitavoj Republici. Sada je predviđeno da nekim opštim aktom, a to je najčešće statut, bude predviđeno koje lice zastupa to pravno lice pred sudom. Statutom je to najčešće direktor tog pravnog lica, ako je privatno preduzeće onda i vlasnik ili direktor itd.
Međutim, da uzmemo za primer "Telekom". Slažemo se da on na čitavoj teritoriji Republike ima svoje organizacione jedinice koje u skladu sa opštim aktom regulišu neki svoj rad na terenu. Dešava se često ili naprave neku štetu ili dođe do povreda radne dužnosti, pa neko lice dobije otkaz ili neko tuži za naknadu štete koju je u svom radu ta organizaciona jedinica napravila. Sada da bi tu organizacionu jedinicu neko zastupao pred sudom, po opštem aktu je to direktor preduzeća. Slažete se da je to nemoguće jer ne može da pročita, verovatno sve službe zašta se jedno takvo preduzeće tuži, ni kad su u pitanju radni sporovi, ni kad je u pitanju naknada štete koje je pretrpelo neko drugo lice. Možda bi i moglo statutom da se predvidi, da rukovodioci organizacionih jedinica za sporove koji se tiču njihove organizacione jedinice vode postupak pred sudom. Ali ako ga vode, dobro to nije problem, ali ako ga vode loše, direktor ne može da ospori jer je to predviđeno statutom, opštim aktom tog pravnog lica.
Mi smo ovim amandmanom tražili da lice, to je najčešće direktor prenese svoja ovlašćenja koja može u svakom trenutku da povuče lice koje je naravno u radnom odnosu i koje naravno ispunjava uslove da bude biran i za sudiju i za tužioca i da polaže ispit pred advokatskom komorom. Zato ne vidim ni jedan razlog zašto bi jedan ovakav amandman bio odbijen, znači, doći će sve stranke u postupku kada su u pitanju ovakva pravna lica da sad recimo čak i pravni zastupnik, advokat iz Crne Trave treba da sedne u auto, da zakaže sastanak sa direktorom "Telekoma Srbije" da bi mu ovaj potpisao samo jedno najobičnije punomoćje, i naravno taj trošak će da naplati. Ali ako se to radi kroz prenos ovlašćenja prema zaposlenima u pravnom licu onda to svakako ne može da napravi štetu u smislu da može doći do zloupotreba, zato onaj što je dao ovlašćenje u svakom trenutku može i da ga povuče i na taj način zaštiti interes pravnog lica kojim rukovodi.