Vreme. Zahvaljujem.
Na član 407. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Gospođo ministre, vi ste krenuli obrnutim redosledom. Prvo ste napravili procenu koliko možete da izaberete od postojećih sudija, ili možda stručnih lica koja ispunjavaju uslove po zakonu da bi bile sudije. Izvršili ste izbor sudija, a onda ste počeli da menjate zakonodavstvo. To nije dobro.
Ako se sada neko žali na Apelacioni sud, kako je to njima preterano puno posla, ukoliko budu morali da odlučuju o reviziji, što inače i član 107. govori o tome, da će to biti preterano puno posla za njih.
Dva su razloga gde ste potpuno omašili kada ste govorili o reviziji. Jedan razlog je, a o tome je već govorio kolega Krasić, da vi predviđate evro u dinarskoj protivvrednosti. Sa kakvim pravom i otkud to? To je s jedne strane. S druge strane, to su izuzetno visoki novčani iznosi.
Otkud mogućnost i koliko će biti uopšte moguće voditi zahtev po reviziji, ukoliko protivvrednost bude 100.000 evra? Veliki broj ljudi danas se sudi, ne za 100.000 evra, govorim o fizičkim licima, nego za mnogo manje iznose. Vi ste to limitirali.
Zbog čega ste to limitirali? Zbog toga što će u prvom stepenu i drugom stepenu neko da osudi, a onda nema mogućnosti da se to ispravi kasnije. Ovo je vreme, čini mi se, pripremanja zimnica, mnogo bi bilo bolje da se radi to, nego da se uzaludno kreči. Mi smo ode, mi ćemo raspravljati o ovome, ali besmisleno je, toliko odredaba koje ničemu ne vode, nema nikakvog poboljšanja u ovom predlogu zakona, da odavno nešto ovako nije bilo. Neću da osporavam vašu dobru želju, a neću ni da je veličam, bogami, ali vi niste tu da ispunjavate dobre želje, vi ste ministar pravde u Vladi Republike Srbije, gde vi morate da usmeravate, da određujete, utvrđujete i vodite politiku, a ne da neko pretpostavi da ste vi možda imali dobru želju, a da je zakon, na kraju krajeva, koji će se usvojiti u ovom parlamentu, da ne kažem besmislen, nego uopšte ne odgovara onome što je trebalo da bude.

Zahvaljujem.
Na član 421. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.
Za reč se ne javlja niko:
Na član 421. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, gospodine Periću.

Član 421. govori o zahtevu za preispitivanje pravosnažne presude. Dakle, to je jedan od vanrednih pravnih lekova i podnosi ga javni tužilac. Podnosi ga javni tužilac Vrhovnom kasacionom sudu, republički javni tužilac Vrhovnom kasacionom sudu. Član 421. ima četiri stava i regulisano je kad podnosi javni tužilac ovaj zahtev za preispitivanje pravosnažne presude. Podnosi ga u slučajevima kada je povređen javni interes.
Mi smo predložili da se doda još jedan stav 5. koji kaže – ako republički javni tužilac odbije inicijativu za podnošenje zahteva za ispitivanje pravosnažne presude Vrhovnom kasacionom sudu, ili ako isti ne podnese u roku iz stava 3, a to je u roku od 30 dana ovog člana, tri meseca inicijative može da podnese zahtev Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 30 dana od dana prijema odluke o odbijanju inicijative ili od dana propuštanja roka iz stava 3. ovog zakona.
Nas je rukovodilo to što vrlo često javni tužilac, republički javni tužilac bude pasivan u odnosu na povređen javni interes. Predložili smo da zainteresovano lice, odnosno onaj ko je pokrenuo inicijativu ima mogućnost da prosledi taj zahtev i da se on tretira kao zahtev Vrhovnom kasacionom sudu.
Vi ste u obrazloženju za ne prihvatanje ovog amandmana rekli da su prava i nadležnosti, dužnosti javnog tužioca predviđeni u Zakonu o javnim tužiocima i da niko nema pravo da vrši uticaj i pritisak na javne tužioce.
Uopšte nema ovde ni uticaja ni pritiska, bilo kakvog, nego Vrhovni kasacioni sud će doneti konačnu odluku, samo kad se osnovana sumnja da je povređen javni interes, da se zahtev za zaštitu zakonitosti, odnosno preispitivanje presude podnese Vrhovnom kasacionom sudu, ukoliko to javni tužilac ne želi da uradi u zakonom predviđenom roku.

Hvala.
Na član 426. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite.

Ja ostajem kod ovog amandmana, mislim da je to amandman koji može da poboljša tekst zakona. Samo bih u sklopu ovog zakona o parničnom postupku istakao, a ujedno odnosi se na kraju i o Zakonu o krivičnom postupku, da sudije i tužioci nisu u Srbiji ništa lošiji od drugih sudija i tužilaca u Evropi. Mi imamo problem, pre svega, kod sudija i tužilaca taj što nemamo kod njih rešeno materijalno pitanje i druge statusne probleme, gde, u kojim uslovima i kojom opremom treba da raspolažu sudije i tužioci.
Ono što je vezano za Zakon o parničnom postupku karakterističnom jeste to da su eksperti iz Evrope ukazali da je loš pristup kupiti ono što je najbolje kod drugih u svetu. Rekli su da mi imamo sistem koji, u principu, funkcioniše, treba samo da ga unapredimo. Znate li šta ne funkcioniše u našem pravosudnom sistemu? Vidite šta su uradili Slovenci. Primer Slovenije govori dovoljno. Oni su imali isti ZKP kao i mi. Kad su se ocepili hteli su odmah sve da urade mnogo drugačije i bolje, ali ipak su zadržali Zakon o parničnom postupku iz stare države, odnosno iz SFRJ.
Austrijskom, nemačkom i francusko pravo i njihove sisteme ne možemo preuzimati iz anglosaksonskog prava, jer Evropa je daleko od Amerike, Amerika je obećana zemlja. Kad je u pitanju EU, mi ne moramo sve da se pozivamo na EU, jer nismo još uvek članovi EU. Je li tako? Sa druge strane, kada postanemo članovi, onda možemo eventualno razgovarati, ali da kažem, na kraju, da se EU ne sipa u traktor i kombajn. To moraju da znaju naši seljaci, naši poljoprivrednici.

Zahvaljujem.
Na član 426. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Izvolite, gospodine Krasiću.

Ovaj član se odnosi na razloge zbog kojih se dozvoljava ponavljanje postupka. Komentarisaću ove razloge pod brojem 11 i pod brojem 12.
Nepotrebno ste uneli i presudu Evropskog suda za ljudska prava i odluku Ustavnog suda Republike Srbije po ustavnoj žalbi, to sve može da se uklopi u tačku 10. istog člana.
Zašto nije dobro što ovo radite? Iz jednog prostog razloga, što znate i sami da Evropski sud za ljudska prava i Savet Evrope imaju veliki problem kako da nateraju Veliku Britaniju da poštuje njihove odluke, pošto Engleze baš briga za odluke Evropskog suda za ljudska prava. Slična je situacija i sa Ukrajinom, Rusijom itd. Pitanje je ko ceni te odluke uopšte i da li one imaju neku svoju težinu?
Dalje, ovde ste zaboravili jednu stvar, u tom postupku pred Evropskim sudom za ljudska prava naš čovek tuži našu državu, a našu državu zastupa agent, a u parnicama gde se javljaju dve stranke, Pera i Đoka, ni jedan nije u Evropskom sudu za ljudska prava zastupljen. Ali, šta to vas briga, vi ste morali da ubacite Evropski sud za ljudska prava, da bi opravdali apanažu, jer navodno cenite neke stvari.
Da vam sad ne pominjem Evropski sud za ljudska prava, o tome ću vam sutra malo više pričati, kada se budete zaklinjali u restituciju, i to ste prevarili, ni to tamo ne važi, ne važi uopšte.
Što se tiče naše odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi, u obrazloženju piše kako se otklanjaju neki nedostaci. Ali, postavlja se pitanje – ako se konstatuje povreda nekog ljudskog prava, kakve to veze ima na neki imovinski spor? Vi ste ovako dali ovu formulaciju, okruglo pa na ćoše. Čovek dobije odluku Ustavnog suda i odmah traži ponavljanje postupka. Vi ste praktično dali tu mogućnost, jer sve je stvar procene suda.
Još jedna rečenica, gospodine Novakoviću. Malo pre smo imali prilike da čujemo, očigledno čovek želi da bude sudija, a greškom je advokat, pa princip ravnopravnosti mora da bude u zakonu, a ne u mogućnosti da Vrhovni sud diskreciono ceni da li će nekome da dozvoli reviziju ili ne.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Miković Srđan.

Smatram da je dobro rešenje iz Predloga zakona, jer u svakom slučaju postupak koji je odlukom suda pravosnažno okončan treba da može da se po predlogu stranke ponovi, ako je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajamčene Ustavom u parničnom postupku, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke.
Ne bi se složio sa predlagačem amandmana da se to briše, mislim da se ovim više doprinosi zaštiti naših građana, znači potpunijoj zaštiti naših građana. Zato smatram da je Predlog zakona dobar.