Jedan minut i 15 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 154. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Vidite kada je u pitanju odredba člana 154. mi smo smatrali da ovaj član treba menjati, utoliko što će biti obuhvaćena ukupna radnja svih učesnika u postupku. Izostalo je ovde ono što se odnosi i na advokate kada je u pitanju zaključivanje sporazuma ili ugovora, što je predviđeno statutom Advokatske komore. Mi predlažemo. Sud je dužan da dosudi stranci i umešaču troškove postupka u visini iznosa određenog u pisanom ugovoru. Gospođo ministre, obratite pažnju, ovde u ovom predlogu zakona nema uopšte odredbe, a u statutu Advokatske komore koja je usvojena i važeća dozvoljeno je zaključenje ugovora sa advokatom, u odnosu na troškove sa advokatskom tarifom između stranke, umešača i advokata. Ukoliko troškovi nisu određeni ugovorom sud je dužan da troškove postupka dosudi po advokatskoj tarifi.
Dakle, ovde se ne izostavlja mogućnost da stranka ima pravo da zaključi sa advokatom ugovor, a ukoliko takvog ugovora nema e u tom slučaju, nadležni sudija postupajući on će troškove odmeriti po advokatskoj tarifi. Ostale troškove postupka sud je dužan da dosudi po posebnim propisima.
Prema tome, mislimo da je predloženim amandmanom bolje rešenje, određuje i dosuđuje troškove, kako one koje se odnose na ugovor tako i one troškove gde ne postoji ugovor zaključen između stranke i advokata. Ovo je u međunarodnoj pravnoj praksi uglavnom po pravilu, ovakav način zaključivanja sporazuma i ne vidim razloga, bilo bi dobro da ovo objedinite, ispašće kompletna norma, neće u praksi biti problema da naiđe neko na problem i da se oko toga gubi vreme koje u pravu, a ko nije.

Dvadeset pet sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? ( Ne.)
Na član 161. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop – Lazić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 168. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Glava 14. i članovi 180. do 185. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? ( Da.)

Ove odredbe koje su sadržane u glavi 14. sa članovima 180. do 185. mi mislimo da ih treba brisati. Zašto? Zato što je predloženo rešenje uneto u Zakon o parničnom postupku iz 2004. godine sa ne sagledivim štetnim posledicama jer se tim rešenjem urušava celovitost pravnog poretka, jer pravno shvatanje koje na predlog Prvostepenog suda po službenoj dužnosti zauzima Vrhovni kasacioni sud, praktično predstavlja nov izvor prava koji naš pravni poredak ne poznaje u smislu odredaba člana 142. stav 2. Ustava Republike Srbije koji kao izvor prava ne poznaje nikakva pravna shvatanja.
Molim vas, iz naše sudske prakse kod primene zakona i Ustava mora da se vodi računa, ne može Vrhovni kasacioni sud da izdaje pravna shvatanja ili načela i da oni istovremeno zamenjuju odredbe zakona, jer ovo na Ustavnom sudu neće moći da prođe. Sudska vlast je neprenosiva.
Prema tome, SRS je za poštovanje Ustava i za poštovanje prava stranaka a, videćete, ovde se naći ova odredba u sukobu sa Ustavom. Još jednom napominjem, ničija pravna shvatanja niti načelna shvatanja ne mogu da menjaju zakon. Zakon donosi Skupština i niko drugi ne može da menja zakon.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 183. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 188. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 192. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Sreto Perić.

Gospođo Malović, amandman je dobro obrazložen i ne znam zbog čega ga niste prihvatili. Postavlja se pitanje da li je vama cilj uopšte da vi zaštite stranke u postupku, ne vi lično da zaštite stranke, nego da se donese jedan propis Zakona o parničnom postupku koji će da uvažava stranke? Najveći broj tužilaca koji se pojavljuju iz raznih razloga su stranke koje nemaju posebno pravno obrazovanje i verovatno naprave određene propuste.
Član 192. govori o sadržaju tužbe. Stav 2. kaže: "Tužilac koji ima boravište ili prebivalište, odnosno sedište", ovde gde je sedište, znači, radi se o pravnom licu, a mogu biti pravna i fizička lica u postupku, odnosno tužioci, "ako ima prebivalište ili sedište u inostranstvu dužno je da u tužbi imenuje pomoćnika za primanje pismena. Ukoliko ne označi punomoćnika za primanje pismena, sud će tužbu da odbaci".
Mi smo predložili - odbaciće ukoliko je tužbu u ime tužioca podneo advokat, znači, lice koje ima stručno obrazovanje, a ukoliko nema punomoćnika odnosno advokata, onda da se tužiocu ostavi naknadno vreme za određivanje lica koje će primati ta pismena.
Prilikom obrazloženja pozvali smo se na član 101. Predloga zakona, se gde kaže – ukoliko podnesak, znači i tužba i protivtužba i drugi podnesci, nije pravno jasan ili nije na najbolji način urađen da će se vratiti stranci da ga dopuni, naravno, pod uslovom da nema punomoćnika odnosno advokata. E, pošto je to važilo u članu 101. vezano za otklanjanje pravnih nedostataka, mi smatramo da treba i ovde, ukoliko lice ima punomoćnika onda može da odbaci, ukoliko nema punomoćnika onda bi trebalo ostaviti tzv. sudski rok tužiocu koji može da otkloni nedostatke, odnosno da predloži lice koje će biti zaduženo za primanje pismena.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 192. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 193. amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 193. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Čomić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 193. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Srđan Miković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman sa ispravkom, Zakonodavni odbor smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 219. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Petar Jojić.

Što se tiče odredbe člana 219. stav 2, predlažemo da se reči: "bez svoje krivice" brišu. Napomenuli smo u našem obrazloženju da predloženo rešenje unosi nepotrebnu konfuziju u zakon, jer nije jasno kako bi uopšte mogla da se dokaže krivica umešača što nije učestvovao u parnici, da li je to zbog toga što mu nije dostavljen poziv ili da li je to zato što nije bio obavešten o parnici koja je pokrenuta i koja je u toku ili koja je eventualno okončana. Zbog toga smatramo da je predloženi amandman u svakom slučaju delotvoran, jer otklanja konfuziju i otklanja brojne nepravilnosti koje se kasnije javljaju u toku parnice i okončanja postupka.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 222. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Petar Jojić ima reč.

Što se tiče odredbe člana 222. stav 1. tačka) predlažemo da se ova odredba u ovom stavu menja i to tako: "kada stranka umre ili izgubi parničnu sposobnost a nema pomoćnika u toj parnici". Trebalo bi tako da stoji, da se ona u tom slučaju menja, a stav 1. tačka 2. treba da se briše. Zašto? Predloženo rešenje je uneto u važeći zakon o parničnom postupku još 2004. godine i u sudskoj praksi se izričito loše pokazala, jer često zakonski naslednici ili su umrli stranke u postupku ili neće, ko je naslednik, da pokrenu ostavinski postupak, pogotovo ako je pokojnik nešto dugovao, pa naslednici izbegavaju da nastave postupak, a stranka u čijem interesu je da se postupak nastavi, ne može da utvrdi koga će da označi kao stranku u postupku, pogotovo ako ih ima više. Zbog toga ovo predloženo rešenje, po našem mišljenju, i ovaj amandman ima opravdanja i to ozbiljnog da bude usvojen, s obzirom na činjenice da se u praksi otvaraju brojne mogućnosti za manipulaciju i da naslednici izbegavaju da pokrenu parnicu ili da je nastave kada umre stranka u postupku. U tom slučaju se gubi vreme i stranke idu od sudije do sudije, od advokata do advokata i ne mogu da ostvare svoje pravo i zato je ovo bolje rešenje.