Hvala.
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković Palma, Petar Petrović i Dejan Pisarević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Aleksandra Janković.
Vlada i Odbor za finansije su prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, samo radi javnosti Srbije, prvo da zahvalim gospodinu potpredseniku Vlade što je imao sluha za ovaj amandman. Nova Srbija, od ukupno osam podnetih amandmana, usvojena su naša tri, što u svakom slučaju govori o jednom kvalitetnom pristupu ovom tekstu zakona, o čemu smo u načelnoj raspravi govorili.
Samo radi javnosti Srbije da kažem da smo u članu 19. tražili da se briše: "mogućnost da i fizička lica dobiju korišćenja javne svojine". Obrazloženje koje ste prihvatili kaže da smatramo da javna svojina uvek treba da ostane zaštićena tako što će njeno korišćenje biti kontrolisano i povereno onima koji su u obavezi da se brinu o javnom interesu. Iz ovog razloga smatrali smo da fizička lica ne treba da budu u mogućnosti da budu korisnici na sredstvima javne svojine. Ovo namerno govorim, zato što ću u članu 31. gde amandman niste prihvatili imati obrazloženje koje će dopuniti ovo.

Zahvaljujem.
Na član 19. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije je prihvatio amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 21. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Zahvaljujem. Ne znam da li ste, gospodine Đeliću, pogledali ovaj naš amandman i zahtev, ali je vrlo interesantan vama kao Vladi zbog budžeta svim građanima Srbije, jer upravo govori o pravu osnivača na ostvarivanje dobiti a korišćenjem onih nepokretnosti koje je osnivač predao javnom preduzeću ili nekom od ovih koji se sada pojavljuju kao nosioci prava svojine. Znači, pošto član 21. govori o odnosu javnih preduzeća i društava kapitala kao korisnicima, taj stav 4. člana 21. je definisan tako da ne može da bude primenjen na zakonit način. Znate kako može da bude primenjen?
Samo nekad svojevremeno što je Mlađan Dinkić kao ministar finansija napisao dopis i rekao – prenesite na račun budžeta Republike Srbije toliko i toliko stotine hiljada evra. Vi se verovatno toga sećate. Ali, ovo ne može da bude definicija koju zakon trpi. Napisali ste – osnivač privrednog društva iz stava 2. znamo ko može da bude Republika Srbija, AP i lokalna samouprava učestvuju u dobiti društva koja se ostvari poslovanjem sredstvima koja mu je osnivač uneo u kapital i poslovanjem nepokretnostima koje mu je osnivač dao na korišćenje u skladu sa zakonom i ugovorom kojim su te nepokretnosti društvu date na korišćenje. A šta je ovde precizirano? U društvu kapitala ne možete da procenite ili kako možete, recite mi, ili da li ćete da procenite koji je deo nepokretnosti ili uneto kapitala učestvovao u kojem procentu, koliko, jer vi to ovde kažete ostvarene dobiti. Znači, učestvuje u dobiti društva poslovanjem sredstvima koje mu je uneo u kapital ili nepokretnostima koje mu je dao na korišćenje u skladu sa zakonom. kojim? O prenosu na korišćenje? Znači, apsolutno nije definisano i brisanje ovog stava se traži.
Vi znate da mi u budžetu svake godine definišemo da dobit onih koji posluju sredstvima u svojini ili su budžetski korisnici imaju rok po kojem uplaćuju deo dobiti, itd. Ali, način za definisanje koliko je to učešće osnivača u ostvarenoj dobiti apsolutno nije definisano. Vi ovim unosite mogućnost stvaranja jednog pravnog galimatijasa, pogotovo za mešovita društva tamo gde imate osnivače, ne samo Republiku Srbiju nego i strane, tamo gde imate otvorena akcionarska društva, tamo gde ste dali nepokretnosti na korišćenje a da niste definisali kolika je to naknada, jer ovde u obrazloženju piše da se može dati na korišćenje nepokretnost sa naknadom ili bez.
Uopšte mi nije jasno kako mislite da to obračunavate, izračunavate i zahtevate od javnih preduzeća. Smatramo da je potrebno da ovo brišete, posebno što je sporno da li uopšte pravo korišćenja može da bude nenovčani ulog u pravima? Nije ovo pitanje knjigovodstva. Ovo je pitanje da li osnivač država Srbija ima koristi i kako će da izračuna od preduzeća koje je osnovala a ne postavljate pitanje za mnogobrojne agencije kojima ste predali javna ovlašćenja i koja uopšte ne kontrolišete koliko ih naplaćuju, da li ostvaruju dobit, šta sa tom dobiti rade itd. i tome slično.
Hajde da se setimo naše drage ministarke finansija, koja je svojevremeno iznela podatak da je preko milijarda evra van kontrole u smislu ne da nije kontrolisana, nego nije uneta u budžet Republike Srbije, a ostvaruje se kao prihod nad sredstvima ili korišćenjem ovlašćenja koja je Republika predala agencijama.
Ako država hoće na primer da pomogne nekom privrednom društvu čiji je vlasnik, a da zadrži vlasništvo nad nekom nepokretnošću koju mu je predala, ona može da mu je da po minimalnoj zakupnini, ili da prosto naplaćuje to pravo korišćenja. Ali to nema veze sa ostvarivanjem dobiti i vezivanjem ove naplate zakupnine, uslovno da kažem, kao pravo korišćenja i dobiti ostvarene po osnovu tog prava.
Mislim da bi vi kao ekonomista trebali da znate da se ne može ni steći, ni povećati udeo u društvu na osnovu ulaganja prava korišćenja. Znači, vi uopšte ne možete da povećate svoj udeo u društvu ako ste mu dali neku nepokretnost na korišćenje. Kažem, posebno je pitanje kod mešovitih i otvorenih akcionarskih društava, a pitam vas – kako ćete određivati udeo u dobiti društva, koja se ostvari poslovanjem nad nepokretnostima koja mu je osnivač dao na korišćenje? Hoćete i tu da izmislite neku novu matematiku, neki računovodstveni standard ili neko novo tumačenje računovodstvenog standarda, neku novu vrednost kao osnovu itd.
Znači, zaista ne razumem da niste kao ekonomisti shvatili da ovo može da bude samo vrsta pretnje, vrsta kontrole kao moguće zahvatanje odokativno ali ne apsolutno precizno definisano, poznato ili predvidimo.
Reč zbog koje se trudimo da budemo uređeno društvo, zbog kojeg želimo da budemo u porodici evropskih društava se zove – predvidivost. Govorimo o planovima, govorimo o tome da znamo šta nas očekuje sutra, a vi javnim preduzećima od kojih se mnogo očekuje koja se mnogo prozivaju, u velikoj meri i s pravom, ostavljate jednu potpuno maglovitu činjenicu koliko ćete zahvatiti iz njihove dobiti a na osnovu prava korišćenja nad nepokretnostima ili na osnovu toga što kažete da će udeo u njihovom vlasništvu, u stvari, biti to pravo korišćenja nad nepokretnostima.
Ne znam čija je ova genijalna ideja. Nisam videla da u obrazloženju postoji bilo koja reč kojom se bliže ovo definiše ili određuje, ne naprotiv, bukvalno je prepisano šta sadrži član 21. samo je stavljena reč. Važno je napomenuti da osnivač učestvuje u dobiti i onda ste prepisali ovaj stav 4. člana 21.
Vi možete ovo da ostavite, javna preduzeća se ne smeju žaliti, jer će onaj ko tamo jeste zadužen za raspolaganje upravljanje i dobit biti u strahu od smenjivanja, moraće da da onoliko koliko država traži. Kako će on to u poslovnim knjigama da zavede, sprovede, kako će da obrazloži, pa verovatno će opet upravni odbori da klimnu glavom, sutra će se svi praviti ludi da ne znaju zašto je koji kako to uradio i ostaće samo novinski tekstovi poput onog, svojevremeno u jednom tabloidu koliko je Mlađan Dinkić rekao NIS-u da prenese od svoje dobiti na račun budžeta Republike Srbije, odnosno Vlade Srbije.
Molim vas, ukoliko ste ozbiljni ljudi, prihvatite ovaj amandman ili iznađite mogućnost do kraja rada precizno definišete koliko imate nameru da uzmete od javnih preduzeća po ovom osnovu ili dajte formulu za obračun. Ili makar recite da ćete nekim aktom, mada bi to morao biti prilog, a ne neki pravilnik to bliže urediti. Hvala.

Da li je ovo od vremena ovlašćenog? Da. Zahvaljujem.
Na član 22. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije je prihvatio amandman i Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman posao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Miloš Aligrudić i Željko Tomić.
Reč ima gospodin Milan Lapčević.

Gospodo predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, na član 22. smo podneli amandman koji isključuje mogućnost slobodnog odlučivanja u onim slučajevima kada nosilac prava kod korišćenja određene imovine, tu imovinu koristi suprotno zakonu, propisu ili prirodi nameni nepokretnosti, odnosno nosioca prava korišćenja već da to mora da bude obaveznost odlučivanja organa koji tu nepokretnost dao.
Dakle, Vlada Republike Srbije treba da odlučuje da se nepokretnosti u svojini Republike Srbije na koje je dato pravo korišćenja, a koje se koristi suprotno zakonu oduzima od nosioca prava korišćenja, a ne da ima mogućnost da može da odlučuje da oduzme ako se koristi suprotno zakonu.
Svaka proizvoljnost u odlučivanju da neko može da odluči ali i ne mora, nas dovodi u situaciju koja se ponavljala verovatno stotine puta i može da se ponovi i u budućnosti da nešto što je očigledno suprotno zakonu će zavisiti od političke volje ljudi koji sede u određenom organu. Pa kao već stoji da može da odluči Vlada Republike Srbije da oduzme neku imovinu od nekog ko je zloupotrebio pravo korišćenja onda će na primer neke poslaničke grupe koje učestvuju u lokalnoj vlasti ili pokrajinskoj vlasti, a uradile su tu zloupotrebu da ucenjuju tu istu vladu da će pasti, da neće glasati za određene zakone ako im se to desi, da im se oduzima imovina.
Dakle, svaka proizvoljnost u ovakvim slučajevima je po nama ne dopustiva i smatramo apsolutno ne primerenim objašnjenje koje je dato od strane Vlade da se amandman ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje prikladinije. Šta znači, rešenje prikladnije? Prikladnije da piše da Vlada može odlučiti da se oduzme određena imovina koja je data na korišćenje ako je taj zloupotrebio tu imovinu i prodao je nekome suprotno zakonu. Može, a ne mora, ako bude zavisilo od političke volje separatista iz Vojvodine onda Vlada pošto će pasti neće odlučiti da mu se oduzme imovina i oni će to jednostavno prodati i nikom ništa.
Mislim, takve situacije su vrlo opasne i ne treba dozvoliti da u zakonu tako nešto stoji. Mora da se jasno kaže, da kada su zloupotrebe zakona u pitanju, kršenje zakona da norme koje definišu tu materiju moraju da budu imperativ. Vlada mora da odluči da nekom oduzme nešto ako je zloupotrebio, ako se određena imovina ne koristi u skladu sa namenom ili u skladu sa prenetim pravom. Imate takvih slučajeva na pretek.
Na primer Zakon o platama u državnim službama. Jedan te isti za teritoriju čitave Srbije, a suprotno tom zakonu se isplaćuju mnogo veće plate na teritoriji AP Vojvodine u organima AP Vojvodine i to je ustanovio i državni revizor i ustanovili su sve moguće inspekcija, a Vlada Republike Srbije nema mogućnost da ispoštuje taj zakon i da naredi birokratiji na teritoriji AP Vojvodine da u skladu sa zakonom koji važi i za njih se isplaćuju plate.
Da li znate da su plate, prosečno plate u administraciji na teritoriji AP Vojvodine 50% veće nego što su u državnoj administraciji u Republici Srbiji ili u lokalnim samoupravama?
Mislim da su takve stvari nedopustive i da ovaj odnos koji je ova vlada uspostavila, a uspostavila je odnos poprilično vazalski, da ni jedan zakon ne može da donese bez saglasnosti pokrajinske vlasti, pokrajinske politike, političara, da za sve što dođe u ovaj parlament mora prvo da se pita Bojan Pajtić, da li će njegovi poslanici prihvatiti, ili neće, to je zaista nedopustivo.
Srbija se danas nalazi u mnogo težem položaju nego što se nalazila 1974. godine. Ima ministar sa teritorije Vojvodine za urbanizam i građevinarstvo koji nije nadležan za teritoriju Vojvodine. To je apsurd nad apsurdima. Zakon o železnicama neće biti izglasan zato što poslanici sa teritorije Vojvodine neće podržati ako njima nije u prilog. Naravno, gospodine predsedavajući, pa sve je to materija.
Dakle, Vlada mora u takvim slučajevima da ima odlučujuću ulogu i da mora da im oduzima imovinu, a ne može da dozvoli da neko zbog privatnih interesa tu imovinu zloupotrebljava. Vlada će možda odlučiti, a možda neće. Nema obavezu da im oduzme tu imovinu. To je prosto neverovatno. Takva odredba mora da bude brisana, jer se zloupotrebe koje proizilaze iz takve odredbe, mogu biti katastrofalne po ovu zemlju, kao što su i odnosi i u vodećoj koaliciji, kao što smo, nažalost, došli u poziciju da je država Srbija talac manjinskih i separatističkih stranaka iz Vojvodine.

Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nebojša Aranđelović, Zoran Ostojić, Bojan Đurić i Marija Bugarčić.
Reč ima gospođa Judita Popović.

Poštovani gospodine predsedavjući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo još jedno rešenje Vlade koje daje prilično velike mogućnosti i za zloupotrebe.
Dakle, Vlada može odlučiti da se nepokretnost u svojini Republike Srbije na kojoj postoji pravo korišćenja iz člana 18. ovog zakona oduzme od nosioca prava korišćenja i u slučajevima koji nisu navedeni u stavu 7. ovog člana, pod uslovom da se nosiocu prava korišćenja obezbedi korišćenje druge odgovarajuće nepokretnosti.
Dakle, morala sam da pročitam ovaj stav da bi bilo zaista u potpunosti jasno šta se predviđa kada se ne definišu razlozi zašto može da se oduzme pravo korišćenja.
U prethodnom stavu tačno se definiše kada se može oduzeti pravo korišćenja, što takođe daje određene mogućnosti, proizvoljnosti, pa na kraju krajeva i zloupotrebe. Dakle, ovde imamo dva pristupa kada se može oduzeti pravo korišćenja. Ovaj član se poziva na član 18. kao člana koji definiše one koji imaju pravo korišćenja. Iz ovoga člana proizilazi da pravo korišćenja imaju i ustanove i javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač Republika Srbija, AP, ili jedinice lokalne samouprave, ali nosioci prava korišćenja su, između ostalog, i gradske opštine i mesne zajednice. Onda je interesantno to da, ukoliko Vlada već hoće da malo smanji svoje nadležnosti i svoja ovlašćenja, zašto ponovo pribegava ovakvoj vrsti rešavanja problematike tako što će, u stvari, na sednicama Vlade odlučivati o tome da li će oduzeti pravo korišćenja mesnoj zajednici, ili gradskoj opštini.
To u svakom slučaju ne vodi nekoj efikasnosti rada, ali daje široke mogućnosti zloupotreba. Kada god u zakonu nešto nije definisano, to daje upravo mogućnost zloupotreba.
Međutim, osvrnula bih se na ono malopre što smo govorili i jednom i u drugom slučaju, jer Vlada je dala obrazloženje da se amandman ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje prikladnije. Dakle, i na amandman poslanika LDP na član 18. kao i na ovaj član 22. Ovde mi ne pričamo o kurtoaziji, nego pričamo o tome da je neki amandman, odnosno rešenja iz amandmana u skladu sa Ustavom ili ne.
Vi ste, gospodine ministre, citirali član 89. stav 4. Ustava i kaže se da ovo rešenje iz amandmana na član 18. poslanika LDP nije u skladu sa ovim stavom Ustava. Ne vidim zaista zašto nije u skladu, s obzirom da ovaj stav predviđa da Statutom grada može se predvideti da se na teritoriji grada obrazuju dve ili više opština. Dakle, to nema nikakve veze sa tim što smo mi predložili da se Statutom grada predvidi mogućnost da se gradskim opštinama da pravo vlasništva na nekretnine i pokretnine.
Prema tome, kao što je proizvoljno obrazloženje dato u Mišljenju Vlade kojim su odbijeni amandmani, tako je u stvari proizvoljan bio i ovaj odgovor, zašto na sednici Vlada nije usvojila amandman na član 18. poslanika LDP.

Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Elvira Kovač i Arpad Fremond.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Član 25. bavi se upisom prava javne svojine i pravima korišćenja i u svom prvom stavu govori da pravo javne svojine i pravo korišćenja na nepokretnosti javne svojine upisuje se u javne knjige, o nepokretnosti i pravima nad njima u skladu sa zakonom kojim se uređuje upis prava na nepokretnosti i tu nemamo primedbe.
Primedbe su na sledeći stav koji govori da u slučajevima iz člana 19. stav 1. tačka 1) i 2), a u istom se govori da korisnici stvari u javnoj svojini su državni organi i organizacije, zatim organi i organizacije AP i jedinice lokalne samouprave mogu se pored nosioca prava javne svojine upisati, znači, korisnik nepokretnosti ako je to aktom nadležnost organa određeno.
Mislim da nema razloga da ne prihvatite amandman SNS, jer on nije kao u delu slučaja na član 18. u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, jer predlažemo da se ovaj stav promeni i da se obaveza korisnika, odnosno nepokretnosti, odnosno organa i organizacija javnih preduzeća i nosilaca prava korišćenja, ustanova, raznih agencija i drugih, budu obavezna, a ne mogućnost kao što ste vi naveli u stavu 2.
Ovo je potrebno i bitno kako bi se u svakom trenutku znalo ko je korisnik nepokretnosti, odnosno nosioci javne svojine i takođe, u skladu sa 24. ko upravlja stvarima, da bi se te stvari jasnije definisali i da bi se dopunio stav 24, odnosno da bi se znalo u svakom trenutku ko upravlja nepokretnostima, a što vašim predlogom nije definisano, jer reči vezane za član 18. može i ne mora, zaista vrlo malo se razlikuju u našoj, u srpskoj terminologiji, tako da vas molimo i zahtevamo da ovo ostavite kao obavezu, a ne kao mogućnost, jer, niti je u suprotnosti sa Ustavom, definicija je zaista jasna i obaveze korisnika nepokretnosti i nosilaca prava korišćenja i ona su potpuno definisana.
Samim tim bi se otklonile i eventualne zloupotrebe i u procesu utvrđivanja odgovornosti, sam proces bi bio pojednostavljen. Hvala.