Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trinaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 83 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika, koji stavljaju svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje, molim vas da to učinite, da bi videli da li su se stekli Poslovnikom propisani uslovi za početak sednice Narodne skupštine.

Konstatujem da je u elektronskom sistemu prisutno 85 narodnih poslanika, svojim identifikacionim karticama, kao i da je u sali Narodne skupštine prisutan još jedan određeni broj narodnih poslanika.

Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, Narodna skupština radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odnosno, kako po stavu 1. istog člana kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika Odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su narodnom poslaniku potrebna za ostvarivanje funkcije narodnih poslanika.

Izuzetno predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti i na sednici Narodne skupštine usmeno u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.

Pitam, da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da iskoristi svoje pravo iz člana 286. i postavi pitanje?

Samo vas molim da se prijavite u elektronski sistem za glasanje.

Narodni poslanik Milan Dimitrijević, pet minuta. Izvolite.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, skoro dve godine je prošlo od početka afere nabavke vakcine protiv gripa H1N1. Potvrdilo se da su ranije izrečene sumnje, da je budžet Republike Srbije oštećen, tačne. Duboko lični razlozi naveli su bivšeg ministra zdravlja da podnese ostavku. Čini mi se, vrlo slično u našem okruženju.

Hronika događanja oko nabavke vakcine protiv novog gripa je sledeća. Vlada je odlučila, a ne ministar, valjda Vlada kao kolektivni organ, da zaštiti svoje stanovništvo od pandemije i obolevanja od novog gripa, što je u redu. Predlog za nabavku tri miliona doza vakcina Vladi je predloži tadašnji ministar zdravlja, valjda zaplašen i sam činjenicom i obaveštenjem od radne grupe, koju je sam izabrao, da će u Srbiji oboleti preko dva miliona ljudi. Vlada formira radnu grupu, svoju radnu grupu, koju čini ministar zdravlja, sada bivši, ministar prosvete, sada ministar i nauke, i ministar državne uprave i lokalne samouprave, a sada i manjina, i daje preporuku, odnosno donosi odluku za nabavku vakcina.

Jedan od ponuđača, koji je ponudio najnižu cenu, valjda se osećajući kao manjina, odustaje. Interesantno je da je ugovor zaključen sa jednom firmom, koja je valjda bila većina, a za koju se kasnije ispostavilo da je jedan od većih finansijera sada nepostojeće stranke G 17 plus, preobučene sada u URS. Ta vakcina je nabavljena po ceni od nepunih osam evra.

Moje pitanje upućeno Vladi Republike Srbije – zašto ministarstva, koja pokušavaju da reše problem oštećenog budžeta za skoro 120 miliona dinara, imaju različite stavove o načinu vođenja istrage i obaveštavanja javnosti Srbije o protivzakonskom trošenju sredstava iz budžeta Republike Srbije?

Demokratska stranka Srbije krajem 2009. godine upozorila je Vladu i obavestila je javnost Srbije o događajima koji se dešavaju prilikom nabavke vakcine protiv virusa H1N1. Pojedine stranke su to dočekale na nož, govoreći da se radi o demagoškom pristupu tom problemu i o skupljanju jeftinih političkih poena. Efekat i epilog toga je poznat. Javnost Srbije i građane Srbije ne interesuje sukob između dve najveće stranke u vladajućoj koaliciji i njihovo javno prepucavanje o tom problemu, javnost Srbije interesuje na koji način je budžet Republike Srbije oštećen za 120 miliona dinara.

Dakle, moje pitanje glasi – da li je tačno da je Vlada Republike Srbije donela zaključak o nabavci tri miliona doza vakcina? Na čiju preporuku je Vlada donela zaključak o nabavci te količine vakcina? Da li je tačno da je te iste vakcine tenderskoj komisiji ponudio Torlak, po ceni od 3,9 evra? Da li je tačno da je Vlada Republike Srbije donela zaključak da se sa "Jugohemijom" zaključi ugovor? Koje su institucije i koji pojedinci obuhvaćeni istragom oko ovakve nabavke vakcina za virus H1N1?

Reč ima narodni poslanik Šerif Hamzagić.

Izvinite, narodni poslaniče, istovremeno ste se prijavili vi i narodni poslanik Bojan Đurić. Izvinite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani poslanici, moje poslaničko pitanje je upućeno ministru za infrastrukturu i energetiku, gospodinu Mrkonjiću, a odnosi se na putni pravac Novi Pazar – Tutin. Ova saobraćajnica spaja tutinsku opštinu, ne samo sa susednim gradom, Novim Pazarom, već i ostalim delovima naše Republike, a i sa svetom, što govori o nemerljivom značaju i strateškom interesu za našu opštinu.

Saobraćajnica je u jako lošem stanju, jedna je od najlošijih u Republici i šire na Balkanu. Jako je devastirana, sa bezbroj ulegnuća, suženja, klizišta, potpuno je devastirana, bez minimuma drumsko-transportnih uslova, sa bezbroj udarnih rupa, delimično presvučenim asfaltom.

Zbog specifičnosti ovog terena velike nadmorske visine, dugih zima sa puno snežnih padavina, jako je teško održavati je u zimskim uslovima, tako da je neretko zavejana i po par sati. Dužine ove deonice je oko 33 kilometara. Da bi se prešla putničkim automobilom potrebno je više od jednog časa, a teretnim vozilima sa tovarom, potrebno je nekoliko časova.

Tutinska opština je jedna od najsiromašnijih opština u Republici, sa bruto društvenim proizvodom višestruko nižim od republičkog proseka, sa stopom nezaposlenosti od neverovatnih 70%, što u brojkama znači od 36.000 stanovnika, samo 3.000 radi. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje čeka 7.500 radno sposobnih. Tešku ekonomsku i socijalnu situaciju dodatno komplikuje ovako loša putna infrastruktura.

Jako dobru ideju o industrijskoj zoni na Pešteru trenutno je nemoguće realizovati zbog jako loših komunikacija do Sandžaka i unutar Sandžaka. Naši građani sa pravom očekuju od gospodina Mrkonjića da učini napor, jer je to do sada i obećavao, da iznađe način da se ova saobraćajnica u potpunosti rekonstruiše, prekrije sa odgovarajućim adekvatnim slojem asfalta, jer ona mojim sugrađanima znači život, znači komunikaciju sa ostalim delom ove Republike i uopšte sa svetom. Onda će doći i novi investitori i nove investicije, jer sada u našoj opštini apsolutno nema ni novih proizvodnih pogona, niti novih investitora. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Uvažena potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje tiče se događana na KiM, odnosno na severu Kosova, danas je upućeno Vladi Republike Srbije i premijeru. Danas je osmi dan te blokade koja je, praktično, potpuno paralisala život i na severu Kosova, a dobrim delom i u južnim delovima Srbije. Gospodin Hamzagić je govorio o putevima koji znače život, o potrebi da se asfaltiraju putevi u tom delu Sandžaka. Sa tim se potpuno slažem, ali to je nemoguće.

Mi imamo istovremeno potpuno neverovatan proces, da se razvija nešto što se zove alternativni putevi i alternativni putni pravci, da sav život u tom delu Srbije, a onda i regiona, zavisi od tih šumskih staza koje su jednim delom jedini način komunikacije za te nesrećne ljude a, sa druge strane, prostor za nesmetani ili tek nešto smanjeni šverc, što je i jedan od ključnih problema zbog koga je čitavo pitanje i čitava blokada i nastala.

Ono što je pitanje za Vladu – dokle misli da drži taj zamrznuti problem? Bez obzira na to da li predsednik na neki način u Njujorku najavljuje, da tako kažem kopiranje modela između Izraela i Palestine, što je verovatno najduži zamrznuti sukob u modernom svetu, ili tako što se danas recikliraju neke ideje koje podrazumevaju Vesminsterski model, model dve Nemačke itd.

To su bila pitanja najpre za početak 90-ih, ako ne tada, za 2006, 2007, 2008. godinu, kada su neka od tih rešenja mogla da budu na stolu. Danas ta rešenja nisu realna, ona ne mogu da budu odgovor ni na probleme koje Srbija ima, ni na probleme koje imaju Srbi na severu Kosova, na probleme koje ima gotovo isti broj Srba koji živi južno od Ibra, ali i na probleme ljudi u Sandžaku, na jugu Srbije, oko Vranja, koji su najviše ugroženi činjenicom da se ponovo, praktično, zatvara mogućnost trgovine sa Kosovom.

Ta vrsta inata između prištinskih vlasti i beogradskih vlasti, to pitanje da li na pečatu, a onda i carinskim papirima piše Kosovo i Metohija, republika Kosovo, da li je prelepljena reč Kosovo, samo dovodi u nemoguću situaciju Srbe sa severa, dovodi ih u situaciju da su oni za jedan i po dan uspeli da naprave barikadu ili zid oko sebe, koji je postao veći od Berlinski zida, koji je građen nekoliko decenija. Tri i po metra je bila prosečna visina Berlinskog zida, a pet metara je nikao zid za jedan dan u severnoj Kosovskoj Mitrovici. Na kraju će ostati samo taj komad neba koji će moći da gledaju ti ljudi i da zavise i dalje od švercera.

Taj problem ne može da se reši tako što se preko naslovnih strana pojedinih beogradskih medija upućuju žalbe kako vlast u Beogradu ne kontroliše tzv. paralelne institucije na severu Kosova. LDP je o tome govorio pre 15 ili 20 dana, da ne mogu da vode te nesrećne građane ili da organizuju proteste ljudi koji drže pod svojom šapom paralelne institucije, za koje je glasao nekoliko puta manji broj ljudi nego što je broj ljudi koji u njima radi, koji dobija naknadu od Republike Srbije. Taj problem ne može da bude rešen ni administrativnom merom Vlade, kojom se navodno vraća sever Kosova u PDV prostor Srbije. Čak i prihod koji će po tom osnovu nastati je 10, 15, 20 puta manji od onih 550-600 miliona evra koji odu svake godine na Kosovo, a zapravo na sever Kosova.

Odgovor nije ni cinizam i gospodina Ivanovića i gospodina Bogdanovića, posebno Olivera Ivanovića, koji je osetio potrebu da Srbe južno od Ibra proglašava izdajnicima. Ne ide to paralelno sa velikim TV prilozima o tome kako je Bogoslovija u Prizrenu konačno otvorena posle 12 godina, što je sjajna stvar, ali je južno od Prizrena prostor gde su ti ljudi uspeli na neki način da se organizuju, a bez tih suludih performansa koji podrazumevaju kupusijadu, pa folklor, pa književne i sportske večeri. To je bio prateći folklor barikada oko Knina, barikada oko Sarajeva, svih onih barikada koje su nas dovele u ove probleme.

Zbog toga, gospodine Hamzagiću, nema prostora za asfaltiranje tog puta. Zbog toga je 10 ili 11 vozača iz Raške i okoline lišeno slobode na Kosovu. To zahteva odgovor države i presecanje tog Gordijevog čvora. Ne možemo da se oslonimo na TV prilog u kome zatamnjeni vozač kamiona svedoči o tome kako mu je život bio ugrožen juče na Kosovu. Naravno da mu je bio ugrožen život, ali izlaz iz toga ne može da bude čekanje. Ta ideja gospodina Ivanovića kako su Evropa, NATO i novi svetski poredak unapred izgubili bitku u kojoj Srbi neće više moći da izdrže na tim barikadama i blokadama, zbog očuvanja potpuno poražene politike koja je udarila u zid ili zbog očuvanja interesa nekoliko kriminalaca koji se iza tih barikada kriju.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević, pa Jorgovanka Tabaković.

Poštovani građani Srbije, uvažavajući sve teme i pitanja koja su prethodno kolege narodni poslanici postavljali ovde i tražili obaveštenja i odgovore od nadležnih državnih organa, mislim da će u onome što budem pitao na neki način biti sublimisano sve što su do sada oni pitali.

Naime, imam pitanje za ministra finansija, odnosno predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Mirka Cvetkovića. Svedoci smo zadnjih nekoliko godina svih njegovih izjava koje se tiču ekonomskog, finansijskog, privrednog stanja u našojh državi. Naravno da je to pitanje najvažnije, jer od uspešnosti izvršavanja odluka Vlade i resornih ministara vezanih za ekonomiju i privredu, tiče se standarda miliona građana Srbije, porodica i njihove dece.

Obzirom da je gospodin Mirko Cvetković nedavno rekao da smo mi izašli iz krize, doduše na nogama, sportski rečeno da smo kao država, kao ekonomsko društvo, kao privredno društvo bili u "nok daunu", a izašli smo iz krize na nogama. Izjave nekih drugih ministara, čiji su resori direktno vezani za privredno i ekonomsko stanje u državi, razlikuju se od izjava gospodina Mirka Cvetkovića.

Čuli smo i pročitali prekjuče na skupu na kome je učestvovao veliki ekonomski stručnjak iz sveta, inače tvorac evra, rečeno je da Srbija ima pripremljene mere, pošto Srbija, navodno, sada ulazi u novu krizu.

Želeo bih da znam da li gospodin Mirko Cvetković, odnosno Vlada Republike Srbije može precizno, jasno i glasno da izađe pred građane Srbije i da kaže u kakvom stanju je budžet Reupblike Srbije, kao se on puni, a pošto je ovo tobože socijalno odgovorna Vlada, kako se ispunjavaju obaveze prema građanima Srbije koji po zakonima ove države imaju pravo na socijalna davanja iz budžeta.

S obzirom da je početak školske godine, da mnogi roditelji nisu mogli ni da opreme na adekvatan način svoju decu, da ne kažem prvake koji prvi put polaze u školu, da je juče, odnosno danas, kako ko gleda, počela i kolendarski jesen, da se zima približava, da se najavljuju povećanje cena energenata od kojih se neki građana i greju, a svi znamo kada se cene energenata povećaju da onda ide lanac poskupljenja proizvoda koji su najbitniji za osnovnu egzistenciju građana. Da ne pominjem jadne penzionere koji imaju i svoju stranku ovde koja ih zastupa, ali ih ja slabo čujem ovde u parlamentu. Kako oni komentarišu izjave čelnika MMF-a da će penzije morati da se smanjuju, da će uslovi za odlazak u penziju biti pooštreni, voleo bih da čujem kakve su njihove reakcije. Da li zbog toga se sve više priča i u ovo parlamentu i u javnosti spekuliše da će možda izbori biti u januaru mesecu, jer će u februaru MMF postaviti uslove Vladi Republike Srbije i ovoj državi, smanjenje penzija od 20%, otpuštanje iz javnog sektora u visini od 20%?

Sve su to pitanja koja bi trebao gospodin Cvetković, ako ne u nekom intervjuu na Javnom servisu, onda možda u obraćanju u parlamentu, to bi trebalo, s obzirom na ekonomsku situaciju i standard građana koji je očajan i sve više ljudi ima siromašnih, trebao da se obrati, da objasni, da ljudi počnu da se pripremaju kako da prežive zimu koja dolazi, da ne bismo završili kako se završava ovih dana, o već čuvenoj nabavci vakcina, a neki od nas su na vreme postavljali pitanja o tim vakcinama. Hvala lepo.

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Ovaj institut predviđen Poslovnikom mi kolokvijalno zovemo poslaničko pitanje. Građani očekuju od nas da pitanja koja ne naiđu na odgovor pred nadležnim organima ili zastanu u rešavanju problema koji se tiču u tim objašnjenjima postavimo ovde pred građanima Srbije i tako izvršimo jednu vrstu pozitivnog pritiska da se neka pitanja reše.

Postaviću poslaničko pitanje koje se tiče situacije u "Trudbeniku" i pokušaja da se to preduzeće nasilno odvede u stečaj. Navešću više puta ponovljene detalje u obraćanju zaposlenih u tom preduzeću gde oni obaveštavaju javnost da se u ovoj godini po treći put pokreće stečaj nad preduzećem "Trudbenik", koje je inače u restrukturiranju, i da je taj pokušaj prethodna dva puta odbijen pošto je preduzeće u tom postupku gde treba da se nađe rešenje i da nastavi sa radom.

Ono zbog čega sam prihvatila da postavim ovo poslaničko pitanje jeste situacija koja se tiče ne samo "Trudbenika" nego mnogih preduzeća koja su privatizovana, a kasnije se ispostavilo da je razlog za privatizaciju bio u stvari dolaženje do određene imovine ili sredstava preduzeća koja nisu evidentirana, a morala bi biti, na računima i u evidencijama države Srbije. Oni tvrde da "Trudbenik" na računu "Srpske banke" ima oročen novac od 12,8 miliona dolara, ali da taj račun nije registrovan u NBS. To znači da NBS nema evidenciju o izvesnim deviznim sredstvima koje domaće preduzeće po nekom legalnom osnovu je steklo, a ja to ističem kao pitanje NBS, jer smo donoseći zakon o NB posebno insistirali da Ministarstvo finansija i NB ne mogu da prebacuju lopticu koja se zove kontrola tokova deviznih sredstava između jednog i drugog organa i da država Srbija zato što joj nedostaju sredstva iz izvoza za mnoge namene, pa i vraćanje stranih kredita, uvoz repromaterijala, mora da zakonom obezbedi princip za evidenciju ovih sredstava.

Tražim da se proveri informacija da se na računu kod "Srpske banke" nalazi iznos od 12,8 miliona dolara koji je novac "Trudbenika", ali da se o njemu nema evidencija i da u vezi sa tim firma "Montera" koja je privatizovala ovo preduzeće vodi spor za iznos u visini od 580 miliona dinara, ali je odbačen izveštaj Agencije za privatizaciju, jer su sudski veštaci koje je odredio Privredni sud u Beogradu utvrdili da ne postoji kontinuitet poslovanja na osnovu kojeg bi "Montera" mogla da potražuje ta sredstva i vrlo je verovatno da će taj spor biti priveden u korist "Trudbenika".

Za drugo i treće pokretanje stečajnog postupka, tvrde zaposleni, ja za to nemam dokumentaciju i zato kažem tvrde zaposleni, nalog je izdat iz Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj. Pored pitanja o evidenciji deviznih sredstava, postavljam pitanje – kome ide u prilog da KMG "Trudbenik" u restrukturiranju nasilno ode u stečaj, a da se ne pronađe način da ljudi nastave da rade, primaju plate, izdržavaju svoje porodice. Hvala.