Poštovano predsedništvo, potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman na član 10. Predloga zakona kojim sam predložio da se prvi stav tog člana menja i glasi: "dobra od opšteg interesa u javnoj svojini u smislu ovog zakona su dobra u opštoj upotrebi i druge stvari koje su zakonom određene kao dobra od opšteg interesa" i onda ide nabrajanje tih dobara poljoprivrednog zemljišta, šume, šumska zemljišta i svi ostali termini koji su inače bili definisani u ovom članu. Cilj ovog amandmana jeste da se u prvom stavu pobroje zajedno sva dobra od opšteg interesa u javnoj svojini i dobra u opštoj upotrebi, a ne da se posebno nabrajaju na više mesta u ovom članu zakona.
U obrazloženju Vlade za ne prihvatanje ovog amandmana stoji da je amandmanom Vlade izvršena preciznija formulacija ovog člana što nije tačno. Naime, amandmanom Vlade su učinjeni određeni ustupci AP Vojvodina dok smo mi našim amandmanima, mi smo podneli tri amandmana na član 10. gospodin Nenad Popović, gospodin Aleksandar Pejčić i ja koji su međusobono povezani i smisao ta tri amandmana jeste da se jasno definišu dobra od opšteg intersa u javnoj svojini i da se definiše koja od tih dobara ostaje u svojini Republike Srbije a koja u svojini jedinica lokalne samouprave. Žalosno je da je Vlada na ovaj predlog zakona podnela 18 amandmana, odnosno da vrši izmenu 20% članova svog zakona koji je predložila samo nekoliko dana pre toga. To govori o neozbiljnosti Vlade, govori o odnosima unutar vladajuće koalicije i govori o tome da se zarad očuvanja vlasti spremni da pravite trule kompromise na štetu građana Srbije. Pozivam vas još jednom da razmotrite i prihvatite ovaj amandman koji zaista precizno definiše dobra od opšteg interesa i definiše podelu koja dobra ostaju u vlasništvu Republike Srbije, a koja u svojim jedinicama lokane samouprave. Hvala.

Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Izvolite gospođo Pop-Lazić.

Zahvaljujem. Članom 10. na koji je amandman podnela i Vlada Srbije regulisana su dobra od opšteg interesa u javnoj svojini i  u ovom stavu 2. čak nabrojano šta je to, šta se smatra dobrom od opšteg interesa pa između ostalog pored tih javnih puteva, javne pruge, mosta, tunela na javnom putu, pruga i ulica javnih parkova, graničnih prelaza nabrojani su i amdinistrativni prelazi. Mi smo i u načelnoj raspravi, gospodine Đeliću, vama stavili do znanja da administrativni prelaz ne postoji ni u Ustavu ni u Zakonu od teritorijalnoj organizaciji. Vratila bih vas na taj Zakon o teritorijalnoj organizaciji tamo lepo piše da, recimo, jedan okrug beogradski ili kolubarski ili bilo koji čine opštine te i te, a svaka od tih opština sad čine tamo neke katastarske opštine, itd. Dakle, nema nikakvog administrativnog prelaza, gde ga vi to vidite? Jesmo mi doduše bili u petak na KiM došli smo tamo do neke bodljikave žice, do Jarinja i Brnjaka, ali to ne može biti administrtivni prelaz na teritoriji Republike Srbije, sem ako vi na ovaj posredan način ne želite da to tako zaista i bude. Ako i EU diktiraju da to mora da se nađe evo i u ovom zakonu, onda je odgovornost zaista vaša velika za ovako nešto. Ali, ovo nije mali previd, pazite, vrlo je ozbiljna stvar. Nije tamo neka uličica ili neki javni VC u javnom parku pa ne znamo čiji je. Čije je ovo? Gde se on nalazi? Na kojim putevima se nalazi? Gde su ti pravnici koji su vam pripremali ovaj zakon da vam daju odgovor, gde su našli u kom zakonu u našem pravnom sistemu administrativni prelaz kao dobro u opštoj upotebi, a ta dobra u opštoj upotrebi treba da koriste naravno svima. Mi nismo nezadovoljni, pazite, ovim vašim amandmanom. Vi ste zaista ovo malo bolje precizirali haotičan je ovaj član 10. bio i sada je mnogo bolje amandmansko rešenje. Ali, obrazloženje za taj amandman koji ste vi sami podneli, a sami dali obrazloženje vi ste u stvari anulirali svoj amandman, jer trudeći se da nešto date, recimo, evo AP Vojvodina, pošto samo nju tretirate a kad je Kosovo u pitanju evo samo navodite administrativne prelaze a možda ih uvedete i prema Vojvodini. Vi kažete da državni putevi drugog reda kao dobro u opštoj upotrebi treba da budu u svojini AP Vojvodine s obzirom na to da je zakonom o utvđrivanju nadležnosti AP Vojvodine propisano da AP Vojovidna uređuje i obezbeđuje uslove i način upravljanja zaštitom
Pozivam vas da ozbiljno porazmislite o ovom amandmanu, ako niste spremni odmah da kažete, a trebalo bi da budete zaista spremni da odmah kažete da ga prihvatite, jer u ovom zakonu ne sme da se nađe, niti u bilo kom zakonu, pojam "administrativni prelaz". Hvala.

Od vremena ovlašćenog predstavnika?
(Gordana Pop-Lazić, sa mesta: Da.)
Hvala.
Reč ima ministar gospodin Đelić.

Hvala.
Imajući u vidu ovu argumentaciju i moguće interpretacije, u ime Vlade prihvatam ovaj amandman.

Zahvaljujem.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Elvira Kovač i Arpad Fremond.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Balint Pastor.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.
Izvolite, gospodine Pastor.

Gospodine potpredsedniče, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o našim podnetim amandmanima i koristiću vreme ovlašćenog predstavnika. Naravno, neću se javljati kod svakog amandmana jer je priroda ovog zakonskog predloga takva da je teško objasniti u dva minuta na šta se pojedini amandmani odnose, pa ću pokušati da objedinjenom raspravom izložim sve ono što imam.
Gospodine Đeliću, niste prihvatili ni jedan amandman SVM, a bilo ih je ukupno devet. To meni znači da vi od nas ne očekujete podršku za ovaj zakon, ali se o tome neću izjašnjavati, izgleda da imate drugu većinu za usvajanje ovog zakona.
Malopre ste rekli, gospodine Đeliću, kolegi Đuri Mučenskom da njegov amandman nije prihvaćen zbog toga što predmet tog amandmana predstavlja predmet regulisanja jednog drugog zakona. To bih i mogao da prihvatim, ali ste sa druge strane prihvatili jedan drugi amandman koji sigurno reguliše pitanje koje treba da se reguliše Zakonom o javnoj svojini, a ovim amandmanom, prihvaćenim od strane Vlade Republike Srbije, se kaže da se direktori javnih preduzeća i agencija imenuju posle sprovedenog konkursa.
Moram da kažem da se mi apsolutno slažemo sa tim rešenjem i nemamo ništa protiv tog rešenja, znači podržavamo da se direktori javnih preduzeća, bez obzira da li se radi o opštinskim, gradskim, pokrajinskim ili republičkim javnim preduzećima, imenuju putem konkursa, ali mislimo da tom rešenju nije mesto u ovom zakonu.
Vi ste prihvatili taj amandman i nemamo ništa protiv tog rešenja, još jednom da podvučem, ali onda ne bi trebalo da kažete drugim poslanicima da je njihov amandman odbijen zbog toga što je predmet tog amandmana predmet regulisanja jednog drugog zakona.
Ovih dana se stvara utisak, o tome sam govorio i prošli put, da je tačka sporenja između SVM i republičke Vlade pitanje železnice. To, naravno, nije tako. I prošli put sam objašnjavao da železnice nisu jedina tačka sporenja, da se tu ne radi o tome da mi teramo mak na konac i da po svaku cenu želimo železničku infrastrukturu na teritoriji AP Vojvodine, radi se o tome da smatramo da ovaj zakon, koji se ne donosi svake godine nego se donosi verovatno jednom u deceniji, barem je do sada takva bila praksa kada se radi o javnoj svojini, želeli bismo da ovaj zakon predvidi mogućnosti koje su, sa jedne strane, održivi, sa druge strane celishodni, a održiva i celishodna mogu biti samo ona rešenja u Zakonu o javnoj svojini koja omogućavaju suštinsku decentralizaciju. Rešenja iz vašeg Predloga zakona, bez obzira što se ona poboljšavaju iz dana u dan, nisu takva.
Prošli put smo govorili i o kanalima. Predložili smo da pokrajina bude vlasnik regionalnih kanala na teritoriji AP Vojvodine i to svih kanala, a vi ste nam dali vašim amandmanom, kao što sam prošli put rekao, trsku i šaš.
Smatramo i dalje da Pokrajina trba da bude vlasnik kanalske mreže na teritoriji Vojvodine. Sa druge strane, niste prihvatili ni naš amandman koji se odnosio na rešenje po kojem je predviđeno da republički organi mogu besplatno koristiti delove zgrada koje će sada biti u svojini, na primer, AP Vojvodine u roku od 10 godina. Tu ima nekog malog poboljšanja, jer ste u prvobitnoj verziji predložili da to do kraja sveta ostane tako i da republički organi do kraja sveta mogu besplatno koristiti delove zgrade ili zgrada drugih vlasnika, tj. AP Vojvodine.
Gospodine Đeliću, našim poslovnikom je zabranjeno da se iznose činjenice iz privatnog života drugih lica, pa ću se zadržati samo na činjenicama koje su u vezi sa mojim životom.
Gospodine Đeliću, ja sam zakupac. Nemam u svojini nepokretnost. Moja porodica živi kao zakupac. Želeo bih, a ima još dosta takvih građana Republike Srbije koji bi želeli da žive u nepokretnosti nekog drugog lica besplatno 10 godina. Mislim da je to neodrživo, da je to nepravično i da nije celishodno. Zbog toga smo predložili amandmanom da republička Vlada ima mogućnost odnosno republički organi da koriste besplatno nepokretnosti, na primer, AP Vojvodine u roku od tri godine. Mi mislimo da bi to bilo pravičnije i celishodnije. Deset godina je neobjašnjivo dugačak rok.
Prošli put smo razgovarali i o dilemi uspostavljanja prava svojine autonomne pokrajine i lokalnih samouprava i sticanja prava svojine autonomne pokrajine i lokalnih samouprava na stvarima koje će preći u vlasništvo pokrajine, opština i gradova. Rekao sam da je ovo rešenje koje ste predvideli u suprotnosti sa drugim zakonom, Zakonom o planiranju i izgradnji. Rekao sam vam, ali nisam dobio odgovor, da je važećim Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno da izgrađeno i neizgrađeno zemljište na teritoriji AP Vojvodine prelazi u svojinu AP Vojvodine po sili zakona koji je "eks lege". Vi sada predviđate da će Vojvodina i lokalne samouprave u jednom procesu, u jednom postupku morati u postavljenom roku da sprovedu ovaj postupak i da steknu na taj način svojinu nad objektima, nad stvarima nad kojima treba da imaju svojinu.
Mislimo da je ovo rešenje neodrživo zbog toga što je u suprotnosti sa rešenjem iz drugog zakona, sa jedne strane, a sa druge strane zbog toga što je ovo rešenje necelishodno.
Ovo što je jutros Odbor za finansije Narodne skupštine u vidu odborskog amandmana prihvatio jeste prodaja magle. Ovim amandmanom je predviđeno da će se autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave kao podnosilac zahteva za upis prava javne svojine biti oslobođena od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava, oslobođena i plaćanja svih eventualno administrativnih i sudskih taksi, kao i troškova rada i usluga Republičkog geodetskog zavoda. Pa, hvala Bogu. To treba da bude tako na isti način kako je to predviđeno i Zakonom o restituciji odnosno ovim najnovijim predlogom zakona o restituciji. Ako je nešto oduzeto onda ne znam zašto bi bivši vlasnik morao da plaća sudske ili administrativne troškove.
Ne radi se o tome. Radi se o tome, da bi svojina, tamo gde je to moguće, u Vojvodini je moguće pošto postoje i zemljišne knjige i katastar i sve ostalo, bi trebali da imaju pravo svojine "eks lege", po sili zakona. Znači, trebalo bi da se radi o uspostavljanju prava svojine, a ne o sticanju svojine u nekakvom postupku koji može da traje godinama.
Vi ste zaboravili i zajednička ulaganja. Bilo je reči o tome, da će oni objekti koji su izgrađeni sredstvima AP i sredstvima Republike, biti u susvojini ta dva nivoa vlasti. Ali, tog rešenja tu nema. Ovo su bili samo neki primeri koji pokazuju da se mi ne slažemo sa koncepcijom Predloga zakona, a ne radi se samo o železnici.
Kad smo već stigli do železnice, imam potrebu da reagujem na neke vaše rečenice od prekjuče. Rekli se u načelnoj raspravi da cilj treba da bude naš zajednički, da gradimo železnicu 21. a ne 19. veka. Mi se apsolutno slažemo sa tom konstatacijom, naš cilj je upravo taj. Rekli ste da se ovo pitanje mora staviti u istorijski kontekst. Slažemo se i sa tom vašom konstatacijom, gospodine Đeliću.
Kada već stavljamo stvari u istorijski kontekst, onda treba reći da je u tim godinama, kada je Vojvodina bila vlasnik železničke infrastrukture na svojoj teritoriji, u tih 15-ak godina 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, izgrađeno 10.000 kilometara pruga na teritoriji AP Vojvodine i investirano je 540 miliona dolara u železničku infrastrukturu na teritoriji AP Vojvodine.
Naš cilj je ovaj. Naš cilj je da se to vreme vrati u smislu da AP Vojvodina i mogućnost da investira u železničku infrastrukturu na svojoj teritoriji, u interesu svih građana Republike Srbije i svih putnika koji se prevoze železnicom.
Gospodine Đeliću, rekli ste jednu interesantnu stvar. Prekjuče ste rekli da ste vi pogledali da je Austrija jedina država članica EU u kojoj železnička infrastruktura može biti u svojini drugih nivoa vlasti, a ne samo države.
Ovih dana sam malo pogledao uporednu praksu. Mogu da vam kažem da taj slučaj postoji i u Nemačkoj, u Italiji, u Češkoj i u Mađarskoj. Naveo sam samo nekoliko primera zemalja država članica EU.
Na primer, u Nemačkoj "DB-NET AG" je organizovan na regionalnom principu u sedam regiona. Neću se vraćati na primer Austrije, pošto smo o tome razgovarali prekjuče. U Italiji, upravljač železničkom infrastrukturom je kompanija "RT Feroviaria Italiana", ona je organizovana na regionalnom principu sa ukupno 20 regiona, saglasno administrativnoj organizaciji Republike Italije. U Češkoj, nacionalne i deo regionalnih železničkih pruga su u vlasništvu države, a deo regionalnih su privatizovane. U Mađarskoj, regionalna infrastruktura namenjena za javni prevoz u regionima se koristi, uglavnom, za prevoz putnika, data je na upravljanje lokalnim vlastima.
Ako je to tako u ovim državama, kao što ste videli, nisu sve države složene. Nisu sve države regionalnog tipa, ni savezne države, onda ne znam zašto to ne bi moglo u Srbiji? Pogotovo, kada znamo da to omogućava i naš Ustav, to omogućavaju i zakoni, a i Strategija koju sam prekjuče citirao, koja predviđa da će se infrastruktura postepeno prenositi na lokalne samouprave i AP Vojvodinu. Ta Strategija je doneta 2008. godine i ništa se u međuvremenu nije dešavalo. Toliko o železnici i toliko o našim predizbornim demagoškim ciljevima.
Na kraju, želeo bih da se osvrnem na prihvaćen amandman LSV. Dame i gospodo iz LSV, ovaj amandman je katastrofalan po AP Vojvodinu. Ovim amandmanom je predviđeno sledeće. AP Vojvodini pripadaju i sredstva stvorena ulaganjima AP Vojvodine koja su potrebna za ostvarivanje njenih nadležnosti na poslovima uređenim Ustavom, zakonom i Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
U drugom stavu ovog amandmana se kaže sledeće – Vlada Republike Srbije će svojim aktom utvrditi sredstva iz stava 1. ovog člana u roku od 180 dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona na poslovima rudarstva i energetike, sajmova i drugih privrednih manifestacija, javnog informisanja, zaštite javnih i kulturnih dobara, nauke, tehnološkog razvoja itd.
Ovaj amandman sa jedne strane znači, da ovo što treba i mora da bude zakonska materija, da će biti regulisana podzakonskim aktom, tj. uredbom Vlade. To je ponižavajuće za AP Vojvodinu i za sve građane i građanke AP Vojvodine.
Sa druge strane, predviđen je rok od 180 dana, da Vlada Republike Srbije odluči na čime Vojvodina sme da ima prava svojine. To je skandalozno. Da ne govorimo o tome, da će se, po svemu sudeći, Vlada Republike Srbije za 180 dana, raditi u tehničkom mandatu i da se uopšte neće baviti ovim pitanjem.
Mislim da bi bilo bolje da se ovaj amandman povuče, a ne da se stvori utisak i da se pokuša stvoriti utisak da je ovo nešto čime je poboljšan zakon, zahvaljujući čime će LSV podržati ovaj, po interese građana AP Vojvodine, štetan zakon. Hvala.

Reč ima ministar, gospodin Đelić.

Poštovani narodni poslanici, logički gledajući, teško je videti šta je katastrofalno za bilo koga, a ponajmanje za Vojvodinu u ovom zakonu.
Raspravu koju smo imali o određenim domenima, razgovarali smo o uporednoj praksi. Da dođemo sada, kada, gledajući amandmane koje je vaša politička partija podnela, bukvalno, sve ono suštinski što je bilo predmet rasprave, nalazi se danas, na ovaj ili onaj način, u tekstu zakona.
Nije valjda ideja da vidimo ko je i šta kako predložio, ukoliko je nekoliko političkih partija, i sada ću paziti da me ne opomene predsedavajući, i poslanika, jer to je tehnički tačno, predložilo slične amandmane, iako je Vlada napravila sintezu i predložila amandmane koji mogu predstavljati zajednički imenitelj za isti cilj, pa ne vidim šta je stvarno loše u tome. Valjda je cilj da svima bude bolje, i u Vojvodini i ostatku Srbije. Valjda je cilj da na najbolji mogući način uredimo odnose unutar naše zemlje.
Apsolutno ne stoji ono sa čim ste počeli, a to je, da je Vlada odbila amandmane. Ako gledamo formu umesto suštine, možda možete to da kažete. Valjda je suština važnija od forme. Mislim da, kada govorite o ovom poslednjem amandmanu, verujem da on otvara nove mogućnosti za Vojvodinu. Ne vidim kako možete da kažete, da jedna stvar koja će obezbediti da AP Vojvodina dobije dodatne mogućnosti, da je to nešto što je loše.
Što se tiče železnice, videli smo nedavno tokom rasprave o železnici u ovom domu da se radi o jednom nužnom i skupom sistemu. Nema ni jedne zemlje u Evropi koju bi mogli da pitamo i da kažemo – da li ste zadovoljni sa načinom na koji funkcioniše vaša zajednica, i da ćemo dobiti jedno jednoglasno da. Bukvalno, ima zemalja koje su imale tu sreću da obezbede značajna sredstva, da ulažu u infrastrukturu i signalizaciju, vagone, druga sredstva za transfer putnika i robe, ali se sada suočavaju u ovom momentu krize, sa ozbiljnim problemima.
Govorite o regionima, u ovom momentu u Italiji je cela rasprava u tome, koliko će regiona biti ukinuto.
O tome se priča u ovom momentu u Italiji, ne zbog toga što to ima neku političku primesu i da ta zemlja ima neki odjedanput veliki centralistički poriv, nego zbog toga što se ispostavlja da jedna Italija nije u stanju da isfinansira toliki broj regiona. Tako da, to je sve živa materija.
U pravu ste ovo što ste rekli oko železničke infrastrukture. Ima lokalnih primera. Dodatno sam se raspitao i daću vam još jedan broj primera. Kao što ste rekli, i u Nemačkoj ima toga, i u Francuskoj postoje tri departmana kojima je dato ukupno tri pruge od po 10 km i u Korzici jedna pruga pripada Korzici i 99,93% pruga pripada državnom preduzeću "Rezo fere de Frans", tj. infrastruktura železničkih pruga Francuske.
Nije pitanje, naravno da gledamo u modele, rekli ste u Mađarskoj je dato na upravljanje. I dan danas to može da se uradi. Ovde samo raspravljamo o pitanju svojine. I dan danas po Zakonu o ingerencijama Vojvodine je moguće formirati jedno takvo preduzeće i da se da na upravljanje jedan broj pruga. Ovde govorimo samo o jednom veoma specifičnom i mnogo užem pitanju, što veoma jasno pokazuje da ukoliko AP Vojvodina i danas želi u skladu sa Ustavom i zakonima koji su izglasani da ide korak dalje, da je to apsolutno moguće. Onda ćemo se svi, zato što smo svi građani Republike Srbije, susreti sa ograničenjima koja se zovu finansijska sredstva i mogućnosti i prioriteti.
Verujem da niko ne može u nezavisnosti od njegovih ili njenih političkih načela da kaže da je ovaj zakon katastrofalan za AP Vojvodinu u momentu kada on baš po zakonu o javnoj svojini omogućava ono što je otvorio Ustav iz 2006. godine.
Naprotiv, kad u ponedeljak, kao što se nadam, Narodna skupština sa velikom većinom izglasa ovaj zakon, to će biti izuzetno dobra vest ne samo za sve građane AP Vojvodine, nego za sve građane Republike Srbije. Hvala.

Hvala, gospodine Đeliću.
Gospodin Krasić reklamira povredu Poslovnika. Ima dva minuta da je obrazloži.