Poštovana predsedavajuća, narodni poslanici, prvo, želim da kažem da će Vlada prihvatiti ovako izmenjeni amandman i da možda komentarišem, od 1945. godine, svuda u Evropi pa i u Srbiji, o drugačijim društvenim okolnostima, naravno i političkim, formirani su razni fondovi i razni elementi obaveznog socijalnog osiguranja. Nedvosmisleno možemo reći da je to jedno od najvećeg dostignuća posle Drugog svetskog rata, na našem kontinentu. Veoma je jasno da su svuda te organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, pod velikim finansijskim pritiskom. On ima dva velika uzroka. Prvi i najveći je demografija, skoro svuda bez izuzetaka, pa i u našem društvu, našoj zemlji, prirodni priraštaj je negativan i naša zemlja gubi 0,5 posto stanovništva svake godine, o tome se dosta priča i trebalo bi još više da se radi na tome, ali jedan efekat jeste da Srbija kao i druge zemlje Evrope, moraju da veoma odgovorno pristupe sistemu reformi penzionog sistema.
Sa očekivanjem građana, i sa onim što je malo teže objasniti, tendencijom rasta cena svuda u svetu za lekove i za medicinsku opremu, pre svega imamo i povećanje troškova zaštite u domenu zdravstva i to je pitanje koje ne možemo izbeći i to je pitanje za bilo koju vladu u Srbiji u sledeće dve ili tri decenije. Napokon, nažalost kada pogledamo treći aspekt a to je aspekt zaštite od nezaposlenosti, tu je problem akutan u ovom momentu i to svuda u Evropi, pa i u našoj zemlji.
Želim da kažem, ova odredba se nalazila i u prethodnom zakonu, pa nema razloga da ne postoji ovde. Da budemo svesni jedne činjenice, to je da je dogovor koji je postojao u trouglu Vlade, poslodavci i sindikati, mora da nastavi da funkcioniše, da bi obezbedio finansijsku održivost ovih sistema. To nije pitanje dobre ili loše volje bilo koje vlade, to je pitanje demografskih tendencije, činjenice da u eri globalizacije neminovno nas očekuje dodatna fiskalizacija sistema socijalne zaštite. Po jasnijim rečima, sve veći iznos tenzija izdataka za zdravstvo, kao što je danas slučaj i nezaposlenost, dolaziće iz budžeta, hteo to neko da prizna ili ne. možemo o tome govoriti i mnogo demagogije se može u jednom ili drugom pravcu ovde izreći.
To je naša realnost, a samim tim da Vlada prihvata da svojina, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja bude njihova, ali moramo biti svesni činjenice da će se u budućnosti i ta imovina i ta prava sve više ostvarujete, a sve pod pritiskom globalizacije koja omogućava da, što se tiče opterećenja neto plata, bilo to za penzije, za zdravstvo ili za nezaposlenost, mi imamo taj maksimum koji nam nalaže konkurencija koja nije u Evropi, nego iz Azije i drugih kontinenata.
Zbog toga je neminovno, ma ko bio ministar finansija, ma kakva bila Vlada u sledećih deset godina, ići će korak po korak u fiskalizaciju. To ne može, a da nema efekata i na funkcionisanje organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, pa i na njihovu imovinu.
Hvala puno.

Molim potpredsednika Vlade, zbog procedure Skupštine samo da se jasno izjasni da li kao predstavnik predlagača prihvata amandman sa ispravkom koji je podneo narodni poslanik Momo Čolaković?

Gospođo predsedavajuća, ja sam to uradio. Ja sam jasno rekao da Vlada prihvata ovaj amandman.

Bilo je izrečeno da će prihvatiti, izvinjavam se.
Pre nego što pređem na sledeći amandman, samo da podsetim da su ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, narodni poslanik Đuro Perić, PUPS, narodni poslanik Zoran Kasalović, poslaničke grupe SPS-JS i narodna poslanica SRS, Gordana Pop-Lazić. Ukoliko bilo koja poslanička grupa želi da ovlasti nekog od svojih predstavnika, molim vas da nas informišete o tome da bi mogli da obavestimo Narodnu skupštinu.
Konstatujem da je predstavnik predlagača prihvatio amandman.
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o javnoj svojini, a mi smo to u načelnoj raspravi istakli je gotovo nemoguće popraviti dobronamernim amandmanima, zato što kada se ovaj zakon pojavio u proceduri, do dana današnjeg, pristižu novi amandmani što svakako jeste poslovničko pravo i mi ne sporimo nikome pravo da predloži amandman, jer to jeste posao narodnih poslanika, pa i Vlade Republike Srbije. Da se podsetimo da je Vlada Republike Srbije na ovaj zakon na skoro 1/3 članova podnela svoje amandmane, zato što nisu imali dogovor, a zakon mora da se stavi na dnevni red, mora da se izglasa, zato što vam je to nalog EU.
Sada, vaše interne probleme koje imate u vladajućoj koaliciji rešavate preko najosetljivije stvari, a to je javna svojina, odnosno državna svojina.
Zakon je, koncept zakona je loš i štetan. Ovaj zakon je, dame i gospodo, pravni okvir za buktanje separatizma u AP Vojvodina. Koliko god vi pokušali da skrenete pažnju sa toga, to je nažalost činjenično stanje. Jutros smo mogli da čujemo da se još uvek ne zna sudbina ovog zakona, da li ćete obezbediti skupštinsku većinu ili ne i da dalje predsednik Vlade, Mrko Cvetković razgovara sa Nenadom Čankom, jer kaže Nenad Čanak ima neke amandmane koji su u interesu Vojvodine. Pa valjda je ovaj zakon, gospodine Đeliću, u interesu Republike Srbije, u Ustavnim okvirima Republike Srbije. Mi već i u ovoj raspravi pravite neke i očigledno pokazujete separatističke težnje kada je u pitanju javna svojina. Onda suštinu pokrivate, ne znam davanjem dela svojine lokalnim samoupravama, što je takođe, sa aspekta stavova i koncepta programa SRS veoma problematično.
Znači, suštinski problem jeste ovo što ćete na osnovu ovog zakona uraditi u AP Vojvodini, kao da nemate iskustvo sa AP Kosovo i Metohija, koju ste inače izdvojili iz ovog zakona pored svih problema koji tamo postoje i koji bi dobrim delom mogli biti obuhvaćeni i ovim zakonom i kada bi sve bilo državna svojina ovo što vi ovde predviđate da cepkate na pokrajinsku i na svojine lokalnih samouprava onda bi ste mogli na drugi način da razgovarate sa međunarodnim predstavnicima i sa UN kada je u pitanju Kosovo i Metohija.
Rezolucija 1244 ne podrazumeva ovo što vi predviđate ovim zakonom gospodine Đeliću. Veoma štetan i opasan zakon i građani Srbije to treba da čuju i treba da znaju.
Član 6. kaže – svako ko odlučuje o stvarima u javnoj svojini koji ih koristi ili njima upravlja dužan je da postupa kao dobar domaćin i odgovoran je za to u skladu sa zakonom.
Mislimo da ovo nije dobra formulacija. Dali smo, po našem mišljenju, mnogo preciznije rešenje. Rekli smo da sredstva u javnoj svojini se koriste u skladu sa zakonom, prirodom i namenom tih sredstava.
Vi kažete da ne možete prihvatiti amandman iz razloga što je predloženo rešenje prikladnije. Znate, kada vam narodni poslanici podnesu amandman i ako ne prihvatite amandman mi očekujemo da kažete zaista neki konkretan razlog i argument zašto amandman ne prihvatate. Mi smo vama dali argument, a vi kažete da je to prikladnije. Sad kako god, da li na osnovu našeg amandmana, ili vašeg člana, u svakom slučaju očekuje se domaćinsko i odgovorno postupanje sredstvima u javnoj svojini.
Sada, gospodine ministre, vi se trudite, odgovarate na pitanja narodnih poslanika na primedbe koje se iznesu u toku javne rasprave, evo treći dan ste danas sa narodnim poslanicima, ali niste odgovorili ni na jedno suštinsko pitanje, očekujemo da ćete danas u toku rasprave i u toku ovih narednih dana govorimo o zakonu u pojedinostima odgovarati na konkretna pitanja. Nemojte vi nama da pričate priču. Mi vaše priče imamo na svakom televizijskom kanalu, u svakom mediju, štampanom i elektronskom. Vaša priča je neargumentovana. Vaša priča je – pričam ti priču. Mi hoćemo od potpredsednika Vlade konkretne odgovore na konkretna pitanja. Hoćemo da Vlada konačno ozbiljno se založi za interese građana Srbije i države Srbije u celini.
Ako govorite o domaćinskom ponašanju sa sredstvima u javnoj svojini, govorili ste u načelnoj raspravi kako i zgrade opština otprilike treba da budu vlasništvo lokalnih samouprava. Gospodine Đeliću, zaista ne znamo šta vam to znači. Da li to znači da će neki vaš dobar domaćin predsednik opštine da proceni da opština može da funkcioniše u nekom parku, pod nekim šatorom, a da će on zgradu opštine da proda ili nekom tajkunu ili da izda za kafiće ili ne znam za šta? Zašto vam smeta da ono što zaista pripada državi Srbiji bude državna svojina?
To što Ustav, na šta se vi pozivate, predviđa donošenje ovog zakona i predviđa oblike svojine, nije smetnja, gospodine Đeliću, da ono što zaista jeste državna svojina ostane državna svojina, a da se zakonom uredi način korišćenja te svojine od strane nadležnih organa AP Vojvodine, KiM i lokalnih samouprava.
Kažete da hoćete da se domaćinski, u skladu sa ovim zakonom, ponašaju korisnici ili sopstvenici ove javne svojine. Gospodine Đeliću, na koliko lokacija je smeštena Vlada Republike Srbije? Na 90 lokacija je smeštena Vlada Republike Srbije u najelitnijim objektima. Da li je to domaćinsko poslovanje? Na 400 hiljada kvadratnih metara sede službenici Vlade Republike Srbije. Zaista je pravo čudo kako se vi tako raštrkani po Beogradu ikad sastanete. Zato i nije iznenađenje što čak i ovako važne odluke, kakav je ovaj zakon, donosite na telefonskim sednicama. Ko da vas u ovom haosu od saobraćaja sabere na jednom mestu kada ste podeljeni na 90 lokacija?
Gospodine Đeliću, dok vi niste došli na vlast, dok niste najpre zapalili ovu zgradu, da li je to domaćinsko poslovanje, da je ova zgrada skupštine zapaljena i opljačkana, a danas sedimo u dve zgrade? Da li je i to domaćinsko poslovanje? Zar nije dovoljan jedan objekat za funkcionisanje Narodne skupštine? Pravite duple troškove, vi ste dobri domaćini, a kada je u pitanju Vlada ne duple, nego 90 puta troškove zato što se u 90 objekata, a zvrji poluprazna Palata Srbije gde bi mogli da se smeste svi nadležni državni organi. Da li je to domaćinsko poslovanje, gospodine Đeliću?
Podsećam vas da je, pre nego što ste vi došli na vlast u onoj čuvenoj "buldožer revoluciji", Vlada Republike Srbije sa svim ministarstvima koristila dve zgrade, Nemanjinu 9. i Nemanjinu 22-24 i nikom nije bilo tesno, ali tada se radilo u interesu Srbije i u interesu građana Srbije, u ustavnim okvirima, a ne kao što danas vi radite i što stvarate ovim zakonom uslove za ekspanziju separatizma u AP Vojvodina.

Iskorišćeno je sedam minuta i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Pre nego što pitam da li još neko želi reč, radi stenograma, propustila sam da uz stavljanje na pretres amandman na član 3. koji je podnela Vlada da pročitam da je Odbor za finansije prihvatio amandman, a da Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li još neko želi reč u pretresu u pojedinostima amandman na član 6, koji je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, u načelnoj raspravi istakli smo da suština ovog zakona nije da se samo imovina, da se promeni titular, i da imovina koja se sada vodi na Republiku Srbiju postane vlasništvo jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine i svih onih kojima zakon to omogućava. Suština je da se ta imovina vremenom uvećava. Upravo u duhu toga smo predložili, pošto član 6. predviđa da svako ko odlučuje o javnoj svojini mora da postupa kao dobar domaćin, rešenje koje postoji u većini razvijenih zemalja, a to je da jedan nivo vlasti u toku svog mandata ne može da umanji vrednost imovine. Jedino tako se obezbeđuje da se imovinom gazduje na pravi način.
Amandman niste prihvatili, jer ste u obrazloženju rekli da je zakonom tačno definisana odgovornost o odlučivanju o stvarima u javno svojini. Na način na koji možemo da pročitamo zakon, čitajući ova rešenja, postoji samo član 6. koji kaže da će se voditi računa kao dobar domaćin. Ako je to dovoljno, zašto onda Republika Srbije nema popis imovine. U zakonu piše da treba da postoji popis imovine. Zašto onda nema, ko je odgovoran za to.
Druga stvar, zašto ne poštujete fiskalna pravila jer u Zakonu o budžetskom sistemu postoje fiskalna pravila. Kako ste mogli da usvojite rebalans budžeta ako on direktno krši fiskalna pravila? Da li je to onda dobar domaćin?
Treća stvar, da navedemo još jedan primer, ako se poštuje Zakon o budžetskom sistemu i Zakon o javnim nabavkama, kako je moguće da jedan državni organ ili javno preduzeće duguje pare bilo kome ako po Zakonu o budžetskom sistemu svaku javnu nabavku morate da stavite u godišnji budžet? Da biste pokrenuli postupak morate da imate obezbeđena sredstva na računu. Ako je to tako, ako se poštuje Zakon o budžetskom sistemu i ako se poštuje Zakon o javnim nabavkama, onda ništa što je vezano za državu ne može nikome da duguje ni jedan jedini dinar. Država je najveći dužnik u Srbiji.
Sada vi kažete da to što piše u zakonu, da će država biti odgovorno lice, dobar domaćin, da je to odgovorno. Pa, to nije dovoljno. Morate da navedete tačno koji su to uslovi koji moraju da se ispune i na koji način će se gazdovati tom imovinom da bismo bili sigurni da će taj stvarno biti dobar domaćin.

Iskorišćeno je 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Ista stvar, da bi bili sigurni da ta imovina neće biti uništena, o toj imovini mora da se vodi računa i ono što ovim zakonom nije rečeno to je na koji način će ta imovina kada se promeni vlasnik na koji način će se obezbediti finansiranje te imovine. U ovom trenutku postoje zakoni koji omogućavaju da budžet Republike Srbije dobije odgovarajuće prihode iz kojih bi se finansiralo održavanje kompletne imovine.
Na koji način će lokalne samouprave koje imaju ozbiljne finansijske probleme, kojima Vlada Republike Srbije poslednjih nekoliko godina duguje 50 milijardi dinara, na koji način će oni moći da brinu o svoj ovoj imovinu koje postaju titular za nekoliko dana? Ako se ne obezbede rešenja kojima uprava predviđa ovim članom, onda će oni samo biti vlasnici na papiru, a ta imovina će nastaviti da propada. Mislim da to nije interes ni ovog zakona, ni pre svega, građana Srbije. Vi ste naravno, amandman odbili, jer je potpuno jasno da je ideja da se samo u javnim knjigama u kojima je vlasništvo promeni vlasnik, a da sve ostane po starom.

Da li još neko želi reč?
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nebojša Ranđelović, Zoran Ostojić, Bojan Đurić i Marija Bugarčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.