Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, još smo u načelnoj raspravi rekli da je ovaj zakon jedno veliko ništa i da građani Srbije od njega neće imati nikakvu korist, ali imaće u osnovi ogromnu štetu.
Da je to istina, govori nam podatak da je sama Vlada, nakon usvajanja Nacrta predloga, pretvaranja u Predlog zakona, pre jedno petnaestak dana, dostavila Predlog zakona u proceduru u ovu Skupštinu i sedam dana pre ovoga dostavila nam je 18 amandmana Vlade na predlog. U međuvremenu smo dobili još tridesetak amandmana, koji će verovatno biti usvojeni. Znači, pola zakonskih odredaba je predloženo za promenu. Vidite koliko je to neozbiljno.
Zašto? Dvanaest godina stoji vaše obećanje da ćete rekonstruisati, reformisati svojinu. Predizborno obećanje još 2000. godine bilo je da ćete izvršiti rekonstrukciju u oblasti svojine. Ustav vas je obavezao da to učinite do kraja 2008. godine. Tri godine posle toga, navrat-nanos. Posle svih tih obećanja, posle ustavne obaveze, mnogobrojnih sastanaka, komisija, usaglašavanja, seminara, stručnih savetovanja itd, evo, dobismo nešto što je duplo golo. Od njega nemamo apsolutno ništa. Neprimenjivo. Još će biti neprimenljivije onoga trenutka kada usvojite pojedine amandmane koji će biti međusobno u koliziji, a onaj ko treba da ga primenjuje biće onemogućen da ga primeni.
Kada govorimo o primeni, niko ovde nije spomenuo Direkciju za imovinu. Direkcija za imovinu je upravni organ i mora delovati u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku. On je organ koji sprovodi postupak prema Vladi od korisnika. Potpredsedniče Vlade, vi ste spomenuli jedan slučaj gde ste rekli da Direkcija nije postupila po zakonu. Šta ste vi učinili da Direkcija postupa po zakonu? Zakon o opštem upravnom postupku je jasan. To je sistemski zakon koji obavezuje državne organe i sve one koji deluju u oblasti upravnog prava. Postoje dva roka, jedan od 30 dana, a drugi od 60 dana. Ni po jednom od tih rokova se ne postupa.
Šta ste učinili da se pozovu na odgovornost oni koji ne postupaju? Na vlasti ste 12 godina. Ta Direkcija u ovoj ili onoj formi je delovala u celom ovom periodu. Da li je tu odgovoran direktor ili je odgovorna Vlada? Da li je Vlada bila svesna, u bilo kojoj formi od 2000. godine, za ovu situaciju.
Čuli smo ovde od predstavnika pojedinih stranaka na vlasti da je u međuvremenu nekoliko milijardi evra uskraćeno pokrajini i mesnim zajednicama. Da li vi toga niste bili svesni posle pobede 5. oktobra? Ko je kriv što je nekoliko milijardi otišlo u budžet Republike? Vi ste držali vlast, vi ste to učinili. Ko je odgovoran? Odgovorna je opozicija koja sada želi da napravi jedan konstruktivan zakon, primenjiv zakon i da, u okviru svojih političkih ciljeva, napravi ono što je stav pojedine političke stranke. Pozicija i strateški interes SRS da je svojina bude u upotrebi, da imaju koristi i Republika, pokrajina i lokalna samouprava, s tim što je strateški cilj SRS da se autonomna pokrajina svede, obzirom da je komunistički konstruisana, kao takvu je treba svesti na jedan protokolarni nivo, a da se ojača lokalna samouprava.
Vi sada kroz ovaj zakon inaugurišete nešto što će biti najmanje primenjivo. Konkretno ću vam reći nekoliko rečenica, vezano za materijalno-pravnu regulativu koju ste nam predložili ovde. Prvo, mi ne znamo šta je javna svojina, nema definicije. Vi ovde nemate pojmovnik. Vi ste unificirali pravno pravilo predloga zakona i imate određene normative, podzakonske akte koji vas obavezuju na određenu normativu kada izrađujete zakon. Pojmovnik mora da bude negde na početku. Ovde ga nema, ali ga ima u svakom drugom članu. Kada definišete javnu svojinu, vi govorite o predmetu javne svojine – prirodna bogatstva, pa ih definišete itd, pa kažete: "ako nije regulisano drugim zakonom". Onda svaki član – ili se uređuje posebnim zakonom ili ako nije u suprotnosti sa onim zakonom itd. Onda imamo jedan sir koji je probijen sa više rupa i onda je to jedna zavrzlama iz koje će jako teško administrativni i drugi organi koji budu primenjivali ove odredbe, moći to primeniti.
Šta je tu još bitno? DRI vas je upozorila i jasno vam je stavila do znanja da ono što je osnovni zadatak Direkcije za imovinu, to je registar, a registar na postoji. Raspitao sam se u Zavodu za katastar. Prema njihovim podacima, 80% bivše državne svojine, sada javne svojine, nije na pravi način podeljeno i upisano u knjige nepokretnosti. Kod pokretnosti je još gore stanje. To nam je praksa. Da li mi onda znamo ko koristi tu svojinu? Ne znamo, nema registra, nema evidencije. Da li znamo stvarnu vrednost te svojine? Ne znamo.
Iz tog neznanja će profitirati oni koji sutra budu plod uživali, jer oni znaju šta je stvarna vrednost ili oni koji budu kupovali. Ovaj zakon se donosi upravo s toga što će se kroz druge određene zakone omogućiti privatizacija, otuđenje ili neki drugi vid raspolaganja. Onda će doći do izražaja oni koji imaju novac, a imaju ga tajkuni i oni će to preuzeti.
Da se vratim na konkretan amandman. U članu 9. stav 2. predlog SRS, koji sam pretočio u ovom amandmanu, jeste da se reč: "iskorišćavanja" zameni rečju: "korišćenja". To je sasvim prirodno i normalno, jer u pravnoj terminologiji u upotrebi je dugi niz godina termin "korišćenje", ali "iskorišćavanje" je neprihvatljivo da stoji ovde, jer vi u stavu 1. govorite o "korišćenju", u stavu 2. o "iskorišćavanju", u stavu 3. govorite o "korišćenju", u stavu 4. o "iskorišćavanju". Morate ujednačiti pravno normiranje. To je sasvim normalno, to se i podrazumeva. Ne možete koristiti dva podjednako ista termina. Ako je termin "korišćenje"uobičajen, ako je on u pravnoj upotrebi, onda je primereno da to bude "korišćenje".
Sa aspekta SRS su neprihvatljive i u pravnom, i u ekonomskom, i u privrednom, i u normativnom smislu, odredbe ovog zakona i one će u praksi stvoriti ogromne probleme i svi ćemo imati štetu.

Iskorišćeno je sedam minuta od vremena poslaničke grupe.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim Rvački savez Srbije, koji se nalaze u poseti Domu Narodne skupštine, a trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale. Prisutni su: Trajković Željko, Baltić Rajko, Jelić Milan, Frgić Ivica, Mihailović Jovica, Dokmanac Milorad, Damjanović Sreten, Štefanek Davor, Maksimović Aleksandar, Bulatović Goran, Balo Petar, Franjković Dejan, Spasić Miloš, Nemeš Mate, Nemeš Viktor, Pavlović Nemanja, Gazdag Kristijan.
Dobro nam došli u vašu kuću, u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro bi nam došli rvači ovde u klupama da izađemo na kraj sa Vladom Srbije, ali i oni su pretstavnici svih ostalih rvača. Pozdravljamo ih zbog toga. I mi smo predstavnici građana Srbije i u njihovo ime ovde govorimo.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, ako ćete vi raditi moj posao, ja ću raditi vaš.)
Vrlo rado.
(Predsedavajuća: Ne verujem, pošto vam amandman neće proći. Molim vas, o dnevnom redu.)
Obzirom da sam bila na vašem mestu, ne bi mi bilo teško.
(Predsedavajuća: Bilo bi, verujte mi. O amandmanu.)
Amandman koji sam u ime SRS podnela je logičan sled prethodnog amandmana. Nažalost, nismo uspeli, a čini mi se iz razloga što nemamo adekvatnog sagovornika, da ubedimo predstavnika Vlade da je zakon apsolutno neprihvatljiv, da je ne konzistentan, da je pisan s brda s dola, da se ne zna šta je šta, da nije upotrebljena adekvatna pravna terminologija. Kako mi sada da razgovaramo sa Božom Đelićem koji nas vodi u Evropu brzim vozom da ovaj termin iskorišćavanje ne postoji u našem pravnom sistemu, jer se podrazumeva da ako nešto iskorišćavate da vi to džabe koristite. To je uobičajeno. Da ste ovde uveli neki pojmovnik verovatno bi smo znali na šta ste mislili. Mi se uvek plašimo da se nešto iza ovoga krije. Verovano se nešto krije, samo neće niko da nam kaže šta, a mi pošto vas znamo kakvi ste, mi upozoravamo na vreme i pokušavamo da zakon učinimo takvim da on bude jasan i sprovodljiv, da onima koji sutradan, nakon donošenja ovog zakona moraju da se vladaju po ovom zakonu, znaju šta treba da rade.
Sa pozicije uvek onih na koje se zakon odnosi mi podnosimo amandmane, ali nažalost tu nema baš mnogo razumevanja za tako nešto. Vi imate razumevanja kada vam dođe Bojan Kostreš pa razgovara sa vama i da vam argumente koji su apsolutno neprihvatljivi, a nemate razumevanja za nas kada vam damo argumente koji su prihvatljivi. Onda nam date odgovor – amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje prikladnije. Mislim da ste vi danas prikladno obučeni recimo za ovu salu, nekom možda misli da ste neprikladno obučeni, treba da stavite leptir mašnu, ali to nije jezik kojim mi treba da razgovaramo, nego morate da date, bar ste ovde u obrazloženju morali da nam kažete šta ste pod ovim iskorišćavanjem mislili.
Kada Kostreš kaže – mi smo istakli da je u proteklih nekoliko godina pokrajina više od 1,500 kilometara puteva u Vojvodini izgradila i logično je da putevi pripadnu Vojvodini, vama je to prihvatljivo, vama je to kao neka decentralizacija, a ne pitate se iz čijih džepova je to napravljeno. Ustav jasno kaže, čak Ustav kaže, da ne govorimo o budžetu i Zakonu o budžetskom sistemu koliko procenata sredstava ide u budžet Vojvodine i kako se on puni i da ga pune svi građani Srbije i da nije ni pokrajina izgradila, nije ni Republika izgradila, nego su građani Srbije ako se išta gradi u ovoj državi izgradili, ali je neko odlučio gde, kada i koliko da radi. Ima neko viziju šta treba, ima neki program, ima nešto što Vlada zove svojom politikom u svim tim segmentima.
Bila bih vam zaista zahvalna da, ne zbog nas nego zbog onih koji će sutra primenjivati ovaj zakon, morali bi ste da budete sada tu odgovorni da to date nama adekvatno obrazloženje šta to znači da se na prirodnim bogatstvima može steći koncesija ili pravo korišćenja, odnosno iskorišćavanja u skladu sa posebnim zakonom. Šta će taj posebni zakon nama da kaže? On će verovatno tada da nam kaže, možda hoće, a možda i neće, šta je to iskorišćavanje, ali zašto onda to uopšte ovde stoji? To ste mogli da izbrišete, zato smo mi i tražili da se to izbriše. Potpuno je prihvatljivo za vas da taj amandman sada usvojite, a da vidimo šta će taj posebni zakon posle da reguliše. Možda će biti sporno, možda neke kada nam kažu šta je to. Hvala.

Iskorišćeno je tri minuta od vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Đura Mučenski.
Reč ima narodni poslanik Đura Mučenski.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Vlade, podneo sam amandman na ovaj predlog zakona. iako su moje kolege u prethodnoj diskusiji iznele da je ovaj zakon loš, da je ovaj zakon veliko ništa, ja ne mislim tako. Mislim da je ovaj zakon dobar i unapred kažem da svoj glas dajem ovom zakonskom predlogu zato što bolje definiše svojinu nego što je do sada, ali ću pokušati, niti ću svoj glas ucenjivački postaviti davanjem doprinosa, odnosno glasanjem za ovaj zakon.
Voleo bih da razmotrite ovaj moj amandman i da ga prihvatite, jer smatram da ću malo nešto uspeti da popravim u ovom zakonskom rešenju. Moj amandman se odnosi na član 9. gde su definisana prirodna bogatstva i plaćanje naknade za prirodna bogatstva. U mom amandmanu piše da se pravo korišćenja geotermalnih svojstava tla preko toplotnih pumpi u svrhu grejanja i hlađenja pojedinačnih objekata ili kompleksa objekata ima vlasnik zemljišta bez naknade Republici Srbiji, AP i jedinici lokalne samouprave.
Mi smo kao država preuzeli međunarodne obaveze iz oblasti štednje energije i kao država treba da preduzmemo mere za podsticanje obnovljivih izvora energije. Kao što se ne plaća naknada za korišćenje sunčeve energije kod sunčevih kolektora, kao što se ne plaća naknada za korišćenje energije vetra kod vetrenjača, tako ne bi trebalo da se plaća naknada ni za korišćenje energije kod toplotnih pumpi. Za one koji ne znaju šta su toplotne pumpe, evo jedna kratka informacija da bi znali o čemu se radi. Toplotne pumpe su uređaj koji se koristi za dogrevanje kuća, odnosno stambenih objekata koji koriste energiju tla i to je obnovljivi izvor energije i kao takav u današnje vreme kada smo svi svedoci da nam je svakoga dana potreba velika količina energije ili za hlađenje ili za dogrevanje objekata, jedan ovakav amandman bio bi koristan jer bi uspostavio mogućnost korišćenja te energije bez naknade, ne u komercijalne nego u sopstvene potrebe.
Zamolio bih potpredsednika da razmotri taj amandman i da ga prihvati. Mislim da bi to popravilo ovo zakonsko rešenje. Hvala.

Iskorišćeno je 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima potpredsednik Vlade, Božidar Đelić.

Poštovani narodni poslanici, ovo pitanje je relevantno, ali se treba regulisati u jednom drugom zakonu. Zapravo, Zakon o javnoj svojini treba samo da postavi osnove sistema, da kaže šta kome pripada, šta se može prodati, šta ne sme, a ukoliko ne sme da se proda, da li postoji naknada. Naknada može biti i nula i to je pitanje koje će biti aktuelno u nedeljama koje dolaze zato što Vlada Republike Srbije priprema novi zakon o rudarstvu koji je trenutno u javnoj raspravi i verujem da je dostupan na internet prezentaciji Ministarstva gospodina Dulića, to je sada drugo ime, životna sredina, rudarstvo i prostorno planiranje. Verujem da to pitanje kao i pitanje o kome je govorio gospodin Čedomir Jovanović malo ranije, a to je pitanje rente i deljenje te rente, znamo da danas postoji podela koja je 50% za Republiku, 40% za lokalnu samoupravu i 10% za pokrajinu, siguran sam da će i to biti predmet rasprave u nedeljama koje dolaze.
U svakom slučaju pitanje je obnovljivih izvora energije, optimalno iskorišćavanje ovakvih kapaciteta naše zemlje jeste na dnevnom redu i očekujemo da to bude predmet velike rasprave u ovom domu kada zakon o rudarstvu bude predložen. Da se podsetimo, naša zemlja, to mogu otvoreno da kažem, ne naplaćuje dovoljno za ono što nije obnovljivo, a zapravo nema dovoljno podsticaja za ono što jeste obnovljivo. Rezultat svega toga je da mi kao zemlja, koja je daleko od toga da je bogata, trošimo šest puta više jedinica energije za isti iznos BDP ako se uporedimo sa najbogatijih 15 zemalja EU. Tako da, ovo je razlog što nismo prihvatili ovaj amandman, ali ta tema ostaje i te kako živa i biće predmet rasprave.

Narodni poslanik Čedomir Jovanović, pa narodni poslanik Đura Mučenski.

Naravno, ako je Vlada spremna da razgovara o promenama te poreske politike, mi apsolutno to isto tako želimo bez ikakve ambicije da nekoga sputavamo u poslovnim aktivnostima u Srbiji. Što se nas lično tiče, svaki kapital, pa i ruski, u ovu zemlju je dobrodošao ukoliko ulazi, između ostalog je u skladu sa interesima građana ove zemlje.
Mi ne mislimo da je u interesima građana Srbije državni sporazum koji je sklopljen pre tri ili četiri godine između Srbije i Ruske Federacije. Pošto je to državni sporazum, oni nas koji smo njegovi protivnici obavezuje makar u toj meri da ne možemo da se ponašamo na takav način da, praktično, kažemo država počinje onog dana kada mi dođemo na vlast i prestaje onog dana kada mi sa vlasti siđemo. Teško ćemo mi iskoračiti iz tog živog blata u koje smo ušli tim državnim sporazumom. Što znači, ne samo sporazum jedne vlasti, nego države Srbije.
Kada smo govorili o prirodnim bogatstvima, gospodine Đeliću, to je bilo samo ilustracija, ta rudna renta. Mi smo uvereni da nikada pokrajinska administracija ne bi sklopila takav aranžman i zbog toga smo naveli primer NIS i privatizacije. Prirodnim bogatstvima o kojima mi govorimo, titular treba da bude, ako su na teritoriji pokrajine, pokrajine, a svojinska prava, ona se ostvaruju sa zakonima koje mi ovde u parlamentu usvajamo. O njihovoj primeni se staraju druge institucije koje mi takođe ovde formiramo. Sudovi, sproveli smo reformu pravosuđa, koji postoje, oni su jedinstveni. Sudska vlast je jedinstvena u Srbiji.
Dakle, samo smatramo da bi bilo bolje da smo sada iskoračili iz te nesređene pozicije u kojoj se sami sa sobom konfrontiramo i pri tom oduzimamo sebi priliku da sutra budemo efikasniji, između ostalog i zbog toga što smo makar na tom nivou modernizovali svoju zemlju.
To je suština našeg amandmana, a radujemo se raspravi o zakonu o rudarstvu. Mislimo da će tada moći naše društvo da ispravi te greške koje je većina napravila pre nekoliko godina. Samo je taj primer zaista dovoljan, kao opravdani argument za naš zahtev da prirodna bogatstva u svojinskom smislu pripadaju ako su na teritoriji pokrajine pokrajini. To je sve.

Narodni poslanik Đura Mučenski ima reč. Izvolite.