Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, još smo u načelnoj raspravi rekli da je ovaj zakon jedno veliko ništa i da građani Srbije od njega neće imati nikakvu korist, ali imaće u osnovi ogromnu štetu.
Da je to istina, govori nam podatak da je sama Vlada, nakon usvajanja Nacrta predloga, pretvaranja u Predlog zakona, pre jedno petnaestak dana, dostavila Predlog zakona u proceduru u ovu Skupštinu i sedam dana pre ovoga dostavila nam je 18 amandmana Vlade na predlog. U međuvremenu smo dobili još tridesetak amandmana, koji će verovatno biti usvojeni. Znači, pola zakonskih odredaba je predloženo za promenu. Vidite koliko je to neozbiljno.
Zašto? Dvanaest godina stoji vaše obećanje da ćete rekonstruisati, reformisati svojinu. Predizborno obećanje još 2000. godine bilo je da ćete izvršiti rekonstrukciju u oblasti svojine. Ustav vas je obavezao da to učinite do kraja 2008. godine. Tri godine posle toga, navrat-nanos. Posle svih tih obećanja, posle ustavne obaveze, mnogobrojnih sastanaka, komisija, usaglašavanja, seminara, stručnih savetovanja itd, evo, dobismo nešto što je duplo golo. Od njega nemamo apsolutno ništa. Neprimenjivo. Još će biti neprimenljivije onoga trenutka kada usvojite pojedine amandmane koji će biti međusobno u koliziji, a onaj ko treba da ga primenjuje biće onemogućen da ga primeni.
Kada govorimo o primeni, niko ovde nije spomenuo Direkciju za imovinu. Direkcija za imovinu je upravni organ i mora delovati u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku. On je organ koji sprovodi postupak prema Vladi od korisnika. Potpredsedniče Vlade, vi ste spomenuli jedan slučaj gde ste rekli da Direkcija nije postupila po zakonu. Šta ste vi učinili da Direkcija postupa po zakonu? Zakon o opštem upravnom postupku je jasan. To je sistemski zakon koji obavezuje državne organe i sve one koji deluju u oblasti upravnog prava. Postoje dva roka, jedan od 30 dana, a drugi od 60 dana. Ni po jednom od tih rokova se ne postupa.
Šta ste učinili da se pozovu na odgovornost oni koji ne postupaju? Na vlasti ste 12 godina. Ta Direkcija u ovoj ili onoj formi je delovala u celom ovom periodu. Da li je tu odgovoran direktor ili je odgovorna Vlada? Da li je Vlada bila svesna, u bilo kojoj formi od 2000. godine, za ovu situaciju.
Čuli smo ovde od predstavnika pojedinih stranaka na vlasti da je u međuvremenu nekoliko milijardi evra uskraćeno pokrajini i mesnim zajednicama. Da li vi toga niste bili svesni posle pobede 5. oktobra? Ko je kriv što je nekoliko milijardi otišlo u budžet Republike? Vi ste držali vlast, vi ste to učinili. Ko je odgovoran? Odgovorna je opozicija koja sada želi da napravi jedan konstruktivan zakon, primenjiv zakon i da, u okviru svojih političkih ciljeva, napravi ono što je stav pojedine političke stranke. Pozicija i strateški interes SRS da je svojina bude u upotrebi, da imaju koristi i Republika, pokrajina i lokalna samouprava, s tim što je strateški cilj SRS da se autonomna pokrajina svede, obzirom da je komunistički konstruisana, kao takvu je treba svesti na jedan protokolarni nivo, a da se ojača lokalna samouprava.
Vi sada kroz ovaj zakon inaugurišete nešto što će biti najmanje primenjivo. Konkretno ću vam reći nekoliko rečenica, vezano za materijalno-pravnu regulativu koju ste nam predložili ovde. Prvo, mi ne znamo šta je javna svojina, nema definicije. Vi ovde nemate pojmovnik. Vi ste unificirali pravno pravilo predloga zakona i imate određene normative, podzakonske akte koji vas obavezuju na određenu normativu kada izrađujete zakon. Pojmovnik mora da bude negde na početku. Ovde ga nema, ali ga ima u svakom drugom članu. Kada definišete javnu svojinu, vi govorite o predmetu javne svojine – prirodna bogatstva, pa ih definišete itd, pa kažete: "ako nije regulisano drugim zakonom". Onda svaki član – ili se uređuje posebnim zakonom ili ako nije u suprotnosti sa onim zakonom itd. Onda imamo jedan sir koji je probijen sa više rupa i onda je to jedna zavrzlama iz koje će jako teško administrativni i drugi organi koji budu primenjivali ove odredbe, moći to primeniti.
Šta je tu još bitno? DRI vas je upozorila i jasno vam je stavila do znanja da ono što je osnovni zadatak Direkcije za imovinu, to je registar, a registar na postoji. Raspitao sam se u Zavodu za katastar. Prema njihovim podacima, 80% bivše državne svojine, sada javne svojine, nije na pravi način podeljeno i upisano u knjige nepokretnosti. Kod pokretnosti je još gore stanje. To nam je praksa. Da li mi onda znamo ko koristi tu svojinu? Ne znamo, nema registra, nema evidencije. Da li znamo stvarnu vrednost te svojine? Ne znamo.
Iz tog neznanja će profitirati oni koji sutra budu plod uživali, jer oni znaju šta je stvarna vrednost ili oni koji budu kupovali. Ovaj zakon se donosi upravo s toga što će se kroz druge određene zakone omogućiti privatizacija, otuđenje ili neki drugi vid raspolaganja. Onda će doći do izražaja oni koji imaju novac, a imaju ga tajkuni i oni će to preuzeti.
Da se vratim na konkretan amandman. U članu 9. stav 2. predlog SRS, koji sam pretočio u ovom amandmanu, jeste da se reč: "iskorišćavanja" zameni rečju: "korišćenja". To je sasvim prirodno i normalno, jer u pravnoj terminologiji u upotrebi je dugi niz godina termin "korišćenje", ali "iskorišćavanje" je neprihvatljivo da stoji ovde, jer vi u stavu 1. govorite o "korišćenju", u stavu 2. o "iskorišćavanju", u stavu 3. govorite o "korišćenju", u stavu 4. o "iskorišćavanju". Morate ujednačiti pravno normiranje. To je sasvim normalno, to se i podrazumeva. Ne možete koristiti dva podjednako ista termina. Ako je termin "korišćenje"uobičajen, ako je on u pravnoj upotrebi, onda je primereno da to bude "korišćenje".
Sa aspekta SRS su neprihvatljive i u pravnom, i u ekonomskom, i u privrednom, i u normativnom smislu, odredbe ovog zakona i one će u praksi stvoriti ogromne probleme i svi ćemo imati štetu.