Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću priliku da postavim tri poslanička pitanja.

Prvo se odnosi na inicijativu poslaničke grupe SRS koja je na osnovu člana 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i člana 40. Zakona o Narodnoj skupštini podnela zahtev da se na prvoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije raspravlja o sledećem dnevnom redu: 1. Izveštaj Vlade Republike Srbije o razvoju događaja u vezi sa KiM o sprovođenju aktivnosti i mera za zaštitu suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije na osnovu usvojene Deklaracije Narodne skupštine.

Predlažem da se sednica Narodne skupštine sa predloženim dnevnim redom održi u Kosovskoj Mitrovici, a za predstavnika predlagača određujem narodnog poslanika Dragana Todorovića. Zahtev podnose narodni poslanici članovi SRS.

Obrazloženje ovog predloga: "Narodna skupština Republike Srbije na sednici 10. vanrednog zasedanja u 2011. godini, koja je održana 31. jula 2011. godine, usvojila je Deklaraciju Narodne skupštine Republike Srbije o aktuelnom stanju na KiM nakon jednostranih i nasilnih akata privremenih institucija samouprave u Prištini".

U tački 6. pod d) Narodna skupština obavezala je Vladu Republike Srbije da redovno, najmanje jednom u tri meseca, izveštava Narodnu skupštinu Republike Srbije o razvoju događaja u vezi sa KiM i sprovođenju usvojenih aktivnosti i mera za zaštitu suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije. Ovaj rok ističe 31. oktobra 2011. godine, ali s obzirom na događaje od 16. septembra 2011. godine i pokušaja šiptarskih separatista da uz pomoć Euleksa i zauzimanje administrativnih prelaza zaokruže svoju državu na teritoriji Republike Srbije, smatramo da je neophodno da se ova sednica održi što pre, odnosno da Drugo redovno zasedanje u 2011. godini bude posvećeno ovoj aktuelnoj temi da bismo stvarno pokazali Srbima na KiM da smo ozbiljni u nameri da štitimo njihova prava i teritorijalni integritet Republike Srbije.

Smatramo da ova sednica treba da se održi u Kosovskoj Mitrovici gde postoje tehnički uslovi za održavanje sednice. U međuvremenu smo dobili od potpredsednika Skupštine da iz poslovničkih razloga ova sednica ne može da se održi u Kosovskoj Mitrovici, ali ja želim samo još jednom da se ovo razmotri, jer ako nam Zakon o Narodnoj skupštini, član 40. i Ustav Republike Srbije daje mogućnost zakazivanja ove sednice, smatram da je Poslovnik kao manji akt nebitan i treba da uz dobru volju prevaziđemo ovaj problem i ipak zakažemo ovu sednicu u Kosovskoj Mitrovici na kojoj bi pokazali da srpske institucije i dalje žive na prostoru KiM, a tu obavezu imamo i imamo mogućnost na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

S druge strane, ova sednica je neophodna i zbog toga što je moguća i humanitarna katastrofa. Naime, svaki danom je sve teže i teže biti dole na prostoru Kosovske Mitrovice. Jeste čuli da bi slušali priloge kako je Srbin vozač koji je hteo da uđe na Merdare bio pretučen i njegov kamion budu proveli u isto tako kako su Srbi ali, ne iz Raške i iz Kraljeva nego su Srbi iz Mitrovice, iz Zvečana i Leposavića, uhapšeno njih 13 samo zato što su prenosili neku robu. To je samovolja i jedna demostracija sile šiptarskih separatista i terorista koji žele da pokažu kako oni vrše neku vlast. Ako su u proteklih 12 godina Srbi sami sebi obezbedili uslove da žive, kako tako i prihvatili da žive u najgorim uslovima koji postoje trenutno na svetu, u žicama i ogradama, onda ne vidim razloga da parlament ne pomogne i ne pokaže dobru volju i da priži svu neophodnu logistiku da bi ti Srbi izdržali u svojoj časnoj i poštenoj nameri.

Sa druge strane, želeo sam da postavim pitanje šta treba da uradi Odbor za Kosova i Metohija, da umilostivi predsednika, šefa pregovaračkog tima i njegovog zamenika, kao i Ministra za Kosovo i Metohiju, da ipak dođu na sednicu Odbora, za Kosovo i Metohiju. Podsećam vas, da smo održali pet sednica i da ni na jednoj sednici nisu prisustvovali, a te sednice su zakazivane u dogovoru sa njima.

Treće pitanje, koje bih želeo da postavim, odnosi se na Zakon o restituciji i postavljam pitanje Vladi Republike Srbije zašto je zakon o restituciji, važi od 9.3.1945. godine i počinje da se primenjuje. Zašto ne od 6.3.1945. godine. To jest od dana kada je Pop Vlada Zečević, svojom uredbom zabranio povratak Srbima na prostor Kosova i Metohije i kada Srbi nisu mogli da se vrate na svoja imanja, a ta imanja su uzurpirana. To su ti Albanci koji su došli iz Albanije i naselili se na srpska imanja još davne 1945. godine, pa mislim da nije veliki problem da se umesto 9, napiše 6.3.1945. godina i pomogne Srbima koji su tada oštećeni. Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Jadranka Jovišić. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, želim da postavim pitanje NBS i guverneru NBS, o razlozima i eventualnim preprekama uvođenja tržišta elektronskog plaćanja u Srbiji. Odnosno, postoje li prepreke odobrenju internet servisima elektronskog plaćanja, kao što je pejpal jer je Srbija, ukoliko ne znate jedna od pet zemalja, na žalost, u kojoj pejpal neposluje, a da niko zaista ne zna pravi razlog.

Pitanje postavljam, jer sam saznala da ogroman broj građana i građanke Srbije ne uspeva upravo zbog nedostatka pejpala i sličnih servisa, da svoja poslovanja preko interneta obavlja normalno i u zakonskim okvirima.

Prema tome, molim jasan i nedvosmislen odgovor u Poslovniku predviđenom roku jer su do sadašnje informacije, koje zvanično a koje nezvanično i poluzvanično, dolaze kako iz NBS tako i iz Ministarstva finansija, zbunjujuće i kontradiktorne i izazivaju sumnju da neko ko je nadležan za omogućavanje tržišta elektronskog poslovanja ne radi li ne ume da radi svoj posao. Verujem u suprotno i verujem da će odgovor biti i u korist NBS i u korist Ministarstva finansija, a najvažnije da će biti od koristi svima onima koji posluju na internetu u Srbiji. Hvala.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč, da iskoristi svoje pravo iz člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine? Ako da, molim da se prijavite u elektronski sistem. Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa na javlja za reč nastavljamo sa radom.
Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika. Obaveštavam vas da su sprečeni sednici da prisustvuju sledeći narodni poslanici: predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović, narodni poslanik Miloš Radulović, narodni poslanik Nikola Krpić, narodni poslanik Đuro Perić.
Obaveštenje o pozvanim na sednicu. Obaveštavam vas da je saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača Božidara Đelića, potpredsednika Vlade, pozvala da sednici prisustvuju i Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija i Svetlana Markanović, savetnica u kabinetu potpredsednika u Vladi.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O JAVNOJ SVOJINI.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoran Krasić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Boris Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Boris Aleksić, Momo Čolaković, Vjerica Radeta, Radojko Obradović, Judita Popović, Nebojša Ranđelović, Zoran Ostojić, Bojan Đurić, Marija Bugarčić, Milorad Buha, Gordana Pop-Lazić, Đura Mučenski, Dragan Marković-Palma, Petar Petrović, Dejan Pisarević, Arsen Đurić, Aleksandar Pejičić, Laslo Varga, Elvira Kovač i Arpard Fremond, Balint Pastor, Aleksandar Martinović, Nenad Popović, Ivan Jovanović, Petar Jojić, Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović, Božidar Đelić, Dragan Stevanović, Mirko Munjić, Zoran Kasalović, Simo Vuković, Zlata Đerić, Aleksandra Janković, Milan Lapčević, Miloš Aligrudić, Željko Tomić, Sreto Perić, Miroslav Markićević, Srđan Spasojević, Munir Poturak, Vitomir Mihajlović, Bajrama Šehović, Meho Omerović, Ljubiša Petković i Milovan Radovanović, kao i Odbor za finansije i Vlada.
Primili ste Izveštaj Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima kao i Izveštaj Zakonodavnog odbora o pojedinim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pre nego što dam reč prvom zainteresovanom narodnom poslaniku a o amandmanu na član 1. Na osnovu člana 90. i 87. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da ćemo danas raditi i posle 18,00 časova, da će pauza biti data u običajno vreme u 14,00 časova, a da ćemo naš današnji rad završiti kada budemo završili pretres u pojedinostima tačke dnevnog reda koja je upravo otvorena, s obzirom da imamo 142 amandmana i da svaki amandman, po Poslovniku, na svaki amandman narodni poslanik ima dva minuta pravo da obrazlaže amandman i da imamo vreme na raspolaganju poslaničkih grupa kao i vreme ovlašćenih predstavnika od 15 minuta, neophodno je da produžimo rad i posle 18,00 časova a do završetka u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo".
Narodni poslanik Zoran Antić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo, narodni poslanici, ovaj 1. član i  on faktički definiše predmet ovog zakona. Čini mi se da je predlagač dao dosta usku formulu i mi smo pokušali da to pojasnimo, jer nije samo pravo javne svojine ono što se uređuje ovim zakonom po mišljenju SNS, radi se i o nosiocioma javne svojine i radi se o predmetu javne svojine  koji se definiše kroz ceo ovaj predlog zakona, i čini nam se da je naš predlog, onaj koji se jasno definiše, ovaj predmet uređenja ovog zakona koji je potpuniji i koji bi trebalo da ima više razumevanja od strane predlagača, ali nije ga bilo i nadamo se da će prilikom glasanja biti više razumevanja za ovaj naš amandman.

Da li još neko želi reč?
Na naslov iznad člana 2. i član 2. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

S obzirom u ovim uvodnim članovima, kao što rekoh, po nama nije definisan sam zakona, a ovaj drugi član se odnosi samo na 3 oblika javne svojine. Mislimo da je ovo dosta usko postavljen član i sam naslov iznad ovog člana, i da tu nije definisano u potpunosti da li postoje neki drugi oblici javne svojine u Republici Srbiji i da li će ovaj član uticati na to da zakon u nekim svojim delovima bude nedovoljno primenjiv ili koristan u praksi, neke probleme, jer je bilo dosta lutanja prilikom osmišljavanja ovog zakona i s obzirom da javna svojina podrazumeva poprilično široku lepezu i mi smo smatrali da treba redefinisati ostaviti prostor za neke nove oblike svojine koji mogu da se pojave i sa tim u vezi podneli smo ovaj amandman, za koji, kao i za prvi nije bilo razumevanja od strane predlagača.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanika Boris Aleksić.
Da li neko želi reč?(Ne)
Na član 3. amandman je podnela Vlada.
Da li neko želi reč?(Ne)
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč?(Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Momo Čolaković.
Reč ima narodni poslanik Momo Čolaković.

Poštovana potpredsednice, uvaženi narodni poslanici, ja sam podneo ispravku amandmana na član 3. u dogovoru sa potpredsednikom Vlade i državnim sekretarom, i ti poslanici su dobili ispravku. Ja molim potpredsednika da u vezi sa amandmanom, da se izjasni.