Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, do amandmana na član 31. mogli ste da mislite, vi koji niste stigli da se informišete o ovom predlogu, da ova Vlada razmišlja i u vašem interesu. Međutim, član 31. i njegov amandman na najbolji mogući način oslikaće vam namere Vlade. Ostavljaju jednu platformu, jedan prostor za dalje pljačkanje državne imovine. Član 29. Predloga zakona reguliše tržišne uslove pribavljanja i otuđenja nepokretnosti. Tu je rečeno i ko procenjuje i pod kojim uslovima se može vršiti promet.
Član 31. pravi izuzetak i ja ću ga pročitati – izuzetno, član 29. stav 1. ovog zakona, nepokretnosti se mogu otuđiti iz javne svojine i ispod tržišne cene, odnosno bez naknade, ako postoji interes za takvim raspolaganjem, kao što je rešenje socijalno humanitarnih pitanja, otklanjanje posledica elementarnih nepogoda ili uspostavljanje dobrih odnosa sa drugim državama, odnosno međunarodnim organizacijama i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Onda smo mi saznali da je Vlada podnela amandman na ovaj član. Mislili smo da se amandman podnosi na brisanje dela teksta "ili uspostavljanje dobrih odnosa sa drugim državama", a to znači otuđenje imovine po izuzetno povoljnijim uslovima. Šta ovo znači? Ovo verovatno predviđate za NATO ili ustupanje nekim drugim državama koje će da ustupe nevladinim organizacijama u Srbiji, kao što su organizacije Nataše Kandić, Sonje Biserko, Borke Pavićević i druge.
Zamislite šta Vlada kaže u obrazloženju zbog čega ne prihvata sama svoj predlog nego mora da interveniše amandmanom. Oni ukidaju rešenje socijalno-humanitarnih pitanja. Nema više mogućnosti da se pod povoljnijim uslovima javna svojina, a za nas iz SRS isključivo javna, državna svojina u vlasništvu Republike Srbije, može ustupiti u te svrhe.
(Predsedavajući: Vreme.)
Kažu da će to biti regulisano drugim zakonima. Drugim zakonom su regulisane penzije, drugim zakonom, čak i Ustavom je regulisano pravo na rad …

Zahvaljujem.
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Miloš Aligrudić i Željko Tomić.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo podnela je amandman na naslov iznad člana 33. i član 33.
Reč ima gospodin Antić.

Član 33. odnosi se na otuđivanje pokretnih stvari. Generalni stav SNS je da moramo da imamo jedinstven režim kada su u pitanju pokretne i nepokretne stvari i da nije bilo razloga da Vlada pravi razliku između sticanja i otuđivanja pokretnih i nepokretnih stvari.
Mi smo se svojim amandmanom pozvali na član 31. koji definiše isticanje i otuđenje nepokretnih stvari. Bilo je sasvim normalno da se ovaj član nadoveže na član 31. Uz to, smatramo da Vlada mora da ima i aktivniju ulogu kada su u pitanju stvari male vrednosti i da je to, pre svega, posao Vlade, da odredi minimalnu vrednost stvari koje mogu da idu kroz elementarno pregovaranje sa jednim ili više lica. To smo ugradili u amandman koji smo predložili, da se kroz jednu uredbu Vlade odredi ta vrednost stvari i da se na taj način izbegne bilo kakva vrsta zloupotrebe, nejasnoća ili problema koji se u primeni ovog zakona mogu pojaviti. Hvala.

Hvala, gospodine Antiću.
Na član 33. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Miloš Aligrudić i Željko Tomić.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nebojša Ranđelović, Zoran Ostojić, Bojan Đurić i Marija Bugarčić.
Reč ima gospođa Popović.

Hvala, gospodine predsedavajući. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi se protivimo tome da se i pokretnine pribavljaju i otuđuju neposrednom pogodbom. Smatramo da Srbija sa ovakvim nivoom korupcije, koja je u Srbiji veoma naglašena, ne može sebi da dozvoli bilo kakvu mogućnost da se ta korupcija pojavi i prilikom nabavljanja, odnosno otuđenja pokretnih stvari, a tiče se pokretnih stvari koje su deo državne imovine.
Isto kao što se to desilo sa pribavljanjem, odnosno otuđenjem nepokretnosti, Vlada je pribegla određenom poboljšanju rešenja iz zakonskog predloga, ali to ne prelazi domen šminke. Prema tome, zaista ne vidimo razlog zašto se amandman poslanika LDP, kojim je predviđeno da se stav 3. člana 33. briše, nije usvojio.
Skrenula bih pažnju i na postojeće rešenje iz Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, na članove 6. i 33. Član 6. reguliše pribavljanje i otuđenje nepokretnosti i taj član ne predviđa neposrednu pogodbu. Dakle, staro rešenje lošeg zakona je bolje od novog rešenja novog zakona. Član 33. samo u izuzetnim uslovima predviđa neposrednu pogodbu za pribavljanje i otuđenje pokretnina.
Dakle, zaista je neprimereno da se jedan tako loš zakon, kao što je ovaj zakon iz 1995. godine, na ovaj način promoviše, da daje neka bolja rešenja od jednog zakona koji ima ambicije da bude progresivan i da ima neki potencijal.

Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nebojša Ranđelović, Zoran Ostojić, Bojan Đurić i Marija Bugarčić.
Reč ima gospođa Popović.

Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, i dalje smo na temi neposredne pogodbe. Međutim, sada se radi o zakupu. Kao što je neposredna pogodba neprimerena za pribavljanje i otuđenje pokretnina ili nepokretnosti, na isti način je ona neprimerena i davanju u zakup određene imovine neposrednom pogodbom. Dakle, isto obrazloženje i za ovaj amandman, kao i za prethodne amandmane koji se tiču pribavljanja, odnosno otuđenja.
Ponovo napominjem da za Srbiju neposredna pogodba, kao rešenje u upravljanju raspolaganju određene državne imovine, ne može da da pozitivna rešenja.

Na član 34. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Član 34. ima naslov: "Davanje stvari u zakup", a kada bi mu ja dala naslov, nazvala bih ga: "na vuka povika, a lisice meso jedu". Sve vreme se govori o tome šta će Vojvodina uzeti u svoj nadležnost, a neće joj biti prenete pare da tu nadležnost ispuni, a ustvari, po običaju, đavo se krije u malim stvarima. Suština ovog zakona i zakonopisaca je upravo u članu 34.
Poštovani građani, u stavu 1. piše: "Stvari u javnoj svojini mogu se dati u zakup, polazeći od tržišne visine zakupnine za određenu vrstu stvari, u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja pismenih ponuda". Tu se nema šta zameriti.
Postoji sledeći stav 2. gde piše: "Izuzetno od stava 1. ovog člana, stvari u javnoj svojini se mogu dati u zakup neposredno pogodbom, ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće sa aspekta interesa nosioca prava javne svojine, najcelishodnije rešenje".
Gospodine Đeliću, da li vam je promakao stav 2. člana 34. gde će izuzetak, pogotovo u Beogradu, postati pravilo, da se pod obrazloženjem "najcelishodnije rešenje" za nosioca prava javne svojine, a to će za nekog ko predstavlja državu, Republiku, grad, na primer u Beogradu, značiti neograničeno pravo da u neposrednoj pogodbi, a to je po istoriji i teoriji birokratije onaj šalter gde se savije onaj ko moli ili gde postoji kancelarija gde dvoje mogu da razgovaraju nasamo i u četiri oka i neposrednom pogodnom izdaju u zakup stvari javne svojine.
Onako kako ste nama u odbijanju amandmana pisali da je vaše rešenje prikladnije, a ta reč ostaje prazna ljuštura iza koje ne stoji ni jedan argument protiv, isto tako ćete koristiti i obrazloženje celishodnosti za nosioca prava javne svojine i koristiti stav 2. umesto otvorenog postupka u stavu 1.
Možete vi da ćaskate, koliko god hoćete, ja pričam zbog građana Srbije i ponavljam, član 34. je suština zakona o javnoj svojini, gde se sve vreme pravi fama oko toga a što to traži Vojvodina, a šta to želi lokalna samouprava, a čemu služi zakon o javnoj svojini. U stvari se izbegava, da se u jednom otvorenom postupku, transparentnom, izdaju u zakup nepokretnosti kojima u ime građana Srbije raspolažu neki nosioci javne vlasti, raspolažu na način da od toga uglavnom imaju koristi pojedinci, a ne građani Srbije. Na način kako ste kasnijim članom zakona predvideli pravo preče kupovine za one koji se nađu u tom zakupu. Da li treba, da crtam dalje korake ponašanje ili objašnjavam razloge za donošenje ovog zakona. E, meni je potpuno jasno zašto ste odbili ovaj amandman. Vama na čast, a možda ćete jednog dana građanima objašnjavati ko, zašto i kako je ovaj zakon usvojio ko i zašto ga je i kako primenjivao. Hvala vam lepo na pažnji koju ste ukazali meni prilikom odbrane ovog amandmana.