Zahvaljujem.
U sistemu su i gospodin Spasojević i gospođa Đerić.
Izvolite gospođo Đerić.

Samo ću kratko.
Gospodine Đeliću, zaista ste iscrpno to obrazložili, ali niste me lično ubedili. Znam da će morati neko da obrazloži javnosti Srbije, a mi znamo kako izgledaju takva obrazloženja u javnosti Srbije, znamo kako to kroz medije prođe i znamo ko manipuliše medijima i sećam se i pokreta nesvrstanih i svega toga što se događalo, ali Srbija je ipak jedna siromašna zemlja, mogu da se dopuste očuvanja nekih prijateljstva, ali ovako kako to stoji ovde formulisano i kada kažete međunarodne organizacije tu zaista mnogo toga spada. Nije to precizirano.
Usput kada pričamo o bankama, pa banke, ako je iko došao u Srbiju došle su banke da ošišaju građane, došle su da nas uvuku pojedinačno u dužničko ropstvo, pa ako su i razvojne mogu da plate svoj poslovni prostor i zakup. One tu imaju velike interese. Banke uglavnom ne dolaze zbog toga da bi unapredile građane nego svoje poslovanje. To je suština.
Dakle, ostajemo pri svom amandmanu, a vi ga niste prihvatili, sada je bar nešto od toga jasnije.

Gospodin Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče Vlade, počeću, pre svega, od vašeg obrazloženja zašto ovaj amandman nije prihvaćen, jednom jedinom rečenicom – naše rešenje je prikladnije. Ovde se nije govorilo o nikakvim carevima, gospodine Đeliću, u obrazloženju. Koleginica Tabaković je jasno rekla da mi ne možemo u zakonu da razmišljamo šta ste vi mislili lično, jer iza vas će doći neki drugi potpredsednik Vlade ili ministar koji će možda drugačije tumačiti ovaj zakon, a kako će tek na lokalnom nivou ili na nekom drugom nivou, s obzirom da ovim zakonom predviđate mnogo toga da se promeni, da se praktično neke stvari u svojinskim odnosima dislociraju, čak i do mesnih zajednica.
Dakle, kada se jedan ozbiljan ovakav sistemski zakon donosi, obrazloženje, prvo sadržaj zakonskog teksta mora da bude jasan čoveku koji to pročita u razonodi, a ne ozbiljnim ljudima i nekim ljudima koji donose ovakav zakon, a obrazloženje mora bar malo da bude u skladu sa vašim obrazloženjem. Ja bih ipak izostavio one careve, znate. Vidite kako, Nova Srbija je delimično prihvatili ovaj amandman, a vi ste jedan deo tog amandmana već izbacili. Zašto ste izbacili uopšte humanitarne organizacije? Elementarne nepogode, to se slažemo i mi i vi da je u redu, ali ovaj drugi deo kod uspostavljanja dobrih odnosa sa drugim državama.
Evo, daću vam jedan predlog. Iz vašeg obrazloženja zaključio sam da se vi pozivate na određeni reciprocitet. Da li je tako? Onda je to u zakonu trebalo da stoji – bez naknade, pod uslovima reciprociteta. Verovatno bi našli neko rešenje. Ne znam sad kako to može da se popravi, možda može, ali ono što ste vi govorili, ja bih takvom jednom rečenicom mnoge nedoumice ovde otklonio.
Generalno, ovaj zakon o javnoj svojini nije dobar. Nije dobar, gospodine Đeliću, jer osnovni postulati prava i istorijata prava, verujem da vi znate šta znači usus fructus i abusus, a ovaj zakon malo liči na usus fructus – Božidar Đelić. To je neki vaš način raspolaganja. Ovakav način raspolaganja, kako je predviđeno ovim zakonom, nije dobar. Ovakav zakon bi mogao da bude dobar u situaciji kada bi potpuno sve teritorijalne jedinice i područja u Srbiji bila na takvom nivou razvoja da više nema ni jedan jedini problem.
U situaciji kada su određene teritorije Srbije bolje razvijene od drugih, ovakvim svojinskim rešenjima, ovakvim konvalidiranjem državine u svojinu, biće mnogo problema i doći ćemo u situaciju da čak, neću namerno iz pijateta našeg Ustava i ostalog da kažem, ali šta ćemo ako neki deo koncesije jedno područje bude trebalo da dobije, pa mora da dobije nečiju saglasnost? Znamo koliko je bilo problema oko koncesije i znamo na koji način se dobra koncesija rušila u ovoj zemlji. Znači, neko će morati da se pita, ne neko, nego praktično što nema centralna Srbija. Centralna Srbija nema autonomnu pokrajinu.
(Predsedavajući: Amandman na član 31, gospodine Spasojeviću, molim vas.)
Dobro, gospodine Novakoviću, slažem se sa vama, ali kada smo govorili o amandmanima, gospodin Kasalović je pričao od prvog do zadnjeg amandmana, pa nije bilo problema.
Sada ću završiti u okviru vremena. Još jedanput na ovaj amandman, pošto predsedavajući insistira, unesite u ovaj amandman, odnosno u Predlog zakona nekim načinom mogućnost reciprociteta i donekle ćemo se složiti mi iz Nove Srbije sa tim, da ne bi bilo različitih tumačenja, koja mogu da ugroze kako Srbiju, tako i njen ustavni sistem. Hvala.

Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, do amandmana na član 31. mogli ste da mislite, vi koji niste stigli da se informišete o ovom predlogu, da ova Vlada razmišlja i u vašem interesu. Međutim, član 31. i njegov amandman na najbolji mogući način oslikaće vam namere Vlade. Ostavljaju jednu platformu, jedan prostor za dalje pljačkanje državne imovine. Član 29. Predloga zakona reguliše tržišne uslove pribavljanja i otuđenja nepokretnosti. Tu je rečeno i ko procenjuje i pod kojim uslovima se može vršiti promet.
Član 31. pravi izuzetak i ja ću ga pročitati – izuzetno, član 29. stav 1. ovog zakona, nepokretnosti se mogu otuđiti iz javne svojine i ispod tržišne cene, odnosno bez naknade, ako postoji interes za takvim raspolaganjem, kao što je rešenje socijalno humanitarnih pitanja, otklanjanje posledica elementarnih nepogoda ili uspostavljanje dobrih odnosa sa drugim državama, odnosno međunarodnim organizacijama i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Onda smo mi saznali da je Vlada podnela amandman na ovaj član. Mislili smo da se amandman podnosi na brisanje dela teksta "ili uspostavljanje dobrih odnosa sa drugim državama", a to znači otuđenje imovine po izuzetno povoljnijim uslovima. Šta ovo znači? Ovo verovatno predviđate za NATO ili ustupanje nekim drugim državama koje će da ustupe nevladinim organizacijama u Srbiji, kao što su organizacije Nataše Kandić, Sonje Biserko, Borke Pavićević i druge.
Zamislite šta Vlada kaže u obrazloženju zbog čega ne prihvata sama svoj predlog nego mora da interveniše amandmanom. Oni ukidaju rešenje socijalno-humanitarnih pitanja. Nema više mogućnosti da se pod povoljnijim uslovima javna svojina, a za nas iz SRS isključivo javna, državna svojina u vlasništvu Republike Srbije, može ustupiti u te svrhe.
(Predsedavajući: Vreme.)
Kažu da će to biti regulisano drugim zakonima. Drugim zakonom su regulisane penzije, drugim zakonom, čak i Ustavom je regulisano pravo na rad …

Zahvaljujem.
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Miloš Aligrudić i Željko Tomić.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo podnela je amandman na naslov iznad člana 33. i član 33.
Reč ima gospodin Antić.

Član 33. odnosi se na otuđivanje pokretnih stvari. Generalni stav SNS je da moramo da imamo jedinstven režim kada su u pitanju pokretne i nepokretne stvari i da nije bilo razloga da Vlada pravi razliku između sticanja i otuđivanja pokretnih i nepokretnih stvari.
Mi smo se svojim amandmanom pozvali na član 31. koji definiše isticanje i otuđenje nepokretnih stvari. Bilo je sasvim normalno da se ovaj član nadoveže na član 31. Uz to, smatramo da Vlada mora da ima i aktivniju ulogu kada su u pitanju stvari male vrednosti i da je to, pre svega, posao Vlade, da odredi minimalnu vrednost stvari koje mogu da idu kroz elementarno pregovaranje sa jednim ili više lica. To smo ugradili u amandman koji smo predložili, da se kroz jednu uredbu Vlade odredi ta vrednost stvari i da se na taj način izbegne bilo kakva vrsta zloupotrebe, nejasnoća ili problema koji se u primeni ovog zakona mogu pojaviti. Hvala.

Hvala, gospodine Antiću.
Na član 33. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Miloš Aligrudić i Željko Tomić.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nebojša Ranđelović, Zoran Ostojić, Bojan Đurić i Marija Bugarčić.
Reč ima gospođa Popović.

Hvala, gospodine predsedavajući. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi se protivimo tome da se i pokretnine pribavljaju i otuđuju neposrednom pogodbom. Smatramo da Srbija sa ovakvim nivoom korupcije, koja je u Srbiji veoma naglašena, ne može sebi da dozvoli bilo kakvu mogućnost da se ta korupcija pojavi i prilikom nabavljanja, odnosno otuđenja pokretnih stvari, a tiče se pokretnih stvari koje su deo državne imovine.
Isto kao što se to desilo sa pribavljanjem, odnosno otuđenjem nepokretnosti, Vlada je pribegla određenom poboljšanju rešenja iz zakonskog predloga, ali to ne prelazi domen šminke. Prema tome, zaista ne vidimo razlog zašto se amandman poslanika LDP, kojim je predviđeno da se stav 3. člana 33. briše, nije usvojio.
Skrenula bih pažnju i na postojeće rešenje iz Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, na članove 6. i 33. Član 6. reguliše pribavljanje i otuđenje nepokretnosti i taj član ne predviđa neposrednu pogodbu. Dakle, staro rešenje lošeg zakona je bolje od novog rešenja novog zakona. Član 33. samo u izuzetnim uslovima predviđa neposrednu pogodbu za pribavljanje i otuđenje pokretnina.
Dakle, zaista je neprimereno da se jedan tako loš zakon, kao što je ovaj zakon iz 1995. godine, na ovaj način promoviše, da daje neka bolja rešenja od jednog zakona koji ima ambicije da bude progresivan i da ima neki potencijal.