Dame i gospodo narodni poslanici, tražila sam, u ime SRS brisanje ovog člana. Razlog je jednostavan, jer smatramo da ovo pravo ne može da se ostvari ni po jednom osnovu, odnosno da nema pravnog osnova za njegovo ostvarivanje.
Ali, ono što mi daje za pravo da tvrdim da je amandman apsolutno prihvatljiv, i ne samo ovaj nego gotovo svi amandmani SRS, jeste da su poslanici svih poslaničkih grupa došli do zaključka da je ovo jedan zakon koji će zaista izazvati takav efekat da će jedni biti obeštećeni, onako kako misle da treba, dakle, biće zadovoljni obeštećenjem, drugi će biti simbolično obeštećeni, neki neće biti uopšte obeštećeni, ali ćemo svi mi, u stvari, pretrpeti veliku štetu, zajedno sa tim istim ljudima koji misle da će nešto dobiti, jer ćete, na kraju krajeva, iz njihovih džepova odvojiti ove dve milijarde evra, koliko se procenjuje i koliko Vlada piše da će koštati ovaj zakon.
Kad pogledam u nazad ovih 11 godina, šta se sve dešavalo u našoj zemlji, kakve smo sve zakone donosili pod pritiskom EU i sve sa opravdanjem da samo još ovaj set zakona pa smo bliži EU, možemo da se zapitamo i da li je možda namera EU da ovim zakonima koji, evo na ovoj sednici treba da usvojimo, zapečate potpunu sudbinu Srbije, da nas ekonomski totalno unište i da ne možemo da se oporavimo u narednih 30, 40 godina, a mi im idemo na ruku. Možda vladajuća većina smatra - šta nas briga, mi smo obećali EU da ćemo da sarađujemo, hajde da donesemo ove zakone, mi i onako nećemo da budemo u sledećem mandatu ili ko zna kad, pa nek neka druga vlast posle trlja glavu kako će i odakle će da isplati ovo što smo mi sada doneli.
Dakle, stvori se neka politička klima, neka većina da izglasa neki zakon, da li to treba, da li to ne treba, ima li smisla, nema smisla, pravedno, nepravedno, košta nas, ne košta nas, šta vas briga. Vi smatrate kao da je to politička odgovornost ili smatrate možda da uopšte niste odgovorni. A znate šta - jednog dana se možda postavi i pitanje da li ste vi ovim budžetom raspolagali kako treba ili niste. Zaista, ne znam ko vam daje za pravo i samim tim kad budete usvajali budžet i kad budete ova sredstva planirali u budžetu za ove namene, kako mislite da to obrazložite? Imate zakon koji morate da sprovedete pa ćemo te pare, ali odakle nam pare, ljudi? Odakle pare, gde da nađemo te pare? Da idemo da se pozajmimo? Možda niko neće više ni da nam da te kredite. Hoćemo da puknemo ko Grčka! Da bismo se u predizbornoj kampanji borili za nekih 100 hiljada glasova, koliko čujem da ima registrovanih, onih koji su registrovali svoju imovine i svoje zahteve za povraćaj imovine. Ili možda računate - ako je tu 100 hiljada zahteva, možda ima 200 hiljada glasova, pa sad hajde da koljemo bika zbog kilo mesa.
Ako tako sve usko stranački posmatrate, zaista mogu svakakvi zakoni da se donose, ali trebalo bi da preuzmete političku odgovornost da gledate šta je interes države, da ne govorim o onim razlozima koji su moje kolege iznosile protiv ovog zakona. Ali, evo samo taj ekonomski aspekt da pogledamo - da li uopšte ima i da li je trenutak da se o ovako nečemu uopšte razmišlja? Ali, vi ste nekom to nešto obećali, pa sad vi ste dosledni, vi ćete da ispunite svoje obećanje, kao i za onih Dinkićevih hiljadu evra. Eto to tako ispada. Ali, proklamovali ste to, pa ćete sada kao da završite posao.
Ne znam koliko argumenata više da vam damo za to da ovaj zakon treba da se povuče i da ćemo se grdno kajati svi, da će nas buduće generacije i te kako osuđivati ako budete ovaj zakon izglasali. Evo, još vas jednom pozivam, u ime SRS, pa i u ovoj raspravi u pojedinostima, da razmislite o tome da zakon povuče iz procedure.