Nalazimo se u delu izdavanja dokumentacije i podataka i u potpunosti smo saglasni sa članom 13, odnosno predloženim tekstom, s tim što mislimo da je neophodno dodati stavove 2. i 3. koji zaista niti narušavaju koncept i zamisao zakona, ali razrađuju ovu situaciju, a to jeste situaciju za koju mi smatramo veoma bitnom da bivši vlasnici koji su oštećeni samim tim što im je oduzeta imovina moraju da budu oslobođeni ovog postupka izdavanja dokumentacije i podataka, i to naglašavamo u stavu 2. koji glasi: "za izdavanje dokumentacije iz stava 1. ne plaća se administrativna taksa, sudska taksa, naknada, niti bilo koja druga vrsta troškova" i ono što je bitno, a što predlažemo dopunom stava 3. član 13. to je da bivši vlasnik i njegovi naslednici ne mogu snositi nikakve posledice zbog neizdavanja dokumentacije iz stava 1. u propisanom roku imaju pravo na naknadu štete nastale zbog neizdavanja ili neblagovremenog izdavanja dokumentacije na teret organa koji je bio dužan da izda dokumentaciju.

Mislim da je višak objašnjenja svako drugo objašnjenje za ovo što smo dopunili stavovima 2. i 3. Predlog člana 13. i da ta kategorija lica od 140, 150, 200 hiljada ljudi su generacijski sticali imovinu do perioda kada im je oduzeta. Mislim da bi Srbija ceo proces ovih zakona zaokružila čak jednim najbitnijim zakonom, a to je zakon o vraćanju odnosno oduzimanju imovine licima koji su kriminalnim poslovima od 1988. godine pa nadalje stekli tu imovinu. zahvaljujem.

Reč ima ministar Dušan Petrović.

Suština ovoga što vi predlažete data u članu 38. zakona gde kaže – da sticanje imovine i ostvarivanje obeštećenja po ovom zakonu ne podleže plaćanju ni jedne vreste poreza, administrativnih i sudskih taksi. To je prvi deo ovoga o čemu ste govorili.
Drugi, mislim da po opštim pravilima imovinskog prava, ukoliko bilo čijim činjenjem ili nečinjenjem, uključujući naravno i činjenje i nečinjenje države da radi ono na šta je obavezna za nekoga proizađe šteta, da on ima pravo na naknadu štete.
Tako da mislim da smo ovim članom i generalnim pravilima koja važe u imovinskom pravu, tu imamo rešenje koje ste vi predložili svojim amandmanom.

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković ima reč. Izvolite.

Danas nismo u koordinaciji. Mislim da nije dobro da se podrazumeva jer nije eksplicitno rečeno. Član 38. ne pokriva situaciju koja je navedena u članu 13.
U članu 13. piše, na koji smo mi podneli amandman, da svi organi Republike Srbije, AP, jedinica lokalne samouprave i drugi organi i organizacije jesu dužni da u okviru svojih nadležnosti i bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje, izdaju svu potrebnu dokumentaciju iz člana 42. stav 3. do 6. ovog zakona kojim raspolažem. Ali, se ne oslobađaju oni koji traže tu dokumentaciju takse, odnosno troškova izdavanja. Mi smo tražili da se eksplicitno navede, da neko ko potražuje oduzetu imovinu nema trošak taksi, to je prvi stav, dopuna koju smo dali, a drugi je da onaj ko nečinjenjem administracije ili propuštanjem roka za dostavljanje dokumentacije, ne trpi nikakvu štetu, što smo definisali amandmanom na sledeći način.
"Bivši vlasnik i njegovi naslednici ne mogu snositi nikakve posledice zbog neizdavanja dokumentacije iz stava 1. u propisanom roku i imaju pravo na naknadu štete nastale zbog neizdavanja ili nebagovremenog izdavanja dokumentacije na teret organa koji je bio dužan da izda dokumentaciju. Znači, član 38. govori da kada dođu u posed imovine i čiji povraćaj traže, oni ne plaćaju troškove uknjižbe, prenosa, prava itd. Ali mi smo nešto drugo tražili što ste vi možda i podrazumevali, ali da se eksplicitno navede da se ta taksa ne plaća i da građanin koji podnosi zahtev za povraćaj ne trpi štetu jer je on ograničen rokom, a da ne trpi štetu ako zbog administracije taj roku bude propušten. Mislim da sam malo razjasnila zahtev koji smo ovim amandmanom imali. Hvala.

Dva minuta i 15 sekundi iskorišćeno od vremena predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 14. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvi stav člana 14. glasi ovako: "naknada koja je na osnovu propisa iz člana 2. ovog zakona isplaćena u novcu ili hartijama od vrednosti bivšem vlasniku, ne uzima se u obzir pri utvrđivanju prava na vraćanje imovine, odnosno obeštećenje".
Ovakvom formulacijom člana 14. Vlada je potpuno demantovala sve one narodne poslanike iz vladajuće koalicije koji su tvrdili da je posle Drugog svetskog rata došlo do, kako su oni govorili, otimanja imovine bivšim vlasnicima. Dakle, Vlada je sama priznala da se ovde ne radi o otimanju imovine nego o oduzimanju prava svojine na nepokretnostima uz nadoknadu. Ta nadoknada je isplaćivana, kao što vidimo, u članu 14. ili u novcu ili u hartijama od vrednosti. U tom smislu ne stoji konstatacija i pada u vodu pretpostavka da je sada neko nekome oteo, pa sad sadašnja generacija građana Srbije zbog te otimačine treba da bude odgovorna i da sadašnja generacija ili buduće generacije isplaćuju to što je nekome oteto.
Dakle, nije bilo otimačine, bilo je oduzimanja prava svojine, ali uz nadoknadu. Da li je ta nadoknada uvek bila pravična? O tome može da se razgovara, ali znate gospodine ministre i u današnje vreme, kad vam neko nešto oduzme taj koji vam to oduzima, recimo u postupku eksproprijacije gleda da vam plati što manje, a vi gledate da dobijete što više i nikada onaj kome je nešto oduzeto u postupku eksproprijacije ili u nekom drugom postupku ograničavanja prava svojine na nepokretnostima nije zadovoljan dobijenom nadoknadom, uvek se on trudi da dobije više, a onaj ko mu oduzima država, ili neki drugi subjekt javne vlasti, da mu isplati što manje, prosto, to je logika tržišta, ali to se nije dešavalo samo posle Drugog svetskog rata, to se dešava i danas, to će se dešavati za 50 i za 100 godina, i ovde SRS postavlja jedno potpuno legitimno pitanje, da li će nekome za 70 godina da padne na pamet pa da kaže – hajde sad da donesem zakon o obeštećenju svih onih kojima je recimo, eksproprisana nepokretna imovina u periodu od 2000. do 2011. godine.
Znate, njima jeste isplaćena naknada, ali ta naknada nije pravična, ajde mi sad njih da obeštetimo. Time ulazimo u jedan začarani krug i onda cela ova procedura potpuno gubi svoj smisao.
Ono što je po nama, u ovom članu 14. zaista nepravično, čekajte ljudi, kako je moguće, nešto vam je država dala za to što vam je oduzela neki novac, ili neke hartije od vrednosti, ali to sada nema veze. Mi polazimo od pretpostavke kao da niste dobili ništa. To se ne računa u taj vaš odštetni zahtev koji vi potražujete prema državi. To zaista nije pravično rešenje. Ako je bivši vlasnik dobio novac ili dobio neke hartije od vrednosti zašto se to ne bi računalo i zašto se to ne bi uzimalo u obzir prilikom podnošenja njegovog zahteva ili njegovih naslednika za obeštećenje za oduzetu nepokretnost. To zaista nema bilo kakvog smisla.
Dalje, gospodine ministre, ovde se postavlja i sledeće pitanje – zašto bi Republika Srbija, kao suverene i samostalna država morala da bude odgovorna za akte vlasti koje je preduzela bivša komunistička Jugoslavija. Jel vi ovde u članu 2. koji se spominje i u članu 14. nabrajate, ne samo zakone koje je donela tadašnja Narodna skupština Republike Srbije, odnosno Narodna skupština Narodne Republike Srbije, nego se pozivate i na službene listove Demokratske Federativne Jugoslavije, Federativne Narodne Republike Jugoslavija itd.
U toj bivšoj komunističkoj Jugoslaviji nisu vladali samo kadrovi iz Srbije, nego kadrovi iz Hrvatske, iz Slovenije, iz BiH, iz Crne Gore, iz Makedonije. Ne moram da vas podsećam, gospodine ministre, na činjenicu da su čitavi privredni pogoni iz centralne Srbije transportovani u Sloveniju i da je sad vlasnik svih tih postrojenja slovenačka država, a ne srpska.
Žao mi je što ovde nisu kolege iz SVM, o tome je danas bilo reči.
Krajem 1944. i početkom 1945. godine, to vi, gospodine ministre, verovatno znate, bila je formirana vojna uprava za Banat, Bačku i Baranju, komandant te vojne uprave bio je kadar iz Hrvatske, general Ivan Rukavina.
Ima li neke veze sadašnja Hrvatska sa činjenicom da je oduzimanje imovine u Vojvodini, tj. u Bačkoj, Banatu i Baranji, došlo do strane kadra iz Hrvatske?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da dovedete u vezu sve to što govorite sa temom dnevnog reda. Amandman na član 14.
Narodna poslanica Vjerica Radeta, dobacuje, krši Poslovnik. Izričem vam prvu opomenu.
Dakle, molim vas o temi dnevnog reda.)
Evo, gospođo Čomić, zaista se trudim da …
(Predsedavajuća: Narodna poslanica Vjerica Radeta, nastavlja da dobacuje i ometa moje napore da u skladu sa članom 27. ostvarujem red na sednici.
Drugi put vas upozoravam da prekinete, da ometate rad sednice i da ne ometate vođenje sednice.
Izvolite, narodni poslaniče, o temi dnevnog reda.)
Gospođo Čomić, član 14. između ostalog poziva na član 2. Predloga zakona. U članu 2. Predloga zakona…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vi bolje od mene znate šta je pretres u pojedinostima. Dakle, podneli ste amandman na član 14. koji je na dnevnom redu.)
Koji se poziva na član 2.
(Predsedavajuća: Član 2. je bio u pretresu u pojedinostima u …)
Ali član 14, gospođo Čomić, ne može na pravilan način da se razume ako ne pročitate i ako se ne vratite na član 2.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vaš amandman glasi da se taj član briše. Dakle, ja vas molim o amandmanu, koji je na dnevnom redu.)
Hoću vrlo rado ako mi dopustite da govorim.
(Predsedavajuća: U skladu sa Poslovnikom, kako da ne.)
Ako mislite da nadamnom vršite čin verbalnog silovanja onda neću da govorim.
(Predsedavajuća: Ni slučajno, narodni poslaniče, sad vas upozoravam da ne koristite načine koji nisu prirođeni ni vama, kao govorniku, narodnom poslaniku, a sada pogotovo ne…)
Meni nisu gospodo Čomić, vama izgleda jesu.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, dužni ste da saslušate, da ste u obavezi da govorite o temi dnevnog reda.
Dnevni red, koji sada imamo je - pretres u pojedinostima, amandman na član 14. vaš amandman glasi da se i naziv i član brišu.
Molim vas o temi dnevnog reda. Ako hoćete da nastavite, izvolite imate vreme na raspolaganju poslaničke grupe, samo se prijavite.)
Zbog građana Srbije, da oni ne bi pomislili da zloupotrebljavam Poslovnik.
U članu 14. u stavu 1. lepo se kaže ovako – naknada koja je na osnovu propisa iz člana 2. ovog zakona isplaćena u novcu itd.
Sada pokušavam da objasnim prisutnom gospodinu ministru, da se u članu 2. između ostalog navode i propisi ne samo koje je donela Narodna skupština Narodne Republike Srbije, nego i propisi koje je donela ondašnja savezna vlast, koji su objavljeni u "Službenom listu DFJ" i "Službenom listu FNRJ", a u svemu tome nisu učestvovali samo kadrovi Srbije, nego i kadrovi iz Hrvatske, politički, ideološki, vojni itd.
(Predsedavajuća: I drugi put i poslednji put vas molim o temi dnevnog reda. Dakle, to je ruganje proceduri i ruganje Poslovniku koji vas obavezuje da govorite o temi dnevnog reda.)
Hvala gospođo Čomić, mislim da su građani razumeli, a vi ako niste meni je jako žalo.
(Predsedavajuća: I meni je žao da vi ne poštujete Poslovnik i da smatrate da je vama dozvoljeno da kršite pravila i da je zbog želje da saopštite svoj politički stav, potpuno nebitno šta piše u odredbama Poslovnika koji i mene i vas obezbeđuju na čuvanje dostojanstva i ugleda Narodne skupštine i na poštovanje svih odredbi Poslovnika.
Veština narodnog poslanika je u tome da svoj politički stav saopšti, ali u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine.
Meni je više nego vama žao što to nećete da činite.
Na član 14. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković ima reč.

Član 14. govori o neoračunavanju primljenog i izgubljenu dobit tretira i taj prvi stav člana 14. gde piše da naknada koja na osnovu propisa iz člana 2. ovog zakona isplaćena u novcu ili hartijama od vrednosti bivšem vlasniku, se ne uzima u obzir pri utvrđivanju prava na vraćanje imovine, odnosno obeštećenje.
Drugi stav govori o tome da se ne može zahtevati vraćanje plodova ili naknade štete i mislimo da je on u redu, ali smo tražili da se prvi član, odnosno 1. stav člana 14 briše, zato što je tim stavom propisano da se naknada isplaćena u novcu ili hartijama od vrednosti, za dobra koja su ekspropisana pre 1968. godine ne uzima u obzir pri utvrđivanju prava na vraćanje imovine, odnosno obeštećenje. Šta je zanimljivo?
Vi ste u obrazloženju 1. stava člana 14. koji o ovome govori u delu koji tretira obrazloženje zakonskih rešenja, napisali da je to iz razloga što je naknada bila daleko ispod naknade koja bi se mogla smatrati odgovarajućem, ali nije naveden podatak koliko je ta razlika iznosila. Smatramo da se ne može bezuslovno baš za sve slučajeve tvrditi da je ta naknada u toj meri bila beznačajna i da je uopšte ne treba uračunavati.
Znači, treba brisati odredbu člana 14. stav 1. jer, treba za svaki pojedinačni slučaj utvrđivati da li postoji razlika između primljene i onog što smatrate po ovom zakonu pravične naknade i zaista treba u smislu ostvarivanja pravednosti, ne potpuno eliminisati jer izdati obveznice od 2 milijarde evra za državu ove snage, i ovakve finansije, nije svejedno, i bez obzira na zalaganje za restituciju i za pravdu, ne treba sebi tovariti na vrat ono što ne mora.
Znači, ne da svima kažete to što ste svojevremeno primili ne vredi ništa, ili nije bilo pravedno, već treba uračunavati, odnosno izračunavati razliku između pravične naknade i one koje smatrate potpuno bezvrednom, jer zaista smatramo da postoji razlika između situacije kada je nekom isplaćena naknada u odnosu na slučajeve, kada je to oduzimanje izvršeno bez ikakve naknade, a to ovim rešenjem jeste stavljeno u istu situaciju, odnosno položaj. Hvala.

Iskorišćen je jedan minut od predstavnice poslaničke grupe.
Reč ima ministar Dušan Petrović.

Naravno da su svi koji su učestvovali u pisanju ovog zakona, ovo o čemu govorite sada razmatrali pažljivo. Ono što mogu da kažem, jeste da 1968. godine sve naknade koje su isplaćivane su ustvari bile u suštini neadekvatne u odnosu na visinu imovine koja je na ovaj ili onaj način, po ovom ili onom propisu menjala vlasnika.
Sa druge strane postoji još jedna stvar, suštinski važna, a to je da, kada se dođe do pozicije da je restitucija legitimna, mislim da je za najveći broj i poslanika ovde situacija i pozicija i postavlja se pitanje korišćenja stvari koje su oduzimane od strane države sve ovo vreme, i tu svakako se pronađe kompenzacija koja nije beznačajna u izradi ovog člana.
Treća stvar je naravno, dosta složen proces izračunavanja novčanih vrednosti iz vremena koje je jako dugo u jednom sasvim drugačijem finansijskom sistemu koji je na jedan poseban način kada utvrđivao vrednost novca i način na koji bi se to preračunavalo u sadašnju valutu u koju mi obračunavamo cene i koja je ovde platežno sredstvo.
Dakle, sve te tri stvari su opredelile zakonodavca da izađe na ovu poziciju da se ono što je dato ne obračunava.
Generalno govoreći, sada ću izaći van ovoga o čemu ste vi pričali, potpuno je prirodno da u ovako složenoj stvari postoje i poprečna mišljenja i dijametralno suprotna stanovništva i to ovde mi možemo danas da čujemo svih ovih dana i razumem da se zastupaju pozicije da u ovom trenutku restitucija nije opravdana i da je ne treba sprovesti. Tu se razlozi iznose, kao i da je potrebno izdvojiti u suštini više novca nego što je ovde opredeljeno i o tome slušamo vrlo značajne razloge, tako da je Vlada, stojeći na stanovištu da je ovakav zakon potrebno doneti, da je važno da se napravi jedan ne samo moralni nego koliko je to u realnim okolnostima moguće i materijalni čin obeštećenja i povraćaj imovine, izradila ovakav jedan predlog.
Mislim da je dragoceno da čujemo sve ovo o čemu govorimo nekoliko dana i na kraju većina narodnih poslanika odluči o tome kako će definitivno izgledati ovaj tekst zakona.