Gospodine Petroviću, pošto ste po profesiji pravnik, shvatićete ovo o čemu pričam.
Član 15. ima tri stava. Zamolio bih vas da zajednički pročitamo pravi stav, da vidite šta je tu neko napisao. Početak i kraj rečenice jednostavno logički nemaju veze.
"Ovim zakonom vraćaju se nepokretnosti i pokretne stvari u javnoj svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave". Danas nemamo javnu svojinu, imaćemo kada stupi na snagu ovaj zakon koji je prava tačka dnevnog reda. Ta javna svojina je u državnoj, društvenoj i zadružnoj svojini. Kako je to moguće, ljudi? Pazite, zakon o javnoj svojini, neće biti državne, društvene i zadružne svojine. Kažete: "osim stvari u svojini za drugara i društvenoj i zadružnoj svojini koju je imalac stekao uz naknadu". U društvenoj svojini koju je stekao uz naknadu. Da li je nekome jasno šta je napisano? Nebuloza.
Stav 2. šume i šumsko zemljište. Pa, u različitom su režimu šume i šumsko zemljište. Ako niste znali, šuma je koren, stablo, grana, list, a šumsko zemljište je dole. Šuma se poseče, šumsko zemljište ne može da se poseče.
Vraćate ranije vlasniku njegovu šumu. Pa, kolika je ta šuma sada? Šest puta se sekla ta šuma, ali dobro. Kaže – koji postoji na dan stupanja na snagu ovog zakona.
Stav 3. apsolutno je nejasan. "Predmet vraćanja su podržavljene pokretne stvari upisane u javni registar". Od 1946 od 1950 i neke godine Javni registar za pokretne stvari je bio kod policije za registraciju putničkih automobila, kamiona itd. Da li znate koji je još registar postojao? Za kazan za rakiju, za lampek, ni jedan drugi registar nije postojao. Kako ćete da vratite stolice, šifonjere, stilski nameštaj, tepihe itd?
Sada, kod pokretnih stvari koje su kulturno dobro, gospodine Petroviću, kada odete u kancelariju potražite Kopecki protiv Slovačke, 28. septembar 2004. godine. Ovu presudu čitale su neke poslaničke grupe, zato i imaju određene amandmane o individualno određenim stvarima, ali samo da vam skrenem pažnju, predmet tog spora koji je izgubio Kopecki bio je 131 zlatnik i 2.151 srebrnjak numizmatičke vrednosti.
Oni koji su vam pisali amandmane na pokretne stvari rukovodili su se kako država da se osiromaši. Čitali smo mi iz SRS sve zakone bivših socijalističkih zemalja o vraćanju. U hrvatskom stoji ispravljanje nepravdi jugoslovenskog komunističkog režima, da znate vi. Imate situaciju gde su uvedena neka ograničenja.
Gospodine Petroviću, sazovite sednicu Vlade i pročitajte celoj Vladi ovu odluku, a naročito stranu 10 ove presude Evropskog suda za ljudska prava i zaključite da je ovaj predlog zakona samoubilački potez. Kao veliki Hrišćanin moram da sprečavam samoubistva. Apelujem na sve, nemojte da vršite samoubistvo Republike Srbije. Zašto samoubistvo? Neće vam biti potreban ni jedan neprijatelj, dovoljno je samo da izglasate ovaj zakon.
Kakvo ćete zamešateljstvo da napravite u Republici Srbiji? Samo ćete da potvrdite ono moje iz načelne rasprave. Ovajdiće se stranci, pripadnici okupatorskih snaga i kriminalci. Čestite ljude, koji vape za ispravljanjem neke nepravde, guraju u prvi plan, jer na njihovu priču ne može da se bog zna šta prigovori, pogotovo, u onom delu gde se radi o maksimumu. Kada je bila primena propisa o agrarnom maksimumu, uzimalo se i onima koji su bili partizani, i koji su bili četnici, koji su bili građani, koji su bili seljaci, već se samo pogledao katastar.
Gospodine Petroviću, 1945. godine je izvršeno, kako to vi danas evropejci kažete, resetovanje. Nije bilo više obaveza prema bankama od strane fizičkih lica, niti su banke mogle da realizuju hipoteke, koju su imali na nepokretnostima. Taj deo ste potpuno zaboravili. A, pričate o velikoj pravdi.
Dajem vam mogućnost da prekontrolišete ono, gospodine Petroviću, što su vaši ljudi u gradu Beogradu uradili 2000. godine i 2001, 3.416 stanova Skupštine grada. Vi sada imate na delu nešto što liči na nacionalizaciju i konfiskaciju. To je privatizacija PIN "Ivan Milutinović".
Znajte, pojedini građani Republike Srbije smatraju da mi danas treba da pričamo o nacionalizaciji stranih banaka, o konfiskaciji onih kriminalaca koji su upropastili ovo društvo i da vas podsetim, pre nekoliko godina, vi ste uneli konfiskaciju u Krivični zakonik i po tom članu je napravljena i uprava koja gazduje sa oduzetom imovinom proisteklom iz kriminala. Vi ste u 2009. godini zaključili da organizovani kriminal, to postoji, i čini se, zbog materijalne koristi. Sada se prava prezumpcija, da do 1941. godine nije bilo organizovanog kriminala, nije bilo kriminala u Kraljevini Jugoslaviji, sve je bilo med i mleko i sve pokriva pričom o ispravljanju nepravde.
Evo vidite član 15. je apsolutno neprimenljiv, on ima mentalne felere. Zašto mentalne felere? Fali vam samo još nekoliko reči, brodovi i brodice, jer ste ga prepisali ih hrvatskog Zakona o vraćanju imovine žrtvama jugoslovenskog komunističkog terora, kako su oni tamo napisali, itd. Ovaj zakon je suicid.