Iskorišćeno vreme od vremena predstavnice poslaničke grupe 35 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naziv Odeljka 1. naslov iznad člana 16. i član 16. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nebojša Ranđelović, Zoran Ostojić, Bojan Đurić i Marija Bugarčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovim rešenjem iz Predloga zakona vlasnik nepokretnosti ne može da dobije ni svojinu, ni državinu, ukoliko je onaj koji drži tu nekretninu i stekao je na neki način, uvećao njenu vrednost, odnosno povećao veličinu tog objekta.
Na ovaj način se, u stvari, krši načelo člana 8, a to je načelo o prioritetnom vraćanju u naturalnom obliku nepokretnosti, odnosno imovine. Na ovaj način se, u stvari, onemogućava bivši vlasnik da se koristi mogućnostima koje su mu date članom 17. stav 2. zakona, s obzirom da ukoliko ne može da dobije ni svojinu, ni državinu, on ne može da stekne ni pravo aktivne legitimacije da stupi u pregovore sa sadašnjim korisnikom, odnosno sticaocem te nekretnine čije je on bivši vlasnik, niti se može u budućnosti rešiti taj problem oko vraćanja u naturalnom vidu, pa će onda bivši vlasnik biti prinuđen da bude obeštećen u sledećih 15 godina, najmanje, što se apsolutno protivi ovom članu 8. zakona.
Iz tog razloga sam podnela ovaj amandman koji u stvari predviđa razdvajanje svojine i državine tako što se bivšem vlasniku vraća svojina i to na oduzetoj nepokretnosti, što znači da se ta oduzeta nepokretnost već može definisati članom 42. stav 3. tačka 2. ovog zakona, gde se tačno kaže koji su dokazi potrebni da se podnesu za tu oduzetu imovinu.
Dakle, ukoliko se njemu vraća svojina, njemu se vraća ta mogućnost da može da aktivira ovaj stav 2. člana 17, dakle, stiče aktivnu legitimaciju za sporazumevanje, odnosno za ulazak u neku parnicu da bi tražio državinu. Ukoliko on traži državinu od onoga koji tu nekretninu koristi, koji je uvećao vrednost, odnosno objekat, u tom slučaju taj može da se brani i da traži protivtužbom da se utvrdi njegovo pravo suvlasništva, odnosno, po osnovu sopstvenog ulaganja, da traži da sud presudi u tom smislu što je uvećao nekretninu, prema tome, ima određena stvarna prava na tu nekretninu.
Dakle, to je jedino celishodno rešenje za ovaj član 16. Ne postoji drugo celishodno rešenje. Zaista sam puno razmišljala o tome na koji način to može u praksi da se primeni i, verujte mi, jedini je to način koji sam sada navela.
Ukoliko se ovaj moj amandman odbije, u tom slučaju mi ćemo imati problem sa mnogim bivšim vlasnicima koji jednostavno, dakle, ne što ne mogu da dobiju svojinu i državinu, nego ne mogu čak ni da steknu to pravo da se na bilo koji način bore za tu svoju imovinu. Verujte mi, mnogo je bolje ukoliko se nekome vrati imovina u naturalnom obliku, a mislim da je to zaista i proklamovano načelom člana 8.

Minut i 30 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 17. i član 17. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 17. govori o uvećanju objekta i nema pojma, nema definicije za objekat, ali stoji šta je to uvećani objekat, pa ako se nadzida, ako se proširi, znači radi se o uvećanju. Ako se napravi neka pregradica, pa se od jednosobnog napravi dvosoban stan, uradi španski zid, stave tapete ili nešto slično, onda tu nema proširenja i onda naizgled neće biti nikakvih ni problema.
Međutim, stav 2. ovog člana kaže, i sad oni koji vide neku šansu da će biti vraćanja imovine, da će biti obeštećenja, računaju - ovde se izglasa ovaj zakon, njihovi svi problemi i sve muke su rešene. Poštovani gledaoci, nije tako. Poštovani građani Srbije, tek tad će da nastupe određeni problemi, pa se kaže ovako – ako je nakon podržavljenja uvećan objekat, vlasnik uvećanog dela i bivši vlasnik sporazumno će regulisati svoje međusobne objekte na predmetnom objektu, a ako to ne uspeju sporazumno da urade onda će, naravno, o tome da odlučuje sud. Onda će da nastanu muke za one koji treba da reše to svoje pitanje.
Gospodine ministre, ovde se ulazi u jednu stvar koja nije dobra, uspostavlja se jedan princip da ono što je danas važilo i važi, a naravno, sve na osnovu zakona, sutra već možda neće moći da važi. I ona odredba koja kaže da će imovina stečena vršenjem krivičnog dela biti oduzeta, ona je dobra, ali možda u nekom periodu neko predloži eto, da bi izašao u susret tim, pa kaže – sada se stavlja van snage taj zakon, sada valja vraćati tu imovinu, ali to, recimo, posle 70 godina.
Postoji još jedno zanimljivo pitanje koje nismo mogli baš vrlo lako i jednostavno da raščivijamo o čemu se tu radi. Verovatno gospodin Radosavljević zna, priča se i o eksproprijaciji do 1968. godine. Lično mislim da će najbolje proći oni koji su imali ekspropisanu imovinu ispred i u 1968. godini, jer verovatno pod njihovim pritiskom, vi to dobro znate ko su ti ljudi, pod njihovim pritiskom, njihovim ucenama morali ste to da ugradite u zakon.
Hajde da se složimo, 1945. godine, bilo ovako ili onako, otimano, pljačkano, ne znam šta sve nije rađeno. Šta se dešavalo 1968. godine? Zar ovo nije bilo organizovano društvo? Zar nisu bili uspostavljeni neki pravni principi? Potpuno sam siguran da ovaj zakon neće biti primenljiv. On je ionako skrpljen. Mnogo amandmana Vlada podnosila, podnosili poslanici, to je njihovo poslaničko pravo, nikakav problem nije, poslanici koji podržavaju ovu vladu, ali tek kada bude trebalo primenjivati ovaj zakon, od ovog zakona biće veoma male koristi, a velika šteta. Ko će imati koristi? Oni koji vole vlast, pa sa ovim zakonom pokušavaju da se dodvore nekim građanima Srbije, sa jedne strane.
Naravno, oformiće se tu i jedna agencija. Agencija će zapošljavati određen broj ljudi. Oni će imati izuzetno dobre plate, jer će da rešavaju ove silne probleme. Oni će imati koristi i možda ovi kojima je imovina ekspropisana 1968. godine ili 1967. godine, a svi drugi mogu da imaju samo muke i probleme.
Gospodine ministre, dve milijarde evra kada bi bilo uloženo u onaj sektor kojim vi sada rukovodite, znate li šta bi, evo da kažem samo vi, sa našim vrednim poljoprivrednim proizvođačima i seljacima uspeli da napravite? Mi bi postali Švajcarska. Ovako vi ograničavate nešto, hoćete da vratite, nećete da vratite. Od ovoga nema ništa. Ovo je prazna priča. Hvala.

Minut i 30 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Nataša Vučković i Srđan Miković.
Narodni poslanik Srđan Miković ima reč. Izvolite.

Koleginica Nataša Vučković i ja smo podneli amandman, koji smo kasnije ispravili i smatramo da ispravljenim amandmanom idemo u pravcu zaštite, kako bivšeg vlasnika, tako i onih koji su uložili u uvećanje određenog objekta.
Smatram da je naš amandman možda detaljnija razrada onoga što je ne samo koleginica Jorgovanka, nego čitav niz poslanika iz SNS predložio. Mi smo tu predložili da se u stavu 2. ovog člana 17. Predloga zakona učini intervencija da ako je nakon podržavljenja uvećan objekat bivšem vlasniku se vraća svojina na delu nepokretnosti u površini koja mu je oduzeta. Tim delom stiče aktivnu legitimaciju svako da može i da se obrati sudu, zatim, a državina mu se vraća na osnovu sporazuma ili sudske odluke, odnosno vlasnik uvećanog dela i bivši vlasnik mogu sporazumno regulisati svoje međusobne odnose na predmetnom objektu, gde se daje apsolutno široka mogućnost da oni koji su najpozvaniji da pre svega pokušaju da reše svoje međusobne odnose to regulišu bez obraćanja sudu, a ako se takav sporazum ne postigne, njihove međusobne odnose urediće nadležni sud.
Koleginica Vučković i ja smatramo da usvajanjem ovog amandmana se stiču uslovi da apsolutno svi odnosi koji mogu da se dese budu regulisani. Opet ilustracije radi, može da se desi da na malom objektu se nadzida ogroman objekat i da u tom smislu nema opravdanja da taj bivši vlasnik, da ne kažem šupice, postaje odjednom vlasnik višespratnice.
Isto tako, ne može da nam se desi ni da neko ko je imao objekat od 500 kvadrata, pa u međuvremenu se dozidaju još dva kvadrata ili jedne ili dve prostorije, da bivši vlasnik ne može da ostvari svoja prava. Zbog toga smatramo da upravo ovakvim amandmanom se u potpunosti predviđaju sve mogućnosti i na najpošteniji način se omogućava rešavanje svih međusobnih odnosa bivšeg vlasnika i onoga ko je uvećao objekat. Isto tako, daje se mogućnost, pre svega, sporazuma, ako ne, onda suda.
Samo bih još jednu stvar ukazao, mislim da je dobro da ovde to pomenemo, pošto se član 17. nadovezuje na član 16. U članu 16. ukazujem da u stavu 2. imamo negaciju na mestu gde ne bi trebalo da se pojavi negacija. Znači, obveznik vraćanja dužan je da u skladu sa ovim zakonom bivšem vlasniku vrati pravo svojine i državine na oduzetoj nepokretnosti, osim ako je objekat uvećan u smislu člana 17. ovog zakona. Znači, napisano je onako kako mi govorimo u narodu, a nije napisano onako kako bi gramatički trebalo da stoji. Mislim da bi to kod pravno-tehničke redakcije ovog teksta trebalo učiniti, naročito imajući u vidu smisao i član 16. i član 17. Predloga zakona, kao i ovih svih naših amandmana koje smo podnosili i na član 16. i na član 17.

Iskorišćeno je dva minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković ima reč.

Hvala.
Isto onako sitničavo kako zameram kada nam nekada uskratite vreme, sada ću tako sitničavo da se zahvalim što je ovaj amandman ušao u razmatranje, a ima jednu tehničku grešku jer piše novim stavom 4, a treba da bude novim stavom 3, tako da se zahvaljujem što o njemu uopšte raspravljamo.
Mi smo tražili stavom 3. da se razreši situacija kada je taj dograđeni deo neznatan i kada nije dograđena posebna jedinica, tako što bi pisao nov stav u kojem bi se reklo: "Ako je uvećanje objekta neznatno i nije dograđena posebna jedinica, bivši vlasnik postaje vlasnik i dograđenog dela objekta".
Takođe smo tražili da se umesto reči: "gabarita i volumena", koje su potpuno nepotrebno preciziranje u nekom građevinskom smislu, upotrebi reč: "objekat", tako da mislim da ova intervencija koju su kolege uradile u nekoj meri zadovoljava i naš zahtev. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 18. i član 18. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Mirko Munjić.

Dakle, ovo je amandman na naslov iznad člana 18. i član 18. Tražim da se ovaj naslov iznad ovog člana, kao i član 18. brišu. Normalno, to je principijelni stav SRS, kojim u stvari izražavamo naš stav, kao što je do sada već više puta rečeno, da smo principijelno protiv ovog i ovakvog zakona.
Dakle, u članu 18. vi se predvideli izuzetke od vraćanja u naturalnom obliku. Sada vi ovde nabrajate ukupno 10 izuzetaka kada se ne vraća pravo svojine na nepokretnosti. Kažem, ide to od jedan do 10, da ne nabrajam sve, to je ovde predviđeno. Međutim, gospodine ministre, ipak bih morao da kažem da Vlada i u ovom slučaju pokazuje određenu dozu licemerstva. Pokazaću vam samo na jednom primeru vezano za ovaj član, gde vi nešto niste predvideli.
Dakle, pored onih principijelnih svih razloga o kojima SRS čitav dan govori, reći ću vam i jedan, neka bude i formalno-pravne prirode. Niste predvideli jedan izuzetak od jednog oblika prava na nepokretnost, a to takođe niste predvideli u članu 2. gde nabrajate propise na osnovu kojih je imovina oduzeta.
Da li ste vi, gospodine ministre, i uopšte da li je Vlada čula npr. za Zakon o proglašenju opšte narodnom imovinom seoskih utrina, pašnjaka i šuma, zemljišnih, urbarijalnih i njima sličnih zajednica, kao i krajiških, odnosno graničarskih imovinskih opština? To je Narodna Republika Srbija donela 1948. godine, objavljeno u "Službenom glasniku Narodne Republike Srbije" pod brojem 1/48, a i kasnije nešto je izmenjen u toku 1955. godine.
Gospodine ministre, gospodo iz Vlade, hiljade hektara šuma oduzeto je seljacima ovim zakonom. Ali, znate li kojim seljacima? Oduzeto je onim seljacima u opštinama Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Sjenica, Kraljevo, Prijepolje itd. Taj izuzetak ne vidimo u članu 18. koji je predmet ovog zakona.
Kazaću vam, gospodo, da Josip Broz nije dao da se oduzimaju slavonske šume i oni taj propis nisu doneli. Pored toga, on nije dozvoljavao da se oduzimaju ni šume na teritoriji tadašnje Slovenije. Ali, ove šume oduzimane su na teritoriji Republike Srbije, i to u tada najsiromašnijim, a rekao bih i dan danas najsiromašnijim opštinama.
Što ne staviste i ovaj oblik oduzetog prava na nepokretnosti u ovaj predlog? Zašto se uporno sledi sva ta Brozovska politika, pa se kažnjavaju samo najsiromašniji, i to najsiromašniji srpski seljaci? Kad ste već tako dobri, zašto ne ispravite i ovu nepravdu? Zašto u ovom članu 18. niste predvideli i ovaj slučaj od izuzimanja? Nije vama u stvari stalo da se ispravi nepravda, nije ovoj vladi stalo ni ovim zakonom, ni drugim zakonima, koje podnosi u ovoj skupštini, da ispravi nepravdu, već se to radi iz sasvim drugih razloga.
Normalno je da mi to nećemo podržati. Ne pada nam na pamet da podržavamo neke lobiste Nemačke ili tamo neke druge, pod čijim lobiranjem u stvari vi i donosite ovaj zakon, a dalje osiromašenje građana Srbije, siguran sam, i mi u SRS čitav dan to ističemo, nastaviće se još više i donošenje i implementacijom ovog zakona. Hvala.