Mislim da je rešenje koje je poslanička grupa Napred Srbije predložila zaista jedno od najcelishodnijih rešenja za ovu vrstu izuzetaka od vraćanja u naturalnom obliku.
Mi smo naime predložili da tamo gde je neophodno da se koriste tuđe zgrade koje su sada predmet vraćanja, da se predvidi obeštećenje i to u razvojnom roku od tri do pet godina, za vlasnike zgrada koje su zaista neophodne onima koje ste vi izuzeli u stavovima 2, 3, 5. i 6. a za 7. ću reći posebno kako to izgleda.
Znači, mi smo predvideli da se na kraju teksta u svakom od ovih stavova gde nepokretnosti koje služe za obavljanje poslova i delatnosti, ustanova iz oblasti zdravstva, vaspitanja, obrazovanja, kulture, itd. izvrši naknada, odnosno obavezu da osnivač preduzeće ili preduzeće solidarno isplate obeštećenje u novcu, u roku od pet godina od dana pravosnažnosti rešenja o vraćanju nepokretnosti. Morate da priznate da zaista nije opterećujuća stvar. Takođe, i za tačku 5. i 6. za korisnike koji su tamo gde bi se narušila tehnološka održivost i funkcionalnost u obavljanju delatnosti određenog subjekta privatizacije, takođe da se isplati obeštećenje u novcu u visini utvrđenoj u skladu sa ovim zakonom.
Međutim, kada je reč o korišćenju u stavu 7. nepokretnosti u vlasništvu Republike Srbije namenjene za smeštaj stranih diplomatskih i konzularnih predstavništva, o čemu su govorile još neke kolege, takođe smo predvideli uslov da se takav objekat može zadržati ali pod uslovom da Republika ili korisnik objekta isplati obeštećenje u novcu u roku od tri godine od dana pravosnažnosti rešenja o vraćanju nepokretnosti.
Takođe, mi tražimo da stav 8. gde se pominje dvorski kompleks Dedinje kao onaj čiji je status utvrđen posebnim zakonom, ne može da bude takav izuzetak i da tu treba izbrisati reči gde su "izuzeta od vraćanja nepokretna kulturna dobra", a reći ću vam koje je naše obrazloženje. Znači, u toj tački 8) smatramo duboko nepravičnim da se nekome uskrati pravo na vraćanje njegove kuće zato što je on tu kuću tako lepo sazidao da je država ili neko u neko vreme odlučio da je proglasi kulturnim dobrom.
Sa druge strane, nema nikakvih pravnih prepreka da to kulturno dobro bude i u privatnoj svojini. Uostalom, morate učiniti da se uspostavi određeno pravilo koje važi za sve i da shvatite da u ovakvoj vrsti izuzetaka zaista može da dođe do zloupotreba takve vrste da u nekim od slučajeva, poput ovoga, naturalna restitucija zaista izgleda kao najpravednije rešenje.
Kad su u pitanju diplomatska i konzularna predstavništva, smatram da država domaćin nema obavezu da obezbedi prostorije već je to obaveza države koja upućuje predstavnika. Mi to vidimo i po velikim računima koje naša država plaća za svoje konzularne predstavnike u tim drugim zemljama ali, pošto smo naveli da vlasnike takvih objekata može da obešteti i Republika u ovom roku od tri godine, dajemo mogućnost da tamo gde Srbija ima takvu povlasticu u nekoj od stranih zemalja, ona može reciprocitet da primeni ali ne na teret vlasnika, nego ona može da izvrši isplatu te naknade.
Znači, pomenula bih još jedan slučaj, možda nije uputno ni korisno, ali zaista nije u redu i deluje malo licemerno, nedavno je bilo natpisa da je jedna od zemalja članica EU, donela rešenje o vraćanju zgrade u kojoj se nalazi ambasada Srbije, dobro, znate koja je to zemlja, i zahteva da se naša ambasada iseli iz te zgrade.
Sa druge strane, mi pod pritiskom jedne od takvih zemalja treba nekog od svojih građana da dovedemo u nezavidan, nepravedan, nepravičan položaj time što ćemo zbog neke strane zemlje, ambasade, konzularnog predsedništva, ne vratiti zemlju tom građaninu. O svemu ovome morate da vodite računa i što rekli naši stari, što je za u kuću ne nosi se ni u crkvu. U tom smislu građani Srbije i potreba da se oni obeštete jesu na prvom mestu. Što ne znači, da treba ugroziti odnose zemalja koji nam pružaju pomoć, podršku, itd. Ali, ne treba plaćati preskupo i na teret građana Srbije. Hvala.