Ovaj amandman je nekako u duhu amandmana koji smo i mi podneli i onda je sasvim logično da bi mi ovakav amandman podržali, iz jedne proste činjenice.
Mi smo imali proces privatizacije pre restitucije i to je ogromna imovina koja je na razno razne načine oduzeta njenim originalnim vlasnicima, privatizovana i nemoguće je više povratiti.
Sada imamo imovinu koja nije privatizovana, a tačka 6) stava 1. u velikoj meri onemogućava da se i ta imovina vrati. Evo zbog čega, recimo, ako je u pitanju mlin, uglavnom su mlinovi, sa nebrojeno vlasnika sam se sreo koji su radili projekte najčešće u Nemačkoj, generacije su pravile moderne mlinove i onda bi sada kada treba da im vratimo mi, onda ova tačka 5) to onemogućava, jer bi se narušila ekonomska, odnosno tehnološka održivost u funkcionisanju pretežne delatnosti nekog preduzeća u čijem je sastavu mlin.
Ako je u pitanju klanica, pa preduzeće pored klanice koja je oduzeta nekom vlasniku i prerađuje meso. Ovaj član onemogućava da se vrati i prerada, ako je prerada jedna deo koji je oduzet ili klanica ako je klanica taj deo koji je oduzet, jer jedno i drugo narušava funkcionisanje preduzeća.
Prema tome, nisam siguran da je bila namera zakonodavca i nisam siguran da je bila namera da se ne vrati ovo, ali mislim da je ovo prepreka za vraćanje i zbog toga imamo mi vremena da se interveniše i sa ispravkom i da Vlada interveniše itd, jer zaista ovo ovako, kako je ostavljeno, mislim da će vraćanje biti izuzetak.
Vraćanje po ovom zakonu bi trebalo da bude pravilno, jer je ovo zakon o vraćanju, ovo nije zakon o ne vraćanju, pa u nekim izuzecima vraćamo imovinu.
Zbog toga mislim da zaista treba da ponedeljka dobro razmisliti i naći neki modalitet da vraćanje bude pravilno.
Dva minuta i 40 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 19. i na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 20. i na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Milan Stanimirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Mojsilović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Žika Gojković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.
U pitanju je pravni položaj zakupca nepokretnosti koji je predmet vraćanja. Mi amandmanom predlažemo da se stav 2, 3, 4. i 5. brišu evo iz kog razloga.
U stavu 1. kaže se da zakupac nepokretnosti koji je predmet vraćanja ima pravo da koristi nepokretnost za obavljanje svoje delatnosti, ali ne duže od dve godine, a za poljoprivredno zemljište tri godine od izvršnosti rešenja o vraćanju imovine, s tim što se bivši vlasnik i obveznik mogu i drugačije sporazumeti, što je u nekoj meri razumljivo zarad pravne sigurnosti.
Ako uzmemo da će postupak vraćanja imovine trajati nekoliko godina, onda imamo rok od dve i tri godine, znači to će biti šest ili sedam godina.
Ovde je trebala da stoji i odredba da pravo na zakupninu treba u tom periodu od dve i tri godine da ubira vlasnik kome se vraća ta imovina. Međutim, u stavu 2. - izuzetno za višegodišnje zasade i vinograde koji su na dan stupanja na snagu ovog zakona stariji od tri godine, zakupac poljoprivrednog zemljišta ili lice koje je do donošenja rešenja o vraćanju imovine bivšem vlasniku, a najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, ima zaključen ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta po osnovu prava prečeg zakupca, ima pravo da koristi poljoprivredno zemljište do 20 godina za višegodišnje zasade, odnosno do 40 godina za vinograde.
Ako proces vraćanja imovine traje nekoliko godina i ako vlasnik imovine, pored ovih blizu 70 godina, nije koristio tu imovinu, još 40 godina ne može da je koristi zato što je ona u zakupu. Pa, to je period od preko sto godina. Do tada će opet izumreti neka generacija itd. i opet ćemo naneti neku nepravdu. Zato mislimo da je neopravdano da se predloženim rokom od 20 i 40 godina ograniči pravo svojine kao apsolutnog prava u korist prava zakupa kao relativnog prava.
Osnove svojinsko-pravnih odnosa, svojina kao apsolutno pravo, deluje prema svima i u sebi ima, kako Rimljani kažu – pravo i da se izdaje u zakup i da se raspolaže i da radite sa svojom stvari šta god hoćete i onda to kao apsolutno pravo u sebi apsorbuje i relativno pravo koje je pravo zakupa i mnogo je jače pravo. Zato mislimo da ovaj rok od 20 i 40 godina je apsolutno neprimeren.
Predlagač zakona je rekao u načelnoj raspravi da nije cilj ovog zakona da se nanesu nove nepravde, već je cilj da se isprave već nanete nepravde i zbog toga još jednom molim da se i o ovome razmisli u strahu našem da ćemo i sa ovim naneti još nepravde.
Pošto sam podneo amandman na isti član zakona, radi se o ponovnom narušavanju pravne sigurnosti i uvereni smo da će posledica jednog ovakvog konfuznog rešenja koje je primenjeno u ovom članu biti obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. To je jedini način da se zaštite prava ovih zakupaca. Sigurno znate da postoje zakupi koji traju 99 godina, zaključeni su na 99 godina, tako da će doći do jedne vrste pravne konfuzije i jedne vrste pravne nesigurnosti koja sigurno nije bila namera zakonodavca, ali to je potpuno realno i to će se potpuno realno desiti jer ovaj član je potpuno neprimenljiv, kao i drugi članovi zakona i zato smo u potpunosti, ne samo što se tiče ovog člana, nego i što se tiče svih članova ovog zakona, u potpunosti protiv. Smatramo da se radi o zakonu koji je neprimenljiv od prvog do zadnjeg člana.
Šta će se desiti kada se ti zakupci iz ovog člana obrate Evropskom sudu za ljudska prava? Njihovi zahtevi će biti još produženi jer, sigurno znate, obavljali ste funkciju ministra pravde, da je i Evropski sud za ljudska prava u potpunosti zagušen predstavkama i da ima negde oko 200.000 nerešenih predmeta samo u ovoj godini. Dakle, radi se o jednom sudu koji neće biti u stanju da reši problem iz ovog člana. Prema tome, ni u domaćem zakonodavstvu, ni u stranom zakonodavstvu zakupci neće moći da dođu do svojih prava. Dakle, jedno potpuno nepravedno rešenje, rešenje koje šteti pravnom sistemu Republike Srbije, pravne sigurnosti i pokazuje da je zakon neprimenljiv i mi smo zato verovatno jedina stranka koja je u potpunosti protiv ovoga predloga zakona koji je neprimenljiv. Zahvaljujem.
Iskorišćeno je dva minuta od vremena predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Zoran Šami, Milan Lapčević, Radojko Obradović, Milica Radović i Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Šami. Izvolite.
Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Znate, ima nešto vrlo interesantno u ovom zakonu. Ako vidite neki kratak član, taj član se bavi pravima bivših vlasnika, a ako vidite neki mnogo dugačak član, on se bavi uskraćivanjem prava bivših vlasnika. Član 18. skoro cela strana, član 20, o kojem sada pričamo, pola strane. Dolazi posle član 22. koji se bavi time kome se zemljište ne vraća – cela strana. Tako mogu da vam nabrajam do kraja zakona.
Onaj ko je pisao ovaj zakon, u pravom smislu pisao, znamo ko je predlagač, verujte mi, ima neki problem u glavi. Biće da su to nečiji unuci ili praunuci.
Što se tiče našeg amandmana na član 20. on je praktično isti kao amandman gospodina Gojkovića. Tražimo da se brišu stavovi 2, 3. i 4.
Ne bih da čitam ono što je malo pre gospodin Čikiriz čitao, ali poenta je u tome da ako se radi o nekim zasadima i vinogradima, e onda će pravi vlasnik moći da stupi u posed, a ovo je izdato u zakup tek nakon 40 godina. Posle 70 ili 65 godina procedure koja će sada još da traje nekoliko godina, e onda još narednih 40 godina neće da stupi u posed.
Stavite odmah u prelaznim odredbama da će zakon početi da se primenjuje u 22. veku i u redu je stvar i da završimo posao.
Razmislite o onome što sam primetio, onaj ko je ovo pisao ima problem u glavi, ozbiljan problem. Ima problem sa vraćanjem imovine koje je oteta 1945, 1946, 1947. godine, kad god hoćete. Hvala.
Vrlo kratko, samo da dodam. Neshvatljivo je i ovo je još gore od izuzetaka za povraćaj u naturi. Onaj, kome ne damo nazad u naturi, dobiće tih bezveznih 5.000, 6.000, 7.000 evra za imovinu koja mu vredi milion. To hoćete da uradite. To je poenta ovog zakona. Ovde će te mu, kao, vratiti to što mu dugujete to zemljište. Završili ste posao sa njim, a zato što neko ima višegodišnje zasade na tom zemljištu, pa tu činjenicu poštujemo, ima da ga ovaj trpi na svom zemljištu 40 sledećih godina. Da li ste vi normalni?
Ovo ide u javnom prenosu, direktnom prenosu. Neka ljudi čuju šta vi radite i šta pišete.