TRINAESTO VANREDNO ZASEDANJE, 23.09.2011.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TRINAESTO VANREDNO ZASEDANJE

4. dan rada

23.09.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:15 do 21:35

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Minut i 30 sekundi iskorišćeno od vremena predsednika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Janković i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papauga i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Miroslav Markićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 21. i član 21. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naziv odeljka 2. naslov iznad člana 22. i član 22. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Milovan Radovanović.

Milovan Radovanović

Srpska radikalna stranka
Naziv odeljka 2. – vraćanje podržavljenog građevinskog zemljišta i naslov iznad člana 22. koje se zemljište ne vraća, zamolio bih predstavnika Vlade, gospodina ministra Petrovića. Znam, gospodine ministre, da je vama ovde u sali najviše potrebno pažnje i koncentracije da pratite šta narodni poslanici izlažu i da procenite, gde ima opravdanosti i u tim slučajevima, eventualno, prihvatiti od predložene amandmane.
Ovom prilikom bih vas zamolio, obzirom da ne zbog javnosti hoću da obrazložimo opravdanost podnetog amandmana ispred SRS, nego hoću vama kao predstavniku Vlade i ministru u Vladi da ukažem na određene nelogičnosti i kontradiktornosti u članu 22. na koji sam podneo amandman i predložio da se on briše. Molim vas, pratite me.
U članu 22. piše – predmet vraćanja u smislu ovog zakona jeste građevinsko zemljište u javnoj svojini Republike Srbije, AP ili jedinica lokalne samouprave, kao i građevinsko zemljište u državnoj, društvenoj, odnosno zadružnoj svojini. Kasnije ću o stavu 2. Ovaj član 22. ima 27 stavova, ali ću se osvrnuti samo na prvi i drugi stav.
Predmet vraćanja u smislu stava 1. ovog člana jeste građevinsko zemljište u javnoj svojini Republike Srbije koji još uvek nemamo. Vi pretpostavljate da je već donet zakon o javnoj svojini, a nije. Verovatno ćete ga usvojiti narednih dana, pa ćemo imati javnu svojinu. Sada dok raspravljamo o ovoj materiji i ovom predlogu zakona, još uvek nemamo javnu svojinu, kako ni Republike Srbije, tako ni AP, gradova i opština.
Međutim, nije samo to u pitanju. Naveli ste – kao građevinsko zemljište u državnoj, društvenoj i zadružnoj svojini. Sada prema članu 2. još uvek Predloga zakona o javnoj svojini, kaže se – javna svojina može biti državna, pokrajinska, opštinska i gradska. Ovde imamo, posle eventualnog usvajanja Predloga zakona o javnoj svojini, da u ovom zakonu stoji, u istom stavu, postojanje javne svojine Republike Srbije i građevinsko zemljište u državnoj svojini, što je isto. Isto je. Javna svojina prema članu 2. zakona o javnoj svojini je državna svojina.
Međutim, postoji još jedna kontradiktornost. Usvajanjem zakona o javnoj svojini, postoji društvena i zadružna svojina koju ste predvideli u stavu 1. člana 22. Zakon o javnoj svojini predviđa samo tri oblika javne svojine – državnu, pokrajinsku, opštinsku i građevinsku. Znači, nema društvene i zadružne svojine. To su te dvostruke i trostruke nelogičnosti i kontradiktornosti na koje sam hteo da vam ukažem i skrenem pažnju, ne zbog amandmana nego zbog zakona.
Opravdanost mog amandmana, kojim sam tražio da se briše ovaj član 22. verujem da je i vama očigledan i opravdan.
Zbog vremena, osvrnuću se i na stav 2, gde se kaže – ne vraća se izgrađeno građevinsko zemljište, ako ovim zakonom za pojedine situacije i slučajeve nije drugačije određeno. Iz konstatacije vidimo da nije određeno i nema potrebe da ove reči – ako ovim zakonom za pojedine slučajeve nije drugačije određeno. Da jeste, trebalo bi da stoji – osim u slučajevima iz člana tog i tog ovog zakona, jer precizno upućuje na neku odredbu određenog člana ovog zakona gde su ti slučajevi predviđeni.
Gospodine ministre, znam da ste po struci pravnik i znam da ćete da me razumete i u tom pravničkom smislu. Pitam vas u vezi ovog člana 22. i podnetog amandmana – da li mogu da budu predmet vraćanja poslanički mandati SRS koje ste oteli i dali vanparlamentarnoj tajkunskoj stranci koje vode najkorumpiraniji političari današnjice, "Gandi" iz Bajčetine…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, mislim da je, ne jednom upozoreno da ne možete da se rugate proceduri i odredbama Poslovnika Narodne skupštine. Ne možete da smatrate da vam je to dozvoljeno samo zato što imate politički stav. Nije vam dozvoljeno.)
Da li imam prava na repliku?
(Predsedavajuća: Nemate prava ni na kakvu repliku. Kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine. Upozoreni ste, pred izricanje mere opomene.
Možete da nastavite, pošto imate vreme poslaničke grupe. Izvolite.
Prijavite se. Imate vreme poslaničke grupe i to vreme se troši na pretres u pojedinostima o zakonu.)
Pitao sam gospodina ministra vezano i za amandman i za član zakona, a i po struci je gospodin ministar pravnik i znam da ima valjano i validno obrazloženje u vezi mog pitanja.
(Predsedavajuća: Dva minuta i 30 sekundi, želite li i dalje da nastavite? Izvolite.)
Zamolio bih, ne samo gospodina ministra, sada konkretno o amandmanu, nego i gospodina Srđana Mikovića koji nije tu, da odgovore o ovim nelogičnostima i kontradiktornostima koje sam naveo i koji postoje u stavu 1. člana 22. na koji sam podneo amandman.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dva minuta i 45 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Dušan Petrović.
...
Demokratska stranka

Dušan Petrović

Verovatno niste bili tu, jer sam na to pitanje odgovorio, gospodin Krasić je sličnu stvar otvorio. Istina je, u ovom trenutku nije stupio na snagu zakon o javnoj svojini, a naravno, ne može da stupi na snagu dok ne bude usvojen u parlamentu i posle toga objavljen u "Službenom glasniku", da mi nemamo javnu svojinu kao kategoriju i institut u našem pravnom poretku.
Ovaj zakon je napisan, poslat ovde u proceduru, u istom paketu kada i zakon o javnoj svojini. Pretpostavka je zakonopisca i Vlade, koja je predlagač ovog zakona, da ukoliko budu usvojeni ova dva zakona, da će oni biti u svojini u isto vreme će biti objavljeni u "Službenom glasniku". Takođe, stupiće na snagu u isto vreme. Onda će sve ovo o čemu ste vi govorili, dobiti potpuno jasan pravni smisao.
To je jedna vrsta tehnike i procedure koja je ovde u skupštini morala biti razrešena, jer ulazimo u jedan sasvim, i to je potpuna istina, nov sistem što se tiče javne svojine. Mislim da se polako zaokružuje svojinska reforma u zemlji, koja će biti, nadam se, završena kada ova skupština usvoji zakonik o svojini i stvarnim pravima. Nadam se da će se to uskoro naći na dnevnom redu.
Kada iz tog ugla pogledate ovaj član, onda on dobija smisao, jer postoji određeno vreme koje je potrebno da se izvrši preraspodela sadašnje državne svojine, čiji su korisnici Republika Srbija, AP, lokalne samouprave, pa da oni postanu i da budu upisani u zemljišne knjige kao titulari javne svojine. U tom vremenu će postojati državna svojina, jer to ne može da se uradi za jedan dan.
Takođe, zakon o javnoj svojini neće sam po sebi dovesti do iščeznuća društvene i zadružne svojine. Društvena svojina će nestati kada bude završen proces privatizacije, na ovaj ili onaj način, ili kada u stečajnim postupcima preduzeća koja su titulari društvene svojine budu pronašli nove vlasnike. Slična stvar je i sa zadružnom svojinom. Nadam se da će ova skupština vrlo brzo postupati u proceduri po Zakonu o zadrugama, pa će i taj segment svojine dobiti takođe obrazloženje.
Oko stava 2. ovog člana, očigledno je da on definiše da se u stvari radi o neizgrađenom građevinskom zemljištu i to će biti predmet vraćanja. Što se tiče izgrađenog građevinskog zemljišta, ono je uređeno u Zakonu o planiranju i izgradnji. O tom zakonu ste vi više puta ovde odlučivali u poslednjih nekoliko godina i tu se nalazi jedan vrlo složen sistem odredaba koje uređuju status, režim, promenu režimu izgrađenog građevinskog zemljišta i zbog toga je na ovakav način koncipiran član 22.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Žika Gojković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

Za evropsku Srbiju
Zarad javnosti, samo ću reći par stvari. Naravno da ova vlada nije učinila nepravde koje pokušava da ispravi i da mi u potpunosti za to imamo razumevanje. Imamo razumevanje u potpunosti i za činjenicu da je skoro 70 godina posle oduzimanja te imovine, što se tiče građevinskog zemljišta, ono u najvećoj meri promenilo svoju namenu. Naši gradovi, varoši itd. u potpunosti drugačije izgledaju i jako je malo građevinskog zemljišta koje može da se vrati.
Pored toga, kao što je i ministar rekao, nama je potreban novi zakon o svojinsko-pravnim odnosima. Jer, Zakon o planiranju i izgradnji je u velikoj meri zakuvao čorbu što se tiče vraćanja građevinskog zemljišta. Zbog toga smo mi predložili da se ove odredbe brišu, jer brisanje nastaje usled odsustva substitucije. Čini mi se da bi substitucija u velikoj meri rešila ova pitanja oko građevinskog zemljišta, a bojim se ovako kako je predloženo, da li može. Pogledajte Beograd, 1945. godine je imao nekoliko desetine hiljada stanovnika a sada ima dva miliona stanovnika. Građevinsko zemljište je tada sasvim drugačije izgledalo, na mnogim mestima gde su bile oranice, vinogradi, kukuruzi itd. sada su čitava naselja. To nije slučaj samo u Beogradu, to je slučaj u celoj Srbiji.
Zbog svega toga, u potrazi za tim rešenjima da nekako obeštetimo vlasnike građevinskog zemljišta, mi smo predložili ovo rešenje, svesni činjenice da će ono imati tešku prolaznost upravo zbog Zakona o planiranju i izgradnji. Čini nam se da veliki deo rešenja leži upravo u substituciji. Ovaj zakon nije krenuo tim putem. Tačno je da su mnoge zemlje imale substituciju, neke nisu, ali, Hrvatska je samo u četiri godine primene tog zakona imala šest izmena zakona. Sigurno je da ćemo, kad počne da se primenjuje ovaj zakon, svi imati punu svest o tome koje sve prepreke nam stoje na putu povratka imovine koje sada ne vidimo i ja verujem da ćemo, ako ne sada kada izglasamo ovaj zakon, a ono u nekoj novoj raspravi, sa nekim novim argumentima svih nas, naći rešenje za povraćaj građevinskog zemljišta.
Ovako kako sada stvari stoje, jako će malo građevinskog zemljišta biti vraćeno vlasnicima, zbog privatizacije, zbog Zakona o planiranju i izgradnji, zbog činjenica da naši gradovi i naselja izgledaju totalno, totalno drugačije u odnosu na period kad je to zemljište oduzimano.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je tri minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Simo Vuković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Esad Džudžević i Bajram Omeragić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Zoran Šami, Milan Lapčević, Radojko Obradović, Milica Radović i Aleksandar Pejčić.
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Amandman na član 22, a član 22. predviđa koje se zemljište sve ne vraća, je vrlo sličan amandmanu koji je predložio poslanik iz SPO. Mi ćemo podržati i taj amandman.
Kada pogledamo šta sve može da bude izuzetak od vraćanja kada je zemljište u pitanju, onda je jasno šta je intencija zakona. Intencija je, u stvari, da vraćanje u naturi i ne bude. Jer, kako može planski dokument da bude osnov da se zemljište ne vrati? Planski dokument predstavlja samo plan u perspektivi šta će na nekom zemljištu biti i to ni na koji način ne može tuđom svojinom da se reguliše.
U državi se planski dokumenti i javne površine realizuju tako što se primeni Zakon o eksproprijaciji, pa ako je nešto predviđeno za javnu površinu, onda se to zemljište trebalo vratiti vlasniku, a kada se to bude privodilo nameni, onda kroz Zakon o eksproprijaciji, uz tržišnu naknadu, država može vrlo lako da realizuje taj posao.
Dalje je zakonom predviđeno da čak i neizgrađeno zemljište, ako je izdata lokacijska dozvola, a lokacijska dozvola je izdala na nečemu što očigledno nije svojina toga koji jeste, nego postoji bivši vlasnik, tako da ni to ne može da bude osnov. Dalje, uredbom o merama za podršku građevinskoj industriji - a na koji način država kroz tuđu svojinu ili tuđom svojinom može da rešava probleme u građevinskoj industriji?
Ono što mora da bude rezultat primene ovog zakona je, s jedne strane, otklanjanje nepravde koja je napravljena u našoj zemlji pre 60-70 godina, ali, druga stvar, da posledica primene ovog zakona bude da će od sada pa zauvek u ovoj zemlji privatna svojina biti poštovana, na svakom mestu i na svakom koraku. A to može da bude samo ako država radi svoj posao, a ne da kroz tuđu svojinu i nešto što je oduzeto nepravedno ljudima da se tako rešavaju problemi građevinske industrije, prostornog planiranja ili bilo čega drugog.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 22. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Mićo Rogović

Napred Srbijo
Neću dugo oduzimati vremena na ovom članu i amandmanu SNS, iz razloga što je ovo već predmet diskusije mojih prethodnika.
Moram da vas podsetim na činjenicu da je u vlasništvu države Srbije 40 puta više šumskog zemljišta, 20 puta više građevinskog zemljišta i preko 40% više poljoprivrednog zemljišta nego u rukama ljudi ili njihovih pravnih naslednika koji potražuju svoju imovinu. Sama ta konstatacija i činjenica i obećanje koje ste vi dali, dosta ljudi iz vladajuće koalicije, mnogo teško zvuči, zaista. To mislim najiskrenije, ali, tako jeste. Nema politike u ovome što pričam.
Deo ljudi je i 50-ih godina dobio neke obveznice koje su vremenom postale bezvredne. Nadam se da ove neće postati bezvredne, s obzirom i na valutu i na sve ostalo. Ali, ova činjenica i situacija oko procenta vlasništva, i zemljišta, i poljoprivrednog, i građevinskog i šumskog, govori da je makar stav 4. spornog člana 22. mogao da se briše, a to su određeni planski dokumenti, razvojni dokumenti, master planovi. I sam sam bio učesnik nekih master planova određenog područja i verujte mi da se na toj teritoriji nije mrdnulo od papira, i to zaista nije razlog da ovaj stav 4. stoji, makar i on u delu spornosti samog člana 22. mogao da se eliminiše.
Zbog toga smo podneli amandman. Bez obzira na spomenute zakone o kojima je pričao gospodin Čikiriz i moji prethodnici, makar stav 4. pomenutog člana 22. mislim da bi rešio deo problema iz ove oblasti i ne bio na teret građana Srbije i budžeta Republike Srbije i situacije da građani Srbije pune budžet Republike Srbije. Zahvaljujem.