Naziv odeljka 2. – vraćanje podržavljenog građevinskog zemljišta i naslov iznad člana 22. koje se zemljište ne vraća, zamolio bih predstavnika Vlade, gospodina ministra Petrovića. Znam, gospodine ministre, da je vama ovde u sali najviše potrebno pažnje i koncentracije da pratite šta narodni poslanici izlažu i da procenite, gde ima opravdanosti i u tim slučajevima, eventualno, prihvatiti od predložene amandmane.
Ovom prilikom bih vas zamolio, obzirom da ne zbog javnosti hoću da obrazložimo opravdanost podnetog amandmana ispred SRS, nego hoću vama kao predstavniku Vlade i ministru u Vladi da ukažem na određene nelogičnosti i kontradiktornosti u članu 22. na koji sam podneo amandman i predložio da se on briše. Molim vas, pratite me.
U članu 22. piše – predmet vraćanja u smislu ovog zakona jeste građevinsko zemljište u javnoj svojini Republike Srbije, AP ili jedinica lokalne samouprave, kao i građevinsko zemljište u državnoj, društvenoj, odnosno zadružnoj svojini. Kasnije ću o stavu 2. Ovaj član 22. ima 27 stavova, ali ću se osvrnuti samo na prvi i drugi stav.
Predmet vraćanja u smislu stava 1. ovog člana jeste građevinsko zemljište u javnoj svojini Republike Srbije koji još uvek nemamo. Vi pretpostavljate da je već donet zakon o javnoj svojini, a nije. Verovatno ćete ga usvojiti narednih dana, pa ćemo imati javnu svojinu. Sada dok raspravljamo o ovoj materiji i ovom predlogu zakona, još uvek nemamo javnu svojinu, kako ni Republike Srbije, tako ni AP, gradova i opština.
Međutim, nije samo to u pitanju. Naveli ste – kao građevinsko zemljište u državnoj, društvenoj i zadružnoj svojini. Sada prema članu 2. još uvek Predloga zakona o javnoj svojini, kaže se – javna svojina može biti državna, pokrajinska, opštinska i gradska. Ovde imamo, posle eventualnog usvajanja Predloga zakona o javnoj svojini, da u ovom zakonu stoji, u istom stavu, postojanje javne svojine Republike Srbije i građevinsko zemljište u državnoj svojini, što je isto. Isto je. Javna svojina prema članu 2. zakona o javnoj svojini je državna svojina.
Međutim, postoji još jedna kontradiktornost. Usvajanjem zakona o javnoj svojini, postoji društvena i zadružna svojina koju ste predvideli u stavu 1. člana 22. Zakon o javnoj svojini predviđa samo tri oblika javne svojine – državnu, pokrajinsku, opštinsku i građevinsku. Znači, nema društvene i zadružne svojine. To su te dvostruke i trostruke nelogičnosti i kontradiktornosti na koje sam hteo da vam ukažem i skrenem pažnju, ne zbog amandmana nego zbog zakona.
Opravdanost mog amandmana, kojim sam tražio da se briše ovaj član 22. verujem da je i vama očigledan i opravdan.
Zbog vremena, osvrnuću se i na stav 2, gde se kaže – ne vraća se izgrađeno građevinsko zemljište, ako ovim zakonom za pojedine situacije i slučajeve nije drugačije određeno. Iz konstatacije vidimo da nije određeno i nema potrebe da ove reči – ako ovim zakonom za pojedine slučajeve nije drugačije određeno. Da jeste, trebalo bi da stoji – osim u slučajevima iz člana tog i tog ovog zakona, jer precizno upućuje na neku odredbu određenog člana ovog zakona gde su ti slučajevi predviđeni.
Gospodine ministre, znam da ste po struci pravnik i znam da ćete da me razumete i u tom pravničkom smislu. Pitam vas u vezi ovog člana 22. i podnetog amandmana – da li mogu da budu predmet vraćanja poslanički mandati SRS koje ste oteli i dali vanparlamentarnoj tajkunskoj stranci koje vode najkorumpiraniji političari današnjice, "Gandi" iz Bajčetine…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, mislim da je, ne jednom upozoreno da ne možete da se rugate proceduri i odredbama Poslovnika Narodne skupštine. Ne možete da smatrate da vam je to dozvoljeno samo zato što imate politički stav. Nije vam dozvoljeno.)
Da li imam prava na repliku?
(Predsedavajuća: Nemate prava ni na kakvu repliku. Kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine. Upozoreni ste, pred izricanje mere opomene.
Možete da nastavite, pošto imate vreme poslaničke grupe. Izvolite.
Prijavite se. Imate vreme poslaničke grupe i to vreme se troši na pretres u pojedinostima o zakonu.)
Pitao sam gospodina ministra vezano i za amandman i za član zakona, a i po struci je gospodin ministar pravnik i znam da ima valjano i validno obrazloženje u vezi mog pitanja.
(Predsedavajuća: Dva minuta i 30 sekundi, želite li i dalje da nastavite? Izvolite.)
Zamolio bih, ne samo gospodina ministra, sada konkretno o amandmanu, nego i gospodina Srđana Mikovića koji nije tu, da odgovore o ovim nelogičnostima i kontradiktornostima koje sam naveo i koji postoje u stavu 1. člana 22. na koji sam podneo amandman.