Predlažemo novi član 29a gde opisujemo postupak vezan za supstituciju, odnosno zamenu koju smo predvideli članom 4.
Ja ću vam pročitati član 29a: "Ukoliko obveznik vraćanja ne može vratiti bivšem vlasniku istu oduzetu imovinu u naturalnom obliku, obveznik vraćanja je dužan da bivšem vlasniku nadoknadi tu imovinu u vidu druge odgovarajuće imovine (zamene). Zamena sa obavlja ustupanjem imovine iste vrste, istog oblike i stanja u kome je bila imovina, a koja se ne može vratiti.
Ako se imovina ne može vratiti u celini ili se ne može zameniti u celini, moguće je delimično vraćanje, odnosno delimična zamena, a za vrednosti imovine koja nije mogla biti ni vraćena, ni zamenjena, a razlika u vrednosti se isplaćuje bivšem vlasniku u tržišnoj vrednosti te imovine. Na postupak zamene shodno se primenjuju pravila propisana za vraćanje imovine, pri novčanom obezbeđivanju utvrđenim ovim zakonom".
Predlagač zakona beži od supstitucije, a ja ću ponoviti ono što smo mi već kazali kada smo branili amandman na član 4. da prema shvatanju poslanika DSS na ovaj način se samo povećava obim naturalnog vraćanja imovine, da od toga imaju koristi i bivši vlasnici kojima je oduzeta imovina, ali i naša država.
Posle ćemo malo raspravljati i analizirati o tome zašto nećete da prihvatite ovo, a meni je jasno zašto nećete.
Naime, zašto imamo koristi? Prvo, najveći broj potražioca bivše imovine potražuje poljoprivredno zemljište. Poljoprivrednog zemljišta, hvala Bogu, u Srbiji u državnom vlasništvu ima dovoljno. Poljoprivredno zemljište je poljoprivredno zemljište.
Dalje, ako negde neće moći nešto da se vrati, to je upravo kod poljoprivrednog zemljišta. Jedan dobar deo oduzetog poljoprivrednog zemljišta su sada centri gradova. Naveo sam primer da sam se kao dete u centru Dušanovca igrao u kukuruzima, a sada tog kukuruza nema u centru Dušanovca, ali ima kukuruza 10 kilometara dalje.
Naravno da nećemo vratiti zemlju gde je sada izgrađena petospratnica, ali možemo dati čoveku drugu njivu.
Dakle, ako je reč o oduzetim stanovima koji se ne mogu vratiti jer su se milion puta preprodavali, poslednji vlasnik plaća punu cenu, dakle ne mogu se vratiti, zašto država ne bi izgradila određen broj stanova? To je mnogo jeftinije nego da mu se vraća novac. Ako je stan vredeo 100.000 evra, država za 25.000 evra može da sazida isti takav stan, usput još povećava stanogradnju itd, zapošljava ljude, dakle rešava svoje druge državne probleme. To bi bilo potpuno isplativo.
Umesto toga, šta vi nudite? Nudite kobajagi naturalnu zamenu, ali raspravljajući o poslednjih petnaestak članova, manje više, sve vreme raspravljamo o izuzecima, šta se sve ne može vratiti, pa je spisak toga šta se sve ne može vratiti i pod kojim uslovima se ne može vratiti ogroman. Drugim rečima, vama je cilj da što manje imovine vratite u naturalnom obliku, a da što veći broj te imovine da isplaćujete obeštećenje tzv. O tome će biti reči u sledećem članu, pa će o tome govoriti nešto više gospodin Aligrudić. Zašto to radite? Zato što ste rekli – naš plafon je dve milijarde evra, pa vi sada tražite šta god hoćete i koliko god hoćete, mi ćemo isplatiti dve milijarde evra. Da li znate šta je dve milijarde evra na 100.000 zahteva? To je u proseku 20.000 evra po glavi, a mi među onima koji potražuju svoju imovinu imate ljudi koji potražuju po 10, 15 stanova, kuća itd. Vi ćete ih staviti u razmeru, pa ćete im platiti između 20.000 i 25.000 i kazaćete – evo sada ste namireni. Da li stvarno mislite da će ljudi misliti da su namireni?
Nije zakon koji je ponuđen dobronameran. Neće da reši problem. Zakon je loš, gospodine Petroviću, i licemeran. Znate, ili će jedna prva odgovorna vlast koja se bude napravila u ovoj zemlji i ovaj zakon, kao i onaj sledeći zakon o kome ćemo raspravljati kasnije, će morati na žalost da baci u đubre i da piše novi, a dotle će onaj broj 200.000 nerešenih predmeta u Strazburu verovatno da uvećamo za 100.000 novih samo iz Srbije, što će biti jako dobra agenda za naše evropske ciljeve i evropske integracije i jako dobra preporuka. Drugim rečima, u pripremi je nova pljačka već opljačkana i to je ovaj zakon. Zahvaljujem.