Gospođo predsedavajuća, i ovo je amandman koji, kao i ovi prethodni amandmani, se odnosi na to da se, osim vraćanja direktno imovine i osim plaćanja naknade, uvede međustepen, a to je supstitucija ili zamena imovine. Mi smo u obrazloženju napisali da predlažemo taj amandman zato što to odgovara i bivšim vlasnicima, ali i državi. Sad ću to da obrazložim.
Naime, jasno je da ima mnogo situacija kada se autentična imovina ne može vratiti, kao, na primer, poljoprivredno zemljište. Čovek je imao njivu na Dušanovcu. Tamo je sada petospratna kuća, centar grada praktično, jer njiva na Dušanovcu više nema. Ne vidim razlog zašto se čoveku ne može ponuditi pet ili deset kilometara dalje druga njiva. Njiva zaraslih u korov ova država ima koliko god hoćete u svom vlasništvu. Ne vidim zašto se jednostavnom supstitucijom to ne može vratiti.
Drugo, stanovi. Čovek je bio vlasnik stana, taj stan je oduzet kad je oduzet, a u međuvremenu je promenio pet-šest puta vlasništvo. Poslednji vlasnik ga je verovatno kupio za realnu vrednost, platio, i ne možete mu, naravno, oduzeti pravo da stanuje u stanu koji je legalno kupio. Ali, zašto država ne bi bivšem vlasniku ponudila drugi stan? Neka stan, recimo, košta sto hiljada evra, pa umesto da mu plati sto hiljada evra, država za 25 hiljada evra može da sazida nov stan. Može tako da sazida novih osam hiljada stanova, koliko je, otprilike, oduzeto. Time će, prvo, da uštedi sama sebi pare, odnosno da uštedi pare poreskih obveznika, a istovremeno da podstakne stanogradnju, što je, naravno, u interesu države, da zaposli ovu vojsku nezaposlenih ljudi. Mnogo je jeftinije za državu da gradi namenski stanove, da bi bili vraćeni bivšim vlasnicima, nego da im isplaćuje novac, pogotovo ako je taj novac neadekvatno obeštećenje. O tome ćemo kasnije govoriti.
Umesto svega toga, za sve ove amandmane dobili smo odgovor da se oni odbijaju jer su suprotni konceptu zakona. U tome i jeste stvar, što je koncept zakona pogrešan. Koncept zakona je pogrešan, gospodo. Taj zakon, ja sam rekao, ne valja ništa, on je loš i licemeran, jer mi kobajagi hoćemo da rešimo problem, a zapravo svi su svesni da ga nećemo rešiti. Vi ćete nekome kome je oduzeta imovina koja vredi pet miliona evra u najboljem slučaju, imate plafon od 500 hiljada evra. Ima ljudi kojima je oduzeta imovina koja vredi pet miliona evra, to da znate, i to ne mali broj. Šta sad? Znate, dešavalo se onoliko puta posle Drugog svetskog rata, ne samo da je oduzimana imovina, nego je kao oduzimana imovina, pa je nešto plaćeno, a to nešto je jedan hiljaditi deo od realne vrednosti.
Dakle, uopšte ne razumem zašto se zamena, odnosno supstitucija ne primenjuje kao metod, zašto je ova Vlada pobegla od jednog normalnog načina rešavanja ovog problema. Jedino što prihvatam, to je da je ovo suprotno koncepciji zakona, ali prosto zato što koncepcija zakona ne valja ništa.