Gospođo Kolundžija, izvolite.

Vrlo kratko. Dakle, ako je u pitanju spremnost Demokratske stranke, onda je cilj izvestan. Dakle, što se Demokratske stranke tiče, evropski put Srbije nikada nije bio pod znakom pitanja, bez obzira na to kako se tumače izjave nekih pojedinaca, jer ako bismo se na tome bazirali, onda bismo mnogo toga mogli da se zapitamo, jer razni izjavljuju razne stvari.
Želim da kažem samo još nešto i to vrlo kratko. Dakle, ljudi koji žive dole, ipak treba da prihvatimo to,da drugačije doživljavaju sopstvenu stvarnost od nas koji smo ovde. Mislim da niko nema pravo strogo da im sudi, zbog toga što su životno zainteresovani za ono što se dešava dole i zato što možda nama iz udaljenosti, ono što se dešava dole izgleda drugačije, nego njima koji su tamo. Hvala.

Hvala vama. Reč ima gospodin Velimir Ilić, predsednik poslaničke grupe Nova Srbija.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, neobjašnjivo je da ova vlada Republike Srbije se izuzetno zadužuje u poslednjim mesecima svoje vlasti. Ne možemo objasniti da nedavno milijarda obveznica, evo sad 200 miliona evra, i to u zadnjim mesecima vlasti, i to na kraju građevinske sezone. Ko je do sada dozvoljavao da neko zadužuje neke buduće vlade koje budu dolazile sa ovolikim ciframa u poslednje vreme, ako se neće samo to koristiti kao izborna kampanja?
Neobjašnjivo je da i u zadnjim mesecima vlasti, pri isteku mandata, kada je počela izborna kampanja, na kraju građevinske sezone, neko zadužuje, na primer, Građevinsku direkciju. Podiže kredit Građevinska direkcija, koja počinje tobože da gradi u novembru mesecu, oktobru, decembru mesecu, januaru, a onda imamo izbore. Šta će da se gradi u zimskom periodu? Koji su to komercijalni krediti, vidite ovo su kratkoročni komercijalni krediti kod Komercijalne banke.
Za stambenu gradnju, a posebno za socijalnu gradnju, ne mogu se uzimati ovako komercijalni krediti, sa kratkim rokom otplate i sa maksimalnim mirovanjem glavnice duga 12 meseci. To nikad u građevinarstvu ne može da se isplati.
Ovaj kredit se uzima da reprogramira neki prethodni kredit koji je uzet isto pod ovakvim komercijalnim uslovima, što je Ministarstvo uradilo izuzetno loše, a vi ste ovde to odobrili i sada kada nije mogao dug da se vrati, sada se uzima novi kredit, da se taj kredit pokrije. Onda ćemo uzimati još teže uslove komercijalnog kredita, da pokrijemo i ovaj kredit, jer neće biti mogućnosti da se on regularno otplati.
Kredit u građevinarstvu kada se uzima, on mora da se prikaže elaboratom koji se prilaže, studijom koja će se uraditi, da će on biti isplativ i da će moći od prodaje stanova da se otplaćuje.
Ko još uzima komercijalne kredite za stambenu gradnju? Gospodine ministre, i sami ste građevinar, a to je nemoguće. Je li tako? Vi, iz vašeg iskustva, kada biste mogli da uzmete kredit na 18 meseci i da gradite nešto, da radite, pa sada uzimate drugi kredit da pokrijete onaj kredit koji niste platili, pa ćete uzeti treći da pokrijete ovaj itd?
Nedavno sam bio u Kini sa gospođom predsednicom parlamenta. Ono što sam tamo čuo od vrha Kine i od direktora najvećih kineskih banaka, da oni nude kredite sa tri posto ukupnih kamata, grejs periodom od pet godina, na 20 godina. To su krediti od kojih može da se gradi solidarna gradnja.
Zašto bežimo od tih kredita? Da bi se dodvorili i pravili promet nekim bankama, kao što je Komercijalna banka? Znamo ko učestvuje, ovo je biznis. Pričamo o EU, ovde slušam komentare i prepucavanja. EU pravi veliki biznis preko nas, davajući nam kratkoročne kredite sa veoma nepovoljnim uslovima. U svetu imaju mnogo jeftinije pare nego što se dobijaju, evo konkretno, uzmimo na primer Kolubaru.
Neka mi neko objasni zašto uzimamo ovaj kredit koji je duplo skuplji nego drugi kredit koji nam drugi nude? Da bi se dodvorili nekome da nam progleda kroz prste i da nas stavi da budemo neki kandidati, a znamo šta je glavni uslov koji ne možemo da ispunimo i nikada nećemo, dok ga ne ispunimo, postati i dobiti datum, postati član EU.
Bio sam na sastanku sa direktorom najveće kineske banke, koji je gospodinu Škundriću, koji je vaš bivši ministar energetike ponudio kredit sa 3% kamate za energetiku, sa pet godina grejs periodom i kredit na 10 do 20 godina. To nude za Kostolac, to nude za Kolubaru, to su nudili za Obrenovac.
Zašto se stidimo da uzmemo tamo gde je duplo jeftinije i duplo povoljnije nego ovamo gde uzimamo? Ko je taj koji nas stalno vuče kod istih banaka, a znamo ko gospodari finansijama 10-11 godina u Srbiji i vodi sada žestoku kampanju, sa čijim sredstvima?
Molim vas lepo, ima li ovde nekoga da ukapira ovde, da pred izbore uzimamo kredit da gradimo a sneg počeo da pada. Sada uzimamo kredit, za nekoliko meseci da izgradimo neke objekte, a zadužimo se, a šta je poenta priče? Da raspišemo tender, da dodelimo nekoj našoj firmi posao i da sebe obezbedimo za kampanju.
Zato ćemo zadužiti debelo sledeću vladu koja dođe, pa neka vide kuda će i šta će.
Ne slažem se sa bilo kakvim zaduživanjem po ovakvom osnovu, u momentu pune izborne kampanje svih političkih partija. Gospodo iz vladajuće koalicije, svi ste vi u kampanji. Svađate se na terenu kao cigani. Izvinjavam se što vređam Rome, ali to je naša narodna izreka, kaže posvađaju se, šta se radi – da naprave gužvu. Sada se i vi svađate da napravite gužvu na terenu i uopšte se ne zna šta vi hoćete. Prepucavate se, imate političke sukobe, gledate ko će više da obezbedi sredstava da bi na taj način bolje profitirao u kampanji.
Prema tome, ova četiri zakona koja su ponuđena su vrlo nekorektna sada. Na kraju građevinske sezone, pred zimu se zemlja zadužuje, država se zadužuje, država se opterećuje pod veoma nepovoljnim uslovima, pravi se promet nekim bankama, i naravno, posao se dodeljuje nekim firmama koje će sutra pomoći nekome u kampanji, ili podržati, ili voditi kampanju. Ovo je sve što se koristi u kampanji.
Nedavno sam govorio ovde i premijeru, o dve milijarde i 300 miliona evra, koje su utrošene u kampanji sadašnje vladajuće koalicije.
To su pare od prodaje "Mobtela", to su pare od prodaje robnih kuća "Beograd", to su pare od trećeg operatera. Predsednik Vlade mi nije odgovorio. On je u onoj vladi bio ministar finansija. Odlazeća vlada je ostavila dve milijarde i 300 miliona naplaćenih para i ni dinar nije uspela da potroši, jer je bila tehnička vlada i nije mogla u raspisanim izborima da troši sredstva. Ministar finansija je kroz kampanju to sve potrošio i onda ste došli, gospodo iz Vlade, i zadužili ovu vladu u vašem mandatu sa preko šest milijardi evra. Evo, sad 200 miliona evra, to je šest milijardi i 200 miliona evra smo mi uradili raznoraznim klasifikacijama ugovora, zaduženja itd.
Ponavljam, šta je urađeno? Tamo gde je najviše trebalo da se da i gde je bilo obećano, ministarstvo gospodina Mrkonjića, dato je najmanje. Čovek je u neugodnoj situaciji. Dato je najmanje. Dato je drugima koji nisu bili ni na spisku u budžetu nigde. Tamo je dato. Ovde se vodi žestoka kampanja. Naravno, oni su rekli – to možda nije interesantno, da budu neki ekstra rezultati, pustimo niz vodu to ministarstvo, ministar nek priča svoju priču, ono što je bilo u budžetu mi ćemo skresati. Kome su najviše skresali sad u rebalansu budžeta? Vama, gospodine Mrkonjiću. Odneli su vam pola budžeta. Šta ćete da uradite sad na kraju godine, kada ste već deo radova izveli? Dolazite u tešku situaciju, a neko dobija i šakom i kapom i troši nemilice nenamenski sredstva zato što mu se takva mogućnost pruža da bi prošao kroz kampanju.
Ovi krediti nisu pogodni, nisu povoljni. Molim vas, konsultujte predsednicu parlamenta, gospođu Đukić, konsultujte gospodina Škundrića, koji je do juče bio ministar, i videćete kakve pogodnosti dobijamo na drugom mestu, gde su ljudi spremni odmah milijardu da nam daju po najpovoljnijim uslovima. Znate li šta znači pet godina grejs period u energetici, kada vi uložite pare, napravite, zaposlite ljude, izgradite, sve stvorite i posle pet godina počnete da dobijate prihod i otplaćujete kredit iz novonastalog prihoda koji dobijate? A ne ovako, zadužite državu i, naravno, posle podižete ponovo kredit i vraćate postojeći kredit. Iz kredita u kredit, iz kredita u kredit, i gde ćemo doći? Gde će nam biti kraj?
Zato vas molim, gospodo iz vladajuće koalicije, debelo razmislite o ovome, konsultujte mnoge ljude i nemojte da vas ova euforija ponese. Tačno je i dobro je da smo mi dobili neki pozitivan signal ka EU, ali nemoguće je da ostvarimo ono što je postavljeno. Nemoguće je da iko to ostvari što traže. Oni ne traže da potpišemo nešto, ali traže da donesemo, da pustimo da to tako prođe. Da li ste vi spremni za to ili niste, vi to treba da razmislite. Veoma mi ružno pada kada slušam razne priče ovde nekih neodgovornih političara iz vladajuće koalicije, koji kažu – sve je rešeno, sve je završeno. Nije sve završeno, tek je počelo, a mnogo mora da se završi i da se uradi.
Prema tome, molim vas da ovo zaustavite, da ove kredite na nekom drugom mestu, i da li je bio tender za ove kredite, možda bi se javio neko mnogo bolji i povoljniji, razmotrite i da ove kredite plasirate u ono što ste u izbornoj kampanji obećali. Obećali ste, gospodo, da ćete napraviti auto-put, kad ste zaustavili koncesiju, od Beograda ka Čačku. Obećali ste Pojate-Preljina, obećali ste Niš-Dimitrovgrad, obećali ste makedonsku granicu, ali kako ste obećali? Da ćete tu usmeriti kreditne linije. Sada ste gospodina ministra ostavili na cedilu i uzeli mu sve to. Evo, ovde u kreditu on ne dobija za to ni jedan dinar, ni u prethodnom kreditu nigde. Sada će narod, naravno, da pita – ministre, vi ste obećali četiri auto-puta? Još idete da branite zakon za drugoga, naravno, da se drugome daju pare, a taj neće da dođe ovde da se pogledamo, pa da kaže zašto, kako i na koji način. Vas poture lepo da tu sedite, da branite zakon za drugoga, a naravno vas izrade i sklone vam onaj deo investicija koji je bio obećan. Rečeno je da je to prioritet. Ibarska magistrala, znači, sredstva koja dolaze, kreditne linije preusmeravaju se tamo. Nisu vam dali ništa. Kako da radi? Na reč? Pa ne može to više.
Hvala vam puno i nadam se da ovo neće proći.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Mićo Rogović, ovlašćeni predstavnik.
Izvinjavam se, po Poslovniku se javlja dr Đura Mučenski.

Predsedavajući, javljam se po Poslovniku i mislim da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, član 107. i da ste bili dužni da opomenete prethodnog govornika, jer se u svom govoru uvredljivo obratio predstavnicima, pripadnicima romske nacionalne zajednice. Tražio bih da po tom pitanju opomenete i da ne dozvolite više ovakav način govora u Narodnoj skupštini.

Zahvaljujem.
Nisam primetio da je u toku obraćanja prethodnog govornika došlo do povrede ugleda Skupštine. Pogledaću u stenogram, moguće je da, živi smo ljudi, napravimo grešku, ali svakako sam siguran da to nije bila namera.
Niste zadovoljni mojim odgovorom? Jeste. Hvala vam na tome.
Gospodine Rogoviću, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Novakoviću.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama se u okviru druge tačke zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa nalaze četiri zakona, od koga su dva predloga zakona o davanju garancije, a dva o potvrđivanju sporazuma. Koliko je zanimljiva ova problematika koja je danas na dnevnom redu, dokazale su i diskusije mojih prethodnih govornika, gospodina Đurića, Obradovića i gospodina Ilića. Učešće u ovoj debati, ja ću to i pokušati da potvrdim, moje prethodne reči, da ću se osvrnuti prvenstveno na Zakon o davanju garancija, odnosno Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Komercijalne banke a.d. Beograd, po zaduženju Građevinske direkcije Srbije d.o.o. Beograd i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o zajmu Projekta osiguranja rizika u slučaju elementarnih nepogoda za jugoistočnu Evropu i Kavkaz, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Krenuću prvo od Predloga zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Komercijalne banke a.d. Beograd, po zaduženju Građevinske direkcije Srbije d.o.o. Beograd. Pored nagomilanih problema, koji opterećuju srpsku svakodnevnicu, zaista ću pokušati da se zadržim na ove dve tačke, poštujući ove dve tačke, poštujući i ne ponavljajući se u okviru iznetog izlaganja mojih uvaženih kolega prethodnih govornika. Ovaj kredit vezan za davanje garancije u korist Komercijalne banke a.d. Beograd, a na osnovu zaduženja Građevinske direkcije Srbije d.o.o. Beograd, namerno podvlačim ovo d.o.o Beograd, zato što ćemo se u delu daljeg obrazloženja suočiti sa verovatno nekim stvarima i odredbama ovog predloga zakona koje u najmanju ruku nisu stale. To ću u daljem izlaganju pokušati da dokažem.
U ime poslaničke grupe SNS, gospodine ministre, vama kao predstavniku Vlade kažem da ćemo povodom ovoga verovatno i podneti zahtev za ocenu ustavnosti Ustavnom sudu Republike Srbije. Ovaj kredit je za refinansiranje kredita od 9. decembra 2010. godine, koji je iskorišćen za opremanje građevinskog zemljišta, na lokaciji Kasarne Stepa Stepanović, odnosno "4. jul" kasarne poznate u narodu, a sada bi trebali da kažemo da je to bivša kasarna, jer su određeni radovi izvedeni na toj lokaciji, na lokaciji ispod Trošarine u Beogradu, kao što stoji i u obrazloženju razloga za donošenje zakona, i to u četvrtom pasusu.
Kada ste, ne vi lično, ova Vlada počela izgradnju objekata na pomenutoj lokaciji, uređenje građevinskog zemljišta, stajala je priča, u najmanju ruku, kao što je rekao kolega Đurić da se radi o socijalnom stanovima. Međutim, iznos od 1300 evra po kvadratu, niti govori da se radi o socijalnim stanovima, a vi, gospodine ministre, s obzirom da dolazite iz ove oblasti znate odlično da se na pomenutoj lokaciji, u blizini pomenute lokacije i po mnogo manjim cenama izgrađuju stanovi za razliku od cene kvadrata koju nudi Građevinska direkcija Srbije.
Šta je u startu rečeno? Rečeno je da će svi stanovi biti unapred otkupljen. Ako uđete na sajt Građevinske direkcije Srbije, videće te da i posle skoro dve godine ne radi se o otkupu pet hiljada stanova. Nisu otkupljeni svi stanovi, čak je ispod 50% otkupljeno stanova na ovoj lokaciji. To govori o tome da i razlozi zbog kojih je uzet kredit 2010. godine, osnovni kredit njegov početak otplate ide polovinom sledeće 2012. godine, a završetak otplate je 2014. godine. Vide se jasni razlozi da kamata nije zanemarljiva, da nju neko mora da plati i da se sa ovim već rečenim ruši priča o takozvanim socijalnim stanovima, o takozvanim jeftinim nažalost stanovima. I protiv te priče zaista Srpska napredna stranka nema ništa protiv, ali imamo protiv, u kontekstu ovakvih zakona, predloga zakona, kamata, kašnjenja rokova, imamo priču da već početkom 2012. godine , a to je za par meseci, da će privih hiljadu korisnika stanova, odnosno, ljudi koji su uzeli kredite i isplatili na toj lokaciji useliti se obilazeći radove oni su zaista poodmakli ali je neverovatno da početkom recimo marta ili do 1. maja moći da se ljudi na toj lokaciji usele u svoje stanove i šta će oni u narednih 10 godina imati. Imaće svoje stanove na lokaciji, na kojoj će 10 godina da vrvi mehanizacija. Neće biti uređena infrasturktura i sve ono što je bilo predviđeno u okviru infrastrukture vezano za pet hiljada stanova, tako da će u najmanju ruku imati svoje stanove i prvi vlasnici, ali i pakao od života vezano za stanovanje u narednih 10 godina.
Šta se dobija garancijom Republike Srbije? Šta je garancija Republike Srbije? Ovo govorim zbog slušalaca. To su porezi, to su sredstva koja građani Srbije daju u budžet Republike Srbije. Ova garancije Republike Srbije pojeftinjuje kredit za Direkciju kao preduzimača, što je još jedan od načina na koji se Direkcija pojavljuje kao nelojalna konkurencija građevinskim firmama. Obzirom na tu prednost koju ima po ovom i prethodnom zakonu, ispostavlja se ne da nije konkurentna, nego da skoro 200 – 300 evra nije konkurentna po ceni kvadrata stana na pomenutoj lokaciji, nažalost.
Šta se dešava ako građevinska direkcija ne isplati kredit, odnosno ako se, ne daj Bože, posao sa ovom gradnjom pokaže kao nerentabilan? Kako će Republika da naplati ono što se po garanciji mora isplatiti?
Posebno pitanje jeste to što je građevinska direkcija d.o.o? Po Zakonu o državnoj upravi, član 29, ovo ne bi smelo da stoji. Zbog toga kažem da ćemo verovatno podneti inicijativu Ustavnom sudu. Pomenuti član 29. Zakona o državnoj upravi kaže da su vrste organa u sastavu: uprave, inspektorati i direkcije. U stavu 2. kaže da se uprava obrazuje za izvršne i sa njima povezane inspekcijske i stručne poslove, inspektorat za inspekcijske i sa njima povezane stručne poslove, a direkcija za stručne i sa njima povezane izvršne poslove koji se, po pravilu, odnose na privredu. Stoga je korišćenje naziva – direkcija i povezivanje direkcije sa d.o.o, suprotno Zakonu o državnoj upravi i dovodi čitavu javnost, a i mene u zabludu vezano za ovakve odredbe zakona i ovakve termine i nazive koje koristite.
Korišćenje naziva "privredna društva", ne dopušta ni Zakon o privrednim društvima. U argumentu toga navešću član 27. koji govori o ograničenjima u pogledu poslovnog imena, a to je da poslovno ime društva ne može biti tako da 1. vređa javni moral, 2. može izazvati zabludu u pogledu pravne forme društva. Građevinska direkcije Republike Srbije d.o.o izaziva zabludu u pogledu naziva društva.
Još jednom ponavljam, to je u sukobu sa članom 29. koji navodi koje su vrste organa i navodi njihove nadležnosti, kako se obrazuju i za šta su kompetentne.
U ovom sektoru, za koji vi trenutno vi niste nadležni, ali dolazite iz oblasti visokogradnje, gde zaista imamo velikih problema. Poštujem ono što ste rekli i ono što je gospodin Ilić rekao, da je u niskogradnji sasvim drugačija situacija, ali to nije tema današnjeg dnevnog reda.
Morate se složiti, da ne postoje u Srbije "Putevi Užice", delom "Vojvodina putevi", da bi razmišljali kako bi vi ove velike poslove izveli u ime Vlade, u ime Republike Srbije i kako ćemo dočekati predstojeću zimsku sezonu sa građevinskim firmama koje se bave niskogradnjom i održavanjem puteva, a koje su ili u stečaju ili imaju problema u svojoj likvidnosti.
Onaj problem koji je gospodin Velimir Ilić istakao, a to je ko će obezbediti ta sredstva, da li je Vlada toliko sigurna u sebe da stane iza onoga što vaše ministarstvo duguje građevinskim firmama? Moja saznanja su da se za most na Beški duguje poprilična suma "Alpini". Nisam siguran da možete da usmerite sredstva, izuzev onog južnog kraka, Dimitrovgrada i one priče oko tog dela autoputa.
Gospodine ministre, moram da pohvalim spot vašeg ministarstva koji sam slučajno video na TV. Kada vidim onaj sport zaista pomalo sumnjam da li ja i svi ostali građani živimo u Republici Srbiji. Toliko je dobro napravljen, samo se pitam ko će spojiti sve one radove koji su na određenim deonicama izvršeni. Znamo da ste imali ograničena sredstva, ali je neophodno da ono što ste uradili spojiti i završiti ovu priču. Nadam se da će i Vlada imati razumevanja i da će usmeriti sredstva, ali to rebalans koji je u okviru ovog dnevnog reda zaista nije pokazao. Mislim da će tu biti još mnogo problema i da će to dovesti u pitanje dalje funkcionisanje građevinskih firmi, obzirom na najviši deo sredstva koji im duguje Vlada Republike Srbije.
Rekao sam u startu da ću u drugom delu zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa pričati o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat osiguranja rizika u slučaju elementarnih nepogoda za Jugoističnu Evropu i Kakvkaz) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
U najmanju ruku, predlog je zaista neverovatan, čudan, skoro nemoguć za sprovođenje i deluje kao neka mogućnost pokušaja privatne malverzacije ili mućke ili je rezultat totalnog neznanja, u šta čisto sumnjam. Obzirom na kapaciteta ne može se vezivati za ovo drugo, ali ovo prvo je moguće.
Šta je suština ovog Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat osiguranja rizika u slučaju elementarnih nepogoda za Jugoističnu Evropu i Kakvkaz)? Kreditom se obezbeđuje novac za uplatu članarine. Recimo da je to članarina, nisam uspeo drugačije iz Predloga zakona da shvatim. U kompaniji za reosiguranje od prirodnih katastrofa, osnovane u skladu sa zakonima Švajcarske federacije. Radi se o kompaniji JUROPRI, a u cilju obezbeđivanja reosiguranja rizika od prirodnih katastrofa zemljama čije su članice.
U odredbama nigde u tekstu ne može da se vidi da se uplatom članarina stiču akcije, tzv. članarinasti čvarci, iz čega bi proizilazilo da Republika Srbija samim tim postaje i akcionar u ovoj kompaniji i ovom osiguravajućem društvu. Nigde u predlogu teksta ne stoji ni da je kompanija osnovana, niti stoji ko je njen osnivač. Ono što bi bila abeceda vezana za funkcionisanje svih kompanija, pa i ove osiguravajuće kompanije, u delu teksta koji ovaj predlog zakona iznosi to se zaista ne može naslutiti. Jednostavno mogu da zaključim da su osnivači ove kompanije države koje učestvuju u ovom tzv. projektu osiguranja rizika od slučaja elementarnih nepogoda za jugoističnu Evropu i Kavkaz.
Na osnovu čega to zaključujem? Zaključujem na osnovu obrazloženja Vlade koja kaže da u prvoj fazi projekta se predviđa učešće Albanije, Makedonije, Republike Srbije, Gruzije i BiH, zatim se u obrazloženju kaže da zemlje članice postaju vlasnice kompanije "Juroprim" i obezbeđuju minimum zahtevanog kapitala. To je sve ono što nije vidljivo iz Predloga zakona, ali ono što je vidljivo iz obrazloženja i na osnovu zaključaka do kojih sam ja došao.
Kada se govori o delatnosti kaže se da su svi novi vidovi osiguranja podržanih od strane kompanije, prodavaca sa posredstvom lokalnih privatnih osiguravajućih kompanija i njihovih agenata. Zatim se najvažniji korisnici regionalnog pula za osiguranje pomenute kompanije "Juroprim" navodi da su to vlasnici kuća, poljoprivrednici, preduzeća, vladine organizacije, agencije koje će biti u stanju da kupuju, pouzdana osigurana pokrića rizika u slučaju elementarnih nepogoda ili ugovore o parametarskom osiguranju rizika od vremenskih nepogoda po konkurentnim cenama. U direktne korisnike takođe spadaju i osiguravajuće kompanije koje će moći da prošire i razviju svoje poslovanje u oblasti osiguranja. Zatim se navodi da će zemlje članice biti vlasnici kompanije "Juroprim" i obezbediće minimum zahtevanog kapitala. Kompanija će biti privatizovana u roku od pet godina od osnivanja. Pomoći će smanjenju vladinih sopstvenih potencijalnih fiskalnih obaveza u slučaju elementarnih nepogoda i ublažiće negativne uticaje elementarnih nepogoda na fiskalnu stabilnost i ekonomski rast. Ovaj program će takođe omogućiti bolje tretiranje vladine pomoći nakon nepogoda koja će biti usmerena na one kojima je najpotrebnija, a oslobađajući dodatna budžetska sredstva koja bi u suprotnom bila angažovana za pomoć onima koji sebi mogu da priušte plaćanje osiguranja.
Zašto sam ovo pročitao iz Predloga zakona? Zato što u Srbiji imamo primere i po 10 godina da određene elementarne nepogode i uzroke koje su iste napravile da se ni država ni Republika Srbija ni Vlada, kao što je pre neki dan pomenut slučaj Mionice, još uvek nisu rešene. Na žalost, neke elementarne nepogode i posledice traju u Srbiji preko 10 godina i sa tog aspekta rešavanja tog problema onda možete shvatiti da je ovo delo i dobar Predlog zakona i da Srbija treba da uzme mesta u takvom projektu. Zatim se kaže da bi Vlada mogla da koristi kompaniju kako bi osigurala nešto i od sopstvene imovine i socijalnih obaveza od prirodnih nepogoda u toku implementacije ovog programa.
Vezano za finansije, ono što je bitno predviđeno je da se članarina vrati u celosti plus kamata nakon privatizacije kompanije, a ona je zamišljena po Predlogu zakona u roku o pet godina od osnivanja. Planom otplate navodi se da je zajam na sedam godina, odnosno vraća se jula 2018. godine. Iz svega ovoga mogu se videti veoma čudne, neverovatne varijante. Prvo, počev od toga ko su učesnici ovog sporazuma, u najmanju ruku, ne vređajući, ali zemlje sa rejtingom Srbije i manje od nje, veoma neverovatna stvar ko su učesnici ovog projekta. Takođe, nema nigde pomena o međudržavnom ugovoru o osnivanju kompanije. Ako su ove zemlje navedene ovim predlogom zakona učesnici ovog projekta, odnosno stvaraju jednu novu kompaniju, između njih bi trebao da bude potpisan međudržavni ugovor. To se ovim predlogom zakona ne vidi. Verovatno će s obzirom na tu situaciju morati da se naknadno izvrši ratifikacija ugovora po pitanju ove problematike. Stoji da po Predlogu zakona ovakav ugovor ne postoji, a bio bi izuzetno neophodan da bi i ova kompanija nastala i da bi ovaj projekat profunkcionisao.
Zašto ovo deluje kao nekakva privatna mućka? Deluje da neko plasira neko osiguranje uz podršku države da bi nakon nekoliko godina, a u ovom slučaju pet godina, neko ovu celu priču, projekat privatizovao i postao vlasnik firme u Švajcarskoj. Verovatno predstavnici Vlade znaju o kome je reč. Šta će Republika Srbija da dobije od privatizacije ove kompanije? Dobiće tzv. članarinu ili taj osnivački udeo koji bi trebao tako da se zove sa kamatom za period od pet godina. Ova priča se baš ne uklapa u potpunosti, jer ako neko prodaje kompaniju onda je pitanje vrednosti akcija tog trenutka na tržištu. Ona može u trenutku da bude i nula do veoma velikog bogatstva i zbog svega toga zavisi od trenutka vrednosti akcija kompanije na tržištu. Zato ova kamata i dobit bukvalno ne moraju ni da postoje, a navodi se u Predlogu zakona.
Osiguranje u Srbiji mogu da vrše i domaće kompanije koje imaju sve ovo što Predlog zakona navodi, znači imaju osiguranje od elementarnih nepogoda, klizišta. Meni ova priča liči na sumnju prebacivanja protivgradne zaštite u Ministarstvu unutrašnjih poslova i situacije da smo u prethodnom periodu imali 15.000 raketa i prethodne godine 3.000 raketa, u stvari nekoliko raketa po protivgradnoj stanici. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, gospodin Zoran Krasić.

Šteta što ste spojili ova četiri zakona. Ako ste već spajali, onda su mogla i ova dva o zaduživanju da budu u okviru jedne rasprave, a ova dva o garanciji u okviru druge rasprave. Ali, žuri vam se u Evropu, pa onda hajde. Znali ste vi i po 16 tačaka da stavite u okviru jedne rasprave.
Šta je karakteristično za ove zakone? Nastavlja se ono što je započeto još novembra meseca 2000. godine, apsolutno nekontrolisano zaduživanje Republike Srbije. Moram da kažem – i neopravdano zaduživanje Republike Srbije. Pre neki dan, velika godišnjica paljevine Narodne skupštine, odnosno ove zgrade, zove se 5. oktobar, a vi jadni niste mogli ni da se skupite da proslavite taj datum. Vidite, taj datum je značajan jer je Srbija strmoglava krenula protiv sebe. Vaši prijatelji iz inostranstva i ovi vaši analitičari koji vas prate kažu da je u zemlju ušlo preko 60 milijardi evra za ovih 11, 12 godina. Gde su te pare? Prodali ste sve što postoji, što može da mrda. Gde su te pare? I državu ste usput zadužili, ne kažem samo državu, već sve što hoda po teritoriji Republike Srbije, znači država, javni dug, komercijalni dug, privatni dugovi, 27 milijardi evra.
Gospodine Đeliću, pa to ste vi – hajmo u Evropu. Zašto nije bio maskembal sinoć, rakete, baloni? Šta je bilo, nema? Nije bilo balona? Zašto gospodine Đeliću? Odgovaraćate vi za ove pare i to vrlo brzo.
Danas, kad se kaže EU gubitak radnog mesta, svi koji su za EU neka znaju gube radno mesto, smanjuje im se penzija, jedva čekaju oktobar da im se poveća plata i penzija za 1,5%. Što reče malo pre Nada, kaže – istorijski cilj EU, pa istorijski je bio cilj više nije cilj. U Srbiji ljudi žele da žive.
Malo pre smo čuli kako to izgleda sklapanje startnih pozicija pred izbore. Zamislite, kritikuju vas za ove kredite, ovi koji su bili na vlasti i po tom istim uslovima uzimali kredite ako meni ne verujete pogledajte član 3. pod v) zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu. Tu se nalazi javni dug, direktni, indirektni, domaći, strani, koga je napravio? DOS, sve ovo, gospodine Mrkonjiću, pošto ne dotiču se ove teme vas, kad sretnete gospodina Konuzina dajte mu odgovor na pitanje da li ima Srba. Ima! Evo ih u SRS. Tu su Srbi, kažite slobodno, ovde su. On zna ko je Đelić, zna za Čedu, zna ovo.
Malo pre smo videli kako taj izgleda trka ko će da se dodvori, ko će da se pokaže da je servilniji prema EU, peta kolona. Trka za petu kolonu u okviru projekta proevropskih stranaka a to nije ni 20% građana Republike Srbije. Ljudi, pa se tepate za 20% biračkog tela. Shvate li šta radite? Pa kako vi mislite Srbija bez Kosova i Metohije? Pa to je nemoguća varijanta ljudi. Ako Kosova i Metohije nisu u sastavu Kosova i Metohije, Srbija ne postoji, ljudi, jel vam jasno? Pa ko će normalan čovek u Srbiji da glasa za vas više? Što niste makar prskalice juče stavili da se veselite kao za Novu godinu? Pa koja je to pirova pobeda?
Sada vidimo šta je to epohalno, povodom ovaj četiri zakona, a ova četiri zakona se nalaze i u budžetu i u rebalansu budžeta i zato je ta veza član 3. pod a) i pod b). Da vidimo, šta piše u budžetu. Svašta piše, međutim, kod Svetske banke, gospodine Mrkonjiću, pod dva javno preduzeće i putevi Srbije, rehabilitacija magistralnih puteva, sanacija crnih tačaka i konsultantske usluge, to su vam izbacili, nema ga u rebalansu. Šta su još izbacili? Evropska investiciona banka JP "Trans nafta" izgradnja sistema, kroz Republiku Srbiju. Šta su još izbacili nemačka razvojna banka "KMV" ni lokalna samouprava, program vodosnabdevanja, pa gde vam je NIP? Imali ste nekada ministarstvo za NIP, na NIP ste zaboravili kao što bi zaboravili Kancelariju za saradnju sa građanima. Nema više kancelarije, šta nema više, Đilas napredovao, avanzovao. Ne smeju više građani kod dragog im predsednika. A zamislite gospodine Mrkonjiću, šta su napisali isto pod a) stranim vladama, pa piše Španija, po pod 2) Vlada Nemačke, JP "Železnice Srbije", modernizacija, elektrofikacija, pruge Pančevo-Vršac – državna granica. Ispalo, zašto? Zato što se foksdojčelima ne vraća imovina. I evo odmah kazna u rebalansu, to u rebalansu nema ...