Dobar dan dame i gospodo narodni poslanici. Nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 75, a vidim mnogo više narodnih poslanika i to me raduje.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutan 91 narodni poslanik, odnosno da imamo uslove za rad Narodne skupštine.
Utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika, a pre prelaska na dalju raspravu, narodni poslanici imaju pravo da traže obaveštenja i objašnjenja na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika o radu Narodne skupštine, pa pitam da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika? (Da.)
Reč ima gospodin Konstantin Arsenović, pa gospodin Ivan Andrić.

Poštovano predsedništvo, moje pitanje je upućeno Ministarstvu odbrane i Ministarstvu rada i socijalne politike.
Prema postojećem Zakonu o penzionom sistemu do kraja 2011. godine treba da se integriše fond SOVO i fond PIO Srbije. Raspolažem sa podacima da ima mnogo spornih pitanja, što može izazvati ozbiljne probleme u budućem funkcionisanju objedinjenog fonda. Nabrojaću samo neke. U postupku su oko 32.500 tužbi od 47.000 korisnika vojnih penzija za naplatu, a naplaćeno je oko 15.000 na ime duga prema ovim korisnicima vojnih penzija.
Korisnici vojnih penzija vode spor sa državom zbog nepoštovanja Uredbe o platama od 2000. godine i do sada je pokrenuto oko 10.000 tužbi. Pokreću se tužbe za ostvarivanje prava na povećanje penzija korisnicima vojnih penzija za 11,06%, a po osnovu zakona iz 2008. godine.
Nije rešeno kako će se isplaćivati naknade uvećanih troškova stanovanja i školovanja dece za ona lica koja imaju to pravo, kao i pitanje socijalne pomoći.
Šta će biti sa sredstvima u visini od 3% koja su korisnici vojnih penzija dobrovoljno izdvojili od budžeta penzije na ime izgradnje stanova za izbegle penzionere? Šta je sa tom imovinom?
Kako će se finansirati vojno-zdravstveni sistem po osnovu doprinosa iz Penzionog fonda? Na koji način će se rešavati stambena problematika penzionera koji nemaju rešeno stambeno pitanje i beskućnika?
Kod aktivnih starešina sve je veće nezadovoljstvo zbog nepovoljnih uslova penzionisanja. Udruženje vojnih penzionera skupilo je oko 40.000 potpisa za upućivanje peticije Vladi, Skupštini, Zaštitniku građana, kojom traže da se njihovi problemi i zahtevi reše.
Smatram da nije korektno, sve navedene i mnoge druge probleme prebaciti u nadležnost Fonda PIO Srbije, koja ništa nisu doprinela takvom stanju. S druge strane, lica koja traže svoja prava naći će se u procepu, gde će se i Ministarstvo odbrane i Ministarstvo rada oglašavati kao nenadležni.
Iz navedenog razloga, smatram razumnim da Ministarstvo odbrane i Ministarstvo rada razmotre ove i druge probleme i odloži najmanje za dve godine integraciju fonda SOVO i u Fond PIO Srbije, u kom vremenu rešiti navedene probleme na zakonski uređen način.
Iz izloženog sledi i moje pitanje - da li su Ministarstvo odbrane i Ministarstvo rada analizirali istaknute i ove probleme, kao i mnoge druge? Imaju li za njih zakonsko rešenje i smatraju li opravdanim da se razmotri i predloži Vladi prolongiranje roka integracije Fonda SOVO u Fond PIO Srbije za dve godine, kao i da se preispita opravdanost sadašnjeg rešenja socijalnog penzijskog sistema vojnih osiguranika? Hvala lepo.

 Hvala vama. Reč ima narodni poslanik gospodin Ivan Andrić.

Hvala. Prvo da podelim jedan utisak koji sa ove strane klupe svi imamo, a to je da je svakim danom sve više onih koji žele da budu opozicija.
Ali, mislim da je jako kasno za to.
Moje pitanje je za premijera, u koliko ga ova zemlja ima. Moje pitanje za premijera je, da sazove sednicu Skupštine na kojoj će svima nama reći kakav je tačno plan Vlade, da bi Srbija iskoristila šansu koja se nalazi pred nama i dobila status kandidata za članstvo u decembru ove godine.
Mogu da podelim mišljenje apsolutno svih koji se bave ovom temom, a to je da su šokirani činjenicom dase Vlada juče kada je videla izveštaj Evropske komisije odlučila na nešto što je po našem mišljenju jako pogrešno, a to je da lažno predstavi taj izveštaj u javnosti Srbije. Od naslova medija koje kontroliše vlast, izdvojio bih te kao što su – Srbija dobila status kandidata, Srbija nema novih uslova, Srbija je ispunila sve što je bilo pred njom itd.
Prosto, ono što je slika koja nikako ne može da nas napusti, da Vlada Srbije odnosno vlast ove zemlje živi u nekakvoj potpuno drugoj državi od one u kojoj mi živimo. To je jedna od činjenica koja svakako svedoči o tome, da smo jako daleko od EU. Činjenica je i to, da nas ovde poslanici vladajuće stranke napadaju, optužujući nas za izdaju. U isto vreme, predstavnici vaše Vlade, na sednicama koje proglašavaju državnom tajnom, nam govore neku drugu istinu o Kosovu.
Što se nas tiče stvar je vrlo jednostavna. Nas zanima šta će Vlada uraditi do 9. decembra, govorimo o samo mesec i po dana, da nestanu barikade, da se obnovi razgovor sa Prištinom i da se svi dosadašnji dogovori počnu sprovoditi? To su neophodni uslovi da bi Srbija 9. decembra dobila status kandidata.
Jako je teško komunicirati sa bilo kim iz vladajuće većine, pošto je pored ove strategije, da nas sve čine ludacima i nepismenima, tako što nam čitaju ono što svako od nas poslanika ima, čitaju nam nešto čega nema u ovom izveštaju.
Takođe, pojavio se jedan novi trend, a to je da ste počeli da bežite od nas. Juče niko nije bio ovde. Videćemo da li će danas biti predstavnika Vlade na Odboru za evropske integracije. Mi smo tu, da ne upotrebim jednu drugu rečenicu, a to je da vas čekamo.
Ono što mogu da kažem u ime svoje poslaničke grupe, mi smo učinili sve i žrtvovali mnogo svoga da bi pomogli ovoj skupštini da donosi evropske zakone, ali smo dužni da vas upozorimo. Ono što smo dužni da vas upozorimo je to, da više nećemo glasati ni za jedan zakon u ovoj skupštini u ovom sazivu Skupštine. Od Vlade očekujemo, da ili ponudi jasan plan o tome, šta svi zajedno radimo do 9. decembra, ili da raspiše izbore što je moguće pre, i da time omogući građanima Srbije da odaberu put kojim žele da se ova zemlja kreće u periodu koji dolazi pred nama.
Nemam sumnje u to kakav će biti naš stav, ali imam veliku sumnju u nešto što mislim da se sada dešava a što mislim da je jako opasno. Prosto, ne smete lagati. Ne smete o ovome što se sada dešava, ne smete lagati. Vrlo je jednostavno, ili imati snage ili nemate. U oba slučaja, mislim da je odgovornost vladajuće većine da postupi najbolje po ovu zemlju. Najbolje po ovu zemlju je, ili da jasno kaže šta je plan i da taj plan sprovede ukoliko ima snage, ili da se okrene i ode. Treća varijanta je varijanta koja će ovu zemlju na duži roku odaljiti od EU i uskratiti svakome od nas perspektivu da normalno živimo u ovoj zemlji.
Molim vas da jako ozbiljno razmislite. Ne tražimo da odgovorite, svesni smo vaše bahatosti i arogancije, ali da bar razmislite o ovome što govorimo. Bar ponudite javnosti plan koji će jasno odgovoriti na pitanja koje je prvo iznela Angela Merkel, a zatim su formalizovani u stavu Evropske komisije. Taj presedan da se tako jasno priča o tako konkretnim pitanjima o ovako nečemu širokom kao što je izveštaj Evropske komisije, samo govori u korist argumenata o kojima ja govorim.
Ne može se više sakriti istina. Ovo je 21. vek. Jasan plan i pred Skupštinu. Sve drugo je pogrešan korak.

 Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik. Miroslav Markićević.

Poštovani gospodine podpredsediče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, koji gledate ovaj direktan prenos, pogotovo bih želeo da ovo gledaju građani Čačka, iz opštine Lučani i opštine Ivanjica.
Imam pitanje, odnosno tražim obaveštenje od gospodina Stankovića, ministra zdravlja, od ministarstva koje se stara ili bi trebalo da se stara o zdravlju nacije. Tražim obaveštenje o dešavanjima u zdravstvenom centru u gradu Čačku, u bolnici u kojoj sam ja rođen pre 53 godine.
Šire informacija smo dobili iz medija. Želim da napomenem, za one koji možda nisu čuli ili ne znaju, tamo je bilo ugroženo zdravlje beba. Najnovije informacije koje smo dobili od nekih čelnika iz zdravstvenog centra u Čačku, da ide na bolje, da bebe nemaju temperaturu, ali zvaničnog izveštaja, pošto je proglašena epidemija od gradskog Zavoda za javno zdravlje, nema izveštaja od Ministarstva zdravlja koje je, doduše, poslalo inspekcije, šta je uzrok i šta je razlog proglašenja epidemije?
Želim da napomenem, gospodine predsedavajući, da ovo nije prvi slučaj ovakve vrste koji se dešava u bolnici u Čačku, u zdravstvenom centru Čačka, da sam ja i moje kolege iz Nove Srbije i mnoge kolege ovde, upozoravali na neke stvari koje se dešavaju i koje nisu eminentne za taj zdravstveni centar i za događanja tamo.
Da li treba da podsetim javnost da je nedavno ministar Stanković čak rekao da ima nekih elemenata krivičnog dela, a vezano za način evidentiranja dolazaka zaposlenih na posao. Za one koji ne znaju, uzimani su im otisci prstiju.
Želim da kažem da sam već nekoliko godina, gospodine predsedavajući, govorim vama zato što je to kadar vaše stranke na čelu zdravstvenog centra u Čačku, upozoravao, a tamo smo bili zajedno u onoj narodnoj skupštini. Sada se obraćam i kolegama iz DS, svi ste ćutali kada je naš kolega ovde, dr Kosta Milošević, kao direktor zdravstvenog centra, sa njime imam političke razlike, ali kao veoma uspešan čovek i lekar, i uspešan direktor zdravstvenog centra, smenjen faksom iz Beograda na način na koji se ne smenjuju ni spremačice, a kamoli jedna ugledna ličnost u jednom tako velikom gradu kao što je grad Čačak.
Sve su to, gospodo kolege narodni poslanici iz DS, posledice toga što je na taj način to urađeno. Prema tome, gospodine ministre Stankoviću, ako su vam na neki način skrenuli pažnju da oko vakcina nemate pravo da pričate ko je pravi krivac, pozivam vas da što se tiče proglašenja epidemije u zdravstvenom centru u Čačku, ponavljam, radi se o bebama, date potpune informacije. Očekivao sam, da vam kažem, najiskrenije, vanrednu konferenciju za štampu ministra zdravlja, dolazak u grad Čačak. Dakle, u zdravstvenom centru u Čačku rađaju se bebe, porađaju se, hvala bogu, iz tri opštine. Šta da misle mladi parovi koji čekaju i mlade majke koje tek treba da dobiju decu? Da li da dolaze tu ili da ne dolaze?
Prema tome, u trenutku kada jedna medijska kuća, da joj ne govorim ime ovde, da je ne reklamiram, vodi bitku za bebe, i svaka im čast na tome, dešava se da se u jednom zdravstvenom centru, u jednom tako velikom gradu kao što je Čačak, događaju ovakve stvari. Kad sam već pomenuo "bitku za bebe", gospodine predsedavajući, predlažem vam da se više ne brukamo kao narodni poslanici i da stavite predlog na glasanje u ovoj Narodnoj skupštini, da se donese odluka koliko od naših plata, koje nisu male, pogotovo u odnosu na većinu građana Srbije, mi izdvajamo u taj fond od koga se kupuju inkubatori i gde se vodi ta bitka za bebe. Očekujem da to uradite danas, prema Poslovniku, ili sutra, pošto će raditi Skupština, da svaki narodni poslanik odlukom ove Narodne skupštine izdvoji u taj fond. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Tu mogu odmah da vam odgovorim. Dakle, u pogledu stavljanja na glasanje Poslovnik je vrlo egzaktan, nadam se da ga svi čitamo, svi ga znamo, tako da ja, i pored najbolje volje, ne mogu da vam ovu molbu uslišim.
Reč ima dr Zoran Šami.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, juče je Evropska komisija predložila Savetu ministara EU da Srbiji dodeli status kandidata. Kada bi ta vest iza ove činjenice koju sam izrekao imala tačku na kraju, onda bi to bio razlog za, verujem, naše sveopšte zadovoljstvo.
Međutim, posle te rečenice sledi jedan veliki broj rečenica, od kojih ću vam ja citirati samo jednu. Citiram prema izveštaju BETE – Komisija je preporučila da pristupni pregovori počnu čim Srbija ostvari dodatni značajni napredak u daljoj normalizaciji odnosa sa Kosovom. Ko iole poznaje diplomatski rečnik, jasno je da se u ovom slučaju Srbija tretira kao jedna, a Kosovo kao druga država. To naravno ništa ne čudi, 22 članice od 27 članica EU su priznale nezavisno Kosovo.
Naravno, o tome je govorio i gospodin Andrić, sledila je jedna orkestrirana medijska propaganda, moraću da kažem, krajnje neprofesionalnih ili možda profesionalnih medija, koje kontroliše ova država, po kojoj se dalji uslovi o svemu što Srbija mora da ispuni, a zapravo se sve svodi na jedan uslov, a to je da Srbija prizna atribute kosovske državnosti, bez obzira da li će da izrekne onu poslednju rečenicu ili neće, tako da jučerašnji dan može da se okvalifikuje kao definitivni poraz troipogodišnje politike ove Vlade i na spoljnom i na unutrašnjem planu. Govorim o unutrašnjem planu jer je Kosova i Metohija, naravno, unutrašnji problem Srbije, da vas podsetim.
Dakle, politika koja je počela pre tri i po godine, da se podsetimo, samoubilačkom primenom, jednostranom primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, nastavila je jednim poniznim stavom prema EU i pristajanjem na čitav niz raznih ucena koje su sve imale jedan jedini krajnji cilj, a to je, kao što sam već rekao, da Kosovo dobije sve atribute državnosti, sa jedne strane, a da sa druge strane Srbi na Kosovu izgube svaki kontakt sa institucijama države Srbije.
Naravno, postavlja se pitanje šta pitati ovu Vladu? Da li je treba podsećati da, čak i da dobijemo status kandidata, mi datum početka pregovora nećemo dobiti dok ne ispunimo ono što valja ispuniti? To nisu, naravno, uslovi koje su dobijale druge zemlje. Nemam ništa protiv da Srbija, naravno, uđe u EU, mi to svi želimo, ali da uđe kao i sve druge zemlje, ispunjavajući one uslove koje su i druge zemlje imale, a ne uslove da se odriče dela svoje teritorije, jer taj uslov ni jedna druga država nije imala, niti bi na njega pristala.
Kažem, šta pitati Vladu? Pravo političko pitanje ne vredi postavljati, jer pravo političko pitanje bi bilo da li posle svega ovoga valja promeniti politiku, okrenuti Srbiju prema sebi? Ne kažem zatvoriti Srbiju, naprotiv, sarađivati sa svima i sa EU, ali i sa brojnim državama iz celog sveta koje su i na drugim kontinentima. Dakle, da li namerava da promeni tu politiku? Neću postaviti to pitanje, jer je jasno da ne. Srpska vlada će i dalje držati glavu u pesku i Srbiju sa ruba provalije, do koje je dovela, gurnuti u onaj poslednji korak napred.
Moje pitanje je sasvim jednostavno i kratko i zahteva još kraći odgovor. Nije možda političko, ali je ljudsko. Pitanje glasi – da li vas je bar malo sramota?

Reč ima narodni poslanik gospodin Miljan Ranđelović.

Dame i gospodo narodni poslanici, da li smo se mi borili za demokratiju u kojoj je normalno da se sile zakoni? Da li smo se borili za demokratiju u kojoj je još normalnije da se zakon svesno krši, makar to činio predsednik SO Knjaževac, predsednik Opštine Knjaževac, njihovi odbornici ili čak i ministar koji sedi u Vladi?

Danas govorim, tražim objašnjenje i pitam u ime stotinak zaposlenih u OŠ "Dimitrije Todorović-Kaplar" i u ime roditelja oko 1.000 đaka koji pohađaju ovu školu. Baš kao što matični zakon kaže, odnosno Zakon o sistemu obrazovanja i vaspitanja, školski odbor se sastoji od devet članova. Tih devet članova su sledeći članovi: tri predstavnika roditelja, tri predstavnika zaposlenih i tri predstavnika lokalne samouprave. Baš posle ovog zakona sprovedeni su i izbori tajnim glasanjem, gde su nastavničko veće i savet roditelja izabrali svoje predstavnike, gde je republički prosvetni inspektor utvrdio da je cela procedura izbora u potpunosti ispoštovana, ali to najčudnijoj koaliciji u Srbiji nije bilo dovoljno da imenuje školski odbor, tako da je SO Knjaževac odbila da imenuje školski odbor.

Naložili su da se izbori još jednom organizuju i nastavničko veće i savet roditelja su još jednom izabrali svoje predstavnike. Republički prosvetni inspektor je još jednom utvrdio da je celokupna procedura za izbor bila ispoštovana. Međutim, ova čudna koalicija, koju čine DS, SNS, LDP, SPS i bivši odbornici DSS, je prosto na najprimitivniji način pogazila osnovno načelo demokratije, a to je da se bira i da se bude biran i odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Ova čudna knjaževačka koalicija u stvari vrlo često pokazuje da nije zainteresovana za poštovanje zakona i volje građana Knjaževca i da jedino što njih interesuje u stvari jeste partijsko postavljanje direktora i proizvodnja mnogobrojnih afera, što, u stvari, i karakteriše njihov rad u poslednje tri godine u Knjaževcu.

Da se vratimo na temu. Brže bolje su resornom ministru Žarku Obradoviću prosledili predlog za imenovanje privremenog školskog odbora. Da stvar bude još gora, ministar Obradović je imenovao privremeni školski odbor i na taj način pokazao da postoji nešto jače od zakona, nešto jače od interesa dece, roditelja i nastavnika koji rade u toj školi. U tom školskom odboru sada sedi pet članova SPS i četiri člana DS. Ovde moram da napomenem da su u nastavničko veće i saveta roditelja izabrali nestranačke ličnosti i prvi i drugi put i da su prvi i drugi put birali jedne te iste ljude, što samo po sebi pojačava njihovu legitimnost i dodatno usporava poteze koji su vukli lokalni moćnici i resorni ministri.

Ovi ljudi u ovakvom imenovanom privremenom školskom odboru su predložili svog kandidata za novog direktora, organizovali su glasanje u kolektivu. Taj direktor je dobio 19 glasova, bivši direktor je dobio 102 glasa ljudi koji rade u toj školi. Posle ovog debakla ministar je odbio da da saglasnost za imenovanje ovog čoveka. Naravno, stigao je savet iz ministarstva da se posle određenog vremena još jednom organizuje glasanje u kolektivu, što je privremeni školski odbor i uradio, ovog puta u svestranu podršku predsednika SO, predsednika Opštine i nekoliko odbornika i oni su uspeli da izlobiraju još dodatna tri glasa, tako da je njihov kandidat dobio sada 22 glasa, a bivši direktor 88 glasova.

Posle ovoga sam ministra molio samo jednu jedinu stvar, a to je da poštuje zakon. Međutim, izgleda da su unutra partijska lobiranja učinila svoje. Ministar je dao saglasnost čoveku kome prethodno nije dao saglasnost. Na ovom mestu imam nekoliko pitanja za ministra Obradovića. Prvo, zašto kandidatu za novog direktora prvi put nije dao saglasnost? Drugo pitanje, zašto je kandidata za novog direktora drugi put dao saglasnost, ako je i prvi i drugi put zakon jednako kršen?

Moje treće pitanje je da li je moguće da je unutar partijski interes toliko bitno da može da pogazi osnovni postulat demokratije, a to je pravo da se bira, da se bude biran, jer ovo pravo je uskraćeno i roditeljima i nastavnicima koji rade u toj školi.

Zamolio bih i ministra Milana Markovića da se pozabavi ovom opštinom, jer knjaževačka vlast redovno krši zakon i to na dva načina. Ponekad uglušujući se o sve odredbe zakona, a ponekad prisvajajući nadležnosti koje po zakonu prosto ne pripadaju, pa se tako, recimo, u Knjaževcu zakazuju sednice sa jednom tačkom dnevnog reda gde se donosi jedan jedini zaključak, a to je da se smeni direktor koga, u stvari, može da postavi i smeni jedino republički organ. Taj radni dan SO košta oko 50 hiljada dinara. Za Knjaževac to nije malo, a sa tim parama su mogli nešto da poprave u gradu.

Moram da pozovem nadležne organe da već jednom utvrde činjenično stanje, zato što se knjaževačka vlast bavi redovno pomaganjem organizacije štrajka u Domu zdravlja i na taj način najdirektinije ugrožava normalan život građana Knjaževca. Ide se i korak dalje, što je zaista nezamislivo, da oni u jednom delu i finansiraju taj štrajk, pa se tako u samoj zgradi SO štampaju plakati na kojima piše "štrajk" ili se fotokopiraju te iste plakate.

(Predsedavajući: Pet minuta.)

Sa druge strane, kažu da nemaju dovoljno para za zdravstvo, kada u opštinskom budžetu za celu 2011. godinu za zdravstvo opredele neverovatnih 10 hiljada dinara, kako bi pomogli očuvanju zdravlja u Knjaževcu.

Ljudi koji se bave opštinom Knjaževac, zaista se retko bave svojim poslom, a demokratiju su srozali na najniži mogući nivo koji je tamo ikada postojao.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Molim vas da zajedno stanemo u zaštitu zakona i zaštitimo osnovni postular demokratije – pravo ljudi da biraju i da budu birani. Hvala.